Jakšić, Đura - PROZA
kao kradom, vukao se kroz gomilu sveta, a kad je došao do one sofre za kojom je Nikola Belić sa svojim gostima sedeo i veselio se, on malo ka’ zastade, a majci se učinilo da je na Stojnu nekako namignuo, a posle se i sam uhvatio u kolo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I na tom se razgovor prekide. Nije, vala, prošao ni dobar sahat, a već je advokat sedeo u kući Nikolinoj i uveliko se razgovarao o balu, o ženskinjama, o nakitu, pa tek reče: — Baš bi dobro bilo da i našoj
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A on dođe kući kao vetar. Kako dođe, on se skljoka kraj ognjišta. I tu je sedeo do mrkloga mraka, nem i nepomičan. Onda se najedanput okrete i viknu snahu Maru. — Što me zoveš, babo?
— Ja, ko grakće? — Prijatelj... Javlja da se sprema potera i da nam znaju danik — reče Jovica Ninković. Harambaša je sedeo i premišljao. Najedanput se diže. — Onu kladu odande navaljajte na vatru! — zapovedi on.
Kruška je sedeo u hanu kraj ognjišta. On se grdno zamislio. Kroz glavu mu proletahu razne misli... Otpočeo je posao po savetu Marinkovom
Bio već i prošao njegovu kuću. Onda se vrati, uđe u avliju, pa zatim u kuću. Popa je sedeo sa kmet-Jovom kraj vatre. Lazar skide kapu i priđe im ruci. — Živ bio, Lazo! — reče popa. — A koje dobro?
Jelica se pokori i pođoše. — A hoće li me primiti? — upita ona. — Samo kaži da sam te ja poslao... Aleksa je sedeo kraj ognjišta, Petra je spoticala vatru oko lonca u kom se ručak gotovio, kad Jelica pređe prag njihov i reče: — Pomaže
U kući ne beše nikoga. On se uputi u sobu. Popa je sedeo na stoličici, podnimio se, pa se zamislio. — Pomozi bog! — reče hajduk otvarajući vrata.
U kući nije bilo nikoga... Aleksa je sedeo raspleten na svome običnom mestu, gologlav i s čibukom u ruci. Petra je stojala uz ognjište i zagledala se u badžu...
A Kruška bi se, ništa ne misleći, udubio u tu muziku, pa ko zna dokle bi ostao da ga ne zovnu da spava. Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran. — E, moj Ivane, moj kmete, što ćemo bolan? — reče Kruška.
Zeka priveza onu trojicu za jedan tankovijast jasen, a Aleksu prineše onoj kladi na kojoj je sedeo harambaša. Srećko se naže nad Aleksom. — Jesi li živ, brate? — upita ga on. — Živ sam... Vode!...
godine. Dan beše lep, topal; vetrić je ćarlijao. Hajduci se zabavili oko peciva... Najedred banu Deva. Stanko je sedeo na jednoj kladi i razgovarao s Nogićem. Čim smotri Devu, on skoči. — Baš mene tražiš? — Tebe!
Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi... Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što
Je l̓ tako, Devo?... Deva je sedeo malo udeljen od vatre i premišljao neke duboke misli. Pitanje Zavrzanovo trže ga malo iz misli, i on, mada ne znađaše o
Dučić, Jovan - PESME
RAVNODUŠNOST Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem. Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo. Čini mi se da su podjednako obučeni, ali nisam video kako, samo sam primetio veliko koštano dugme pod grlom u onoga
Strašne slike! Uđosmo u jednu malu sobu. Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan čovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Oh, bože, kakav je to pogled?!
Ja sam s mamom sedeo posle ručka i pušio. Ćutali smo. Čini mi se da smo oboje slušali vetar. U taj par vrata se širom otvoriše, i uđe
Sve postaje nesnosnije, strašnije i očajnije. — Bože, ti na dobro okreni! Ja sam sedeo na pragu pred kućom. Držao sam u ruci nekaku školsku knjižicu, ali je nisam čitao.
kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagoje, gledajući neprestano u mesto na kome je kapetan još pri početku sedeo. — Dabogme! Jer to je hala, nije konj! E, ali tako... Kapetan ga mirno slušaše, kao onu šetalicu na sahatu.
Jedan se miš usudio već da otpočne grickanje baš ispod panja na kome je Arsen sedeo. Njemu se poče vrteti u glavi. S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši.
(Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine). Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila. Ja sam gledao u knjigu i mislio na nju.
Pa niske čiste sobice, pa mršav konjić i prosta kola — ekipaža gospodin-doktora. Pred Đukovom mehanom sedeo je Jovo šarkijaš s njegovim zagušljivim glasom i pesmom, kraj koje se samo Srbin topi.
Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju da je učim za ispit. Došao u 2 kući. Otišao u 3 opet na kliniku. Uveče sedeo sam dok smo večerali. Posle sam zaseo i čitao do 12. Kad sam legao, bilo mi je tako prijatno i tako tiho.
