Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu! 5. Piljarica mi izruči, u slapu, kilo šljiva s kantara u kapu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do Dubice, sve turske lađe oduzeli i na onu stranu prevezli. To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine).
kasarne, što je Nemac u ratu popalio; moj otac Aleksa, zbog toga što je tome Hadži-Mustafi mlogu građu za kasarne niza Savu slao, poznavao se i živio s njim dobro, zato ode k njemu i požali mu se na taj aginski ferman.
Sad opet da vam pripovedam iz žitija moga oca. Mihaljević naturi ćupriju na Savu, topove prevuče i na Zabrežju šanac načini.
razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije isteraju iz varoši.
preko valjevske nahije proći, kud su se ljudi mlogi već bili uzrujali, zbog isečeni̓ knezova, nego sedne na čamac i niza Savu u Beograd pobegne. III Ja i stric Jakov nismo se imali šta dugo promišljati.
Zapitam ja Savu: „Šta ćemo mi sad raditi?” — Na to on odgovori: „A šta ćemo, kuma-proto? Što je bilo, biće opet; no mi svi žene i decu
Zatim sednem ja u jedan čun sa Eladijom iz Zabrežja uveče, i niza Savu pored Beograda, te noću dođem u Zemun u parlatoriju. Rano sutradan (18. februara 1804.
za svedoka, i da će obršter dati lađe da Mus-agin harem do Brčke isprate, a graničare da Mus-agu od Klenka niza Savu do Zemuna i u Beograd proprate. Sad Turci kažu: „Kamo i Jakov da se i on potpiše?
Sutra rano odemo na Klenak, i Mus-aga pređe iz grada, sa svoji̓ blizu 300 momaka, te ga graničari otpratiše niza Savu do Zemuna, pak u Beograd (i ovo će biti oko 20.
aprila), a njegove dve lađe uza Savu Nemačkom do Brčkoga, a jedna mu se lađa sa prtljagom potopila. Sad kad ona moja dva Turčina iz Šapca poslata dođu u
maja 1806., izišla na Vračar, Miloje Petrović načini šanac u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug preko livada u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na varoš, i na grad, a Turci sa ćoška od Varoš-kapije na njega bacaju.
no Cincar-Janko ne pogodi na jaliju otvorenu od Save, kako bi odma mogao donju kapiju otvoriti, no ode niza Savu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama zna li ko kakvog Savu Savanovića? — upitaće Purko. — Aja,... Ne zna niko!... — povika gotovo -sav onaj narod. Zarožani se opet zamisliše.
Poče ga karati i odvraćati. Jedva ga nagovori da ostane barem neki dan kod njega u Zarožju, dok ne nađu Savu Savanovića, a posle će već gledati da mu kako god isprose Radojku, kad je toliko zamilovao, pa makar je i oteli od
— Oj, sinko! — odazva se baba Mirjana polako i diže malo glavu. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića? — dreknu opet Ćebo. — Šta veliš, sinko? — upita baba polako. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića?
— dreknu opet Ćebo. — Šta veliš, sinko? — upita baba polako. — Znaš li ti nekog Savu Savanovića? — podviknu Ćebo. — A odakle ste vi, deco? — upita baba. — Iz Zarožja! — podviknu Ćebo. — A?
— E ako, ako! — reče baba polako, pa se kao malo promisli šta su je pitali i odgovori: — A koga to, sinko? — Savu Savanovića! — dreknu Ćebo i sav pocrvene od teška napora. — Znam, deco! — odgovori baba. — Jedva ga pamtim.
Jedva u sami sumrak vratiše se Zarožani svojim kućama, radosni što su našli vampira Savu i zavarčili ga tako. Istina, utekao im je leptirak, ali ne mari. To ne može matorim ljudima nauditi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Eto, takva je bila Mačva. Na severozapadnoj strani Mačve, baš u samom ključu gde se Drina u Savu uleva, leži Crna Bara. To je staro selo. Priča veli da se negda zvalo „Jordan“.
