Jakšić, Đura - PROZA
Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju.
Kad je konja napojio, a on se i sam saže, zaiti šakom hladne vodice, umi se njome, a posle se i sam napio, izvadio je peškir iza pojasa, ubrisao se njime, a
Stana se sva zarumenela i saže se da ga poljubi u ruku. Ja sam primetio kako joj kaluđer steže ruku, ali moj pobratim to nije video.
Jedanput joj se učini kao da se baš ispod jednog debeloga grma saže, a posle se podiže, pa, pažljivo posmatrajući sa sviju strana debeli grm, uvuče u jednu šupljinu ruku, pa kao da je onde
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ravnih dve stotine dukata!... – Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji...
— Simo, — reče kmet Jova odzbiljno — vidi-de ovde. I pokaza štapom na ono vlažno mesto. Sima se saže i poče čeprkati. Ledeni znoj probi čelo Aleksino. Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi...
Kad se već dohvatio luga, on se okrete još jedanput, ali nje ne beše tamo... Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha.
— Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu... Kamen je mleo zrna u paspalj, a čeketalo nadalo lupnjavu... Deva pogleda Stanka ispod oka. — Je li, Stanko?
On opali i Turčin pade. Drugi jedan jurnu na nj sa golim nožem. On opali i na njega, a onaj sunavratke s konja... On se saže, uze njegov nož, ali mu se odjedared navuče mrak na oči... Video je samo senke pred sobom i napadao ih...
Idi, Simo, idi!... Sima ne umede čak ni sakriti radosti što se otrese tako lako Alekse, nego prosto pobeže. Aleksa saže glavu i osta na mestu kao ukopan!... Zatim priđe k sovri, pa se surva na nju i zaroni glavu u ruke.
— Šta? — upita. — Vidi kako je ovaj jatagan zgodan, evo mani!... — Ja nikad džaba ne mašem! — reče Surep, pa opet saže glavu. Hajduci se zasmejaše, a Zavrzan reče: — More, pa ti i ljude zasmejavaš!... Je li, Stanko?...
— preseče ga on. — Priče će pričati šta sam ja od njih poradio!... To reče mirno, ali te reči zazvoniše strašno. On saže glavu i ućuta. Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći... Nogić, kao domaćin, skrete razgovor na druge stvari.
Ja, bolan, ni malenom mravku ne mogu zlo poželjeti, a toli čovjeku, stvoru božjem!... Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško...
Aleksa je sedio oborene glave, gologlav i raspleten. Samo diže glavu, pa kad vide ko mu je gost, on je opet saže. — Meho!... Ibro!... Aso!... — viknu Kruška. Panduri pritrčaše. — Sve preturite!...
— A niko se ne odmeće od bela bosiljka — reče Latković. — Meni je teško opričati, eto Jovice. A Jovica saže glavu. — Evo šta je! — reče Zavrzan. — Bio je u njihovom selu subaša neki Ibro.
Ali i on beše poleteo u svoja nebesa žudan i žedan, pa naišav na taku prepreku — naljuti se. — Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali... I Jelica oseti bol u duši.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena. Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji. Pop se uzdrhta, a suze mu udariše. On mrdnu jednim prstom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A, baš naprotiv, gospođice: vazda sam žudeo da se naslađavam jednom takom slikom — reče malo zbunjeni putnik, pa se saže da omiluje jedno krivonogo gušče, ali ga matori gusak napade i još više zbuni siktanjem svojim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da se pojavi na egzercirištu u Temišvaru, mesto da kreće u Rosiju? Stajao je kao u nekom teškom snu. Ali se trže i saže, da dohvati svoj trikorn. Zatim pogleda u lice Kajzerlingu i reče drsko: Slušaju! A grof se na to milostivo osmehnu.
Bio se sažalio na nju, a zaneo mladošću njenom. Ni sam nije znao zašto, saže se da je poljubi u obraz, kao neko dete, kao da je dete, a njegova.
