Upotreba reči sede u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!

Po ćoškovima se viđahu deca. Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko

Eno, pa ih gledajte! Ostrag do „kelneraja“ sede dva kočijaša i jedan šlajfer (oštrač); njih dvojica podbočili se na koštunjave ruke, pa čisto nekim parlamentarnim redom

— Dobar veče, gospodo! — Bog dobro, gospodine! I on, sasvim umiljato osmejkujući se, sede do nas; smešio se, a jednako je pogledao na naš švajcarski sir... — Hm! Hm!... Znate... Nećete mi verovati...

lepo u školi asuru, skine svoju kačketu, prekrsti lepo noge, natuče naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.

Učitelj se napi ponovo iz pljoske i gledaše za njime. Sede posle na nekakvu ploču, što je tu blizu zapisa ukopana bila, a za koju su govorili seljaci da je tu sahranjena žena

— Lepo, sinko, daću ti je, kad god je zaprosiš, — reče starac, — ali, sinko, ove sede kose ne mogu podneti beščašća...

Siromah!... Zaboravio je da među ono nekoliko pramičaka sede kose, što mu se po slepim očima lelujala, ne beše nijednog crnog vlakna; sav beo kao sneg!

I Sremac sede na svoga mrkova; samo Jelica sa Milisavom, kad mlađi, koračaše čas pored njih, čas za njima ili pred njima.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja mu kažem da su sa sobom odveli. ,A gde su vaše žene i deca?’ pitao je dalje, i ja odgovorim, da naše žene i deca sede kod svoji’ kuća.

— Fočić ode u Šabac, no mi opet ne povratimo familije u kuću, no jednako u planini Posovu sede. A mi samo noću dođemo, i nakupi se komšija te sedimo; a kako zora, a mi opet u šumu, u zbeg.

I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu. Sedi general s levu stranu i oficira dosta; u redu sede Turci, oko 10-12 nji̓, o desnu stranu; dadoše nama trojici u začelju tri stolice.

Predamo te punktove Čitaku i dva pandura da idu u Kličevac da načine kolebe i tamo da sede i sude; što ne mogu rasuditi da nama na Vračar u logor šalju i da uzmu jednoga sveštenika iz brankovičke crkve, jerbo

” kao kradom, ali to sve Nemci znadu, ali kroz prste glede. Sve četiri dahije sede u gradu i izlaze na boj sa krdžalijama, koje je Kučuk Alija pod platu doveo.

Tome smo se posle i smejali, a i malo bar pameti i običaju naučili. Utom izađe Prozorovski, s nama se pozdravi, sede i pita nas: otkuda smo i kto smo, i dlja čega smo njemu došli.

Ova dva hoće da pomru”. Izađem napolje, imam šta i viditi: oba sede u snegu, našarali svu avliju premeštajući se, više nego dva jata prepelica. Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?

mu se, i pozdravimo kako smo umeli; i on nas pozdravi srećnim prišestvijem i posadi sva četiri na stolice, a on sam sede na kanape.

Onde prostremo jedno japundže crveno, i brojimo novce aračke i poreske, od svake nahije donešene. Okolo sede sve starešine i Karađorđe.

Kad tamo, sedi šest paša, tu je i naš domaćin Sirčić, i više od dvadeset kapetana. Sede, a mi stojimo. Pita nas jedan: „Zašto se vi s carem bijete, i zašto se caru ne pokorite?

Kako dođemo u tabor, mene u čador, zapališe sveću, i jednoga pobratima pokraj mene, sedi, a oko čadora straža. Svuda sede Turci, puše čibuke, a svi ćute. Čujem ja gde se čibuci istresaju, ne vidim kroz čador.

Zovnem moga Ivana, zapitam: „Šta je to okolo?” Kaže: „Ima pedeset Turaka, sede oko čadora, puše i ćute”. Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Neki seli po klupama pred mehanom, neki u mehani za stolove, pa tako u šali i razgovoru sede i pijuckaju pomalo. Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm

— A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje. Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci... E baš su đavoli!

Gazda Raka pogleda ih, nešto se uzvrpolji, pa sede za jedan sto blizu vrata što nikad nije imao običaj. Đura i Spasoje zasedoše na klupu pored onih što igraju karata,

— Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala. Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a Vučevčani ostaše vrlo zadovoljni što umedoše tako lelo dočekati svoga starešinu...

Baš nekako pred sami Đurđevdan sede u mehani seoskoj: Vidak, Vesa, Golub i Bora i još neki prijatelji. Dok eto ti i Sreje.

Dok eto ti i Sreje. Uđe u mehanu, nazva boga, naruči polić rakije, pa sede ukraj i uze puniti lulu. Vidak ga pogleda, nakašlja se malo, pa će tek onako upitati: — Može li se, Srejo?

— Ta ono jest, onog moram otpustiti kad ne valja — odgovori Milun i sede među njih. Samo ako mi Sreja ne preskupi, a ja već znam da je dobar i vredan.

Kad sve to naredi, ode u svoju sobu, koja beše s lica, zaključa vrata, i podupre ih čim je god mogao podupreti, pa sede na krevet i metnu pušku preko krila.

Dok uđe u kafanu jedan stranac. Priđe te sede za Mojsilov sto. Mojsilo se već stade snebivati i udešavati, ako što reče, da ispadne fino.

Mojsilo se već stade snebivati i udešavati, ako što reče, da ispadne fino. Stranac, pošto sede, upita Pupavca ko je i šta je. — Ja sam molim...

Mrak se već spustio, po kafanama se popalile lampe i sveće. On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto. Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«? — Dvadeset pet groša!

Simica im nazva boga, reče popu: »Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo polić preda nj.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Na sredini je veliko ognjište na kome vazda vatra gori. Oko vatre ukućani sede; kraj ognjišta večeraju i razgovaraju, pa tu i umorne kosti odmaraju. To su odeljenje zvali „kuća”.

Bio je to starac od svojih osamdeset godina, zdrav i krepak. Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja. Za njega su govorili: — On zna šta radi!

— upita Ivanković. — Lazar! — viknu nekoliko njih. Stanko trljaše oči... Kad je sebi došao i počeo malo nazirati, on sede. — Ama, kažite mi, ljudi, šta ovo bi! — reče on. Jurišić mu ispriča. — Ne mogu da budem pametan zašto je to činio!...

Diže je malo više i zveraše po onom večernjem sutonu... Nigde nikog... On dahnu dušom, diže se i sede... Ali je umor bio veoma veliki. Ruke, kojima se opirao o zemlju, drhtale su; svaki ribić na telu igrao je...

Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom! — Zbogom!... I Stanko izide iz vodenice. Deva sede na trupac, što mu beše i stolica i uzglavnik, zaroni glavu u ruke, pa poče premišljati...

Plavičasto rumen plamen obasja svu šumu, ali Stanko ne može raspoznati lica spavača u senci... On sede i pogleda ovu dvojicu, koji takođe sedoše. Behu to ljudi mladi i zdravi. Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta.

dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi... On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto. U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula...

Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!... Zar se tako od ramena odseca kazna?.

Turčin beše i suviše osion da bi ga čovek mogao gledati ravnodušno. Kako dođe, on sede kraj ognjišta i poče trti ruke: — Dede, babo, peci cicvaru! — reče. Ona beše nešto ljuta, pa ga samo pogleda popreko.

Kruniji se odsekoše noge. Ona sede na krevetac, osećajući kako je pamet ostavlja. 3. ZEKA Severozapadni deo Mačve pokriven je samim barama.

— reče Latković. — Slota, bogami! — I ja htedoh skakati, ali... bolje da se ne brukam! — reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem. — Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu?

— reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana. On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne. Baš sam već umoran, a i vreme je ručku. On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice? Molim vas, izvolite!

Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine! Devojka sede na jednu stolicu čak kod furune, ja sedoh do pomoćnika na „prazan” krevet.

— Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori.

To jest, znam: jer kad se vratih iz škole, nađoh sve onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi

Kapetan sede na dugačku klupu kraj prozora i poče čitati vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će

Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema kapetanu, zagrnu rukav od ćurčeta i pogleda po stolu, htevši se nalaktiti.

Međer si ti neki mudrac! Pa valjda ne sede svinje u mehani? Čitalac će se vrlo ogrešiti ako pomisli da je to Blagoje kakav čangrizalo — bože sahrani!

Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno. Ode u Knjaževac gde se je rodio; uđe u svoju kuću, sede pod orah koji je posađen onda kada je se kapetan rodio, a koji sada na svojoj periferiji nosi suhe grane.

Anoka razmaženo tresne nogom o zemlju, ispupči prsi, začkilji i zavrti glavu: — E? A ti bi, valjda, hteo da ja sede pletem? Vi'š, molim te! Ali Arsen to više ne čuje.

Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne dvojke; a nije on inače nikad pio. Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru.

Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života.

Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo! Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu! Ona sede na klupicu, đeda na krevet. — dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Đeda zadovoljno gleda kako ona komi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu. Niko ništa ne govori, nego ćute i jedu i piju pogruženo, kako pravoj tuzi i žalosti i priliči.

— Stari sede pred kućom pa pućkaju na lule; poneki se tuži na kamiš i vajka se što ga je sinoć zaboravio da iščisti, pa sad dobio

slovom koje je zaboravila, i završila s plačem; a iznad toga jedna fotografija cele porodice: pop Spira i gđa Sida sede, a izmeđ njih stoji s albumom u ruci mala Jula u kratkoj suknjici i dugačkim hozlicama sa šlingerajem, pa izgleda k’o

— Vi furt šmajhlujete. Evo vam i obrsta, znam da vi to volete! — reče i spusti mu još dva grumena šećera i sede do njega.

nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas... — A šta govore? — zapita ozbiljno pop Spira i sede, a ustao je bio da ide pop-Ćirinima. — Šta govore! Govore da si paorenda... da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa...

, ne ustručavajte se ni najmanje... ni najmanje... K’o da i nisam tu! Ja ću evo ovde na kanabe! — reče Gabriela, i sede iza njihovih leđa na jedno kanabe, i izvadi svoj štrikeraj. — A ne, ne, — ne dâ joj gđa nataroševica.

I on sede i napisa tužbu. Nećemo je navoditi celu, nego samo poneko mesto iz nje ispričaćemo. U tužbi se pop Ćira bavi prvo samim

— Jednako oblačno, nema ni forme da će se prolepšati! — veli i seda među ostale. Još neko vreme sede i češljaju perje.