Bilo je to jednog večera, na jedno dve nedelje posle mojega pisma. Nikoga nije bilo kod kuće osim nas dvoga. Ja sam sedeo celo poslepodne i čitao. Predveče ustanem, otvorim prozor i gledah u vrt.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gost je sedeo na klupi u porti pod jednim orahom, na koji su seoska deca uvek tako željno pogledala, ali ga je Arkadija čuvao kao oči
Zatim je pohvalio Heruviku, a učitelj opet prediku. Dokle su pop Spira i pop Bira razgovarali, sedeo je g. Pera kao na iglama između dve lepotice.
Dok su se oni tamo zabavili, dotle se u kujni spremalo, sve u prisustvu Pere Tocilova, koji je sedeo kraj vatre i pijuckao komadaru u društvu sa čenejskim crkvenjakom.
Šaca je sedeo naizmence u obe kuće (između kojih je obaljena taraba odmah na dan svadbe); jednoga dana je sedeo kod tetka Makre, a
Šaca je sedeo naizmence u obe kuće (između kojih je obaljena taraba odmah na dan svadbe); jednoga dana je sedeo kod tetka Makre, a drugog kod pop-Spirinih. Tu mu govu. Uvek ga ujutru pitaju šta on najradije jede, pa mu kuvaju.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Cele nedelje bi tu tako oko klisarnice i groblja sedeo: da zvoni kad dolaze mrtvački sprovodi, ide s popom ili klisaricom po groblju i pomaže joj a samo bi subotom odlazio u
Jednog dana prosili su... Taja kao uvek, a sad još boli, očišćen i iskrpljen od Vejke, sedeo je u sredi na prvom mestu.
I, kao u inat nekome, više nije hteo ni da dolazi ovamo, meću prosjake, niti da prosi, i viđa se s kim. Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajla se morala na to nasmejati. Čika-Gavra sedeo je već na tom divanu, pa znao je kako valja sesti. — Ded sviraj, devojko!
Vino je bilo vrlo dobro. Sve se nutkaju, pa piju. Čika-Gavra je sedeo preko od gospođe Makre. Njemu se oči malo zasvetlile, često gladi brkove i gleda na gospođu Makru.
Čekmedžijić je imao poduže noge, i premda je dalje od frajle sedeo, nije mogao opasnost dalje izbeći. Da pruži nogu — al’ nekako slučajno, njegove čizme vrh dodirne frajli od noge mali
— Ta govori, šta ti je? — Taj gospodar — kako se zove — Hekmešič — tako je impertinent bio, da je sedeo blizu mene, pa nema bildunga da lepo sedi, pa da noge delikatno drži, nego tako plump, da mi je s njegovom velikom
— Kažite joj da ću uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’ sedeo; i, osim toga, da mi pišu, ako bi kći bez dece umrla, da sam ja naslednik. Na drugo ne pristajem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić je sedeo do prozora u pravcu u kome se voz kretao. Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne
Detetu je drhtala bradica. U do vrata sedeo je gospodin sa onom naročitom kutijom među kolenima i onim običnim izrazom gotovosti da otpočne kakav bilo razgovor, a
je, pošto je već bio izmakao punih trideset kilometara skoro silom vraćen natrag, stvar je ovako tekla: Jurišić je sedeo u svojoj zemunici sa laktovima između kolena i ukrštenim prstima, pa je tako sagnut gledao u zemlju.
“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio. A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo
“ I treća plakata stoji njenoga sina što je umro u brzo iza oca, od prekomernoga rada. Sedeo svake bogovetne noći dok ne osvane i čitao i prevodio neku veliku knjižurinu.
Afrika
Ipak sam retko sa kim, izuzev pre sa Derokom i sad sa Vuijeom, sedeo u sumracima pred pejzažima koji bi promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je
Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno. Sedeo je sâm u svojoj kolibi, pevao prateći se nekim kastanjetima od tvrdoga drveta napunjenim kamičcima.
(Ko je tvoj zet?) — Mon se' mon mali, selui vje ki aziz ala mezon (Moje sestre muž je onaj starac što je sedeo pred kućom).
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U tim kolima koja su došla iz Vijene, sedeo je čovek koga je Dvor bio izabrao da u Temišvaru zavede, među Rascijanima, reda.
Engelshofen je bio duži od šest stopa. Kad je jahao, noge su mu dopirale konju do kolena. Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja.
Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa. U jednom uglu kasarne, zavijen u svoj crven gunj, sedeo je na kamenu dvorišta mladić, kose smeđe kao slama, svirajući uz diple, koje je čuvao u nedrima.
Imao je u takve dane izraz kao da spava i to je bilo sve. Nije se tužio. I sad je sedeo, na tronošcu, sa glavom opuštenom u ruke, na kolenu. Ćutao je i, s vremena na vreme, jedva čujno, zviždukao.
