Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Da, da — odgovori profesor. — E da si pošten, brate! — reče Radan, pa ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ona sažaljivo otpozdravi pa se žurno izgubi u onoj gomili sveta šapućući brzo na uvo onom čoveku uz koga se pripijala... „Gle — pomis
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je njen oficir. Otpust je iz vojske dobio! Trandafil je Isakoviča posmatrao začuđeno i sažaljivo. Taj visoki, stasiti, lepi, oficir bio mu je smešan i čudnovat, kao što su bili čudnovati i kaluđeri, sa kojima je
I gospoži Evdokiji poče da govori, sažaljivo, da meće svoj život, svoju čest, svoje ime, na kocku, dolazeći u traktir, udovcu, samcu. Da neko može naići!
A smeškao se, saosećajući. Na kraju krajeva, uvek je uspevao da ih odobrovolji. Često i da ih nasmeje. Kad vide kako sažaljivo gleda, dirnuo je i gospožu Kumriju, u njenoj kući. Ona pokri rukama oči, i zaplaka.
Kod stola je sad stajao Trikorfos, felčer, koji ga je začuđeno i sažaljivo posmatrao. Pavle nije znao zašto. Osećao je, međutim, da nešto, u svemu što se oko njega zbiva, nije u redu, a slutio
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha! - klimala je glavom sažaljivo očigledno zabrinuta zbog riba. - One su navikle na to. Sasvim im je ugodno, ne brinite!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio suv kao štap, a onaj težak kao bure.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stajala je tako na sredini učionice, posmatrajući vrhove već dotrajalih mokasina, i osećala kako je sažaljivo gledaju. Nije imala nikakvih šansi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: - Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
a djed ostade nad ispražnjenim sandukom, nad svojim iznevjerenim nadama, i tek u neko doba, kad ga minu prvo čuđenje, on sažaljivo promrmlja: — E, Rade, Rade.
Unjiri se Sava u zatamnjeno svečevo lice i sažaljivo promrsi: — A šta meni i treba tvoja pomoć kad se predraga noćca na zemlju spusti?
— Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti? — bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: — Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet?
Pogledah zato starca saučesnički i čvrsto zagrizoh usnu. — Šta, mislio si kazati: nema ih, neću ih naći, sažaljivo zaškilji starac. — Ništa ti, druže, ne brini. Glavno je da sam ja dovde stigao. Starac sanjalački upilji u travu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa izmučenog lica su kapale suze i ranjenik je sklapao ruke, moleći za milost. Iako je do malopre pucao, ljudi su ga sažaljivo posmatrali i podvezivali nogu da zadrže krv. Pričekasmo da se zatrpaju rovovi, da bismo mogli preći.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošle godine kupio u Beogradu i poklonio opštini.
Nikola pođe u podrum. Nije pogledao krevet. ...Nad Aćimom stoji Raka apsandžija: — Sam si, čiča-Aćime — reče sažaljivo. — Sâm sam. Pa šta? — Namešta gunj i popravlja bradu. — Ništa. Sam si. A bila je puna kao košnica.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu. Sada ću ja tebi. Penji se! Mali čistač je sažaljivo pogleda i osmehnu se: — Ne budali, ribice! Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dekart je pokušao da svojom teorijom vrtloga odgovori na to pitanje, ali se Njutn sažaljivo nasmešio na tu njegovu fantastičnu teoriju.
Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Novodošavši posmatra sažaljivo Peru i veli: — Šteta, tako mlad!... Bolje da je izgubio nogu ili ruku. Pera ni da trepne.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nikakva bolest na njega neće. Sve će nas pokopati i posahranjivati. I zato me strah. SLUŠKINjA (sažaljivo, podsmevajući mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Noli je to vrlo godilo, i uvek, dok cipele navlači, naročito milo gleda Julicu i sažaljivo misli o njoj. — Volim je, i da je drukčija malo, srećnija malo, ja bih bila najzadovoljnija mati i baba.