Jakšić, Đura - PROZA
Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planin
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I kroz leptire gleda kako ona, bosa iz letnje kujne niz stepenice, silazi u baštu, seda na pletenu stolicu, spušta pletivo u krilo, i na suncu, prepunom pčela i vodoplava, sunča se, gola sa levom sisom u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Aja,... Ne zna niko!... — povika gotovo -sav onaj narod. Zarožani se opet zamisliše. Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa zakrešta onako bapski: — Znate li, deco ko će to najbolje znati? — Ko, ko, ko?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Peci, baba, cicvaru! — Sad, aga, sad! I odmah se raspretava vatra, te mu se sprema cicvara. Turčin seda kraj ognjišta i poteže čibuk... Zadimi pa — blene...
I Nogić gledaše stalnim i mirnim pogledom. — Da savetuješ, a koga? — Tebe, seda glavo, sedi svešteniče! — Ali ja ne tražim saveta od... — Hajduka, je l̓?... Nije to ništa.
— Spremaj! — reče starojko. Mladež opet pojuri konjima i kočijama. Za tili čas sve beše opremljeno samo da se seda. Deva se primače Zeki: — Katić te pozdravio. — Katić? — Ja.
Tu je jedna duša i jedno srce. Sve to oseća, sve plače... Tu je sedi starina đedo, tu je seda starica naka. Ranom zorom sve trči ruci njihovoj... Sve se oči upiru k nebu i sve šapće jednu istu molitvu: — Bože!
To je šanac na Ravnju. Kao seda starina, on je obrastao u trnje i korov; ali je još ponosit te dere nebesa... REČNIK avaz — glas, vest, jeka
Dučić, Jovan - PESME
Prostorom napito, moje srde gleda Sjaj novih nebesa i fatamorgana; Rasplače ga svako sunce koje seda, I raspeva jutro svakog novog dana.
MIRNA PESMA U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena?
Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom dama, pripoveda Jednu plavu priču iz Dekamerona.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« pa se sve zatrčava od vrata krevetu, seda joj na grudi pa se češlja grebenom i davi je. I tako to svaku noć radi, i tako to traje dok petli ne zapevaju, a onda
— Jednako oblačno, nema ni forme da će se prolepšati! — veli i seda među ostale. Još neko vreme sede i češljaju perje.
Hej, viknu bolno gđa Persa, sa dignutom varjačom, pa je izgledala k’o Isus Navin kad je zaustavljao sunce da ne seda, — hej, ta što nama ženama nije dao bog da mi možemo da budemo popovi; da se mi ovako, kako nas je bog stvorio,
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa i to, kad dođe na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se.
Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo. Pošto nema da im zapali sveće, on, ono što je naprosio vadi iz pojasa i ređa po grobovima.
I tako, svako jutro iziđe više varoši do raskrsnice. Seda tamo u kraj. I, pošto metne ispred sebe kapu, presedi ceo dan onako klateći se, s lulom u ustima i ogrnut tom svojom
Afrika
Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi.
A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu,
Mesto lišća ima na sebi kratku suknjicu od niski koria koji zveče. Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta. Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu.
Kad vidi koliko ima mojih stvari, on, iako predlažem da pola odbacim, skida bar trećinu paprika, a onda seda kraj mene i šofera, krsti se nekoliko puta i daje znak za polazak.
Đorđe na sasvim potamneloj ikoni. Na sredini vode on se dohvata vesala i seda. Ogromna masa velikih večernjih ptica kruži nad nama. Nad vodom uskoro potpun mrak.
Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa. Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stara đeneralica Ševič – jedna suha, seda, rospija – koja je vladala gvozdenom rukom u familiji, hladnim pogledom žutih očiju, bela kao da je ustala iz groba,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
najpre na vrata gde je Rina, pa kao da je opazio nešto ili čuo pokret, odlazi brzo mestu gde je u početku čitao knjigu, seda i prividno se zadubljuje u knjigu).
V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav. On upada usplahiren, osvrćući se za sobom kao da ga neko goni. Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.
ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao? LjUBOMIR: Ko?
PAVLE: Zašto ne? SPASOJE: Onda izvolite sesti. (Nudi ga cigaretama.) PAVLE (seda u fotelju i zagleda je): To je ona fotelja iz moje radne sobe. SPASOJE: Nećete valjda reći da su i cigarete vaše?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Doručak je na stolu. Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine. Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela.