A ja bi’, da sam ja nešto na tvom mestu — ja bi’ sela prekoputa od njega, evo ovako, Ćiro — reče i sede na jednu fotelju, — pa bi’ zapalila lulu i naređivala kako da brije. »Još ovde; ovde nije dobro obrijano!

— Teraj već jedared! — reče pop Spira, kad pop Ćira sede s desne do njega. — E, pa zbogom! — veli pop Ćira iz kola. — Srećan put!

— viče frau Gabriela koja je bila zavirila u kola i videla, na veliko i njeno čudo, oba popa kako sede lepo jedan pored drugog.

— Eno ga kod svoje kuće. — doš’o?! — zapita začuđena popadija i sede. — Doš’o k’o što je i ot’šo! — Pa, onda... — Paaa, pa onda... nije bilo ništa.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

namestiše onda ga svaka, prekrstivši se, celiva u čelo, zapali mu sveće više glave, i posle se poređaše oko njega da sede, čuvaju ga.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu? — Ima jednu malu zemunicu, a u većoj kući, koja je zadužena, sede kirajdžije. Gvožđarnica pak taka mu je da bi odande jedva četiri ciganska konja potkovati mogao. — Pa ništa za to!

Gospođa Makra i Paulina sede u sobi i razgovaraju se. Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola.

Kad ču Marko da je Milivoj sa Alkom u svezi, sneveseli se, a Mica od muke da svisne. Snuždenii sede pa tužakaju. — Jesi li to čudo čula što učini Milivoj? Toliko dobra sam mu činio, pa da me izneveri, neblagodarnik!

Moram se s Babonjom sastati da se stvar na zlo ne preokrene. Marko i Mica sede tako pa se brižljivo razgovaraju. Među Alkom i Svilokosićem svršena je stvar da će se uzeti, no dočekaće godišnji

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan. — Šta bi hteo da kažeš? Jurišić se okrete, sede na travu i zagleda se u Hristića, čiji dogled okačen o prst pade dole.

očima gledao kako ono ratno stanje vešto iskorišćuju, a ni na čijem licu nikad nije primetio kakvu god grižu savesti. Sede lepo ljudi u toploj kafani, pošto su se dobro naspavali, napili i najeli i oduševljavaju se onim pobedama, što ih

I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu. Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji.

Samo što niko u to ne veruje i neće o tome da misli. Baš kao u ratu, svi znaju: sutra borba, smrt, užas, a uveče sede oko vatre greju se, jedu, piju, šale se, pevaju i cigani im sviraju da ogluve.

Afrika

Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.

Veliki efekti svetlosti i senki. Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi.

Prelivajući se od palmovog ulja kojim se tek namazao, obavijen oko bedara u plavu maramu, on sede na prag naše kolibe i gledaše šta radimo. N.

I To iz Banzane i Đanduba iz istog sela, od rase Pel, uspravni uz kolibe dok drugi sede pred njima, žagore grlenim glasovima.

Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.

To je osamdesetogodišnji Đankolo Đolo, kralj plemena Tuklor; svi starci što sede ispred njega njegovi su državnici i dvorani. To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Disao je kao tihi povetarac i pućio usne. Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je posmatrala. Morala je da ga budi.

Ona se spotače i to ga kao razveseli i osmehnu se. Učtivo je dovede do jedne stolice i ona sede. Provodadžije onda – jedan stari major i njegova žena – počeše da se šetaju, gore‑dole, po sobi, da se šepure, kao

Njena joj mati, kaže, sve udvarače otima, ali njega neće. Pavle onda, ne znajući šta će, sede kraj nje, u travu. U bulke.

Oboje će ih biti, reče mu, Goša, kad čuje da ga još doji. Ali, kad on zaplaka, ona, sirota, sede uz put, uz jedan hrast, da ga nadoji.

Na kraju sede, umoren, na neki panj, pri ulazu u Mahalu, pa je kao sam sebi šaputao: Nesrećnici svu će vam decu olovom zasuti!

Oni, u ambasadi, imaju nekoliko ekipaža na raspoloženju. Čestnjejši Isakovič se nećkao, ali nije imao kud, nego sede u ekipaž sekund‑sekretara, koji je, Švajcar, bio u kapiju doveo.

Nada se, kaže, da se neće poklati. Kad su ostali sami, Trifun sede na postelju Pavlovu i promeni i svoj pogled, i glas, i način govora.

Bio je rešen da, o Đinđi, ne govori. Kad su seli, gospoža Kumrija sede, kako, pre nikad, nije sedela u prisustvu bratučeda svoga muža.

Pa je i u kuću dovodi. Čestnjejši Isakovič, onda poče gospožu Kumriju da teši. Sede pored nje, pa je nežno privuče k sebi.

Čestnjejši Isakovič onda klonu, i vide da, ni u toj kući, neće biti veselo, pa sede na svoju postelju, pognute glave. Po svom običaju sedeo je, tako, dugo. Čuo je kako se, kroz zid, dečji plač, stišava.

Treba da sedne, treba da sednu. A video je kako, brzo, namešta kosu, ubrisa suze i sede, i, kako je i njega, kao nekom nevidljivom rukom, privukla, da opet sedne. A malo potom Božič se, zaista, pojavio.

Šta kaže kapetan na to? Pavle je sedeo ćutke i čudio se mirnom glasu Božiča, i kako oboje sede i puše, mirno, a kako će, kroz trenut, dva, da se zubima pokolju.

Teodosije - ŽITIJA

A kada sabor bi veoma Velik, sveti se bratom samodršcem na presto prvosvetiteljstva sede i svečano ispriča o uzroku sabora i o sebi, govoreći: — Znate, dakle, i čuste za moje najppe jedno pa drugo bežanje od

Kad su se episkopi i blagorodni n sav narod sabrali, sveti arhiepiskop sede sa samodršcem bratom, i otvorivši bogorečita sveta svoja usta ka svima, reče: — Braćo i drugovi, i čeda u Bogu,

sna otvorivši oči svoje i svetoga poznavši, uhvati ga za ruke i celovaše ih, a sveti ga poduhvati i odmah podigavši se sede. Ko tvoje, Hriste, da iskaže sile? Ko milosrđa tvojih da ispovedi mnoštvo?

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Vrlo se često odmaraju, i njihov je odmor nepomičan. U stanju su da satima nepomično sede, da ništa ne rade i ne misle, pušeći na dugačkom čibuku ili nargilama, sanjareći i slušajući žuborenje tekuće vode.

Sasvim suprotno hrišćanskim pastirima oni sede ili spavaju i uopšte miruju. Ali, uopšte, među dinarskim muhamedancima ima manje lenosti i nemara nego među

Poznat je značaj koji u Solunu imaju Jevreji, Grci i Levantinci raznog porekla. Oni iz nižih slojeva često besposleni sede i čuče u hladu, ali stalno vrebaju dobit i korist: čim je opaze, silno se na nju okome otimajući se o nju uz

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Auto-puta i to nije beznačajno kad se uzme u obzir da neki, čija je snaga tolika da bi mogli konju rep iščupati, sede na konferencijama i mlate praznu slamu. - A što se Rašide tiče, to je samo moja, i slovom moja privatna stvar!

vodoskokom netačnim kao gradsko saobraćajno preduzeće, trima crkvama unaokolo i jednom golemom masom kornjača koje sede po klupama. Male kornjače vući će se iza velikih, ali će i one svejedno vući svoj oklop.

To je sve. — Šta si radio na krovu, ako nisi hteo da se ubiješ? — otac me pokri ćebetom do brade, i sede pored mene na kauč. — Reci bar meni! Bar mene nemoj da lažeš!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra sedne sam za jedan sto, pa ište vina. Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan.

Sobu zaključaju, i jedan kočijaš već pazi. U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali.

Kavaljeri, sve je obleću. Ali badava. Ona je uprla oči samo na Šamiku. Nastane odmor. Gospodar Sofra i Polaček sede zajedno, i to ozbiljno; osobito gospodaru Sofri nije do bala, veselja; on je došao samo zbog Šamike, da vidi na koju će

U selu Š. lep spahijski dvorac, ali spahija ne sedi u selu. Spahija je grof, i obično sedi u Beču. U dvorcu sede njegovi činovnici, „beamteri”, i to kasnar Šeps, išpan Krauz, natšumar Gajzinger. Bogat spahiluk, imućni činovnici.

Posle večere banda opet omladini svira. Polaček i gospodar Sofra još zajedno u kredencu sede. Sad izvadi Polaček duvankesu i ponudi gospodara Sofru sa pravim „verpeletskim” duvanom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Čim je uzjahao, vrativši svoju ćerčicu, sav umor od poslednjih neprospavanih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat, na konja.

Mučeći ljude do sada, sa nasladom, reši se da ih od sada ostavi na miru, osetiv da i oni sede ovako uz žene i decu. Tad, prvi put, usudi se i da je dodirne.

Neko vreme, u blesku ogledala, njima se učini kao da sede na nebesima, među zvezdama, na sjajnim mlečnim putevima, njihajući se lako.

Podvikujući slugama, koje su morale da sede visoko i pravo, u opasnosti, svaki čas, da padnu među konje, i nisu smele da se osvrnu, nije video ni pašnjake, ni nova

Sluge koje su jahale pred njim, i sluge koje su sedele na intovu iskrivljene, pokušavajući da sede nepomično i pravo, pucale su bičevima i vikale na sav taj svet što se strčao oko kola, zaostajući za časak kad bi

Koračajući nesigurno, po daskama položenim po zemlji, priđe jednoj uzidanoj klupi i sede, videvši kako ga zbunjeno posmatraju, mesto da ga odvedu patrijarhu.

Tada, u svom gnevu i stidu, prekrsti noge na kamenoj klupi, propuši i sede kao Turčin. Kaluđeri mu dođoše i po drugi put, javljajući mu da patrijarh ne može da ga pusti k sebi, ali da će se

Bio je i to svršio. Sav umor od poslednjih, grozničavo provedenih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat na konja.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

on je u svemu: u jednom ognjištu na kome se svi greju, u zajedničkim činijama iz kojih svi jedu, klupama na kojima sede, u gostoprimstvu, zajedničkom radu, pa čak i u molitvama („pomozi nam Bože!“).

²⁴ Kad stariji uđe u kuću, mlađi odmah ustane na noge u znak pozdrava. Ako za stolom sede kada dođe stariji, neko od mlađih odmah ustane i ustupi mu svoje mesto.

