Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ognjištem pakla, pijana vodo s potopne huke, gromovi beru orahe, zukve pušteni s lanca, smaknuti s tasa, sažižu bukve. (Ljušni se, trsko, slamkom najavi Ararat spasa, atom života, brodeća ljusko.
Pandurović, Sima - PESME
Zaborav je, možda, budućnost im bliska! Opružene, neme, u surom šinjelu, Pod ranama koje sažižu i peku, U prahu i krvi, s klonulošću blagom, Sa očima mutnim, bez suza što teku, Donose ih tužno zavičaju dragom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i sažižu kao vatra... — Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina?
Bojić, Milutin - PESME
I dok se tvoje oko tiho širi I oko tebe niz mirisa plete, Da čuješ moju dušu punu sete. XXIII Čitave noći sažižu me, peku Negdašnji snovi proživele sreće I teški sumor sagiba mi pleće I samo čujem smrti tešku jeku.