Radičević, Branko - PESME
Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama! (1844, 14. okt.) NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica.
Sunce seda, pa se opet diže, Posle noći beli danak stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak,
Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da, Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato
“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše. Tamo, brate, eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj:
Sunce seda ponosito, tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno
Al' jasne gore kod Stojana sveće, On misli nešto, tamo-amo šeće, Pa onda stade, i za stola seda, — Al' eto k njemu dva momčića bleda. Bez pitanja su k njemu uleteli, Bez pozdrava su mučnu reč poveli.
„Ajdmo, brže!“ ona kara, On grleći odgovara. 39. Na kanabe jošte seda, Na svoje je vuče krilo, Čedo vidi da je beda, Pa se njemu popustilo; Na krilo mu mlada pade, A on mi je ljubit
Tur' mu s glave kapetinu, Da ne ima vraške roge? Ama narod veran, jao, Sedoj bradi verovao. 12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta!
81. Eto sede sunce bedno, A de ne bi bila beda? Sve to jedno, te to jedno: Sad ustaje, sada seda; Još da mesto kadikada Popromeni, ni po jada. 82.
K sebi dođe, s odra usta, Pa odšeta u gradinu, Noseć sobom jada pusta; Onde dole tužna seda, Glavu divnu oborila, Pušta misli unapreda, Teški bojak otvorila, Što unapred to sve gore Zaludu se misli more.
Mozak vrti, tone glava, Kâ što reko, boža strava. On na klupu sada seda Pa u more dole gleda: Valovi se o kam bore, Čine mu se njemu zbore.
nije zračno, Odelo katkad uzme mračno Oblake silovit grome brazda — Al' ne traje to tako vazda, Jer skoro uka ova seda, I vedro opet nebo gleda, Ovako bija, druže, s nam', Kad podiže se burni plam, Ovako tiša se ljutina, I prva vraća
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka. I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda. Posle otpočnu razgovori. Moja mati je pita kod koga je toga dana radila i na čijoj njivi.
Ali mati? Ulazi ona tiho, ponosno. Uvek obučena čisto, sa belom maramicom oko vrata. Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica. Da li se i oni uče kao ja?
Kako koja dođe, izvadi vode iz bunara, umije se, polije bose noge, zatim brišući lice „boščom“ seda u hlad i ćereta sa ostalima. Žagor se sve više dizaše.
— A što? ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu.
A ona? Nedelju dana kako ne seda da ruča ili večera. Cela je kuća na njoj. Niko vode da joj donese, a kamo li što drugo pomogne. Rastrgla se od posla.
— I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju. Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je
Od svačega ja moram prvo, a ona nadohvat, klečeći. I, kad se ja sit odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo. Posle? — Mirno je, tiho.
Ulazi č’a Jovan; ljubim ga u ruku, on, saginjući se, mene u čelo, obuhvativ celu moju glavu u svoje suhe, stare ruke. I seda nasred sobe prekrstiv noge. — Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo?
Vidiš li ga koliki nam je porastao. Sedi ti, tako, do mene. I pomiče se da joj načini mesto. Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti... — Kusni, Jovane. Obiđi. Ja baš za tebe ostavih.
Snaška Pasa tamo jednako peva, a ovamo Tomča čas ustaje, čas seda, hladi grudi, briše znoj... A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru.
I pošto skine sa sebe odelo, razuzuri se, oseti se tu, u sobi, zatvorena, slobodna, seda u sobi, gotovo se izvaljuje, kao odmarajući se od onog plača na grobu i straha što je pretrpela idući sama putem...
Kostić, Laza - PESME
Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara? sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti.
Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda. Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa.
Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda. Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa.
Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa. Krunisana seda brada mladoženji tiho smeta: „Ne sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda!
Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Zamoli ga i ti malko, izrailjska brado seda!” Izrailjska seda brada svećenik je prvog reda, u svatove dozvala ga filišćanskih moć pobeda.
Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Zamoli ga i ti malko, izrailjska brado seda!” Izrailjska seda brada svećenik je prvog reda, u svatove dozvala ga filišćanskih moć pobeda.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Dela, dela! Vidiš da se srdi, oće da ide kući. Sedi, majka, da čuješ, kako je lepo. STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi? VELIMIR: U Parizu se rod ne ljubi u ruku. STANIJA: Ete!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosno seda na ono sedište pokraj vozača iznad koga piše REZERVISANO ZA RATNE VOJNE INVALIDE!