Svakodnevno, međutim, deca nose samo košulju, gaće i prsluk.⁴² Kada se obeduje, u mnogim krajevima, posebno sede „ljudi, posebno žene, a posebno, odvojeno deca“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On sluša glasove koji stižu niotkud, izbavljajući ga iz kuhinje. To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju.

kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

Tač-terapija! Video sam i tu fotografiju: u krugu na tepihu sede ljudi i žene pod budnim okom psihijatra — prva lekcija u ponovnom pronalaženju bliskosti među tim živim leševima je

Odlazim tamo posle Kinoteke da popušim cigaretu. Vidim tako mladog čoveka i mladu ženu kako sede na odvojenim klupama. Mladi čovek drži rastvorene novine u rukama; mlada žena puši i klati nogom. Ali njihova deca!

je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.

kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i u miru.

U kišna vremena ljubavnici nisu imali gde da se sklone pa su se vozili, srećni što sede jedno do drugog. Devojka bi ga ćutke gledala, dok je izvikivao: »Sredina, pođimo napred!

Učini joj se nepoznat u tesnoj kelnerskoj bluzi, sa skraćenom kosom koju su prošarale sede. Zažmuri od bolne želje da je dodirnu te preplanule ruke, dugih koščatih prstiju. — Hleba! — reče majka.

Nije trebalo dugo čekati na kaznu: mudonja u belom odelu opkorači naslon stolice pokraj njene i sede. Stolica zacvile pod težinom njegovog, kao tuč nabijenog tela. —Ako gospojca dozvoljava?

—Možete li da vozite? —Mogu... Mislim da mogu... I dalje drhteći, ušla je u »dijanu« i pokrenula motor. Čovek sede pokraj nje. Govorio je kuda da vozi.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi. Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu?

MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose? Moj dragi, imala sam ja prosioca, te još kakvi! MUŽ: Pa si opet volila mene. ŽENA: Dabome da sam te volila.

Sremac, Stevan - PROZA

Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije

— ’Ajde, sedaj već jednom! — oseče se na nj domaćica. — Evo, evo! Tako! — reče Jova i sede. Otpoče ručak. Ja neću opisivati šta je sve bilo. Ko je god bio polaženik, taj će znati sve to.

Cenzor mu je na pitanje raportirao sve što se dogodilo. Maksim sede i dozva vinovnike. Oni stoje pred njim, a on ih gleda i samo maše glavom, gledajući nos u Mickova sina.

I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali mu sve nekako

Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi. Gost siđe sa sedišta, a učitelj sede i razgleda koji su od đaka odsustvovali ovo pre podne, pa onda molitvom završi rad.

Drugim rečima, ljudi koji obično poručuju po čašicu tek kad se dignu da plate, — a oni plate lepu sumicu. Sede tako, pa svaki usamljen. Za svakim stolom po jedan.

Svrši se večera. I gazda Radisav ode i sede u avliju da posle večere proteferiči malo; da popije tamo po običaju jednu kafu, a valjda i da mu ne promakne neopaženo

Radičević, Branko - PESME

danak, Pa sred kupa jada i čemera Laž ne vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu

Oh na sreću, ali ne na svoju, Već Boga mi, Srbine, na tvoju. Sunce sede, eno tamne noći, Al' Turcima niokle pomoći, Pa da im je jošte jada više, Eto straže u grad se slomiše: „Ide đaur

! (UBICA U NEZNANjU) „Jarko sunce eno sede, Dalje mu se ve(ć) ne tede, Za goricu čarnu pade, A tako ću i ja sade.

Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.“ Đoka skače, materi oko vrata, Ona s njime odlazi na vrata.

I sunce zađe veće poodavno, I nojca beše, i bijaše tavno; On s dragom svojom večerati sede, Ma njima, s' eto nikako ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće

Oj karaču, amo odi, Gleni, pa se namrgodi! 81. Eto sede sunce bedno, A de ne bi bila beda? Sve to jedno, te to jedno: Sad ustaje, sada seda; Još da mesto kadikada

“ 97. On se diže sa prozora, Ode stolu pa tu sede, Jednu knjigu još otvara, Virnu u nju kâ od bede; Al' kako je čitat stade, Odma mu se i dopade. 98.

“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi.

Ao suze moje, gorke li ste!“ Sunce sede, danka nema više, Puste tmine zemlju ogrliše; Nebo vedro, a sjajne zvezdice Divno dole uprle s visine.

Sve sam soko, da mu nema para, Oće biti jada od šalvara. Sunce sede, konji se smorili, Al' ka kuli veće i smašili, Ta ka kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke, i ispod velikih kapija u hladu sede i razgovaraju se.

Posle jedne takve noći, kad ustadoh opet bunovan i zlovoljan, mati mi donese doručak, i onda sede sproću mene s pletivom. Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem.

I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze da zapitkuje mater za neko platno koje misli da tka za tebe.

Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena. Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju

Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid. — Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me.

U jelečetu od plave svile, šalvarama od đizije, bosa u nanulama, s blagim i milim osmehom, dođe i sede baš do moje matere. I otpoče se mantafa. Moja mati prvo je izgovori na turskom jeziku, pa je onda prevede na srpski.

U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se.

— Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj! — I, obzirući se, polako sede, skrsti noge i uze da savija i puši duvan, ali nevešto i brzo.

Stojan kao da se uplaši od njegova nagla odlaska, jer se i on brzo diže i pođe za njim, ali se opet vrati, sede, i uze da čupka suvu travu, slušajući Cvetine udarce motikom.

Odjednom se vrata otvoriše i iziđe stric. — Idi! zove te — reče Stanoji, a on sede na stoličicu do vatre zavaliv glavu u ruke. Stanoja uđe, a vrata za njim ostaše otvorena. — Stanojo!

Sav zacenjen, gušeći se, iziđe Stanoja, i opet sede, savi se, u kut do vrata. Zagnjurio kosmato lice u ručerde, pa jeca. Suze mu idu niz ruku. Stric ga pogleda mrko.

— Hoću, hoću! — A znaš li čiji ćeš grob da raskopaš. — Ne. — Strinin. — Neću! — reče uplašeno, preblede i sede na zemlju. — Što? — Neću, neću. — I odmahivaše rukama od sebe sav dršćući. — Kako? Zar hoćeš drugi da kopa grob?

Kostić, Laza - PESME

U hramu se svadba slavi, tih svatova više nema: Askalonski car je ženik, a delila lepa neva. Čelo nogu sede ,mladi boginjina lika sveta, do visine njihne jedva žagor svadbe što dospeva.

Čelo nogu sede ,mladi boginjina lika sveta, do visine njihne jedva žagor svadbe što dospeva. Čelo nogu boginjinih sede mladih vrh stepena, mlad je ženik živi plamen, a nevesta bleda, nema.

nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Izrailjski svećenici evo t' sede do kolena, a ti skidaš glavu glavi izrailjska roda cela. Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Uvati je za ruku.) STANIJA: Ej kuku, ej kuku! (Odlaze.) DJEJSTVO DRUGO 1. VELIMIR i MILAN (sede i svaki za sebe čita novine), LjUBA (stupi). LjUBA: Oćemo li danas probirati franse? VELIMIR: Jok!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Skoro će kraj rata. Mene još nema ni od korova. Za stolom sede tri starca. Stari Josif Visarionovič, stari Čerčil i još stariji Ruzvelt.

tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš sada, kad dobijam sede zbog tebe? Moj otac ima, znate, fiks-ideju da je osedeo zbog mene.

kako foliraju, kako puštaju ogromne kose, kako nose padobranske uniforme i kojekakve zastrašujuće značke, kako sede po patosu na svim mogućim festivalima i mestima u modi, kako se fol javno grle, kako su protiv rata...

Pa, čoveče, oni ne bi ni za živu glavu mogli da sede, na primjer, na patosu nečije kuhinje ili u špajzu, ili bakalnici, na primjer, ali na festivalima — e, tu su glavni za

Pisci, kao i obično bez novčanica, pronađu tako jedno zgodno mesto za sedenje i bifedžiju koji daje piće na kredu. Sede tako i grebu se o koga stignu, a onda nekim čudom ufuraju u istorije književnosti i te sisteme, pa prestanu odlaziti u

Ta bulumenta se već razmilela po celoj zemlji! Seljaci su sasvim zapustili poljoprivredu — sede u domovima kulture i čuvaju mesto da ne bi izvisili ako grupa pevača i kompozitora grčko-špansko-šumadij

Zbog zašto? Zbog zato što obožavam cure koje sede same u parku i čitaju knjige, a mrzim iz dubine duše zadrigle manijake u kariranim pantalonama!

) Jako smo darežljivi prema svojim starcima; dame i gospodo! Sav svoj humanizam trošimo na njihove sede glave. Tako, na primer, veterani iz prvog rata, što ih je manje, dobijaju sve više povlastica.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

— O, tatice, taj negliže da vidite! Tek u polak dvanaest obuku se paradno, pak ili s knjigom sede kod pendžera, gledajući kako prolaze mladi oficiri na konjma i pešice, ili prave do dva sata vizite.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut. Dva ljuta borca pod istim krovom sede zdesna i sleva, frkću i reže, hrbate ježe, a oko munjom seva.

Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće. Od toga dana u mlinu starom Toša i njegov drug uz vatru sede, pospano žmure, sanjaju topli Jug. A kada vetra udari val, njima se čini — proleti ždral.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Peo sam se ipak ulicama. Kameni izlazi kuća, prastari, izlaze na same stepenice. Žene sede u vratnicama; mlade nad ručnim radom. — Dobro veče. — Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak.

Ono nekoliko koračaja idemo tom uličicom. Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de huespedes.

Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom. I pred drugim kućama sede seljani. Nigde se ne vide svetiljke. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda

voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Po ceo dan sedi na balkonu, a ako i iziđe iz sobe, ona zvoni. Tamo su Tanasije i Vida, po ceo dan sede u sobi i izračunavaju svakome od nas stepen srodstva sa pokojnikom. Tamo su opet Proka sa Ginom.

Zavesa TREĆI ČIN Ista soba. POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost. Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— i produži. Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja.

Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću! — i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili!

Vojnik mi prinese ručak. Beše neko pečenje. Smuči mi se. Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili.

Tanasije se provuče između točkova i sede na lafet. — Marš, životinjo jedna — viknu Živojin podnarednik — zar sada na uzbrdicu nađe da sedneš?

