Jakšić, Đura - PROZA
Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i sednem do nje. Ona mi ne puštaše ruke iz svojih uvelih ručica, milovaše je i ljubljaše,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Samo šabačka nahija nije frajkora davala. Nemci su sedeli u Šapcu a šabački kmetovi tajno su kupili ponešto arača i, krijući od Nemca, po igumanu manastira kaonskoga Makariju,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ne brigaj ti! Ja ću se već postarati... — reče Vidak i razgovor se zatim okrene na druge spekulacije. Dugo su još sedeli ova dva spekulanta i skrajali planove kako će koji gde zakačiti ćara i kako će jedan drugom biti u ovom ili u onom
Tako je veselje trajalo do neko doba noći pa se raziđoše. Sutradan sedeli su oko podne u gostionici »Kod jablana« advokat i Mojsilo Pupavac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mesec odskočio s koplja, a hajduci su sedeli i ćutali. Dok reče harambaša: — Nogiću! Smeni stražu, pa da se leže!... u mlađega pogovora nema.
Ne da se to sakriti!... Ja ne znam šta vam je... Pa, čujem da ste čak i Aleksi u kuću išli. — Jesmo. — I tamo sedeli s onim lopovom njegovim!... — On nije lopov! — reče pop ozbiljno. Ivan ga pogleda. — Šta veliš, pope, šta?
Spavao je tiho, mirno i bezbrižno kao da je bogomolju sazidao. Sutrašnji dan osvanuo je vedar i lep. Hajduci su sedeli i čistili oružje. Stanko je nešto razgovarao sa Surepom... Dan već osvojio...
Jedne večeri sedeli su oko vatre... Zeka se grohotom smejao šalama Zavrzanovim, dok ti se stvori među njima Deva. Čim ga videše, poskakaše.
— Zeko! Sazovi mi starešine... Za nekoliko trenutaka sve beše tu. Jakov i Miloš sedeli su zabrinuto, a Stojan je hodio tamo-amo. Kad ovi uđoše i stadoše, Stojan reče: — Nesta nam baruta... Šta da radimo?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A zar bi i mi sedeli ovde da ne moramo. — O, milostiva — prekide je gost — vi slabo šacujete selo i njegove krasote kad tako govorite.
Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna. Ukućani sedeli ispred kuće posle večere i razgovarali se o mnogim raznim stvarima.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili. Neki tamo su i spavali po rupama a neki od njih, naročito stariji, kao neko prvenstvo, spavali
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo jedanput... Samo da si mi se bar jedanput javio.. Posle ga je ona molila da je uspravi i tako su sedeli, a mama je otišla da legne. Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam.
Afrika
Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom. Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jurat i Petar Isakovič, sa ženama, počeše zatim da se spremaju, da idu iz Temišvara, a sedeli su, uveče, u traktiru, kao pokisle tice. Kao kad se čeka vest da je neko u porodici umro.
A ni gospoža Kumrija ne reče mu ni slovo. Muž i žena, posle deset godina braka, i ljubavi, sedeli su sad na tronošcu, kao gluvonem i gluvonema.
Iako nije, ni reči, progovorio sa njom, kad je pored njega sela, on se sećao, kako su, tako, ćutke, sedeli, zaljubljeni, prvih godina braka. Kako im tada zaista nije ni bilo do razgovora. Sedeli su tako i gledali se.
Kako im tada zaista nije ni bilo do razgovora. Sedeli su tako i gledali se. Gledali su jedno drugom u oči, pa bi se nasmešio on, ili ona.
Jer ću te umlatiti! Na to će njegova majka: Dok ne legnem neću mu dati! Te večeri, dugo su sedeli za večerom, ali on poče goniti mater, da idu da spavaju. Ujna ga, međutim, odnese kod njene dece, u kuću.