U trenucima kada ostane s minimalnim količinima vinčuge u kući, izmislio je specijalni fazon: seda u stolicu za ljuljanje i ciriše svoje preostalo pola litre u dugim gutljajima, ne prestajući da se ljulja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Preko moga groba Nek' se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za poznije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena. Sve sam sada kaz'o sad umreti mogu, A ti moju dušu preporuči Bogu”. 6 Tako despot svrši.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica okreće listove knjige potom na liri tvori zvuke
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Obazire se levo i desno i najzad u očajanju baci paket na fotelju, pa klonulo i malaksalo seda na njega ne bi li mu prigušila glas. Utom budilnik prestade zvrjati; ona se umiri i gleda očajno čas Simku čas Agatona.
(Ode.) POJAVA V MIĆA, AGATON, SIMKA MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaretu). AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu? MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I sada neprijatelj komanduje... Oni se opet vraćaju, izvukoše onoga mrtvoga. Drugi seda... Izvadiše i metak iz kare, žut je metak granata, razorna granata...
— Vječni pokoj podažd Gospodi pogibšim za vjeru i otečestvo! — i seda starina u epitrahilju pođe lagano između mrtvih, škropeći ih vinom.
— i sva slomljena, i onako razbarušena, vraća se povodeći se i seda na klupu ispred stanice. Kažu, danima ona čeka, ne bi li joj slučaj povratio izgubljeno dete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Brzo stiže u Brezovac. Velja taman seda za ručak, a Gojko upade u sobu, zaduvan, zanesen, gnevan, sa stotinu osećaja.
Dokle će ova stradanja i muke ?... Bože, ima li te!«... uzvikuje jadnik očajnički, pa seda na jedan veliki kamen, koji je valjada naročito radi toga i namešten uz brvna, oslanja se leđima uz drvo i podiže glavu,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi. Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih.
Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere
Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti... (Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Nastavnik odmah uzima svoju porodicu, seda s njome u kola, otvori električni aparat i — zbogom. Za jedan dan mora biti u Loznici.
Odjednom dete opazi, posle nekoliko, često ponovljenih slučajeva, kako tetica svakog dana, u jedno isto vreme, seda kraj prozora i gleda... gleda... ne diše. — Tetice! ... Načini mi, bolan, Zorki šešir. Ono staro pero ne valja...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Odlazi.) V JEVREM, DANICA JEVREM (vadi novine iz džepova i stavlja ih na sto. Seda, savija cigaretu, pripaljuje, razvija novine i razgleda ih): „Reč-dve uoči izbora”. (Čita dalje u sebi.
Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan). ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda! Poslao kalfa Joca.
(Ode.) VIII JEVREM, zatim IVKOVIĆ JEVREM (vadi iz džepa novine, razvija ih i seda da ih pročita). IVKOVIĆ: Dobar dan! JEVREM: Gle, ti si?
) Tako. 'Ajd' sad! Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti. Ukruti se, iskašlje, ustane sa stolice i diže ruku uvis): Molim, gospodine predsedniče, za reč!
(Govori.) Evo, ova je polovina čista. (Ocepi i da joj.) Piši, molim te! DANICA (umoči pero i seda). JEVREM (šeta uzbuđeno, misli i gricka nokte): Da l' da kažem „Gospodo”? Ne, bolje je Građani”!
To ti je moja poslednja reč. Eto ti! (Gurne vrata, zaključa ih, strpa ključ u džep i šeta uzbuđeno i ljutito.) IVKOVIĆ (seda za sto i piše). II SPIRA, SPIRINICA, PREEĐAŠNjI SPIRINICA (ulazi u Jevremovu polovinu sobe): Dobar dan, zete!
A i da prođem malo, da čujem i da vidim šta je napolju. VIII IVKOVIĆ PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (vraća se u svoju sobu, seda i nastavlja pisanje). PAVKA (vadi iz džepa ključ od dućana): A zar ne bi mogao usput da obiđeš malo dućan? JEVREM: Taman!