Čini mu se čak, kaže, da ih neće ni imati. Varvara na to saže glavu. Valjda da bi sa sebe skrenula pažnju, i oči, koje je gledaju, ona reče da ona ne veruje da su se Kumrija i Trifun
Pavle saže glavu, da, o nadstrešnicu, temenom, ne udari. Husar, koji mu kapidžik otvori, reče, da ga već čekaju. Ulazeći, Pavle,
Kad se Pavle saže i kad ga poljubi u obraz, Petar ga uhvati za rukav tom rukom. Čulo, se, sasvim jasno, ono, što reče: „Čto mi pristupi,
Ni Petar, ni ona, kućanik i kućanica nisu. Bolji su kad điskaju i igraju polonezu i očeve dukate rasipaju. Pavle na to saže glavu. Varvara mu onda reče da ne treba uzimati Petra ozbiljno.
Pavle je video samo kako pred njim Petar saže glavu. Bio je trikorn natukao na oči, kao da mu sunčani zraci smetaju. Onako bled, kao iznuren nekom bolešću, Petar je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zlato bez naročite griže savesti možemo da joj pokupimo! - obuhvatih Rašidu oko ramena, ali se ona saže i moja ruka ostade da visi u vazduhu. - U to o zlatu ne verujem! - reče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kada meci obiše zid oko njegove glave, on se saže još malo i poče se raspasivati, zadržavši samo sablju. Iznenada, iza zida, na nekoliko koraka pred njim, pojaviše se dva
Radičević, Branko - PESME
Pa s' onda opet zlotvoru okrenu, I saže s' njemu, pa glenu, i glenu, Pa onda reče: „Preživet ne more!“ Te skoči brzo, i lati se gore.
cvet ugleda, Cvetak beše ljubak, tio Za srce ga uvatio; Učini mu s' da g' ukine, Učini se baš za njega, Te se saže, utrže ga, Na ljutu ga metnu ranu — Krvca stade, bol odlanu. I zače se žiće drugo. Lepo beše, ma ne dugo.
Sluša, sluša, ali sade Kao da mu duša stade. Ništ' ne čuje, pa se saže, Nad dragog (se) svoga naže, Sluša, sluša bojažljivo, Zadrkta joj srce živo. Sluša brižno: oh, on diše!
Ko to kraj nji plao minu, K bezdanu se pravo munu! Onde stade, pa se saže, Pa gledati dole naže. Gledi dole, gledi, gledi, Pa ne može da s' nagledi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A? — promuca on. — Idem ’adžike! — reče naglo i htede da uzme dete. Saže se ali se povađaše. Mati mu istrže dete i pozva te, da ga ti uzmeš.
— Ta ne plači! Što ne kažeš, pa da te ostavim doma. Čekaj! — reče on meko i saže se, uze je u naručje, odnese do međe, položi, skinu sa sebe gunj i pokri je, da ne ozebe, zatim brzo otrča i vrati vodu.
— Tu da skupiš — rekoh, a i meni glas drhtaše. — Ako, sad! ... — poče on pokorno. Pa uze torbicu, saže se polako, prekrsti se, i kao najveću svetinju otpoče skupljati njen prah.
— Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila. Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga.
Nuška se iza mene još više saže, poniknu i rukama me poče jače privlačiti k sebi, kao da me odbrani od njega. A on se jednako izdizaše na prste, da bi
Tetka svekrvi ne može da odreče, zameri se, već saže glavu. Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču,
U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na usnama. Diže se. — Mile...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jedini uspravan čovek. Izgledao nam je kao Herkul. Priđe obali, saže se, zavuče čuturicu... Dah nam je zastajao. On se obazre levo i desno, pa najednom, u najvećem trku, naže bežati i
Tada se okrete meni: — Pazi u pravcu one šume... eno ga put, vidi, vidi... kolona se neka kreće. — Onda se saže prema Tanasiju: — Izvesti komandira da se kreće dugačka kolona neprijatelja. Izgleda kao da su stali.
Gotovo da ih prođe, ali slučajno pogleda, pa zastade. Onda priđe, saže se, potom pogleda u kola i više za sebe progovori: „Gde li je točak“ — gotov da poveruje da su ga odneli na opravku.