Danici njihni zvahu se razno. Na samom ušću Drine u Savu danik be zvao Parašnica... Iznad sela Banova Polja drugi je danik Viškupija, a iznad sela Radenkovića bio je treći
Da nas su tu njive i livade plodne kao Misir; ali negda tu beše gusta šuma. To zgodno mesto, baš na samom ušću Drine u Savu, vazda su posedali hajduci i ustanici.
moglo dopustiti, to reknu džinu da će mu tek tako biti odobreno da se setrom oženi ako prokopa korito vodi iz Drine u Savu. On pristane i počne kopati.
Sima Katić je od Badovinaca pa do ušća Drine u Savu; a samo ušće Drine čuvao je strašni junak Zeka Selaković, pobratim Stankov.
Pršte turska vojska... Vojvode se naturiše za njima u poteru... Bežalo se to na sve strane; čak su neki i na Savu udarili, ali je i tamo za njima otišla potera... 4. „NA MIR” Baš licem na Veliku gospođu Stanko stiže doma.
Na toj, dakle, uzini po Čupićevom planu počeše kopati šanac, grdan šanac, koji se protezaše iz Zasavice u Savu. Čupić se spremao za borbu na smrt i život.
I pršte sve, pršte kao sneg pod zracima proletnjeg sunca; razbiše se. Nešto udari na Zasavicu, nešto na Savu, a ostalo naže natrag, s glavom bez obzira. Niko više ne može zadržati rasprslu i preplašenu vojsku...
— Ja sam jednom prešao Drinu i našao družinu koja sveti ono jadno roblje!... Danas da prelazim Savu, da padnem na hlebac kakvom sirotanu, neću!... I posle, ja nisam stvoren za miran život!...
Danas... On ne smede dovršiti tu misao... Jurnu da pobegne od nje... I skoči u Savu!... Kad je izbio na vodu, čuo je kako zemlja tutnji. — To Turci idu! — pomisli. Pa zapliva... 17.
Zavrzan pogledaše niza Savu. — Šta gledaš, Zavrzane? — pita Latković. — Pogledam Surepa! Ih, da mi je on ovde, pa da vidiš džumbusa!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čim iziđosmo iz bolnice, sretosmo našeg druga Mišu na fijakeru. On stade, potrpa i nas u kola i odvuče na Savu, gde smo se pošteno iskupali. Kupanje oživi čoveka i opet ga njiha i uspavljuje. Ja sam s mamom slatko večerao.
Pa posle još ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao ja. Kalfa Vidak išao jedanput po bakar na Savu, a ona samo ovako — on opet turi glavu međ' noge i ispruži bradu kao da mu je đem u ustima.
— reče pop, a očima pokaza na svetoga Savu koji mu je ležao na prsima. Opet željno gleda njeno bolno lice. Smiješi se i čisto ne može sit da je se nagleda: — Sad
Kroz prozor ugledah đačiće: ustali na noge, pa čitaju molitvu. Pred njima stoji jedna ženska. Uprla pogled u svetoga Savu, onoga istog koji je i u staroj školi stajao. Poznao sam je. U maju 1879.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je u vodu, nečujno, i otplivao od dereglije, kao da je u detinjstvu, u svojoj Crnoj Bari, istrčao da, sa vršnjacima, Savu preplivava. Izišao je iz vode na sto‑dvesta koraka, kod konja, i odveo na obalu, ne jednog, nego dva.
ispituje Vanija: je li istina, što Rusi tvrde, bar mu Kopša, njegov rođak, tako kaže, da je Vasilije udario na vladiku Savu? Da nije njemu do Rosije stalo, nego da u Črnoj Gori, što pre, on, zameni Savu?
Da nije njemu do Rosije stalo, nego da u Črnoj Gori, što pre, on, zameni Savu? A ove svoje rođake, eto, ostavlja u lazaretu.