Pa ipak zato, sešću odmah i ublažiću govor koliko god mi je to moguće. DANICA: Dobro, pristajem! IVKOVIĆ (seda za sto i popravlja govor). XIV PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (pokazujući Danicu): Evo je pa nek ti sama kaže!
GRAĐANIN: Ja čuh, gazda-Jevreme, 272, Ivković, kažu, 214, a socijaliste 26. DANICA (ulazi polako u Ivkovićevu sobu, seda za sto i prepisuje govor). JEVREM: E, a od koga si čuo? GRAĐANIN: Od Sime poreznika.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
JUN Mesec je pun kao kljun. Iskri se srebro u odblesku. Jedna zvezda seda u čun I tone u dalj plavu, nebesku. Tračak iskosa, pao u žbun, Koliko da osvetli notnu svesku Popca što svira: jun!
Rakić, Milan - PESME
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaki čas ustaje sa stolice, opet seda, skršta noge. Svirače još nije hteo zvati k sebi gore, jer bi mu bili u blizini i zaudarali bi mu onom svojom
zamršena, i sigurno, slobodno, ne otkinuvši ni jednu žicu, raspravi je, pa čak, kao da to nije tuđ posao, već njen, seda u razboj i produži da ona tka. Ali to biva malo. Brzo se kao umori i onda se diže i odlazi drugoj komšinici.
Tako celog dana ide od kuće do kuće, provlačeći se kroz kapidžike. Izredi celu mahalu i opet se vraća kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i navek rumene i
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ušavši svi u trpezariju i pošto se okonča rečeni psalam sa malom molitvom, seda se po redu koji je odredio iguman i jede što je postavljeno sa pohvalom Bogu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Pusti čoveka na miru! MILE: Vidiš li kako grupaše! (Nepoznati, i dalje gledajući napolje, seda za sto. Prilazi mu Ikonija.) IKONIJA: Oćete nešto da naručite? NEPOZNATI: Nešto bi večero.
Eno ti ga tamo, u ćošku! ANĐELKO: Vidim i sam! (Anđelko prilazi Isledniku, oprezno seda za sto. Cmilja se vraća Ikoniji, koja, kod šanka, pokušava da povrati Jagodu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda. Gleda ga netremice, pravo u oči, ispitivački.
(Odvlači ga levo niza stepenice.) Pauza. Vetrovi sve bešnji. JOVČA (penje se teškim koracima, zamišljen, umoran, seda kraj vatre na stolac. Odahne, hukne, teško).
Sad će. (Okrene se ulazu, silazi, jedva dočekavši da svrši svoju ulogu.) ZULFA (ulazi tiho i seda na stolac prema Jovči, podalje; u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se
ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno): Staru! NAZA (ulazi tiho, seda na stolac do Jovče, okrenuta vatri; razgrne šamiju te joj se još jače osvetli od vatre njeno staro koščato lice; uzima
Ćosić, Dobrica - KORENI
mu je blag, ne ljuti se, ne veruje da se otac ne ljuti, ide k njemu suljajući se niz meku kosinu očevog „dođi, Đorđe“, i seda pored njega na prag stare kuće. Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan.
Ona se dvaput nakašlja kazujući mu da zna da je tu. Izaziva me, ulazi, zastaje, jer jedno drugo vide na mesečini. Ona seda na krevet i posmatra ga. Oseća da ga se Simka ne boji.
Noge ga nesigurno drže, ne misli zbog čega, namiče rezu na vrata, klonulo prilazi krevetu i seda do nje. Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na prozoru se pojavljuje Nikola Pašić, koji se ni posle toliko godina uopšte nije promenio: duga seda brada, rasejan pogled, zagonetan izraz.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri. A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da; Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato moje!
Zlato moje zemljica pokriva!... Br. Radičević XXXIV LEM-EDIM Samac sedi star Lem-Edim Na jastuku svilenome; Seda mu je pala brada Po kaftanu zelenome.
----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira mandolinu; Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom damâ, pripoveda Jednu gromku priču iz „Dekamerona.“ J.
Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji, prozračni. Petoro sedimo: jedna seda dama, Sa sleđenim bolom, k'o drevna Meduza, I jedna devojka, s tananim usnama, Upalih prsiju, i usahlih suza.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Da me ne primete, sakrih se u gust šiprag. Pitagora stiže sa svojom pratnjom na nekoliko koraka do mene i seda na kamen prekriven mekom mahovinom; njegovi učenici porazmeštaše se po travi oko njega.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte mu se nakostrešene veđe, mrda čalma: „Čuj Milošu, čuj, i tvoja će tako.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On mu odaje sve svoje jatake, priča o celoj organizaciji velikoga zlikovačkoga društva... i kapetan zadovoljno seda za sto, piše raport ministru... Zatim javna pohvala u zvaničnim novinama... orden... klasa...
Petković, Vladislav Dis - PESME
mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
mitoklasi se narod pored visokih drveta i nameštenih punih stolova, žagori, a kad zazvoni podne, krsti se i moleći seda za mrsne stolove i svugde gde je zgoda.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (uzme šešir): Ne brinite, javiću već! (Odlazi.) XVII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bože, ne smem čisto ni da kažem; a znaš li ti šta to znači kad se traži cilinder?
ŽIVKA: E, 'ajde, 'ajde, boga vam, pa mi javite. ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja?
XVII ŽIVKA, zatim SVI UKUĆANI ŽIVKA (najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad je uzela od
ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad je uzela od Ninkovića. Seda ponovo u fotelju, pripaljuje cigaretu i počne čitati pismo držeći ovo u levoj a cigaretu u desnoj ruci.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
varoši, u polju ili vinogradu, kako obilazi letinu ili nadgleda argate, ali ga zato vidimo u porodici kako ritualno seda da obeduje i ritualno odlazi na popodnevni počinak.
192 Sve je u Mladenovoj kući podvrgnuto propisima, i stoga se na sve pazi: na pokret, pogled, način na koji se seda i ustaje, ton kojim se nešto saopštava i zaokrenutost lica s kojom se sluša.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Neven« 1881. LAKU NOĆ (Po nemačkom, uz sliku) Sunce seda, vetar drema, tama pada, A tišina molitvena morjem vlâda.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi.
A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu,
Mesto lišća ima na sebi kratku suknjicu od niski koria koji zveče. Tam–tam seda na zemlju, kraj mladoženjinoga tasta. Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu.
Kad vidi koliko ima mojih stvari, on, iako predlažem da pola odbacim, skida bar trećinu paprika, a onda seda kraj mene i šofera, krsti se nekoliko puta i daje znak za polazak.
Đorđe na sasvim potamneloj ikoni. Na sredini vode on se dohvata vesala i seda. Ogromna masa velikih večernjih ptica kruži nad nama. Nad vodom uskoro potpun mrak.
Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa. Nastaju brzi, uzbuđeni pregovori.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?... Kô da mi ponoć pade na oči, Na grudi stena s svojim teretom Disanje slabo guši u grud’ma.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A sjutra će se znati pravde mera, I tko je vera, tko li je nevera!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
budi bog s nama... Radoša on da progoni!... (Vuksan odlazi.) RADOŠ: E sram te bilo, seda starosti! Kad te ovako ludo derište Ovako grozno može mučiti. Da me progoni?... Da me mušketa?...
JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo! VUKSAN (za sebe): Raduj se sada, seda starino! Od kurjaka te ište lisica... ŠULOVIĆ: Moli, gospođo!
RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda starino, Da l’ imaš trave ili melema Kojim bih ranu mogô priviti? RADOŠ: Ranu? A ko je ranjen, dijete, ko?
— KNEZ ĐURĐE: Sad idi! Idi! I spreman budi, seda starino, Da kad nam vrata alkom gvozdenom Nezvanog gosta društvo pijano U dobroj volji malo zadrma, Da mi pod
Bojić, Milutin - PESME
Još neusahla krv kopni i vonja, Sveži mrtvaci ćuvikom se jate; Kraljević seda na krvava konja I kliču trube, da mu razmah prate. Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd!
Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda. Opraštajte zato naše reči grube.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder, sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput tu depešu, ali polako, reč po reč.
Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad slobodno! MILADIN (seda s nepoverenjem). VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave? Napiši mu tamo „rađeno” i upiši imena prisutnika.
) Pravo kažeš, gospodine Žiko, tako ću da uradim! (Ode u sobu.) XXIII ŽIKA, MILADIN ŽIKA (ostavši sam, hukne i seda na svoju stolicu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I otuda, iz sobe čulo bi se kako baca koliju u kut međ jastuke, kako seda, i odmah njegov krupan glas: — Hajde da se ruča!