Kaplar se uzvrda, pritrča kolima, saže se i on, zatim pogleda u kola, obazre se oko sebe, opet saže. Narednik opazi njegovu zabunu, i obrati se kaplaru: —
Kaplar se uzvrda, pritrča kolima, saže se i on, zatim pogleda u kola, obazre se oko sebe, opet saže. Narednik opazi njegovu zabunu, i obrati se kaplaru: — Gde je točak? Kaplar trepnu.
Kaplar škripnu zubima. Zaustavljajući se pred otvorom zemunice, raširi noge, onda se saže ne bi li bolje video. Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam. Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju. — Kad ne bi trebalo da se jede i živi, odgovori ona smešeći se.
— Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju. — Šta će reći... Saže glavu kô jagnjence, pa potpisa. He, bratiću, sila je vlas’!... reče čiča i nekako lukavo zasvetli očima.
a ?... Ona klimnu glavom i opet se neodređeno nasmeši. Pera dohvati njenu ruku, podrža je malo, pa se saže i poljubi je... Nju opet prođoše trnci, a pisar brzo uze kapu i, pozdravivši je u hodu, iziđe iz sobe.
— Zašto niste došli k meni ranije ? Što ste trpeli toliko zlo bez nevolje ?... Gojko pocrvene, saže glavu, pa promuca: — Svi kažu da je on sila u srezu, da mu niko ništa ne može...
Jest, ovaj... — O, prijatelju moj... i druže!... ona mu sama pruži ruku, koju on plahovito stegnu, podrža je, pa nase saže i poljubi je. Ona kao da to ne osećaše, nego nastavi očajnim glasom: — Ne znate vi ko je pred vama.
neka bude! Ja ću vas slušati. — Da budeš moja!... Hoćeš ?... Ona se htede ispraviti, ali se Gojko saže, i tresući se sav, kao u bunilu, pripade k njenom licu i stade je ljubiti Dugo, burno, sumanuto... — Eto, moja!... moja!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car zadrhta. — Krv?! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care! I starac se saže. uze jedan zlatan novac pa ga prelomi. Onda car vide kako u novcu zablista crvena, sveža krv i kanu dole na mermer.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pitaju gotovo svi. — Odvede Jovo Perov moju priju Milicu. Nastade larma k'o na vašaru... Č'a Miloš se saže k meni, pa mi šanu: — Nad'o sam se; vortala ga je čitavu godinu, al' je oni đido ukeba.
On oproba da je ispravi, ali mu taj položaj beše nezgodan, težak... Ne zna kako da namesti glavu... Najzad je opet saže, pa pokuša da što god misli... Luksemburg... Luksemburška... to je tako nešto nejasno, tamno, nepoznato...
On se sledi i povi oči u stranu, pa videći nejasno nekakvu dugačku i belu figuru, trže oči, saže se još više ruke mu zadrhtaše, i on stade zbunjeno i brzo da seče žuto vlaće. — Pronesi ga, Bože Spasitelju!...
Poleteše mnoga pitanja bolesniku, a on se osmehnu tužno i mahnu rukom jednom gostu. Ovaj priđe i saže se ka bolesniku... — Kakvo je ovo društvo?... Otkud naši ovde... i ti? – prošapta on. — Ženi se Stojković...
Posle se saže Jula nad krevet, stade šaptati neke nerazborite reči, tutnu u jastuk neki zamotuljak i opet ga zaši. Najzad kad sve bi
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Alil, čisto kao uvređen, odgovori: | — Gazda Marko, svirka moja, obraz moj! I klečeći još više se saže. Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se razleva svirka, čuveno „teško oro“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On isti gledaše zamišljeno u oganj, držeći odignutu napunjenu lulu, koju zaboravi prižditi. Sinovac mu Marko, videći to, saže se, dohvati ugljen i metnu na duvan, pa mu reče: „Puši striko!
„Ovo su prijatelji moji, došli na piće, pa su radi da se poznadu s tobom, Jankula!“ reče serdar, pa se saže i potra ga po čelu. „Jednoga već poznaje!“ reče Ozrinić, sagnuvši se i ljubeći se s njim. „A kako si?“ „Dobro!