Ugledasmo dugačku povorku kola, kako lagano ide u našem pravcu... Na čelnim kolima sede neki ljudi, I drže beo barjak na kome se vidi crveni krst... Mi se zgledasmo...

sami, i ti stari vojnici, preplanula lica i žuljevitih ruku, znaju za sve one strašne posledice kada baterija ćuti. Sede oni zamišljeni pored mrtve gvožđurije i značajno se pogledaju, osluškujući u daljini neprekidan tutanj neprijateljske

— Pa jest! — mahnu komandir glavom. Zatraži fenjer, izvadi blok i sede na jednu ogradu. Tada nam dobaci: — Vas dvojica me podsećate na apaše...

A taj se sanduk nalazi baš u spavaćoj sobi gde oni sada sede. — Koga ima tamo? pitam ga, kad se vratio. — Komandir, gospodin potporučnik i još jedna beštija...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Putnik se još jedared obazre na selo, pa onda baci na zemlju neku vunenu struku sa svojih leđa i sede na nju. Tek tada opazi čobane, koji ga pažljivo posmatrahu. On podiže glavu i mahnu rukom na njih: — Ej, more...

Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala... Ljubica sede na prednju klupu i odmah se razleže škripanje, puckanje suve daske.

Gost se namesti vrlo oprezno, starajući se da ne poremeti ovu tišinu, koja vladaše u školi. Sede i stade razgledati decu. Ljubica priđe bliže deci, reče im da gledaju samo na nju, pa poče rad.

Zatim oboje stadoše zapitkivati čas Gojka čas Ljubicu, te ovi moradoše stupiti u razgovor. Sede sa njima i učiteljka, pošto ih posluži, a to je vrlo otresita i razgovorna žena.

— Ija, znaš, stojao nodekana, na džamu, pa ti posle dođe... Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video...

On se beše spremio da ide, ali pogledavši Ljubicu, odjednom sede uz nju i stade joj govoriti razne besmislice, šaleći se njenom neumesnošću i smejući se njenoj plašnji u službenim

misao, svako osećanje, samo ostade pust, salomljen život, iznurena, isceđena snaga Kad se smrče sasvim, ona se ispravi i sede na krevet, pa stade gledati u mrak. Pred očima se neprestano ređahu nekakve neobične slike.

nekakav strašan bol steže joj srce, ona htede vrisnuti, ali se pribra i opet proviri... Njih dvoje sede na stolicama jedno uz drugo, zagrljeni, priljubljeni, opijeni strašću.

XIV U sudnici sede predsednik, ćata i trojica odbornika, pa nešto veoma živo i poverljivo pretresaju. Bogosav je u razgovoru, a već i

Posle podne, kad se raziđoše kmetovi i seljani, premestiše ga u sudnicu. Tamo, sa opštinskim pandurom sede on uz toplu peć, nasloni glavu na dlanove i ostade tako kao ukočen do mrkloga mraka; niti kud pogleda, niti se osvrte,

Stojan stajaše uz plamen, grdeći onoga dečka što ih namuči uzalud. Vratiše se odmah kući. Gojko sede na krevet i zamisli se, a Stojan gledaše sve čudnije, vrteći glavom, kao da bi rekao: »Ovo nisu čista posla!«...

Da li su strašni ?... A kako li je njemu ?«... I on pritiskuje bravu... vrata se kreću... ... Sede neki ljudi... u magli... igraju mu koturovi pred očima... zeleni sto...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.

mi reče: “Jela ti se ponijela, Iz vrha ju zlato siplje, A iz grana sitan biser, Lišće ju je žuti dukat, Pod nju sede tri devojke: Jedna beše raspletena, Druga beše sapletena, Treća beše neljubljena.

Oko nje se zemlje zavadiše, Slavna Bosna i Ercegovina, Preko mora Išerlija Jova. Sede Bogdan s sejom večerati, Zaboravi zatvoriti vrata, Al’ na vrata Išerlija Jova, Zasukao ruke do lakata: On pogubi

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Izgubljeno je nekoliko hiljada dinara. Na našem brodu je ćutanje. Ljudi lepljivi od blata, mokri, prozebli, sede pod jednim fenjerom. Ja zamišljam kako to mora izgledati zimi.

Oni odlaze u treći kat. Po galeriji sede oni bledi ljudi što pred pozorištem hrane vrapce. Ulazi Vajngartner. Pod starost, svi su ljudi blagi i psi šteni.

A da ih čujete kako govore o Poljacima i Česima. Goni ih, neko ih goni. Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni. Jesu li još puni sunca?

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ Starac završi govor, a kad Agaton htede još nešto da ga zapita, njega nestade. Agaton se vrati u ćeliju, sede i stade da razmišnja o tom što mu je govorio starac. „Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton.

Iz belog platna gleda mlado lice, bledo i spokojno. Stranac se prvo obazre pa onda sede za jedan sto, lagano spusti na nj obe ruke u kojima držaše struk ogromnog krina.

Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar.

Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Metnuše me u fijaker, oko koga behu naoružani panduri da odbijaju svet. Onaj sede sa mnom i odvede me nekud, a sa sviju strana juri za kolima svetina.

Ministar me privede jednoj fotelji i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem,

Namesti me da sednem kraj njegovog stola, a on sede za sto na svoje mesto. Sto je bio pretrpan nekim starim knjigama sa požutelim lišćem i otrcanim koricama: — Odmah ću

Dok, odjednom, ugledah među decom nekoliko starijih ljudi gde tako isto šetkaju, ili sede, uče nešto iz nekih hartija.

Ulaze tako, upravo umile nečujno u školu, sedaju svako na svoje mesto, ispruže ručice i sede tako mirno i takvog izraza lica kao da ih je fotograf spremio za slikanje.

— Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

Otac devojčin beše van sebe od ogorčenja što je u tu, po njegovom mišljenju suludu stvar upleteno i ime njegove ćeri, pa sede i napisa ovako pismo mladom pesniku: „Gospodine, Ove Vaše trice i kojekakve budalaštine i ludorije, s kojima tera

Mehandžija iziđe i pokloni se do zemlje, a onaj čovek u šarenom odelu uđe u mehanu i sede za naročito ukrašen sto. Onaj u građanskom odelu ostade pred mehanom čekajući. Mehandžija se i pred njim duboko pokloni.

— viču drugi. — Mesto da mlađe kuraži, a on još plaši narod! — viču treći. — Sram ga bilo od one sede kose! Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! — viču četvrti. — Dole s kukavicom!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

šapuće druga. — Cmok!... ču se na trećem mestu i sve se utiša. — Deco, to nikako neću! viknu č'a Marko, diže se i sede uz devojke. — Anatema te ubila, šta ćeš oko mene! viknu Anđa i ščepa jednu ruku, koja je zalutala na njenim nedrima.

Oseti se za trenutak lak i vedar. Htede da se vrati u kafanu, beše već ustao, al' se predomisli i sede. Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.

Bila je ponoć. Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor. Pušio je i sedeo tu čitav čas, ne misleći gotovo ni o čem.

Svaki misli u sebi: »Lako je njima; sede i čekaju te u zaklonu. Kad naiđeš, — obore vatru, ubiju trojicu, te provale lanac i prodru, pa posle, u onoj zabuni,

« A oni, na koje se mi krećemo, sigurno sede sad na kakvom proplanku, ređaju se čuturicom i ne nadaju se zlu, koje im se, sve bliže i bliže, sve tešnje i sigurnije,

Sinoć im se pohvalio jatak, kako je »žestoko prevario kapetana«, rekavši mu da su oni u valjevskom okrugu, pa sad sede bezbrižno, očekujući da im se donese pečeno jagnje, vino i ostale potrebe.

Taman da stupimo na čistinu, a Đokić viknu: — Ene drž... — pa baci pušku i sede. Na trideset koraka od nas, za jednim trnom, crni se nešto, i mi svi znamo šta je to, ali su oči sviju nas upravljene

Tako je i zaspao nad knjigom. Probudio se i otišao na ispit... Stoji on pred stolom za kojim sede profesori i čeka da mu se stavi pitanje. Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva.

I tu opet sede profesori za stolom, od nekud dođe i njegov otac, pa stade pred profesore. »Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu.

Vesela i zadovoljna srca uđe on u školsku zgradu. — Jesi li sve prešao? — zapita ga sused u klupi, kad sede do njega. — Preko polovine, — odgovori mu Pera, — a ti?

On ostade još više začuđen i uveren u svoju staru sreću. Sede u klupu, otvori knjigu i poče da razgleda Vizantiju. Oko njega bruje i uzvikuju glasovi, pred očima mu trepere crna

Tek poneki nervozniji đak ustane, obrne se i razgleda oko sebe, pa kad vidi da svi sede mirno i on se stiša i sedne.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! Pošto je tako raspakovao i ponameštao uz pripomoć famulusa, sede ili upravo izvali se da se odmori malo. Odmara se tako, gleda lepo nameštenu sobu i — i dopade mu se.

A ti onda sedi pa povečeraj. — He, he, nije kom je rečeno, već kome je suđeno! — veli Maksim, pa odlomi pola somuna, sede dole i primače kajganu.

! Novije težnje propadaju, reakcija likuje i trijumfuje na sve strane. Užasno! — reče pa sede na jedan komoranski sanduk. — Ja grdne bruke!... — reče Maksim pa zastade.

pa gledaj... — Pa, videću. Da spasemo koliko se može. To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti.

Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti. A zatim prileže i stade grozničavo bacati reči na hartiju pred sobom.

— Aj... zar već svanulo! A ja, vi’š, ka’ čovek uspav’o se! Pa ka’ zaklan, — veli Maksa, koji se diže pa sede i podavi noge poda se, pa primače svoju pakfonsku, užasno olupanu tabakeru i stade zevati, i liznu palac desne ruke,

— E, dede! Čim uđe Sreta, pozdravi se sa svima, pa sede za jedan sto. Odmah mu doneše jutarnje »sledovanje«: slatko od ruže, čašicu rakije i kafu.

Zato i sada, čim se Sreten poslužio slatkim i počeo da srče kafu, priđe mu ćir Đorđe stolu, rukuje se s njim, pa sede za sto da se razgovara, motreći, naravno, u isto vreme svojim živim nemirnim očima na sve strane i kontrolišući da li

Sedi svaka na pragu svoje kuće, pa se i brani i napada u isto vreme. I to često ne ide s bog zna kakvom vatrom. Sede i jedna i druga, svaka na svom pragu, a pristavile džezve uz vatru pa se svađaju; dolivaju, piju i jednako se svađaju.