Bio je sam samcit u zatvoru i jedva se dovukao do stoca na kom je sedeo, cele te noći, mučen od nesanice i skakanja pacova i mišje cike.
Đurđe se bio prućio na pod, kao da je u nekoj divanani, i virio je kroz pukotine dasaka, dok je Petar sedeo na klupi, naslonivši glavu o direk, sa jednom nogom na podu, a drugom na klupi.
On je sedeo na tronošcu i mirno pio iz čuture, koju mu Đurđe prinese. Veli, treba da se smire. Da se ništa ne boje. On može da
Hodao je po kući, i oko kuće, razmišljajući, šta da radi, kao u nekom bunilu. Sedeo je na svojoj čatrnji, snužden, ne znajući kuda će. Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja.
Bio je sad sasušen, čvorav, a kad je sedeo, sedeo je kao neki panj, zarastao u zemlju, ostatak nekog starog hrasta. Samo što iz njega ne pevaju sove.
Bio je sad sasušen, čvorav, a kad je sedeo, sedeo je kao neki panj, zarastao u zemlju, ostatak nekog starog hrasta. Samo što iz njega ne pevaju sove.
“ Trifun, koji je među Isakovičima bio najsiromašniji, bio je tom svetu, zbog toga, i najbliži. On bi sedeo sa njima, danima, pijući, lagano, rakiju, i pušeći, u razgovoru. O svemu i svačemu. A oni bi zatim odlazili, zadovoljno.
Dan je bio topao i bagrem je mirisao. Sve se u Mahali činilo mirno. Trifun je sedeo, očekujući ženu, nestrpljivo, tog jutra, sa glavom u dimu, koji se kovitla i koluta.
Teodosije - ŽITIJA
i svoje zadocnjenje i lišavanje podviga, i pošto nije mogao zajedno stradati sa sinom, bio je veoma utučen i neveseo, i sedeo je mašući glavom I koreći sebe.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovi su krali i pljačkali celu oblast osim Žrnonice, u kojoj je za vreme. Turaka sedeo kajmakam (sreski starešina) i bilo žandarma i nešto vojske.
Ono malo Srba zanatlija i malih dućandžija nije moglo živeti bez „derudendžije“, Arbanasa, koji mu je sedeo u dućanu i zaštićavao ga od pljačke.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
? ANTA: Parcela 17, grob 39. SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?
NOVAKOVIĆ (čita): „U Beču sam odseo u jednom hotelu u blizini Univerziteta i dva-tri dana sam sedeo u njemu, obuzet svojom brigom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto signališe prstima. Nisam dalje morao da gledam.
Dole, na trgu, oko vodoskoka koji se ponašao kao filmska diva i radio onda kada se to njemu htelo, sedeo je čitav čopor penzionera, tek sazrelih udavača i frajera koji su im se naslanjajući im se na klupe - udvarali u stilu
Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam.
- stegao sam je za ruku, a onda smo se, odahnuvši, nasmejali. VI Ataman nas je sumnjičavo posmatrao. Sedeo je na zagrejanom spomeniku nekog počivšeg ulanerskog oficira Franc Jozefove Carevine i posmatrao nas trljajući šakom
Pa to je divno! - okrenula se i zagrlila me, iako je još bio dan, iako smo bili na groblju, a Ataman sedeo na spomeniku zaprepašćeno buljeći u nas. - Vi ste dve budale!
Sedele su ruku složenih u krilu haljina koje su bile moderne pre nekih šašavih milion godina. Stari je sedeo na kauču i čistio nokte. To je radio uvek kada bi bio uznemiren. - Ispričaj o pismima, Bodo!
U rupi kao što je Karanovo izvesne stvari šire se brže nego požar. Rašidin brat, konačno, nije sedeo na ušima i mogu da budem spokojan: to o nama cvrkuću već i vrapci na rampi.
evolucije na kome je on bio pre nego što je rešio da se konzervira, ili da ga probudim u jednom još čudesnijem svetu. Sedeo sam i razmišljao o tome dok su otac i Stanika raspravljali o mojoj budućnosti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara?
No kad posedaše, onda su tek gledali na gospodara Sofru, jer kad je sedeo nije izgledao malen, nije manji nego ma koji u društvu. Pa silne prsi i lice imponovaše.
Nije čudo. U detinjstvu rastao je među ženskima, sestrama. Docnije, po višim školama, sve je nekako u kućama sedeo gde su dame; primljen je bio lepo, pre podne pođe ženskima, posle podne među ženskima. Upio je nekako žensku narav.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije znao ni da li će ih ikad više videti. Iznuren od bola pod kolenom, na koji se nije obazirao, sedeo je, tako, klonuo, još dugo, bez snage da završi oblačenje i pripaše oružje.
strah pred tom šarenom babetinom u vojničkom odelu, a Komesar, jer je Isakovič pretegao kola na levo, tako da je on sedeo sav nakrivljen... Dočekaše ih pucnjavom, mahanjem zastava, urlajući komande, pozdrave, raporte...