Mladen ne seda, već stoji jednako gledajući kako sluga radi dok ne bi sunce odskočilo i obasjalo red dućana gotovo sve podjednakih,
Ulazi unutra, ide u sobu i, kao negda otac, čeka večeru. Samo sada ne seda on kao otac mu, ne žuri, ne viče onako užurbano, izgladnelo: »Haj̓te, što ne prinosite?...
A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć. Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao prazno mesto za nekoga.
Ako je ma za šta pita, ona odgovara nekako umiljato, bolno: — Ako, Setke, ako... I čak nije htela više za sofru da seda. Navlaš je izbegavala, a naročito kad bi Mladen bio. Postave. Čekaju.
— kao da mu se izvini. — Ako, ako — odobrava joj on. I ne seda. Pošto se, stojeći, sa svakom zdravi, raspita, odlazi gore, na gornji boj, ostavljajući ih same da i dalje sede,
Čekali da on kaže, odluči se pa da pođu, ali on, kao da nije ništa bilo, kao uvek pribran, miran. Izlazi pred dućan, seda na ćepenak i s prekrštenim nogama, izuvenim cipelama, brojeći brojanice, kao u najmirnije i najsvečanije dane, sedi.
kako i sada, na poslednjem možda rastanku, mora da je prema njoj strog, suv, čisto da je preseče i zapovedi da što pre seda u kola, da bi što pre otišla. Mora, jer eno drum počeo sve više da se puni, crni, zakrčuje kolima ostalih begunaca.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(jer bi je ona inače odmah posle upotrebe pojela). Ta d. meće se u dlan: dlan se raseče, u njega metne d., i čeka seda rana zaraste. Ko ima d. u dlanu, može otvoriti svaku bravu bez ključa (Karadžić, 1. s.). D.
na mestima gde se, po narodnom verovanju, javljaju ale: na »uvrtima« (gde se okreću stoka i plug pri oranju i gde se »ne seda, niti se ruča, niti se mala deca vezuju u ljuljke«) i »po branicima na vodoplavnom zemljištu«.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nego na bilo šta drugo (na moć, na bogatstvo, na mudrost zrelog doba); njoj je potreban neki mladi ljubavnik, a ne seda starina sa savetima kako da suzbije zov puti.
To od nas traže duše onih koji su hrabro umrli, boreći se protiv krvoločnih zlikovaca.“ Seda kao da je potpuno iscrpljen i istrošen naporom. Ja mislim da se on nekoliko dana spremao da održi ovaj govor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta glavu, A
Preko moga groba Nek se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za pozinije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena. Sve sam sada kazô, sad umreti mogu, A ti moju dušu preporuči Bogu.“ Tako despot svrši.
je, ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da pogledom meri I daljne gore i nemirnu Drinu Kao odlomak izumrlih dana, Kô seda slika starca Osijana. 13.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Odlazi.) TAŠANA (za sebe): Ne treba, niko mi više ne treba. (Seda, raskomoćuje se, razrće oko čela kosu, oko vrata odelo, da se osveži. Odjednom uzdrhta, skoči.
(Sam u sebi pogađajući): Dakle, od kada si ti u crnini, u tuzi, ja zato nikada nisam došao. TAŠANA (prkosno seda na minderluk sproću njega): Da! SAROŠ (uzrujan, korača, lomi prste): Što se od tada nije jelo i pilo?
(Sećajući se na sav bol, jad, muke, suze joj pođoše. Seda od besa, gotovo se izvaljuje na minderluk, naslanja glavu o dlan, te joj se rukav zavrće i vidi gola ruka.
to nije znala, posluživala me a rukav njene košulje dotakne moju ruku, pramen njene kose, kurjuk, dodirne me po licu; seda slobodno kod mene, čak me i za čelo, glavu uhvati i prekori: »Opet si noćas. Dokle ćeš? Što ne paziš na sebe?
šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku; seda na minderluk). Ulazi Saroš. SAROŠ (ne sme dalje da kroči): Dobro jutro! Smem li? TAŠANA More, ulazi!