Žalio je, kaže, to dvoje starih ljudi, iako mu nisu bili ni rod, ni pomozbog. Sedeli su u mraku, u sumračju, u sobici, niskoj, što su kao štenare od ciglje, a i inače sasvim neudobne, mnogo gore nego
Varvara je imala suze u očima, od radosti, i nije pogled skidala sa Pavla. Isakoviči su, to veče, dugo sedeli, u kujni traktira, gde su večerali, a još duže u sobi Petrovoj, gde su zoru, u razgovoru, dočekali.
„Štipaju, đe ne treba, dadilju!“ uzviknuo bi onda Đurđe. Dešavalo se, posle, tako, uveče, kad bi kod Ane sedeli, da Petar i Varvara, rano, odu. Pavle bi onda pitao: Šta im bi, zašto idu tako rano?
Pavle je, međutim, bio rešen da o Đinđi ne govori. Grozdin i Pavle sedeli su, tako, u razgovoru, neko vreme, a gospoža Kumrija pojavila se tek posle i pozvala ih u kuću, gore.
Kad iziđoše, pred ulaz u tu zgradu, među kolima – i konjušarima, koji su sedeli u kolima, da se sklone od kiše – Pavle poznade jednu ljudsku priliku, kao svoju senku.
Nasmeja se, pa reče da su ta dva krvnika sedela, kao babe, zato, što su bili ostareli i zablesaveli, a da ne bi bili sedeli tako, da im je mladost još sevala iz očiju. Neka uostalom Paja kaže: šta govori more?
Na jezero su silazile, mramorne, stepenice. Bežeći iz društva, Isakoviči su na tim stepenicama rado sedeli, zagledani u mramorne nimfe i satire – statue, koje su se u vodi ogledale.
Teodosije - ŽITIJA
A kako se pojanje produžilo, i opet po zapovesti dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji su zajedno sedeli i oni momci koji su ga čuvali s vojvodom, zbog umora od puta i svečanog pira tvrdo zaspaše.
smernosti njegove i krotosti jednostavne i ljubavi bez lukavstva bio je od sviju ljubljen i poštovan, i kada su oci sedeli u saboru davahu mu mesto sa prvima. I ko da ne ljubi onoga koga Bog ljubljaše!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I samo njihovo ime se sa vremenom izgubilo. Poznate su samo oblasti u kojima su sedeli. Tako seljaci iz okoline Prilepa i Kruševa ne znaju da su Brsjaci.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Putnici nisu mogli da nas vide, jer smo sedeli u zgusnutoj tami ispod nasipa, ali mi smo videli njihova lica kako žvaću ili dremaju i nismo mogli da verujemo svojim
Nisam pretpostavljao da ću ugledati to što sam ugledao. Stanika i otac sedeli su za stolom kao da ničega nije bilo, pili belu kafu i razgovarali o cenama na pijaci. - O, gle ti njega!
Otac nije rekao ništa. Upitao sam ga gde je Vesna, ali ni jedno od njih dvoje nije otvorilo usta. Sedeli su i žvakali gledajući se kao da su jedini na svetu, a onda je otac rekao da je Stanikina bela kafa nešto najbolje u
Sada smo sedeli na još od sunca toploj kamenoj ploči nečijeg groba i počinjao sam da se ježim. Slova na spomeniku nisu više mogla da
a nešto uzvodno, na samoj obali, sedeli su Mita Popara i Ataman držeći cveće u naručju. Bilo je nečeg neuobičajenog u svemu tome, jer je Miti i pored pisama
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No baš ne bi’ se bojao ni tog Janotiča, samo da mi dođe pod nadžak. Onu trojicu lopova, što su u birtiji sedeli, rukama bi ih sve izmrvio. Moj negdašnji zanat spasao je i mene i vas.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I još se traže svi oni podvodači, stranci, pokeraši, bleferi, sve one lepe žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim srebrom.
Niko je nije takao. Novčanica je ležala na stolu čeznući da je neko podigne. Ali niko je nije uzeo. Sedeli su ćuteći. – Koliko je sati? — upita čovek, tek da nešto kaže. – Ne znam — reče kaluđerica. — Nemamo sata.