Čakšire mu behu zategnute, kad je sedeo, ali su bile tako krojene da mu vise kao džak, kad bi stajao. Pod svom opremom, meso njegovo bilo je sasvim zgužvano.
Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio suv kao štap, a onaj težak kao bure.
Zatim bi brzo zario svoje nokte u duvan, koji je sušio na suncu i kraj vatre. I kad nije bila prisutna, sedeo je često zamišljen, zagledan u njeno visoko čelo i obrve, koje su, i braća, i njeni, nazivali pijavicama.
Satima je sedeo kod nje, igrajući se detetom, ili psima, ali gutajući očima nju. Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu
Zanoćivši kraj neke jele, obično najkrupnije, Vuk Isakovič je češće sedeo dugo, među svojim psima, gunđajući, dok je sve oko njega već davno spavalo.
Zanoćivši to veče, sasvim blizu neke reke, kraj koje su pešačili, sedeo je do duboko u noć, poguren, na jednom sedlu, posmatrajući svetlucanje vode.
sa celog vidika, on jedva dočeka da može da ustane i priđe bliže vodi što je tekla pred starim balvanima, na kojima je sedeo. Primetivši čun što mu se bližio, nestrpljivo viknu svog vojnika, koga beše poslao u varoš, pa zatim nemački, i trgovca.
Aranđel Isakovič sedeo je, kad ih opet otposla, sa svojim slugom, koji stajaše skoro nepomičan, u dnu kapije. „Da me ne drže za bludnika“,
Pod jednim bagremom, na travi, sedeo je mlad monah, nepomično pognut, razgolićenih grudi, očevidno zanet, u molitvi. Pred njim je zemlja bila zaravnjena, sve
Naježen od hladnoće noćne, pušeći, sedeo je pognute glave, primajući žalost, zbog svega što joj se beše desilo, sve više na sebe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I opet se ponovi ista stvar: čim me je ugledala — sedeo sam i ovaj put u drugom redu partera desno — odmah mi se osmehnula.
Te zime zbog male Odri upropastih svoj zimski kaput. Sedeo sam u bioskopu »Balkan« pored velike peći »bubnjare«, koja se ložila pilotinom, i nisam ni primetio da mi se kaput
) i njene oči napuniše se suzama. Oboje smo osećali da nam je to poslednji susret. Sedeo sam u sali još dugo posle slova TNE END, sve dok me razvodnica nije izbacila napolje.
Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve. Kupovao potkovice na stočnim vašarima, za sreću. Sedeo danima u samostanskom vrtu i mislio da bih se mogao odreći sveta i ostati zauvek ispod limunovog stabla za kamenim
« misli dalje. »Ovde je dobro. Ništa se nije dogodilo, niti se može dogoditi u ovoj dosadnoj ulici. Ako budem sedeo još samo dva i po sata, grad će se ponovo napuniti ljudima. Pozajmiću cigarete; neko će mi platiti limunadu.
Ali nisam bio tamo. Sedeo sam sa Pufkom koga je hvatalo očajanje. – Nikad se neću izvući odavde – kazao mi je tada nikada!
kažu da su videli kako je ustao iz mrtvih isti onakav kakav je bio pre nego što ga je ujela zmija, a starac je i dalje sedeo i gledao nekud prema onim ljubičastim brdima u daljini.
Odlazio je u nove četvrti. Pravio sve duže i duže ture. Ali, jednog dana, dok je sedeo u parkiću preko puta »Tri lista duvana«, oseti na potiljku nečiji pogled.
Videlo se još iz njegovih pokreta da je nekada imao sopstvenu kafanu, da je dočekivao goste na vratima u tamnom odelu i sedeo sa njima barabar za stolom, pričajući nedeljom pre podne o politici.
dana niko od meštana, sem kelnera koji ga je usrdno služio u bašti mesnog hotela »Evropa«, nije smeo ni da mu priđe. Sedeo je potpuno sam, okružen neprobojnim oreolom svoga mita. Po varoši se pričalo da pije samo hladnu lozovaču.
na provincijski način, sapet usko krojenim belim odelom, na čije je revere bila drsko izbačena kragna crne košulje. Sedeo je bahato, okružen svojim društvom u poretku potkovice.
nije činila ništa da se izvuče, stideći se poniženja kome je bila izložena i u ime sebe, i u ime čoveka što je sedeo pokraj nje, i u ime onih kojima je to bilo svejedno, jer su mirno, kao da se ništa ne dešava, jeli, pili i čavrljali o
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svraćali smo kad bi ko stigao, razgledali prispele priloge; suština poduhvata je bila u njegovim rukama. Sedeo je od jutra do mraka u jednom tesnom sobičku na Trgu Marksa i Engelsa, telefonirao slikarima i piscima, napućivao ih i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iz to malo škole izneo je znanje da može čitati i pisati, vratio se u selo, do ustanka sedeo doma, i bio u svojoj okolini najpismeniji čovek i pisar.