Njega se treba držati! A poštovati Savu. Budućnost, kaže, u Črnoj Gori, pripada Vasiliju. Isakovič na to reče da je čuo da Vasilije želi da odseli celu Črnu
Psovali su mu mater u prikrajku. Oni nisu ni sanjali da Kajzerling šalje Isakoviča, u Srem, na Savu, gde Črnogorci prelaze u Mitrovicu. Lud je taj Kajzerling! Neki Garčula! Otkud tamo Črnogorci, da prelaze, u Rosiju?
Naučio je i da čita geografsku kartu, u Oseku. Pa je umeo da nađe svako ukrepljeno mesto, niz Savu, i granicu. Svaki manastir. Svako ostrvo. Svaki šanac u slavonskom pograničju.
Šta mu bi? Nosio je tog Petra na rukama, kad su prvi put prelazili Savu, u čamcu, i zaklanjao, od njegovih detinjih očiju, lešine.
Zna, kaže, za kapetana Zoriča, iz Mošorina. Za lajtnanta Vlaškalina, iz Titela. Za kapetana Savu Rakišiča, iz Bečeja. Za lajtnanta Nedu Markoviča, iz Mohola. Za lajtnanta Petra Bajanca, iz Kanjiže.
Bila su to bezbrižna vremena. Rat je bio prošao, kroz popaljena sela, i prešao Savu, da opustoši Serviju, ali je Srem, u to doba, bio u dubokom miru.
da dođosmo u Rosiju, samo sa pet kola, a naš brat Pavel, dražajši, priča po Vijeni, da će krenuti, u Rosiju, i Dunav i Savu. Priča da ceo naš nacion crče od želanija, da se preseli u Rosiju.
Teodosije - ŽITIJA
Izmolivši blagoslov od igumana, Savu sa sobom kao žezal starosti uze. A ovaj, po običaju, bosim nogama hoćaše da ide pred ocem, a milostivi otac, ne
se ako uzmoli da ne bude odbijen, jer je molba bila velika, namisli sa bratijom da mesto sebe pošalje dobromislenoga Savu. I kada je Sava došao u carstvujući grad, car prijatelj primi ga s velikom čašću, jer je od mladosti bio kao anđeo.
I dade im Hilandar sa celim naseljem, utvrdivši carskim pismom i svojim zlatnim pečatom. A bogomudroga Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s
Dozvavši svetoga Savu, tako im sa punom ljubavlju dadoše Hilandar, koji se svetom starcu i svideo, položivši zavet da će Vatoped i Hilandar
Prepodobni Simeon posla bogonosnoga Savu da sve javi njihovu prijatelju caru Aleksiju o utvrđenju manastira, da ga nazove carskim manastirom, te da njime ne vlada
A svetoga i bogonosnoga oca Savu sa istim suzama svi ljubazno grleći celivahu, i one svete muževe koji su sa njim došli iz Svete Gore, i govorahu da im
Umiljeno sve moljaše da sa velikom brzinom zovu Savu. Trčeći potekoše, i ne nađoše svetoga koji je otišao, jer tako je i udesio Bog, da ne nađu onoga koji će ga isceliti.
vaseljenski patrijarh, arhiepiskop Konstantinova Grada, Novoga Rima, u ime Gospoda našega Isusa Hrista osvetih Savu za arhiepiskopa sve srpske zemlje, i dadoh mu od Boga vlast da u celoj oblasti crkvenoj posvećuje episkope i popove i
njihovim od Boga poslani na pomoć u bitkama, tako da su mnogi od vojnika govorili: — Videsmo svetog Simeona i svetog Savu pred nama u puku kako jezde na konjima, i to jednoga u smernosti inočkog odejanja, a drugog ukrašena u svetle
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Usled ovoga Balkancu, kad pređe Savu i Dunav, odmah padnu u oči psihičke osobine stanovništva koje su istovetne s osobinama njegovih zemljaka; tek docnije
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No na drugoj stanici zaspi tvrdo gospodar Sofra i Krečar. Čamča pod „frentom” dâ znak za kraći put, navede kočijaša Savu na stranputicu. Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kružio nad Beogradom, čekajući dozvolu za sletanje, Žan Žik je kroz prozor gledao riđa proletnja prostranstva; razlivenu Savu i Dunav, vrhove drveća što su virili iz vode iznad potopljenih ada... Kako uzbudljiv predeo!