Nekoliko sati kasnije, on i Pufko su bili jedini gosti kafane na trotoaru. Sedeli su ispunjeni osećanjem da se nikada nisu ni dizali sa svojih pletenih stolica. Sasvim u dnu ulice pojavila se bela mrlja.
Bio je januar 1972. i putevi prema tom selu, što leži na blatnjavim obalama reke Tamiša, bili su zaleđeni. Sedeli smo u prostranoj gostinskoj sobi stare nemačke kuće. Na tavanici su bili naslikani ružičasti anđeli.
Bacio bi pogled na automobile što su ih prestizali i nikada nije primetio da se u njima ljudi prepiru — sedeli su mirno gledajući ispred sebe. Kao da im je pomalo bilo dosadno.
— Šta sam ti kazo! — reče zadivljeno Pop. — Tries pet! Onda su još malo sedeli i posmatrali smučare kako se penju ski-liftom iz doline. — Garderoba je obavezna...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prostrana, nameštena i uvek otvorenih vrata i prozora. Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali. Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna luka.
već je samo bio ručak, a na njemu njena i njegova porodica. I stariji sedeli su za sofrom, mlađi igrali u dvorištu sa ostalim svetom.
Svet se pomalo razilazio. I kad se sve razišlo, ona je ušla u kuću. Međutim, svirka iz sobe, gde su sedeli braća joj, Ita, bila je jača.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Izgleda da su mog matorog isfurali sa svih mesta osim sa Ade. Sedeli bismo tako na pramcu i mahali svim čamcima, šikljama, skifovima i šlepovima što su proplovljavali pokraj nas.
zaboravila na Snežanu (tako sam joj dala ime po jednoj svojoj dobroj prijateljici), sve dok ne zavukoh ruku u torbu. Sedeli smo te večeri, kao i obično, u „Tri grozda“ i pili kuvano vino jer je bilo hladno.
sam viđala svog matorog s nekakvim proposima od zla oca i od gore keve, kako se neprestano smenjuju za njegovim stolom. Sedeli su potpuno nepomično buljeći kroz stakla ka Makedonskoj ulici.
Posle, dok smo sedeli u njegovoj sobici pod samim krovnim gredama, priznao mi je da je u stvari savršeno srećan, jer živi u skladu sa svojim
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI: Oho!!!... AGATON: Došli ste, videli ste kuću, pregledali ste sve, sedeli ste dan i noć, pa dosta. Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Našli bi me od prve — i on se zadovoljno nasmeja. — Šteta bi velika... — Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo?
Iz palanačkih radnja dopirao je miris katrana i štavljenih koža. Pred kafanama sedeli starci i posmatrali prolaznike... A kuće promiču, sve ih je manje, odstojanje od kasarne se sve više smanjuje, a s tim,
Bojažljivo sam se kretao i gotovo zastrašeno priđoh stolu za kojim su sedeli poručnik i narednik. Nisam zaboravio da im prvo kažem čin. Opet me uputiše dalje...
A bilo ih je koje niko nije ispraćao. Sedeli su oni tužno pred šatorom, posmatrali čeŽNjIVO ove ispraćaje, misleći na svoje i rodni kraj...
Sedeli su oni tužno pred šatorom, posmatrali čeŽNjIVO ove ispraćaje, misleći na svoje i rodni kraj... Sedeli bi dugo tako, ali truba zasvira „zbor“, potom za „večeru“... „povečerje“... Moralo se ranije leći.
— odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici. Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta...
Setih se baš tada kako su, za vreme ovoga juriša, ljudi spokojno sedeli u dalekoj pozadini, ćaskali pred kafanama, dok su ovde molećivo pogledali u nebo, drhtali, strepeli, zatim golim
Šatori se videli na sve strane. Oko vatri sedeli oficiri sa zadignutim jakama od šinjela, dok se vojnici razmileli po Banjičkom polju kao mravi.