Borio se u buni 1848.91 Pošto je svršio 1850. prava, sve do 1857. sedeo je u Sentomašu. 1857. pređe u Srbiju, i 1858. bude postavljen za profesora beogradske gimnazije. 1862.
Sremac, Stevan - PROZA
Na ispitu su ga obarali, i on je tri razreda učio šest godina; sedeo je u poslednjoj skamiji, i bio uvek melanholičan.
« veli Jova, a to im je već nekoliko puta pričao. Pričanje je često prekidao, naročito kad je pred kafanom sedeo, uzvicima: »Pošto, rođače, drva?«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!
Da bog poživi petoga džandara! Od pola jedan do dva imao je Jova dosta vremena da se naigra i našali sa Švabom. Sedeo bi uvek tako da izdaleka vidi šefa kad dolazi.
mu možda i smrsio konce, ali nikako mu nije mogao da uhvati odakle je, iz čije je, to jest, kuće; jer tu u blizini je sedeo i gospodin garnizonar, pa je Jova kao stari vojnik imao rešpekta, pa ne bi bio rad da se mrazi s tom kućom.
Možda bi bio i čuven spisatelj! pade Jovi na pamet danas na Božić. Sedeo bi tako, pa bi samo pisao knjige, prodavao bi ih i tekao pare.
predavanje ispalo okruglo — tako okruglo kao ona fleka koju ponese na svojoj beloj rubini, sa mesta na kome mu je gost sedeo. Maksime! Maksime! Pre si se mlatio samo po crkvi, a sad se mlatiš i po školi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I od toga dana za nekoliko meseca Stojan se popravio, zamilovao sa ženom i otpočeo da živi kô drugi oženjeni ludi. Sedeo je kod kuće, nadgledao rad i išao ponekad sa ženom i materom po rodbini i saborima... I svi se tome zaradovaše.
Kao što rekoh, on nije ležao. Postelja iza njega beše dignuta u kraj sobe i pokrivena belim čaršavom. Sedeo je s prekrštenim nogama, potpuno obučen.
Na pragu, do nogu Mitinih, sedela mu je mati. Čelo glave sedeo je na stolici omalen, crnomanjast čovek. To je valjda bio taj njegov drug, Ariton. Marike nije bilo. Sigurno je u kujni.
god bi došao, ma da ga ona nije ni nudila, ni sâm ne bi ulazio unutra, u sobu, već bi uvek ispred kuće, na stoličici, sedeo i ulazeći navlaš za sobom ne bi zatvarao kapiju, ostavljao bi je otvorenu, da ga može svaki videti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad bude uveče, usedne on na kobilu, pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu,
Kad bude pred noć, on usedne na kobilu, pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu,
Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu, pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
E, pa i tada je uvek sedeo nekako u senci. Odvajao bi s vremena na vreme pogled niz ulicu kao da nekog čeka a onda nastavljao da čita, okružen
nemaju love za prežderavanje, nego više vole da cirišu ružicu i oće malo da se druže za stolom, gde je nekada davno sedeo neko iz njihove čitanke za prvi razred.
mene afektirala je u ogromnim količinama jedna Nena (znate, ona što upotrebljava parfem Helena Frankeštajn), do nje je sedeo neki Mikica, pa Burza i Sule, kao odjedanput, iz čista mira, izvukoh Snežanu za rep.
Čim vide nešto živo, odmah pitaju da li ujeda. Kreteni! Ali da vidite šta se dalje ispodogađalo! Za susednim stolom sedeo je, po svemu sudeći, jedan rođeni antabuždžija.
Na kraju, ostade samo stočić sa kupljenim telefonom koji još nije bio priključen. Ništa više! Sedeo je tako očajan jednoga jutra, kad — bzzzzz! Zvono na vratima.
Bila pa nije. Sedeo naš fizikalac iliti manuelac na merdevinama, mažnjavao pivčugu i gledao šta se okolo dešava. Jedni odlazili, drugi
Šta ima ti da uzimaš indeks, uštvo jedna, kad te Čovek lepo pita je li ovo belo ili crno, mamlazu jedan! Sedeo tako šljakatore sa svojim pivom na merdevinama, iznosio kišu a unosio vetar na pustom polju, i licitarsko srce gosn
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sa druge strane, na nečem što je ili divan ili postelja za decu, sedeo je bolesnik. Njegov lik sam bio zaboravio, ali je očevidno bio grdno izmenjen, samim tim što me nije ni najmanje setio na
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
O da sam se rodio u drugo vreme i mogao da se pridružim svadbi na kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se
spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se dobićeš ti nebesko ordenje o najviša iskro iz najtvrđeg kamena
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Gledam, bože, one stvari, pa sve me podseća na pokojnika. Gledam onu stolicu na kojoj je sedeo, pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade na pamet: bože moj, pokojnik je, koliko
(Ode u sobu.) AGATON: A šta ti, mladiću, to računaš? MIĆA (koji je izdvojeno sedeo i nešto beležio na jednoj hartijici): Baš nešto da vas upitam, prijatelj-Agatone?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Šetao bih, zagledao u prozore, sedeo pred onom kafanom, ali... vreme je neumoljivo odmicalo. Trebalo je krenuti u logor, u šator na slamu, kod Traila, ili
Paljba je sve brža. Počeše da pucaju i ovi oko zemunice. Kao da čujem neki žagor. Onda se uspravim, ali sam i dalje sedeo uznemiren, ne znajući šta se to oko mene dešava... Potporučnik je mirno spavao.