Prošli put se prehladila jer ste je vodili na Savu... — Ali na reci je... pokušava Maki da bezuspešno odbrani Adu, no sivi čovečuljak ga prekida: — Ne zanima me vaš
Matavulj, Simo - USKOK
svaku ti sitnicu iz onoga vremena umio bih ispričati, kao da sad sve očima gledaš, za primjer, kad smo globili vladike Savu i Vasilija i uzeli im globe stotinu volova! Ali to bi dugo bilo!
Nađosmo četrnaest topova hrane i džebane. Zbog ovoga uzeća dade Rusija Savu Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu sablju i odličje
Sjeti se onijeh riječi staroga Mrguda, kako su Crnogorci u vrijeme Malog Šćepana globili vladike Savu i Vasilija! Uzeli im, veli, stotinu volova! Ko je bio taj car Šćepan? Ko je bio onaj drugi, zagonetni abat Dolći?
posjekao dva francuska oficira) živ, ognjevit mlad čovjek, zasu pitanjima i ljubaznostima uskoka i pođe s njima ka stricu Savu. Savova kuća bješe poveća, otprilike koliko kneževa, ali je pod bio lijepo popločan.
Janku rekoše da će taj mali Rade, ako poživi, po svoj prilici, biti Vladika i našljednik Petra I. Kad Janko kaza Savu, kako mu je preporučio knez da pohodi i guvernadura, Savo ne dopusti. Reče mu: — Tamo ne idite!
Ako poginem, sahranite me kraj Krcuna. Napisao sam dvije knjige: jednu vladici, a drugu Savu Markovu; ovdje su za pojasom. — Ne dao bog! — reče Stijepo, a Gruban skrenu glavu na stranu.
Radičević, Branko - PESME
Tek što doše magarci na Savu, Pas i spazi pa prekloni glavu, Pa im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga proljeća često je pobolijevao, leškario u svojoj sobi i ovda-onda poručivao po svog rođaka i brata Savu, starog ličkog lopova, da mu dođe na razgovor.
Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač zove u zajedničko bjekstvo tu nepoznatu pustu Marijanu, a ne nju, Savu. Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje.
Bena se rodio, benast i ostario. Glavaš u Bihać, Glavaš iz Bihaća. Na Savu nije trebalo dugo čekati. Čim se javi kukavica, evo i njega s praznom torbom, traži žita.
Da to ne bude ta? Djed samo izduboka hukne i zagleda se u Savu kao da je ovaj, pribogu, u najmanju ruku rogat. — Znaš li šta je, Sava: osim toga krsta na tebi, ti si, brate, jedno
Zna se, cilja to djed na stričevu namjeru da seli iz Bosne u Banat, na dobrovoljačku zemlju. Valja tu prijeći i Savu i Dunav (Una da se i ne pominje!), ali ni to, izgleda, Nidži ne smeta. Ostrvio se čovjek, pa to ti je.
Dosta si ti za svog benastog i svakojakog Savu učinio, red je da ti se jedanput pošteno odužim ... Dva dana kasnije, u prvom djedovom komšiluku, iz kuće „Amerikanca“
Munižaba i tako iskolači očurde i mače brkovima da bi prestrašio čitav crkveni odbor, ali, bogme, i ne prekaljenog Savu, koji se u svom vijeku naslušao kako i krupniji mlinovi melju.