Ali za nas nije stizalo nikakvo naređenje. Ceo sledeći dan sedeli smo na stanici i posmatrali vozove. Pod Beogradom su otpočele borbe i izbezumljeni narod je bežao.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko ne diže glave za njima. Odoše oboje u praznu učionicu. Tu su u poslednje vreme sedeli i provodili razgovor. — Jadnik, žao mi ga opet! reče Ljubica. — A je li on vas žalio...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Stade vrištat’ bela Rada: “Jao meni i do Boga, Nije žena ni devojka, Već je ovo mlad Nemija!“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Neki su starci propali, ali su stari i bili. „Pomrli bi da su i u kući sedeli, a kamoli na putu!” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tada bi zajedno večeravali, zajedno sedeli gore, u njegovoj sobi. I Sofka ne pamti slađe večere od tih. I sutra nastali bi tako isti srećniji dani.
I tu bi, oko ognjišta, na kratkim stoličicama sedeli, pili rakiju, koju bi im Magda grejala i sa njima pila. I svaki čas posle, kada gosti iz varoši počnu da dolaze, oni,
I još kada se čulo da je od njega poslat glasnik, dolazili su na čestitanje u veče i duboko u noć su sedeli. | VII Odmah posle onoga glasnika očevog, prvoga posle tolikih godina, na sreću njihovu a najviše na iznenađenje,
Ona je samo mucala: — Kako da ne, kako da ne! I dok su njih dvojica tamo u sobi na pokrovcima sedeli, Arsa im iznosio od svake sorte rakije, da probaju, koja će im se dopasti, pa da im posle tu toči I donosi, ona ovamo,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli! (Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo? GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gori je od Đorđa. Gori je i od Mijata što je pobegao čim je čuo zvona. Onda se seti kad su jedan prema drugom sedeli u Aćimovoj sobi i gledali se u b rade. Koliko je vremena prošlo od te večeri?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Donesite lestvice! — reče zapovednik potere. Ali, kad se prvi gonilac pope do grane na kojoj su dečaci sedeli, grana odskoči uvis. Morale su biti nabavljene još duže lestvice. Bez uspeha. Bor je rastao sve više, u samo nebo bežao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije bio sam: oko njega su, kao i obično, bila tri stražara. Riga je stajao, stražari su sedeli. To je bila dobro smišljena srazmera: jedan zatvorenik a tri stražara, na tom brodu koji je iz jedne carevine,
Pored Miloša su sedeli visoki sveštenici, iguman i arhimandrit, aj trpezarija je bila prepuna. Ljubica je koračala preko ćilima od crvenih i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske. Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi; I oni slušahu s
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se boji da ono nije imalo nijednog čitaoca“. Ona pogleda u ugao sobe gde su za jednim stolom sedeli Lagranž, Lavoazije i Laplas. I ja bacih svoj pogled onamo. „Gospođo“, rekoh joj „ne mogu da verujem svojim očima!
Tome govori u prilog da druga dva hemičara, Giton de Morvo i Hasenfrao, koji su, kao i Furkroa, sedeli na klupama Konventa nisu ni prstom maknuli da moga muža spasu, a posle njegove smrti postadoše apostolima njegove nauke?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E, da su uradili kao što ste vi predlagali Armiji, gos' đenerale, ne bi mi sad sedeli ovde... — Vi sjajno izdržavate štrapace, gos' đenerale. — Bogami, kao neki mladić.
I tako do sinoć. Šta je bilo sinoć? Evo šta, gospodine. Sedeli smo, pijuckali smo, pričali smo, sami znate, doživljaji su neiscrpni, ratni.