Ne znaš ko im je neočešljaniji i čupaviji, ili oni ili njihovi u kući, ili krovinjare njihove. Sede tako povazdan u mehani, pa se razgovaraju o opštim stvarima u selu ili u Srbiji, a ako im se tu desi i ćata, onda

Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan

»Da mi se ti ne nađe, ća’ da izludim i da pobijem sve po kući!« — A Mića samo sluša blagodarnost; jednako sede i prave cigare i puše i čude se zubu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ručka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće,

Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore. I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede međ crvene i meke jastuke čupavce. Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju.

se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli ruke od njih i u neko udaljeno sopče metli ih da sede. I tamo, što bi im se donelo, to bi jeli i pili.

kao obično, na savijene jastuke, koje mu Arsa podmetnu, da sedne, izvali se i tako ležeći čeka da ga Arsa izuje, već sede na onaj sanduk i podnimljen onom svojom malom ali rutavom rukom, sa dosta kratkim i nežnim prstima, čekao je da ga Arsa

Što da je vide i gledaju kako njoj nije milo, ne raduje se. I još kada Simka sede do nje prekrstivši noge i jednako pušeći i pijući rakije, što joj amamdžika beše poslala, i to ne da i ona, kao ostale,

I Sofka je grabila da bi bila brzo gotova. Siđe i ona, sede međ njih. Počeše i nju da služe, i, na iznenađenje svih, ne samo što poče jesti, nego ispi i nekoliko čaša rakije, a

Posle se vide kako on tamo sede, i to ne onako kako je hteo, nego kako je znao da treba sada, na svadbi, sedeti. Sede, da ga svetlost od fenjera u lice

Posle se vide kako on tamo sede, i to ne onako kako je hteo, nego kako je znao da treba sada, na svadbi, sedeti. Sede, da ga svetlost od fenjera u lice zapljuskuje, te da se, onako naslonjen ramenom i laktom o pervaz doksata, vidi ceo, da

— Sedi, sedi, čedo! I sede do nje, ali podalje. To Sofku još više uplaši, jer vide kako ne može da sedi, kako prekrštenih nogu i sa podbočenim

U tom, kao bez duše, dotrča Arsa i, kad ču, on od straha sede na zemlju. — A ti? A vi? — poče da viče na selaka. — Eh, bre, Arso!

Sofka ih poče kao uvek grditi. Zatim uđe u onu veliku sobu i vrati se iz nje vukući za sobom jastuk, koji podvi i sede na nj pri ognjištu. Posle u jednom džezvetu pristavi kafu a u drugom poče da greje rakiju.

Sluga, pošto je bio zatvorio kapiju, donese naramak drva i sede i on do ognjišta. Razuzuri se. Izu opanke i poče, zadižući i zagoljujući do kolena noge, da čisti slame iz nogavica.

Pandurović, Sima - PESME

Tad sumnja, k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi. Sa svima težnjama i nadama — dalje!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Usuda ili suđaja ima sedam, u belo su obučene, ulaze kroz dimnjak i sede na ognjištu. Redom mu odsuđuju, i što reče ona, kad prvi petlovi zapoje, na to se sve slože i sve to isto vičući

(Žir i hrast) 201 — Svi carići u crvenu, a sam care u zelenu? (Dren i drenjine) 202 — Sto orla na jednu nogu sede? (Kupina) 203 — Uže vola rodilo?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad ih otac odvede daleko u šumu, on im naloži vatru, pa uzevši tikvu pođe kao na vodu rekavši deci da sede kod vatre, a on će sad doći, i tako se od njih ukrade i otide kući, a deca ostanu sama u planini.

Sveti Sava - SABRANA DELA

to jest kada se uzelo malo anafore i popilo [vina], a po okončanju božastvene liturgije, treba svi koji tamo sakupljeni sede da sačekaju poziv za trpezu, koji biva udarom trpeznog bila.

Pošto počne uobičajeni psalam radi slušanja, polazi iguman za trpezu i neizostavno svi koji su ukazani da sede na prvom obedovanju u trpezariji.

Takođe da pazi bratiju na svakom mestu kako bi i one koji sede bez razloga i u praznoslovlju dangube bratski poučio i uputio, a oni, povinujući mu se, da uđu u ćelije uz molitvu i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

VILOTIJEVIĆ: Nema smisla da sede tamo na kiši! Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako znaš!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

pak namesto što bi se zato stidili i skorbili, jošt se tim ponose, voobražavajući sebi iz toga nekakovo dostojinstvo, sede i kao od nekakvi[h] veliki[h] i duboki[h] nauka namrgođenim licem čine različna primečanija sverh sujete bogatstva i

Ćosić, Dobrica - KORENI

I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore iste priče čađavi lonci puni jagnjeće čorbe i gde u bakraču obešenom o

On trže glavu, uhvati je kosim pogledom, pa kasnije promrmlja u bradu: — Oni se smeju, sede na kolenima i kradu kruške. Simka uzdahnu, ćutke pripremi večeru i tiho ga ponudi. Đorđe odmahnu rukom.

— Znam ja kakve žene često menjaju košulje — promumla i, opuštene glave, s mukom sede pored ognjišta. — A, zato... zato ti... — iščupa se iz Simke.

— I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi... — Noćas ni oka nije sklopila — sede i reče ne gledajući ga. — Njegova je žena. Ja se ne mešam u te poslove.

Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!... — Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju... Milunka se tromo izvuče iz sobe, udavljena suknjama, hukćući.

Ja ću sad da se skinem i malo odmorim. Mnogo ti hvala... (Šta ću s njom ovoliko obradovanom?) U kaputu sede na krevet i uzdahnu.

— Mrak je kod tebe. — Vidi se i u mraku. — Vidi se. Vukašin sede na minderluk, uhvati dasku stola i stegnu je zadovoljan što ne vidi očeve oči.

Neka samo što pre bude. — Žene napolje! — Milunku i Simku pratio je očima Dok za njima ne lupiše vrata, a onda sede na svoje mesto za niskom sofrom pretrpanom jelom.

Ona se trže i zbunjeno upita: — On došao da podeli imanje? — Da podeli — huknu i sede na krevet. — A zar nas malo košta njegova škola? — krišom briše lice i zbog Đorđa govori o novcu. — Grdne pare.

Pesnica mu je kao dunja, a šest godina ima. Vidiš li sada šta sam rodio i šta imam? Tola sede pored ognjišta, nabaca prošće na razgorelu vatru i sunu rakiju u vrelo grlo.

Kad ponovo sede u sanke, ne mogade ništa da kaže. Bič cijuknu i puče u tišini, koja nije tišina. ...Đorđa ne iznenadi Tolino

Po snažnim rukama i dahu oseti da je ona, on se nasloni na grede, suljnu leđima i sede. odozgo, po njemu se sleže prašina zvuka, zvuk se cedi kroz mrtve kapilare suvih hrastovih brvana.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Šta bih više? Tu, pod tim orahom, odmarali su se još njegovi pradedovi. Trebalo je da i unuci pod njim sede. Starac uzdahnu. Preli ga tuga kao ledena voda. »Ko će sedeti kad ja umrem?« mislio je. Nema dece na salašu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda

voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.

No ti hodiš mirno, gladiš svoje sede, Izlišna vrlino u orgiji mana, Kao tužni miris uvele rezede. Kao stara pesma u dobu kankana.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sada ćemo sačekati izlazak Sunca“. Pitagora sede. Nad istočnim horizontom ukazaše se prvi znaci zore. On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici

Uspomena na njih kao da me podmlađuje, pa zato neka bude kao što želite“. On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli. Pitagora poče da priča.

No ostali prisutni bili su se već snašli, a prvi od njih majmun. On skoči hitro sa plota, zgrabi najlepšu narandžu, sede na jedan stub ograde, oguli je i zaglibi zube u nju.

Kad stiže onamo, naš mladić sagleda onde večne bogove kako sede na okupu. Sad tek razumede značaj i smisao cele ove plastike: ona je predstavljala svečanu povorku koja se priređivala

Kralj, stasit, lep čovek, zauze mesto u srednjem od nameštenih prestola, desno od njega sede njegova sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i bratu, bujna hladna lepotica; levo od kralja sede

njega sede njegova sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i bratu, bujna hladna lepotica; levo od kralja sede njegova ćerka iz prvog braka, princeza Berenika, nežna, ali lepo izrasla, slična ljupkom cvetu.

Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu. On je podiže, metnu na sto, sede pored njega poduprevši glavu obema rukama i razmišljaše. On je bio čovek brzih odluka i njegov plan bi brzo skrojen.

No još nešto: ne nosi sobom ništa sem ove trube, za sve ostalo ja sam se pobrinuo“. Kad Diokles ode, Arhimedes sede za svoj sto da u svoj rukopis prenese geometriske figure, nacrtane u pesku.

Samo u svet sa njima - dok ovde ne propadnu! U tom hitnom poslu spasavanja prohujaše godine moga života!“ On sede opet na svoju stolicu, pogleda me dobroćudno i reče: ,Eto, sad znate istoriju mog života!

Pravi čergar!“ Opat sede na jednu klupu u arkadama i zamoli svog gosta da sedne pored njega. Onda poče da uzdiše i da se hvata za svoje levo

On se srdačno oprosti sa svima, obeća da će opet skoro doći, sede na svoja kola i krenu u Ulzdorp. Predeo kojim je terao svoja kola viđao je do sada nebrojeno puta i uvek ga posmatrao

stiže u svoju upravničku sobu i kad mu poslužitelj skide kaput i uze šešir i štap, Njutn pruži ruku svom sekretaru i sede za svo) pisaći sto. Na njemu je ležalo nekoliko akata za potpis.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Čujmo ga — zagrajaše pijanice te se sve utiša. Student sede i podnimivši se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena

Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose!

— Nikom ne dopuštam da me prekida. Tada mršavi praktikant poskoči sa svoga mesta, potraži olovku i beležnik i sede do studenta: — Monѕіeur, cher monѕіeur, — reče afektirajući — permettez!

i prepiru po krovu zvonare, odakle u malim jatima prnu da beže ka velikim odžacima ciglana, koji se uzdižu oko groblja. Sede oni tako jedno poslepodne, olenjili se, zevaju i puše, pa se izdaleka začu brektanje automobila.

u... u glavu. I on podiže oči k nebu. — Treba se i tamo a... a... a... dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se. I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p...

Pa puckara plehana peć živo i bela je kao sneg postelja doktorova raspremljena, a na njoj pripijeni sede oni jedno uz drugo i njene fine male ruke su u njegovim.

Oh, vitlo! A veliki se ništa nisu bojali. Mišicama snažno obuhvate paoce, sede baš kao na stolici, samo zažmure. Onda vitlo, podmazano katranom, zaškripi.