I eto, zato sam tebe toliko čuvala, rado pomagala. Olakšavajući Tvoju samoću, osetila sam da time ublažavam i svoju. (Seda, izvaljuje se.) Oh, nije mi trebalo sada ovo da kazujem. Toliko mi je sada teško! Oh!
Do smrti, bez nade. Pa i ta smrt što već ne dođe! Oh! SAROŠ (prilazeći, seda do nje): Ne smrt, Tašana! Kakva smrt? Hodi! Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.
(Seda, oko njega hadžije i ostali.) HADžI RISTA (tapše rukama). Ulazi Stana. HADžI RISTA (se podboči pred njom): A ti, kučko
«... A kako je gore »u medžlis« — usred varoši? — Ne smemo ni da privirimo tamo. MLADEN (seda na minderluk i tare znojavo čelo): Osvetiću ja sve to krvlju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odole, iz baštice, čuo se vedar Srbin glas: Nano, smetam li vam? peva mi se! — I zapeva tiho, sa umenjem pevati: Sunce seda, noć me gleda, a ja, tužan, kuda ću? — Da malo udarim i u tamburicu, Nano, da vam pravim serenadu?
izgleda: crne masti, guste lako kovrčave i uz lobanju priljubljene kose tamne kao gavranovo krilo, tako da su se seda mesta prosto blistala na glavi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Aljina mu o jednom ramenu visi; marama nemarljivo vezana. Kad seda, on ne seda kao drugi ljudi, nego se na stolicu truća; kad odi, on ili upravo u zemlju gledi, ili glavu u nebo diže.
Aljina mu o jednom ramenu visi; marama nemarljivo vezana. Kad seda, on ne seda kao drugi ljudi, nego se na stolicu truća; kad odi, on ili upravo u zemlju gledi, ili glavu u nebo diže.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ona u svoje vreme nije bila tako seda, ali sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio predstavljen, počupao crne vlasi, te da bi umirio sestricu, stariji je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog! — kaže i seda na gomilu kamenja. Onda vadi kesu sa duvanom i puni lulu. — Odakle ti? — pita ga neko. — Ja?... Sa granice.
Telo se sve više iznurava, duševni život lagano zamire, čovek nije svestan svoga položaja, i seda na vlažnu zemlju, leže u vodu, da bi se odmorio... Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Što bi sa vrha svoje staklene kule silazio? Vetar do njega ne dopire, ne ranjava ga trnje i kamenje. Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća?
I ko zna koliko dugo! Sav drhteći od umora sede Vedran, i ne gledajući gde seda: na mekano je uvek sedao. Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče? — Ko ste vi? — pita majušna crna stvorenja.
« — gleda dečak u žbun i ne miče se, kad se, najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu brada do pojasa, pita: — Kuda si se uputio, momče?
Kako su drhtale Varaličine ruke dok je delio! Kako se širilo orlovo gladno oko! Već i sunce poče da seda. U jedan mah se Varalici učini: orao krade. Zatim se u orla uvuče sumnja. — Kradeš li ti to? — upita.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da... (Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.) KOŠTANA, SALČE i OSTALI (sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno).
TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan. (Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo! MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo.
Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani): Ti ispred mene. KOŠTANA (se izdvaja i seda). MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre... jedno do drugo.
Jednako: »kući«... (pokazuje na kuću). Ete s’g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu.) De, bre... (Grkljanu): Sviri!
Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t’g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas.
Ne smem da idem... KOŠTANA (besno): Čuvaš me? (Stresa se.) Bojiš se da ne bežim? (Prkosno.) Neću! Evo, neću! (Seda.) Eto, čuvaj me. Neću ja ništa. Sve hoću! Gde su? Neka me vode!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zna svaki jer bujnu čoveku ni mladost a ni starost nije za poštenje, teke raslabi li se čovek i dâ li se na svoju volju, seda brada ni za jadnu mu hvajdu nije, i bolja je stidljiva mladost oštroumna i šmišljena.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno. Žagor i razgovor na sve strane. Dolazi i Mile s harmonikom i seda obično u jedan ćošak. On obično pre večere odsvira ovde, a posle večere gde svira — ko bi to znao!
Mane, i on tu, i on uzima dve tablice da igra. Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza. Nacko seda za jedan sto u sredini, mućnu kesom i viknu: „Počinje; molim za tišinu!