Ponekad samo, kad je kiša, sedeli su oni kraj prozora, odakle su gledali u mokre zidove susednih kuća, i kako se sa osušenih grana nad krovovima od
Vaši su vam, bez sumnje, pričali da su tamo vođene velike i krvave borbe sa Bugarima. I suviše nervozni sedeli smo u rovovima za stojeće strelce, opkoljeni maglom koja nas je davila i pritiskivala, i molili se Bogu za jednu borbu
kadru služio, i čudi se da se Mija, koji je uvek dobro pamćenje imao, ne seća kad su kod „Jadra“ u Valjevu ono veče sedeli svi zajedno i lumpovali za sretna puta i što su kadar prebrinuli, i kad je Mija obećao Miliću da će mu, gde bude da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
He, dušu li mu, nije to lako nadavati. — Znam, Rako, ali opet... niste ni vi sedeli skrštenih ruku. Tu je palo, brate, mnogo više od hiljade, pa tu ima i za nas i za njega, a ’vako nećemo... jok!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedanput, kad su sedeli pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ljudi su pušili i razgovarali, a izgledali su kao senatori, samozvani čuvari sve mudrosti u Idvoru. Kraj nogu starijih sedeli su na klupicama mladi ljudi, a pred svakim od njih je stajala kotarica u koju su krunili žuta zrna sa velikih kukuruznih
i očekivao da me neko zaposli, nisam mogao odoleti a da ne posmatram moje drugove iseljenike, koji su, kao i ja, sedeli i čekali da budu zaposleni. Činilo mi se da su bar za klasu ispod mene, a ipak nisu imali teškoća sa useljavanjem.
me je često pozivao na doručak u tu gostionicu, a tamo smo posmatrali generale i maršale nemačke carevine koji su sedeli za odvojenim dugačkim stolom i ispijali svoje čaše vina po povratku 12 carske palate, gde su odlazili svaki dan u
” - upitao me je Nikola isprsivši se i uozbiljivši tako da je izgledao važan kao oni generali koji su sedeli za posebnim stolom.
Ova sednica držana je u velikoj sali Inženjerskog doma. dok smo sedeli na podijumu, očekujući početak ceremonije, posmatrao sam ovu divnu veliku salu, i činila mi se lepšom nego ikada do
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neki su sedeli, neki klanjali, a mnogi, povučeni u tihe hramske lađice, učili su svete proročke knjige. Sa žudnjom ožednela stupio je u
Krakov, Stanislav - KRILA
Bila je otkrivena, i videle se njene duguljaste dojke i široki, nabrekli kukovi. Vojnici su sedeli kraj ognjišta i slušali kako vri popara u kotlu. Napolju su psi lajali. Straže se tada smenjivale.
Opet se nešto kod rovova događalo. U jaruzi su vojnici izbuđeni i sve je bilo spremno. Oni su sedeli vlažnog odela od jutarnje rose i napregnuto slušali.
Topovi su bili spremni i mirni. Kao žuta brdašca gomile praznih topovskih čaura ležale su kraj njih. Artiljerci su sedeli kraj lafeta i večerali. Ispred topova je bilo pobijeno oguljeno kolje, i ono se belelo u mraku.
Na nebu su zlokobno pevala dva aeroplana. U štabu na Čeganu sedeli su oficiri oko komandanta, koji je nudio konjakom samo još debelog artiljerijskog pukovnika, i svi gledali u karte.
Pred štabovima se ravnjale počasne čete, i delila odlikovanja. Pisari su sedeli dugo u noć po kancelarijama, i pisali naređenja i pohvale.
U niskoj kolibi se dimilo. Neki su bradati ljudi sedeli na bakvicama. Iako je odblesak vatre padao po svemu, ipak je bilo tamno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom. Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Okrenem se tamo. Baš kad sam prolazio pokraj Černjajeva, Komarova i dr. Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan Živan Protić, komandant šanca.
Černjajev ga poljubi, zahvali mu i zamoli ga da se drže hrabro, pa onda pođosmo. Naši vojnici, što su sedeli za bedemom, te punili puške i dodavali ih onima koji pucaju1), gledali su za nama tužno i očajno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svaki drugi bio je u klečećem stavu pred puškarnicom, a ostali su sedeli naslonjeni uza zid i spavali. — Ko ih određuje da se smenjuju? — zapita moj drug artiljerac. — Oni sami.
— veli stručno Sima „Jarebica“ i skače da uhvati litar sa vinom, ali tako naglo da se prevrnu klupa na kojoj su sedeli Fjodor i Pera. Ovi lupiše leđima o zemlju.