Kroz dim i prašinu video se nečiji leš bez glave, sa raširenim rukama... Uza zid zemlje sedeo je naslonjen tempirač, mrtvačkog lica, oči mu užasno razrogačene, usta otvorena, kao da vapije, ali šišti, i grčevito
Pri ulazu zapahnu nas dim od naložene vatre. U dnu je sedeo komandant okružen nekim oficirima i ordonansima. — A, Joco, jesi li došao?... Slušaj, bogati!
Bilo je blizu ponoći. Pri škiljavoj svetlosti lampe, sedeo je komandant sa još jednim pešadijskim oficirom, za koga mi posle rekoše da je komandant pešačkog puka.
Naprezao sam se da priberem misli i ponavljao prve reči koje ću izgovoriti. Komandant je sedeo za stolom i, čini mi se, gledao neku kartu. Kad sam ušao, nije me ni pogledao.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
posle umivanja; u šajkači je mućkao kockice, sa jednim železničarom; mašući šajkačom, razgorevao je vatru u šporetu; sedeo je na šajkači; u šajkači je nosio pismo; za šajkaču je zadenuo neven; šajkačom je ubio muvu; pomoću šajkače je, da se
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na vodi su nas čekale lađe. Tvoja ode prva. Moja je obilazila ostrva. Sedeo sam poguran i crn, pust, kao Mesečeva senka.
Bežao sam zato iz njegove kuće i sedeo i vrteo se na onom točku koji u Beču igra onu ulogu koju Ajfelova kula igra u Parizu.
Kad smo polazili na bojište, pa je on, sa oficirima, ručao u slastičari na glavnoj ulici, i nazdravljao, a ja sedeo, snužden, usamljen, sa svojom majkom, nasmešio se prema meni, i meni digao čašu.
Beč je, već u jesen 1915, bio jedna ogromna javna kuća. Usred rata, sedeo sam tako u teatrima, prolazio na talasima valsa, zalazio u porodice svojih poznanika i video ljudsku bedu i ljudska srca.
Moja mati je bila dojurila u Segedin i uzalud me je tražila. Ona me je tražila po segedinskim stanicama, a ja sam sedeo i čekao nasred Segedina, u zgradi nedaleko od Policije.
Ipak nisam izdahnuo. Posle tri nedelje, sedeo sam kraj prozora i po ceo dan gledao taj čudni, lepi, zavejani gradić. Žute boje na čarapama žena, plave ćupe na
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova,
Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.
i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.
U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo. Tu beše sve živo i veselo.
Trska je listala, a lokvanj je tiho ljuljao svoj beli cvet na vodi. Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu.
SIROTINjSKA KRV Na prestolu velikog Rimskog carstva sedeo je u davno vreme jedan car, koji beše rđav čovek a još gori vladalac. On beše čovek proždrljiv, gramziv i sebičan.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pa 'ajde baš i tako, kad 'oćete. Poslušah desetarovicu i sedoh među momčadiju. Sedeo sam tako dugo i nisam reči rekao, a oči mi bluđahu s kraja na kraj....
Zar nije on sâm, eto ovde, među ovim sumornim zidovima, toliko puta sedeo naslonjen na ovaj prašljivi sto i mislio: da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s
Pušio je i sedeo tu čitav čas, ne misleći gotovo ni o čem. Nastupila je nenadno nekakva rezignacija, i on se u toj nesanici bavio samo
Zaveri se u sebi da ne prevrće listove u napred iz ljubopitstva, jer mu to najviše smeta i plaši ga. Tako je sedeo nad knjigom i čitao celo pola dana.