A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče. I pogled ti je čistiji i izraz vedriji,

A on preklinjući: — Što me mučiš? Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je

Potom, pošto prinese raskošan buket svežeg jorgovana, sede na nisku taburetu pored postelje, uze njenu ruku i ljubljaše je.

Ali dok sam se naslađivao time naiđe treća, lepša od svih pređašnjih i sede sasvim blizu nas. i opet, ja sve učinih da i njenu pažnju na sebe privučem.

Dakle, u onoj prepisačnici, na njegovom stolu, šoljica od kafe, jutros popijene; tacna je odvojena. I tako sede oni, ćaskaju, i jedino Šljivić, u naočarima što su kanapom omotane, neumorno sve pilji i prepisuje, jer svi oni ostali,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se moliti Bogu. Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu...

Pisar sede na klupicu pred kućom, jedan pandur ostade kod Đurice i Marije, koji stajahu pred vratima. Kmet uđe s dvojicom pandura

Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno sede. Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge... — Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati?

samo da je vidim, makar iz kakve zasede, prikriven...« I on sede tu u jedan šibljak, prema samom izvoru, izvadi iz torbe što imade za jelo, pa stade da ruča.

Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču... Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše.

— Ode niz Jasenicu da luči svinje. — Sve jedno. Prošao jedan, naići će drugi — reče Đurica, pa nasloni pušku i sede za trpezu. Posle večere, Radovan, još pijaniji, ode te leže, a Vujo i Đurica ostaše sami u sobi.

Predala se sva onoj zanosnoj žudnji mladosti, pa zaboravi na sve druge obzire. Sede uz Đuricu, pa stade, puna ljubavne čežnje da mu šapuće reči milosti, da ga gleda i da se divi njegovim osobinama, koje

— Ne boj se, snaho; ti se kâ da nešto plašiš — reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.

— Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ? — reče Stanka i sede kraj njega na pod. — Što, Stale ? — odgovori on i prebaci svoju ruku preko njena ramena.

bledilo da se navlači po nebu, Đurica se trže; probudi ga nekakvo šuškanje i šaputanje, koje se čulo ozgo, od dvorišta. Sede na postelju, dohvati pušku, pa stade da sluša. I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno.

Đurica dahnu dušom, odgovori istim znakom i zadovoljno, posle bezuzročna straha, sede na postelju. — Što li je to Jovo poranio ? — reče on. — A ja mišljah drugo... — I ja mišljah...

— reče on, dižući svoju »šlafkapu« i pozdravljajući kapetana, koji nešto turobna izgleda dođe među društvo i sede. — Dobro jutro! — pozdravi se kapetan, sedajući za sto. — Čujem ja još iz sobe, da se ovde pretresa velika filosofija.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Trojan sede te ga momak obrije.

Kad vide šta želi junak, pruži mu lopatu koja dostiže čak do druge strane, pa reče junaku da sedne na nju. Junak sede i ovaj ga čovek prenese na lopati na drugu stranu.

Začudi se čovek ovakovom razgovoru, sede na prag da domaćina čeka, i više ni o čemu nije smeo da pita. Dockan uveče stiže i domaćin, te se pogodiše da mu on da

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nosi nove dane, moje novo nebo. Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede? Zašto i ti, srce, ostarelo nisi!

MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i san što ih ljuška, I veru u Boga, puške i trobojke.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sada znam da je imao u vidu reči sv. Luke: ”da se osvetle oni koji sede u mraku”, ali se meni tada činilo da on ima u vidu moje bojadisanje podruma i suturena u Leksinggon aveniji, pa sam

Glava mu je bila slična lavljoj, a dugi uvojci sede kose koji su dopirali skoro do ramena, samo su pojačavali ovu sličnost.

Bilo je tako isplanirano da mladići sa koledža, među kojima sam se nalazio i ja, sede za istim stolom sa veselim ”nimfama”.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Dohvati pliticu krcatu suhih smokava i staklenicu rakije, stavi pred društvo i sede. Zalažu se. Plamen je nešto popustio, — tek se nadnio nad žeravicu. Ali ipak izgara se i zadušljivo je.

Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom. Lome i jedu svoj kruh mirno, polako, ne osvrćući se na svet koji prolazi

Nije znala šta da radi: bi li pričekala ili da se javi komšiji? I onako, u dvoumici, umorna sede pod murvu. Nadaše se svaki čas da će podnoć odnekud banuti čovek s nejačadi. A mali, tihi komšiluk domalo oživi.

! A valja i oprostiti jedan drugome.. . Ilija najposlije popusti i ćutke ispi svoju čašu. Pavle, ispivši svoju, sede do njega i naruči jednu litru na svoj račun.

I žene se povratiše iz crkve. Marko sede sa njima pored vrela; odmara se i čeka da počne velika misa, jer tek posle službe nastaje veselje...

U suncu što prožima sede na vrućemu žalu. On im priča nevine i bogoljubne stvari iz seminarija, priča im o Prečistoj devici.

Žena ga upita gde bejaše. —U krčmi, pio sam. —Pio si? — Jesam... No ti ne znaš što se dogodi... Pa se podiže, sede na kraj kreveta i gleda preda se u tle.

Arnaut, onako pred vodom, kleči. Pogleda u zemlju i zatraži hleba. —Zar si gladan? —Gladan! Milivoj sede. Skide torbu sa leđa, potraži i izvadi iz nje komad hleba.

Arnaut zamače u šumarak. Milivoj se ustavi, domaćin mahne za njim rukom i vrati se k rečici. Zatim sede na zemlju, izu se i pređe preko vode.

Nazva boga tuđoj deci i, pomilovavši ih svojom teškom rukom po glavi, sede između njih uz vatru.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Valja obratiti pažnju na to da oni nemo sede, ne prozborivši nijednu reč, dok devojčica iz kreveta, za koju oni misle da spava, po izrazu lica iščitava im misli o

”100 Razume se, ne samo što slika ljudi koji celu bogovetnu noć nemo sede potiče iz dubokog, iz dečjeg sećanja (nemi su ljudi jedna od tipičnih stilizacija dečjeg sećanja), nego otuda potiče i

posluženje „ne sedajući već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim”; najzad, brzo silaze u kujnu, da dole sede, a kad varošani dolaze, „oni, držeći ispod sebe stoličice, izviruju i sa strahopoštovanjem gledaju.

Ali Markovi seljaci i ne ulaze u samu kuću, u sobu, da tamo sede, nego se okupljaju „iza kuće, pod venjake”, gde im je načinjena trpeza, a imaju običaj da kleče uz kućni zid.

Najpre, u VI glavi, seljaci ne sede u gostinskoj sobi kao ostali svet, nego kleče uza zid. Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne

U Sofkinoj kući, pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa

U Sofkinoj kući, pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa njegove spoljnje strane. Kad je ovako rekonstruišemo, slika je zaista morala izgledati čudno.

komesara - ušao miris bokora jorgovana, bagremova i kestenova, rečeno je da su sami oni kroz vrata ušli među ljude koji sede za stolom.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Dodade mu još neku čašu, i sama popi još jednu pa mu prijateljski sede uz koleno. — Ali ti ćeš me opet poslušati — poče ona šapatom i previjajući se oko njega — da bježimo u Srbiju...

Arnautin se pomače i pop sede na njegovo mesto, pa pozva domaćinova sina da mu skine čizme. Onda podvi noge, uspravi se gospodarski, izvuče poslednju

Petrović, Rastko - AFRIKA

Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.

Veliki efekti svetlosti i senki. Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi.

Prelivajući se od palmovog ulja kojim se tek namazao, obavijen oko bedara u plavu maramu, on sede na prag naše kolibe i gledaše šta radimo. N.

I To iz Banzane i Đanduba iz istog sela, od rase Pel, uspravni uz kolibe dok drugi sede pred njima, žagore grlenim glasovima.

Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.

To je osamdesetogodišnji Đankolo Đolo, kralj plemena Tuklor; svi starci što sede ispred njega njegovi su državnici i dvorani. To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Slušaju deca avaz samrtni, Pa se mukama smeju veseli; A sede glave nogom guraju, Ili na oštar kolac natiču, Za grozan primer jadnom narodu! HADžIJA: Grozno, Stanoje!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na vrh toga prtljaga sede čoporići male dečice, šćućurili jedno uz drugo svoje male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne

Dimitrije odjuri. Černjajev sede, napisa nekoliko reči pa se okrete meni. — Jašite, jurite sve u trku, nađite kapetana Sirovackog, on je negde oko

Ostavim šanac i posle priličnoga lutanja nađem kapetana Sirovackoga i majora J. Petrovića, gde sede pod kruškom više Prendićeve vodenice.

— Ništa, vaše visoko prevashodstvo, nešto pišem. Komarov se vraćao s večere, bio je veseo i zajapuren; sede kraj mene. — Mahnite sad pisanje, dosta smo ovih dana radili; valja malo i odahnuti... Ali šta je to?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?“ Tamo me je zvao, jer sam bio najmlađi komandir u odredu.

Stariji činovnici, koji su nekad zbog kratkovidosti služili u dubokoj pozadini, osposobljeni su sada i sede u rovu pored golobradih dečaka. A taj ljudski rezervoar, određen da pogine, topi se iz dana u dan.

Drago mi je. Izvolte sesti — i pokaza mi na krevet. On dohvati jedan sanduk od municije, stavi ga na bok, i sede. — Dakle, ipak, uputili su osmatrača... — Meni je rečeno da ću od vas primiti direktive. Izvinite...

— O, dabome — govorio sam usiljeno pribranim glasom. Ali tolika njihova ljubaznost počinje već da me ljuti i plaši. On sede na krevet i skide cokule. Ispod kreveta izvuče neke platnene cipele i navuče ih. — Zašto će vam te cipele?

Stigli smo u glavni rov. Prema svetlosti raketle vidim sada vojnike, celom dužinom, gde sede i puše. Svaki peti stoji i gleda kroz otvor puškarnice. Raketla se spuštala brže. Čas svitne jače, pa zamre.

Kingiri mingiri!... Dede služi se — on nakrete čašu sa konjakom. — „Jamajka“ rum... Sviđa ti se? On sede na jednu tronožnu stolicu, a ja na krevet od dasaka.

Šta misle oni? — Naravno, sede tri godine jedni prema drugima, bez smene, bez odmora i razmišljaju. — Ništa nije opasnije za moral trupa nego duga

— Budite bez brige — veli ravnodušnim glasom komandir baterije. Zamislio sam tada bateriju... Umorni vojnici sede pored topova i dremaju. Komandir je u zemunici pored telefona i pije kavu.

