Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka. – Sačekaću napolju... — reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kao baš tada i ja idem u grad, mislim, da se ne bi uvredili, da ne bi pomislili da se pravim važna ili nešto slično. Sačekaću ih lepo ispred vrata i zamoliti da mi pokažu kuda se ide do varoši, kao, ja ne znam, kao, nisam odavde!