— Ehej, pogledaj ga, posljednje krejino pero na kićenoj kapi hajdučkoj. Iz žandarmerijske kasarne Savu prebaciše u sreski zatvor, dobro znanu buvaru, „ćuzu“, a odatle ga sprovedoše u čuvenu bihaćku „Kulu“, pravi pravcati
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji
se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetoga Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
graniči od istoka na Timok i Bugarsku, od juga na Makedoniju, od zapada na Hercegovinu i Bosnu, Drinu, a od severa na Savu i Dunav, to je svakome poznato.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Čamcu“, lepo se videlo kako suze padaju (klik-klak) na palubu, a zatim kroz rasušene daske odlaze da se uliju u Savu, a onda u Dunav, pa u Crno more, koje se također negde uliva, samo ne znam gde, jer sam bila bolesna kada smo to učili.
Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?.
Nema tih novčanica za koje bih se ja pokvasila u njoj!“ Hvala bogu što nema, jer bi posle celokupnu Savu morali prazniti kao bazen na Tašmajdanu, da je izaperu od raznih pomada i šminki.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali sa pola puta vrati se zadihan. Veli, kako na motki đerma nema kofe... Treba ići na Savu, ali sa one strane vrebaju stotine pušaka. Sada se diže Stanoje.
Komandir nam tek tada objasni cilj našega puta. Jedna naša divizija prešla je reku Savu na drugome mestu i prodrla u Srem. Oni su sada u visini Čevrntije.
Nekako oko podne sreli smo prve ranjenike. Pričaju da su Austrijanci prešli Savu i da velikom snagom nadiru u Mačvu. Uskoro u daljini ugledasmo dimove od šrapnela, koje vetar lagano razvlači kao
— E, da ti kažem — odgovara neki polupijani glas sa trotoara. — Vrati se na Savu, onda se okreni na jug, i teraj, teraj, teraj, pa ćeš pravo na Banjicu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ dere. Drugi mi šapće: „Cadavere!“ Treći: „Leš, leš, leš.“ Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi, i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom. Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vinarski trgovci žurno vade vranjeve i čepove, a crvena tečnost kulja u Savu. »Šta je to ?« — pitam jednoga. — »Nećemo više da trujemo rođenu braću. Prosipamo ovaj otrov...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
»Pasja zuba, ako ko boga zna!« veli zuboboljni. — »A-ja, umorih se ka’ Bošnjo kad vuče kojik uza Savu!« veli Mića. — »E vala ti, brate Mićo«, veli Blagoje. »Da mi se ti ne nađe, ća’ da izludim i da pobijem sve po kući!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
kome je čuveni prestolonaslednik izgubio glavu, U Srbiju je stigla pismena objava rata I tuđa vojska pohrlila je na Savu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A vi dvije stare kuće“, reče, obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kazao siromah čovjek koji je imajući u čanku malo mlijeka, pritiskao čanak u Savu da bi malo vode zahvatio i tako više da bi načinio, ali ujedanput napuni se čanak vode, i mlijeko pomiješavši se s
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pa čim jedan koren izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji
se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Onda tu u prilježnosti svojoj pomeni i mene grešnoga monaha Savu, da se tvojim savršenstvom moj nedostatak ispuni. Jer ja grešnu prepisah ovaj psaltir, hvaleći bodar i dugotrpeljiv
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako mi, ne odmarajući ni svoje ni konjske noge, stigosmo do onog brda u Beogradu na kome su Turci Savu Nemanjića spalili. Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh.
Košava mu zbacila šubaru, jedva je našao i, pridržavajući je levom rukom, požurio i izbio na Savu. Hteo je da se vrati, pa se prisetio da je i pošao ka Savi, zagazio u celac i krenuo uz obalu mlaćen košavom, podajući
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dugo šapuću, ali se taj šapat ne čuje, košava ga ponese, u zoru, nad zamućenu Savu i raspe iznad mostova ili ga zapadni vetrovi nagomilaju u prostore nad ravnicama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan. Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke, pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire.
se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
Što su namislili, to su i učinili. Sretnu svetog Savu na putu i zamole ga da pokrsti vuka. Sveti Sava zapovedi jednom kaluđeru iz pratnje da učini po volji čobanima.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mnogo su ga zanimali moji opisi života i običaja u mom rodnom selu. Kada sam spomenuo sv. Savu, povukao je paralelu između ovog sveca i Jana Husa, velikog češkog patriote i proroka koji je bio spaljen na lomači u
Izgledao je baš onako kako sam zamišljao da izgleda karlovački patrijarh. Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru.