Onda baci šlem na krevet, protrlja čelo i skrušeno sede. U zemunici je vladala grobna tišina, kao da među nama leži mrtvac. Mačka se protegli i skoči mu na krilo.

— I onda odma’ idete? — Makar išli... Jaši ti, igumane, i putuj. Radoslav opkorači nogom i sede na leđa konju. Kosta uhvati konja za povodnik i povede. Bora, a za njim i vojnici zapevaše: Isaije, likuj djevo...

— On se obrati svome podnaredniku: — Neka se četa svije na put, ovde pred kućom, i čekajte! — on skide šlem i sede. — Kažem ja... da ćemo sad iz početka — povika Kosta „Turčin“. — Vodi Bog računa o nama... ptičicama nebesnim.

uѕageextere... Neka ženska stvar.“ Uto se začuše koraci. On ostavi hitro kutiju na mesto, priđe stolu i sede. — Oprostite, gospodo... promenila sam haljinu. — Ona priđe mome prijatelju i sede na naslon njegove fotelje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji?

) Vidno sam — kaže starac Peko — Sve gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede baba-Stanini! Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom.

Ne što im se dolazi, što vole da sede, da uvek po jedna noćiva kao da ih čuva; već što treba, što je red. Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu

Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo! — pozivao bi ih da kao pre, nekada, tu sede, razgovaraju, šale se, kao da je tu još otac Mladenov, njihov drug. Posle bi već, kao uvek, oko ručka navirila baba.

I kad vidi ispred dućana njih, stare, drugove sina pokojnog, kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s njima sedi, baba bi, sva srećna, onda s

Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše. Svi piju hladnu vodu iz testija što stoje do njih. Hlade se. Mladen, kao uvek, u dućanu je.

Prolaznici prolaze. Dućandžije, komšije, koji ispavani, posle ručka idu u čaršiju, da tamo na ćepencima sede, nazivaju im boga. Sa Mladenom se zdrave kao sa drugom, ravnim sebi.

I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima sede tu. A više njih njihovi mlađi stoje. Sproću Mladenovih, na kapiji gazda-Stojančetovoj, sve njegove kćeri izišle.

Sveća je, zaklonjena kamenima soli, buradima, daskama, jedva gorela i osvetljavala. On sede. I tako u dnu magaze, usamljen, ograđen dućanom, kako mu sladak dođe bol! Nije hteo ništa da misli.

Uveče, opet, koliko ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti, odvojeni i na travi sede, piju, mezetišu i časte se. Baba, kao nikada do tada, raskošna, nudi jednako, ne dâ dâ odlaze.

Ali zna da sada niko u kući ne spava. Da su se zbog njega probudili i sede u posteljama, ne smejući od njega da se pokažu da su se zbog njega probudili, već sada, cepteći od straha da mu nije

da se pokažu da su se zbog njega probudili, već sada, cepteći od straha da mu nije štogod pozlilo, rđavo, i zato šeta, sede krišom gledajući otud iz svojih soba ovamo u njega, prate mu brižljivo svaki njegov korak...

već samo što više i kao što treba goste ugoste, kad on, mesto oca im, svekra, pored babe, u čelo, s desne strane, sede, i kad najstariji, hadži Rista, diže se i nazdravi njemu, domaćinu, svome komšiji, gazda-Mladenu...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Kod Šida (u Sremu) spominje se jedan izvestan b.

, jer je prikrila đavola (SEZ, 41 № 167). Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Ima i pojedinih svetih primeraka.

sipa ispod stola, a tu se ostavlja žrtva precima i o Badnjem večeru; kad se živom čoveku daje pomana, dok svi ostali sede za stolom, on leži pod stolom).

Do nje se dolazi na ovaj način: Donese se u kuću t. drvo i ,predvori̓. Cele noći sede tri čoveka, među kojima mora da bude u kućni domaćin. Vode obične razgovore.

relіgіonѕ, § 128), naročito je zanimljivo ovo: poslednje stabljike (trideset ili za jednu rukovet), dok u krugu oko njih sede žeteoci (ili su srpovi tako poređani), vezuje crvenim vunenim koncem, kiti cvećem, i onda odseče (ili, iščupa)

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ništa se više ne može odložiti. Dva stara, sipljiva, istrošena čoveka, mogla bi da sede negde pored jaza vodenice, da kisele kvrgave noge i da pričaju dosadne dogodovštine iz minulih leta, tromo i dremljivo

U svim tim domovima ponovo veselo pucketa vatra od suvaraka, u bakarnim bakračima vri varenika, ljudi sede na tronošcima oslonjeni umornim leđima na brvna, dok žene tumaraju oko vatre gotoveći večeru.

žuč se razlila po zgrčenim usnama koje se otvaraju samo zato da bi puštale napolje rogobatne, grube, uskisle reči. Sede tako ljudi i naklapaju svašta, romori opačina kao otrovni dažd, više se u tome govoru ne razaznaju zvuci srdačnosti,

Uđe Lauš i pošto preko nas što smo ga dočekali stojeći i povijenih glava pređe mrzovoljnim pogledom, sede u čelo desnog stola. Zatim uvedoše Doroteja. Namah nam postade sve razumljivo. Sudiće mu se, tajno.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine

Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda

voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.

Omajid Abu-el-Rahman mladi skloni se od ove bede, Jer još u oči gozbe na besna paripa sede I parip kô strela nàže u tamu večeri vlažne, Mrseći pomamno grivu i nozdre šireći snažne.

Odakle dolaze oni? I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim?

Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede. A kad rumena zora ozari visoke gore, I daljni pretvori istok u sinje, plameno more, U vidu zmajeva, zmija i groznih

U kraju dvorišta ravnog granati orah se diže, Tu kravar u hladnjak sede kad doma s Amorom stiže. Ispriča kmetici redom sve što se od jutros zbilo, I gledi kmeticu nešto, pa, Bože, zdravo mu

Reči ga kosnuše ove; Pobožan budući zdravo, rado je tolkovô snove, No smisô ovde je jasan. On smućen lagano sede, Počeša kukove lenjo, poražen od ove bede, I zamisli se mnogo.

Spojiše čopora oba, I onda iđahu tako, ćuteći do neko doba, Dok, najzad, stigoše reci. Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pristupamo mu na prstima i, kroz jednu njegovu pukotinu, vidimo dva čoveka gde sede na kamenoj klupi. Osluškujemo. - „Jesi li, dragi Teofrasto, dobro zaključao sva vrata i kapije?

Taj trougao i nije, u stvari, trougao. On sede na klupu. Iz zoološke bašte čula se rika lava, ali je Eratosten ne ču.

Jedna misao, iznenadna kao munja, sinu mu kroz glavu, i podiže ga sa klupe: „Te dve prave su paralelne!“ On sede ponovo na klupu, osećajući da su mu noge utrnule od uzbuđenja, pribra se i poče dalje da razmišlja. „Da, one su paralelne!

U nju uvedoše jednog sedamdesetogodišnjeg starca, visoka čela, duge sede brade, a odevena samo u belu pokajničku košulju.

U sredini najduže strane trpeze posadiše Tiha na počasno mesto, a preko puta njega sede domaćin. Sa toga svog centralnog položaja, prati on sa vidljivim zadovoljstvom tok gozbe: svi gosti jedu dobro, a piju

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti. Jeste li zavirili kadgod u radionicu gde sede, u fuseklama i prslucima, šnajderski momci?

Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se tek opet razmimoiđu. Sede majstor Kosta, poruči neki slatkiš, kako to već biva, tačno oseti da mu se niko nije obradovao.

Postade vezilja. „Treba samo da počne vesti za crkvu, i onda se zna da će plesti sede.” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog blata kraj manastira u Sandžaku.

Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba. A gospa Nola otare znoj s čela i sede u krevet. Uto se opet ču tamburica, i vanredno tiho pevušenje. — O, Bože!

— Svejedno! Crkvena opština, ili ko bilo drugi. Kad počne nizbrdo da ide, svi pomažu rado. Jedne večeri, sede gospa Nola i Julica na malim seljačkim stolcima — „mebl” koji je donela Stanojla Perčinova — i razgovaraju.

Bolničar opipa bilo i reče tiho Pavlu: — Najviše još jedan sat. — Pavle na to sede, pa skoči: — Čika Savo, ja ne mogu, ja neću, ne mogu da gledam izdisanje Milanovo. — I izađe.

Branko je pratio mrtvo telo Pavlovo u Nemačku, a žena i sin došli su pravo tamo. U lepoj kapeli krematorija sede njih troje, duboko potreseni, i kao uplašeni.

Posle me je ostavio, malo posle mi dao lep nožić; a majka mi je vratila kutiju sa farbicama. Mija ustade, pa opet sede. — A sinoć kaže: „Kad svršiš šesti razred, odmah u neku radnju. Lepo pišeš, učtiv si, vredan, pa će da te vidi Bog.

Naložili su vatru, spremili belu kafu, nakrcali oraha. Izgubila se Natina usplahirenost. Sede, stara žena i star čovek; život prošao; ništa više ne mogu započeti...

Ali ko zna šta zakonu života još može doći na um. Sede Nata i Mirko, počeli jedno drugom da govore ti, smeše se, razgovaraju intimno, zabrinu se, pa prepričavaju besposlice.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede. K ovim i ja prinadležim, želeći prvo čitateljma moje visokoučenije (neki misle:

Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede. K ovim i ja prinadležim, želeći prvo čitateljma moje visokoučenije (neki misle: učen-nije) pokazati, a vtoro, papir

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo VEČERA NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Na jednome plavome jastučetu, u levom krilu prozora, sedela je ostarija dama, sede kose, u širokoj cicanoj halini. Ona u svoje vreme nije bila tako seda, ali sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio

Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te životu obično magarci sede u prvim klupama. Poređani tako u klupe po veličini, izgledali smo kao semenke u lubenici.

Tetka Nasta dođe, sede kraj moje postelje, doneše joj jedan zemljani sud pun vode i ona poče bajati i šaputati: — Trčak, natrčak, protrčak,

Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović, Boža Knežević, Bora Stanković i Radoje Domanović. Sede tako svi namrštena pogleda i mračna lica i tek posle dužeg ćutanja neko će reći (nisam ga spazio ko) da bi se moglo

Vojislav spusti obrve, strpa ruku u džep i uvređeno sede i, mada su ga svi molili da nastavi, on ne hte više ni reč da rekne.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Čekajte... Kad baterija poleti, poslužioci koji sede na topovima, neka viču: ura! Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje.

Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim. Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata.

Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja!

Duž celoga puta sustižemo pešake. Neki sede i gledaju zamišljeno preda se. Drugi odmiču, nogu pred nogu, savijeni i premoreni, kao da vuku neki teret za sobom.

Vojnici se vuku mlitavo po blatnjavom drumu, Često zastanu da predahnu. Mnogi sede na gomili kamenja pokraj puta, naslonili glavu na ruke i teško dišu.

Ako li koji od njih pronađe po šaku kukuruza, onda sede pored vatre i peku „kokice“. Oficiri su zajedno sa njima, i onda dele kokice na ravne delove.

Zgureni ljudi kao posečeni panjevi sede pored dimljivih vatri, veliki u svojoj izdržljivosti, a strašni u svojoj ćutljivosti.

— požuri da ga zapita blagajnik. — Ne znam... videćete i čućete — odgovori pop Momčilo, pa sede na trupac, nalakti se na kolena i ukrsti prste. — A lepo mu stoji ova kapa! — zausti Dušan, ali preko srca.

Došao sam, kao sanćim da se dogovorimo. Pođosmo svi. Vidimo kako blagajnik i veterinar sede u šatoru pri zapaljenoj sveći i pišu. Mi zastadosmo, a Dušan uđe. — A, evo ga!... Što nam napravi ovaj maler?

i naša teška ratna sprema čini suprotnost prema dekoltovanim haljinama dama i onim utegnutim grčkim oficirima, koji sede za stolovima. Sa stola se diže jedan engleski oficir i prinese mi čašu piva. — Camarade, pour bon voyage.

Ja je dohvatih za ruku: — Stani, ženska, gde si zapela! — rekoh joj. Ona hop, sede mi na koleno, i poče nešto da govori. — Na koji bre jezik govori? — pitao sam onoga pešaka.

za sve vreme bio hladan i pribran, obuzet sada krajnjim očajanjem, tresnu šlem o zemlju, uhvati se za glavu i, slomljen, sede na jedan kamen. Groznije stanje ne može biti. Glava mi je klonula na grudi, i u nemoćnome jadu, potekoše mi suze.

Petrović, Rastko - PESME

evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede. Pod prozorom talasom srebrnim šumi reka A glas joj je suh i bez jeka, Suh i bez jeka.

O, pa divna je ta Skadarlija! Dva vojnika kraj druma sede, Govore o vaškama i o seljanci, Zatim o onom što se ne jede Bar u vojsci i železničkoj stanici: O kokošci prženoj na

Kad? U hladna jutra. Dva vojnika kraj druma sede, Pa ushićeno gledam njina lica mlada: Ko bi rekao da ko hulje Od starice što ih primila Ukraše osam dinara!

To beše moj prijatelj koji žuđaše da me vidi; Pogođen mojom patnjom, sede i plakaše, On, koji negda reče da mi na sreći zavidi, Teškom, studenom vodom tiho me sad umivaše: Nekad smo se, ko

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Baš je budala! Svoje zlatno jajašce ostavio da po planinčini vrat lomi! I ko zna koliko dugo! Sav drhteći od umora sede Vedran, i ne gledajući gde seda: na mekano je uvek sedao. Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče?

Šta sada? Šta s licem cirkuske lude da radi? Nije mlad, ne ume se premetati preko glave. Sede Drvoseča da razmisli. Ali, razmišljao, ne razmišljao — previše izbora nema!

Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila. A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću.

Da je... Ali, kuda to leti njegov čamac? Uspravi se Marijan i sede na dno čamca: sve mu, najednom, postade jasno. Nije ga to čelično uže vuklo, niti ga je spasilački brod ka obali

— kaže. Baš da mu ovoga puta ne podvali! Neka stoji nasred njive i plaši svrake i dečake.. Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje. Meko su se spuštale poslednje zrake sunca, a Strašilo se njihalo na povetarcu.

Na vrežama i brežuljcima lubenica, kao niska bisera, treperila je rosa na prvim zracima sunca. Starac sede i osloni se o dovratak kolibice. — Kako sam glup san usnio!

A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se. Bilo je vreme spavanja.

Napreže Varalica sluh i shvati: svađaju se nekakve ženetine. Napreže oči i vide: u daljini uz kotlić sede veštice i vatru potpiruju, viču, jedna drugoj oči da izvadi. — Nema ga! Zašto si ga pustila da ode? — reče prva.

Princ oblaka izgleda sasvim drugačije. Igraj... — Micko se pomeri i sede sasvim do dečaka, ali bio je tako mali da mu je jedva dosezao do kolena.

Bio je to isti onaj glas koji mu je poverio tajnu Zaboravljenog Grada. — Pa, reci sada i ostatak! — reče mladić i sede kraj vatre. — Ostatak, čega? — upita Starac i utonu u ćutanje. Mladić strpljivo nastavi da čeka.

Princezi od uzbuđenja stede dah. — Kada se budem udavala, na ovoj stolici krunisaće me za Caricu! — reče Princeza i sede na stolicu, ali na njoj ne osta dugo.

— Je li to moje Čobanče? — upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose. — Je li to moja Zvezda? — upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući. Svirka i pesma burnija i sve bliža.

Šura si mi, brat, rod — dirni je samo, krvnik si mi! ARSA (očajno, pokazujući na Tomine sede vlasi): Hadžijo! Pogledaj se! TOMA (s puškom na njega): Hoćeš?... ARSA (očajno, uzmičući vratima): Brate, brate!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Tad se beže bezistenu vrati, ode Marko s agom na kadiju. Kako ide carev Alil-aga, papuč' skide, sede kod kadije, pa izvadi dvanaest dukata, te kadiji meće pod koleno: „Efendijo, eto ti dukata, ne daj Marku pravog

Ode Marko caru na divana, sede caru do desna kolena; samur-kalpak na oči namiče, a buzdovan uza se privlači, britku sablju na krilo namiče.

Pod šatorom sede piti vino; posađuje Ao desna kolena elčibašu Dojčetića Vuka, pa do Vuka Boška Rajčevića, pa Stojana, Stepojeva

“ Kad su tako podelili blago, Nenad sede na dobra konjica, pak se diže svojoj staroj majci. Lepo ga je dočekala majka, pred njeg nosi slatku đakoniju.

(„Video sam kako na gozbi sede plemići i vojvode, a za njihovim leđima stoje vojnici i pevaju pomenute pesme o slavi predaka.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

na točenju boze Pa joj i nije do poze Za slikanje BEGUNCI OD KUĆE Begunci od kuće Ne biraju sredstva Oni samo sede I smišljaju bekstva Na sve strane sveta U sva lepa mesta Mogu ako hoće Da se smeste smesta Kad čujete negde Da

ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan Nemade kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu izlazaše mač s obe strane

« Kad doču da se već nablizu primakao k onome njegovu gradu Lićinije, ta oma i sede na konja mu i izađe s mnogima vojištani mu i s građani, te lepo, s poštenjem susrete cara.

I tako pak se povrati na prvašnje mu lice i u svoje carstvo opet sede. LOVAC ULOVLjEN Neki mirski pop bijaše izišao od svoga sela, te iđaše u drugo selo.

Dođe Hristos do toga gradića Sihara. Umoran bijaše s daleka puta putujući mu, te sede na bunaru malo otpočinuti. Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u podne.

Mnogo se s pameću u sebi muti što će, pak tek izpodmukla tajem izađe da ne znadu za njega građani kud se je podeo. Sede u jednu galiju i ode po Evksinopontu, to jest Crnim morem odplinu i tamo gde jošte Persi ne bijahu doprli oko velikoga

tu mu sramotu; rasposla svoje čete na sve strane Đurađ despot otac njihov i dovedoše mu tušteno tursko roblje. Sede on na goloj zemlji u dolini, zapovedi klati ih ka ovce pred njim; dotle ih klaše dogod sav do vrata mu ogreze u krvi.

Nahitro sastaviše vojske i sastaše se skupa da se tek sraze biti se i seći. Začu to Maksim što se od njih učini, brže sede na brza konja i otrča k vojski nahitro kano krilat i stade na sredi među obadva tabora.

Vrlo mu tužno bi i oderti se što ne može biti. Ode unutra, ništa joj napolju ne reče dok se ne smesti u domu. Posle sede unutra i dozva je nasamo preda se, uze na mindros, te je na lepo tiho poče raspitivati što to bi od nje: il' je kud na

Jer si mi sasma obružila moje sede vlasi. Devojka Počekaj me ma Joso, počekaj! I nemoj me sasma tako potajem odbijati, ni proterivati skoro iz svoga doma

I onde gospodin sede na stolicu i poče ih suditi i razmotre da su obojica jednako krivi. I reče: — No, kako ste jedan drugoga jahali kad

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod

Sva čaršija gleda za njom, i mimoprolazeći i oni što sede po ćepencima i šiju fustane i pamuklije; samo je pogledaju, mahnu glavom i grunu se u prsa i uzdahnu, pa šiju dalje.

— veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem...

Zona u sobi do njihove. A one sede i šapuću — čude se što im nema nikoga. Nije došla ni Aglajica da im ispriča i raportira sve što se desilo za poslednju

“ I on se opet sapleće, pada, muči se da se digne, ali već ne mogaše, — a utom se i probudi... Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i

i omotanim vratom, bleda i malaksala, izađe; osmehnu se bolno, pokloni i poljubi tetka Tasku u ruku, pa se spusti i sede na minderluk i gledaše umorno i tužno dole ustranu. — Što ti je, mori? — Bolna sam, teto, — odgovara polako Zona.

— Jok! — odgovara Zona umorno i uvi se još jače u svoju zelenu svilenu bundicu, sede i nasloni čelo na ruku, oduprtu o koleno. — Da čuješ, demek, ništo... što se zbori.

Zona se diže i ode, a Taska skide šamiju i raskomoti se, pa sede, i tek sada, kad se udobno namesti, a ona zajauka, ama onako ženski, kao na groblju.

ete, za spijenje, kako da će, reče, pod čadar za askera da se udadne“... — Tugooo!— uzviknu Tašana, pa se zaplaka i sede sva malaksala na minderluk.

Imam si dom teste mušljike, i sve pobolje i poskupe, a na ovuja mi keif da pijem tutun, a one si sede dom, pa ako su poubave i pobolje odi ovuja! Ti si esnaf-čovek, majstor na mušljike... razbiraš se u tej stvari...

Prema njemu sede čengije; odmaraju se od malopređašnjeg burnog i besomučnoga igranja. Sve lepša od lepše, a među njima najlepša mala Ajša,