Oblak prašine obavio je stolove pred kafanom „Nea Elas“, gde su sedeli Grci. Dame i grčki oficiri zaglavili su se na ulazu u kafanu.
Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu. Nas trojica sedeli smo zamišljeni, kao da smo izgubili oca, najrođenijeg druga. Osećali smo se kao siročići, bez igde ikoga...
Zbog ovih pojaseva nismo mogli ni leći, već smo sedeli oko našeg splava. Francuz je protestovao što su nas uputili bez ikakve pratnje. „Kao da sprovode stoku!“ — ljutio se.
A ujutru smo već u Galipolju.“ Ali ipak, zarad svake sigurnosti, pojaseve nismo skidali. Sedeli smo naslonjeni na ogradu. San me poče hvatati.
Tomo! Na jednoj prikrivenoj klupi sedeli su njih dvoje. Čuli su moj glas. Pretvarali su se kao da ravnodušno sede, ali su im lica bila uzbuđena.
Primetio sam odmah da je na sebi imala drugu, mnogo lepšu halinu, kao da je namerno htela da izazove dopadanje. Sedeli smo jedno prema drugom. — Arleta, pogledajte me. Pogledala me je iznenađeno, široko otvorenih očiju.
Beskonačnost! Večnost! Sedeli smo u jednom uglu restorana u Sasnažu, nas dvoje. Napomenuo sam joj kako se bliži čas našega rastanka.
Može se slobodno reći da smo za sve ovo vreme sedeli skrštenih ruku. Zato su se Bugari na drugim sektorima utvrdili, organizovali svoju pozadinu, izradili solidne
— Lakše podnosim artiljerijsku vatru nego grmljavinu — veli Ćirić. Munje su parale oblake, kiša je nemilice lila. Sedeli smo naježeni na konjima, dok su krupne kišne kapi pljuštale po nama. Sa svih strana je sevalo, grmelo, gruvalo...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— pozivao bi ih i ulazili unutra, a Jovanki migom zapovedao da ide i donese posluženje. I tu, u dvorištu, sedeli bi, služili bi se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na žalost, te noći, kao za inat, nikome se nije žurilo da spava. Bila je topla letnja noć, zvezdana i tiha, pa smo sedeli pod lipom. Sve smo videli.
postavila svoj čador u sredini dvorišta, baš pod lipom gde smo za srećnih i mirnih dana, s proleća u maju i junu, sedeli, lenčarili, dokono ćaskali; razbaškarila se tu ona u glibu, žitkom smrdljivom blatu, prostrla svoj ogrtač, odložila
Svuda se širio gusti miris zapaljene smole što je kapala sa luča. Tamo su već bili svi značajniji ljudi Kule. Sedeli su za stolom pored desnog zida. Sto pored levog bio je određen za nas.
Narezao bih ti u tanjir suvoga srnećega mesa, natočio ti u čokanj Dorotejeve rakije, lepo bismo sedeli, grickali žilavu i preslanu srnetinu, pijuckali rakijicu, a napolju bi za to vreme rominjala dosadna ledena kiša i vetar
Matija Sedeli smo nas dvojica te noći bez meseca, do daleko iza ponoći i razgovarali. Nisam se začudio što mi se Dorotej poverava.
I te noći on i Matija su sedeli gore na livadici kraj izvora. Nameravao sam da im se pridružim, ali sam odustao, jer sam slutio da će odmah, čim se
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske. Sa tavnih korintskih gora Vetar je mirisnim dahom mrsio njihove vlasi, I oni slušahu s
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
bih se, na prstima, od vrata do prve klupe, gde sam morao malo pričekati dok polovina onih slušalaca koji su u njoj sedeli ne izađu iz nje da bi mi omogućili prilaz mome sedištu.
su ustajali i izlazili sa svojih mesta i vraćali se na njih, ometali su izgled na školsku tablu svima koji su iza njih sedeli.