Št se mene tiče, bio sam sasvim uveren da neću biti zaveden uticajem Bičerovog genija i napustiti sv. Savu i pravoslavlje moje majke, jer Bičer nije pričao samo ljudima jedne vere nego celom čovečanstvu.
Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.
Vraćajući se kući svratismo u crkvu gde sam poljubio ikonu svog zaštitnika sv. Savu i upalio dve sveće koje je majka ponela sobom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U Temišvaru se tada pevala pesma koja hvali Savu Vukovića, kandidata banatskog: ...Brat-Mađari, Naši parničari, Nek' ga čuju I neka priznadu Kako Srblji Po mađarski
bedni; Umisle hiščne vseljuju v hladnu grud; Po zemlji najpre maternjoj prostiru I smrtni strah i trepet; potom Prehode Savu i Dunav, Tisu. I tiha reka stranima vodama Uvis dignuta, sopstvene bregove Obara, topi tuđe njive.
Jakšić, Đura - PESME
NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan! Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Strah i trepet rasprostrla je ta horda i među hrabrijim prirodama i ja upirući moj dogled na Savu i Dunav, vidim kako se veliki deo srpskog naroda, vođen svojim patrijarhom Čarnojevićem, seli u novu otadžbinu.
Na autentičnom poprištu vidim kako vojske srednjeevropskih sila prelaze Dunav i Savu, kako Karađorđevi junaci jurišem osvajaju grad, a Vasa Čarapić pogine tu, pod mojim prozorom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pavle je na tužnu vest odmah promenio plan putovanja, i poveo i Milanova oca, čika Savu. Frau Roza se prepala od nečega na što nikada nije mislila, i dala je od svoje strane lepu svotu novaca za Milana.
Jedne noći ču se lupanje i vikanje spolja i mrtva tišina iznutra. Probudi policija Savu. — Možete li vi, komšiluk, nekoga da uzovete? — Da me Bog sačuva da mogu, ako bi baš i bilo nekoga unutra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pomoći ni sa koje strane. Od mora, preko Drine niz Savu, onda pokraj Timoka, daleko na jug, sve do makedonskih planina, grmeli su topovi, praštale puške, ciktali mitraljezi i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Piju vino na kuli Nebojši i s njima je Zmajognjanin Vuče. Turi oči Zmaj od ognja Vuče, turi oči uz tu vodu Savu, dok ugleda Porču od Avale, pa govori Zmaj od ognja Vuče: „Vidite li, dva Jakšića mlada, ko se ono niza Savu fula?
uz tu vodu Savu, dok ugleda Porču od Avale, pa govori Zmaj od ognja Vuče: „Vidite li, dva Jakšića mlada, ko se ono niza Savu fula?
Treću sveci vrgoše priliku: grom zagrmi na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne verige, potrese se zemlja od istoka, da se Srblji na oružje dižu, al’
godine). Sve barjaci krvavi idoše, tj. pojavila se kometa (ali posle ustanka, 1806. godine). Grom zagrmi na Svetoga Savu — i to je istinit događaj iz 1801. Uvati se sunce u proljeće, tj. bilo je pomračenje sunca februara meseca 1804.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i ove naše srpske prosvetitelje nam prve, i mi smo ih po dužnosti s počitovanjem milovati: trojicu svetitelja: Savu, Arsenija i Maksima.
Što da čini, sam ne umi izvaditi? A znadijaše lav za onoga Savu pustinjaka; ode k njemu, sčuljio se dole, umiljato prevraća oči gledeći k njemu, digao šapu te mu ukazuje, što isto ne može