“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku. Mali Milun, koga je baba taman češljala, onako čupav, potrči k popu, a ovaj se saže, pa ga odiže i cjeliva njekoliko puta u njegov svježi, kao jabuka rumeni obraščić.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A on obazrevši se kad vidi da će ga stići, baci na put maramu vezenu kako mu je rečeno, a ona kad viđe | maramu, saže se i poče da je pregleda tamo amo čudeći se onome vezu dok on podobro odmače.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da mu izuje opanke. On je osorno odgurnu. Petnaest godina mu ona izuva opanke. Šta li mu je sada?
Ona nije kriva. O tome neće s njom... — Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu. — Čim se razbudi, neka dođe do mene.
On je preskoči i ostavi za leđima. — Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke? — viknu, saže se da uzme kesu, spusti je na krevet i priđe prozoru da skloni oči od brata. — Spremne su.
Simka mu istrže ibrik iz ruku, a on postiđeno saže glavu, pođe, okrenu se pa brzim korakom iziđe na vratnice i zamače niz put.
— Da te izujem? — Nemoj. Ako, izuj me. Ona se saže. Gleda u kotur njene kose ispod vezoglavke, u mleko snažnog, dugog vrata i široku lopaticu u sporom kosom micanju ispod
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne može! — Neka ti bude! — Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan. — Kako ću poznati Zvezdana kada dođe?
Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi
Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa! Lokva od stida saže glavu, a žablje društvo se namnoži. Kakvih ih sve nije bilo: i velikih, i malih, i sivih, i zelenih!
— Pa, ništa! — promrmlja pomirljivo. — Lepa si i bez usta. Nikada lepšu nisam video! — zbunjeno saže glavu, uveren kako već svi znaju da nije ni mogao videti. Ta zar se nije tek pre nekoliko trenutaka rodio?
— reče najstariji brat. — Ružnijeg nikad nije bilo! — prihvati hor okolnih galebiha, a majka od stida saže glavu. Zato su dva starija sina bila lepa i rasla kao iz vode. Već im je i perje probijalo, ali šta je sa najmlađim?
Sve igračke gledale su ga sa divljenjem. Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel.
— starešina se nasmeja. — Bole ga pošalji u grad da prosi. Više Že biti koristi! — izlazeći, starešina se saže da ne udari glavu u dovratak, a majka zajeca, pomislivši: »Možda je on u pravu?
Majka u muci saže glavu. — Videćeš! — ponovi dečak. — Dolaziće da uče od mene! — dečak izlete iz kuće i poče se penjati uz liticu.
A u Vrtu ruža. Jedna jedina. Zlatna. Očaran, dečak se saže i poljubi ružu, a iz ne izlete Zlatna ptica, sva blistava. Dečak zadrhta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tada (i taj trenutak nemoguće je zaboraviti dok traje ovaj varljivi život) seljanka se saže, i dok sam ja, predosećajući da će mi se dogoditi nešto užasno, žmureo svom snagom, na mome obrazu puče jedan glasan
Tada se ona saže da bi obavila ćebe oko mojih nogu, ali ja je sprečih: — Hvala gospođice! A ona mi na to sa puno prekora reče: —
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze. Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice.
Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko potoka, i spaja selo sa potesom. Saže se pod jedan trn i stade da čeka.
Saže se pod jedan trn i stade da čeka. Seljak napoji volove, saže se k viru, te ih poprska nekoliko puta hladnom vodom, pa onda polako pređe potok i stupi u polje.
Kad navrši trideset udaraca, odujmi, a Đurica priđe i saže se nad Sretenom, pa mu prevuče oštar nožić preko sredine uha, smešeći se: — Ovo, znaš, da me se sećaš...
— Kakva ti je to gošća? — prekide je Novica. — Sestričina mi... udovica jadna — odgovori ona i saže glavu stidljivo, kao da u tome, što joj je sestričina udovica, ima nečega stidnoga. — Udovica zar ?... Vuci je ovamo!
i on nehotično izvuče ceo ram i ispusti ga. — Predaj se! — viknu jedna glava, i čelična cev pokrete se... Đurica se saže uz duvar ispod prozora, podiže ruku sa revolverom i okrete cev tako, da gađa one pod prozorom pravo u teme, pa okide...