— More, ti mi nešto onako... kako da kažem... nešto sumnjivo izgledaš... — Nije... sedeo sam sinoć dugo, — odgovori Pera i obori glavu. — Hm... dobro, dobro...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ako ko čita te novine, Sreta bi seo prema njemu, pio kafu i ravnodušno sedeo, ali mu se ne bi ništa izmaklo! Pazio bi na kojoj bi se strani zaustavio čitalac, da li na onoj na kojoj je njegov
Razgovor se vodio još malo, sve mlitavije i mlitavije, s većim prekidima, jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom, ali je svima očevidno bilo da mu je pamet bila bog te pita gde. Počeše već i poduže pauze.
dok je svet pio i veselio se, poslužavan novom predsednikovicom Ljubicom i zabavljan deklamacijama Pere ćate — Sreten je sedeo u svojoj skromnoj sobici i kitio jedan poduži dopis za novine, ne njegovog nego drugog okruga, koje se zvale Šiljbok
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
buknu kroz kap čiste tečnosti I namignu prema večnosti Koja je, malo dalje, kraj Vinkovaca Napasala stado ovaca. Sedeo sam u vozu. Shvatih: stoleće, To je nešto što stalno proleće, Dok Večnost čeka, bez uzmaka, Na rubu šume i sumraka.
Prvo sam, one noći, nagazio na tramvaje. Sedeo sam u velikoj redakcijskoj prostoriji, usred grada. Ponoć beše odavno prošla. U desku je bilo toplo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejući od veličine — jer takav im je veliki i strašan izgledao — ni da ga pogledaju,
„Eh, tako je to i to, što rekao pokojni hadži Trifun“. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj velikoj, širokoj sobi.
Ceo bi dan tamo samo sedeo, pušio, pio kafu i naređivao. Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem,
Sofkine matere otac, večito bolešljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kuće sa navučenom modrom hartijom nad oči, bojeći se sunčanice, i večito raspasan, iznegovan, kao da se tek sada
On se posle toliko izvežbao u računima da je, kao njihov zastupnik, jednako gore u čaršiji, u njihovoj magazi sedeo. On je sa seljacima i čivčijama ugovarao, davao imanja pod zakup i arende, kao što je i novaca uzimao u ime njihove kuće.
On, raskrečenih nogu, podbočenih ruku o kolena, sedeo je na presavijenom jastuku, a, s desne strane, efendi Mita sa ispred njih postavljenom sofrom, punom ne jela (pošto će
toj psovci, gadnoj reči, videlo se da se sasvim povratio u ono doba, kada je, kao dečko, tamo sa ocem po tim hanovima sedeo i živeo sa Ciganima, raznim propalim i mračnim ljudima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dao ti bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kraj njega pa prosio! Dao ti bog zimljivo srce, a lojane noge, pa niti se mogao zimi ogrijati kraj vatre ni leti ka
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bude u veče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo | na kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu
” Onda opet baba: „A ti u lisice!” Kad bude pred noć, on usedne na kobilu, pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako pa kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, | a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu
” Kad bude pred noć, carev sin usedne pa kobilu pa hajde u polje, a ždrebe hrči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao da zamirisaše lišajevi po kamenju, pa trule tikve. Sedeo je on na gomili zrelih tikava, s majkom ih razbijao svinjama, a ona je, držeći pune šake sluzavih semenki, rekla:
video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo oronuo i obema rukama jedva držao bradu.
“ Sedeo je pored prozora sav stegnut zavišću prema svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajal
Pomislio je u sebi „neću“ i, na odstojanju, ušao za ocem; zamirisala je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do kraja te kratke i poslovne posete.
Konji su otresali znojave glave i ljutito grizli đemove, a on je sa opuštenim dizginima sedeo u sankama, strahujući da siđe. Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu.
Jabuke je sadio njegov otac za Đorđa i Vukašina. I jasenove Oko dvorišta. Otac je sedeo na obali rupe iskopane za sadnicu i govorio pušeći: „I sin i unuci će me zaboraviti. Ako. Ništa mi ne dugujete.
Sešće u čelo sofre gde je on, Aćim, sedeo... Ovo više nije moja kuća. Nije ni bila moja. Hoće da ustane, a ne drže ga razglavljena kolena. Ne može više ovde...
da ga noge mogu izneti napolje, još više se uplašio da bi ga mogle odneti do treće klupe na levoj strani gde je oduvek sedeo, ali ga inat i ponos da ne ustukne i ne pobegne pred protivnikom odsuljaše na njegovo mesto.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se.
— dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je. — Pomozi mi da opet budem visok i jak! — sedeo je uz more sve do večeri, ali Kraba mu se ne javi, niti zazlati.
Sav mračan, sedeo je u najmanjoj sobi dvora prevrćući drevne knjige. — Možda je u knjigama njegova sreća? — uzdahnu carica maj ka, ali
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu stolicu, u kojoj je sedeo i onda kada je, već sukobljen sa Milošem, velikim bratom, predsedavao Sovjetom ustavobranitelja.
Jednog dana, bio je praznik i nije ce radilo, Uzun Mirko je sedeo uz prozor prema ulici i smišljao kako da pobegne. Novaca vije imao, ni poznanstava.