Interesantno društvo naših saputnika! Ona dva gospodina sa svojim gospođama, sa kojima smo sedeli za istim stolom, to su punomoćnici jednog montanističkog preduzeća.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Setio se da je to politička krivica, i govorio ženi da su i te kakvi ljudi za takvo što sedeli u zatvoru, pa i u tamnici. Ali uveče majstor Kosta oseti da ga groznica trese.
bačkih naseljenika Hercegovaca koji su vodili trgovinu bez dućana i tezge, vozili robu sitnim karavanima i brodovima, sedeli mesecima u Veneciji i Rimu, i tako svršavali i trgovačke i bankarske svoje poslove, bogatili se toliko da im je
Na Božić i na Uskrs ručaju svi zajedno, i čude se kud se denuo onaj il' ona koji su još pre pola godine s njima sedeli — smeje se bezmalo raskalašno sredovečni čovek. Natu je nešto potreslo u temelju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Svi jednoliki, svi bezizrazni i svi balavi, pa ipak — ko bi to tada rekao — tu su, jedan kraj drugoga, sedeli: budući ministar i budući razbojnik, budući episkop i budući zajmodavac, budući robijaš i budući berzanski milijarder.
Za jednim dugim stolom sedeli su okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo sedeli, dvesta kilometara daleko, na jednoj poljani, i obavljali službu po svima mirnodopskim pravilima: topovska obuka, trube,
Stariji su sigurno u ratu, a ostali su jedino ovi dečaci. jedan se jedva pridiže, dok su ostali sedeli zavaljeni u stolicama, izgleda mi prkosno, kao da nam se podsmevaju što smo izgubili zemlju.
Pri svetlosti slabe lampe, a kroz dim duvana, jedva nazreh gomilu ljudi, koji su sedeli na podu, oko niske trpeze, prekrštenih nogu. Bilo ih je u uniformi i u nacionalnom odelu. A okolo neke žene.
Ali ni uveče, na prenoćištu, ne nađosmo hleba. U okolini nije bilo nigde da se kupi. Vojnici su sedeli skrušeni oko vatre. Neki se raziđoše po onome kršu i počeše čeprkati, ne bi li našli koju biljku ili sočni podanak.
Potporučnik Dragiša pronađe u svome sanduku kutiju Nestlovog brašna za decu. Sedeli smo oko vatre i sa napregnutom pažnjom posmatrali kako on to kuva.
Iz susednog sela vratili su se oficiri i vojnici i pričali da tamo nema hrane ni za ljude, ni za stoku. Vojnici su sedeli skotureni oko vatri, dok su konji brstili trnje. Preko noći pade kiša.
Čuli su da su Arnauti opljačkali čitave odrede naše vojske, a tek neće pojedince. Sedeli su tako pored vatri po ceo dan, naježeni i narogušeni od zime, gladni i iznemogli.
Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata. Uveče su pričali oženjeni o životu u varoši, O pansionima, čak su pominjali i imena nekih
Da nema toga i Nikola Pašić bi išao u rat! — razmišlja Tanasije. Sažalio se Tanasije na svoje drugove, koji su sedeli na kiši šćućureni ispod maslina. I jednoga dana je opet potražio Engleze.
Svuda naokolo videli se bedni šatori, u kojima su sedeli zgrčeni vojnici. Prođoh i pored kujne jedne baterije: vatra, nad njom gvozdeni tronožac, na kojem se puši kazan.
Zadnjaci su odskakali i glave vojnika su treskale. Vozari se izdizali sa sedla, kao da su sedeli na opruzi. Negde na začelju podigla se velika prašina. Sigurno je top zakačio za ogradu od kamenja.
Nikakve bolove nisam više osećao. Samo sam malaksao. Lekar reče da uzimam aspirin pa će sve proći. Sedeli smo za ručkom, kad niz leđa poče da me žmari, i ja se naježih isto onako kao kad neobučen čovek iziđe iz tople sobe na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„baš kad su bili u najvišem piću“. Ti ostade u stolu njinome, tj. onde gde su oni nekad sedeli, pa njinom prestolu. Kod reči zadužbima kaže Vuk: „Najveća je zadužbina načiniti namastir ili crkvu, kao što su srpski