— Čini mi se da je živa... Kreće se nešto u njoj : ili diše ili joj radi srce... Kapetan se saže, nasloni uho. — Živa je, radi joj srce. Kod koga su zavoji? Vidi gde je udarena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on, obazrevši se, kad vidi da će ga stići, baci na put maramu vezenu, kako mu je rečeno, a ona kad viđe maramu, saže se i poče da je pregleda tamo-amo čudeći se onome vezu, dok on podobro odmače.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša. Dođe dečko, nešto šapnu — To slona ne vređa: Slon se saže pa ga diže Baš sebi na leđa. Ao slone, ao slone, Ti bi drukče svirô, Da se nisi tako na vrat Na nos civ’lizirô.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Paule... Paulette. Zaćutali smo. Posmatrao sam je ispod oka. Ona kao da je primetila moj pogled, saže glavu i pola lica zakloni pelcom od kaputa. Ali pale su mi u oči njene dugačke trepavice, izvijene naviše...
Ali otada ona je zaćutala. Odgovarala je samo na moja pitanja. U jednom trenutku zastao sam i pogledao je u oči. Ona saže glavu, ramena izdiže i lice joj se izgubi u pelcu. — Vi ste nešto neraspoloženi? — Ne! — Znam i razlog zbog čega...
— Ne znam šta biste želeli da vam kažem. — Zar ne uviđate šta bi meni u ovom času pričinjavalo zadovoljstvo? Ona saže glavu i samo uzdiže ramenima. Videle su se obline njenoga vrata.
Pogleda nas sve redom, i njegov se pogled zaustavi najzad na onome psu, koji je mirno ležao. — Ma’š! — i saže se da dohvati kamen. Pas skoči, odmače se malo, mahnu repom i nasloni se na zadnje noge, gledajući žmirkavo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom vranca tuče. Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô oluja, U daljinu leti sivu.
Jarosno uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek kad zađosmo za prvu ogradu, komandant se saže i rukavicama obrisa sare svojih čizama, koje se behu isprljale usled ležanja na zemlji.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čitavu večnost šume talasi, pa šta? Sedefna ruža saže glavu i zagleda se u pesak preko kojeg su klizile senke ribljih jata, a na steni, ne većoj od pedlja, pevušila koralna
— Neka ga, priučiće se! — reče jedan od suseda, a suncokretova mama od stida saže glavu. Drugačiji, nekako čudan bio je najmlađi sin.
Pomozi! Ne misleći da je i sam u opasnosti dečak se saže i uze ih u naručje, kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do
— Nisam ja pop! — odseče Drvoseča. Ali, kad ga vojnik upita šta je, on saže glavu. Zaista, šta je? Čije je lice u mraku, u brzini navukao?
Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna?
— Nikada ja to neću naučiti, majko! — reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen!
Zato se obrati plemenu i reče: — Ako sam ja mrav — zašto se u moga sina sumnja? Pleme postiđeno saže glavu, ali senka sumnje ostade. Beli mrav — ko je još za takvog čuo?
Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj. — Prokleta bila!
Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži? — stade Varalica pred ženu, a ona saže glavu i poveri mu svoju strašnu pogodbu sa Smrću.
Pri pogledu na njih dečak postiđeno saže glavu ali metlica prkosno reče: — Pusti ih! Neka se smeju. Srca su im isto toliko prljava kao i ulice.
— Korali se jedino za stene lepe! — reče i pocrvene. — Jedino s njima u brak ulaze — žalosno Grana saže glavu, a Belutak se nasmeja: — Pa, ja sam stena! — reče. — Zar ne znaš?
— Hajde, ustani. Igraćemo se! Radan u nedoumici saže glavu: on je odavno zaboravio šta je igrao, odavno čak ni s kreveta nije sišao. Kako to da kaže svome malome gostu?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa poteže drenovu batinu, al’ se saže Todor po doratu, — nadvoje mu sedlo razlomio. Kad udari drenovačom Tale, tu se smjesta zametnula kavga.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
II UDVORENjE ARHANĐELA GAVRILA DEVOJCI MARIJI UDVORENjE PRVO Gavril (Tadar već arhangelu nesta odgovaranja, nego saže se u sebe i uze raditi o svome poslu našto je poslat ono dokonavati. Uđe u sobi k devojki Mariji te je pozdravi.