Kao da je naglo došao do sebe i dalje je prepoznavao: sedeo je na ulazu u nečiju staju, prsti su mu doticali slamu, ovlaženu i prisnu, ovce su bile tu negde, na čakšire,
Tri dana i tri noći je Višnjić pevao. Sedeo je iza lozničkog bedema, oko njega se pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili, njihovi uzvici su bili
U početku bitke pričinilo mu se da je u nekom od onih snova što se ponavljaju: opet je sedeo iza onog šanca, opet se oko njega pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili i njihovi uzvici su bili sve
Ako je knez dobro razumeo, mreža je već bila ispletena, lepljiva, a pauk je sedeo u njegovom domu, tu, pred njim, sa tim licem čednog strasnika.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tamo, kuda je nekad sa Helom bludio srećan, Sada je s bezumnim bolom klicao njezino ime! On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u svetle noći i Hela sedela s njime. No ipak ne beše samac.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jednog proletnjeg večera, kada je u bašti fiolozofa, kako su atenjani nazivali Platonovu školu, sedeo sa svojim mladim prijateljima i uživao u blagoj mesečini, osluškivao slavuja i udisao balzamni miris cveća, reče
Većnici se zgledaše, neki od njih pokunjiše se i oboriše glave. Jedan od njih diže glavu, pa reče onome što je sedeo preko puta od njega. „Ja sam - sećaš li se dobro?
Njihove uzde držao je uniformisani kočijaš, a pored njega sedeo, isto tako odeveni lakej. Ovaj skoči sa svog sedišta da otvori vrata kočijina i da pomogne svom gospodaru da iziđe iz
Gledam neusiljeno oko sebe, a moj pogled se zaustavi na čestitom Monžu koji je sedeo baš naspram mene. Rekoh mu: „Vaš udžbenik statike, gospodine Monžu, dopao mi se izvanredno!
Kako sam već poduže sedeo kod njega, digoh se da pođem, no on me zadrža. Odjednom raspoložen, taj hladni čovek sasvim se raskravi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
) dok se krezubi student cinički smejao, a onaj drugi sedeo mirno kao što bi trebalo da se sedi na predavanju. Ali na energičnu i iskrenu intervenciju poslanikovu i moju
On je sedeo prema meni, preplanula lica, ogrnut bluzom, sa prostom vojničkom šajkačom na glavi i Karađorđevom zvezdom na grudima,
Posle je do mene seo jedan ljubazni gospodin potpuno ćelave glave i podbulih kapaka. Sedeo je vrlo kruto i izgledao veliki kicoš. Činio mi se, istina, mnogo stariji nego što mi je rekao da ima godina.
Oficir jedan, bled i nervozan, koji je u rukama držao Rat i mir, i sedeo odvojeno od ostalih, tražio je nekoga očima. — Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore!
Ja sam verovao da mrtvi misle, i utešen tamo vraćao sam se ponovo u život. Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
svilenim portijerama, nalazio se opet plavi, meki divan, pun malih plavih jastučića, sav išaran vezovima, i na njemu je sedeo čovek.
Jedno veče, posle toga, sedeo sam u svojoj sobi, u mraku, sa glavom u mokrim šakama, i plakao sam kao dete kad su se vrata naglo otvorila i neko
druga misao, ništa drugo, baš ništa osim žene, nije više zanimalo ni moj mozak, ni moj duh, nijedan deo moga bića. Sedeo sam, neko veče, pred jednom od velikih kafana, gde je za okruglim stolovima oko mene bilo puno lepih žena.
Bila je prošla ponoć i ja sam, sav klonuo, sedeo za stolom, misleći o tome, kad me san i bunilo osvojiše. Glava mi se zanosila sve više i više i, postepeno, sasvim se
Svake noći od tada sedeo sam satima na onoj terasi ili sam provodio na oknu velikog artilerijskog durbina, nameštenog na jednom platnu visokog
ja, ali ne osetih bol u butini gde sam se svom snagom uštinuo, nego ga osetih u vilici, gde me neko što je do mene sedeo, pošto ispusti strahovit vrisak, skoro urlik, udari jedinstvenom veštinom boksera.
glave lekarskih pomoćnika kroz odškrinuta vrata pojavljuju, da se, potom, brzo, posle strogo izdate naredbe, povuku. Sedeo je Mitar na onoj stolici i čekao, dok su mu se minuti činili čitavi dani, pa mu se teški kapci zatvarali od strašnoga
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svaki dan je provodio u gradu; tu je sedeo i sa seljacima i sa gospodom i sa građanima: slušao razne razgovore, kartao se, pio i pred veče se svakad vraćao kući.
ka i svako živinče: samo bi da jede i da spava — produži Đorđe kao za sebe i stade da razgleda krušku, pod kojom je sedeo. — Mora da su crvljive ove karamanke; vi’š kako rano opadaju. — Bato veli da ih je plamenjača opekla, pa se suše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Petar je tu sedeo sve do mraka, pa kad se već smrklo, on nije imao kuda, nego ostane tu i da prenoći. Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu
Kad bude uveče, usedne on na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu
Kad bude pred noć, on usedne na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa
Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Prasak lokomotive udaljene dvadeset do trideset milja zaljuljao bi klupu ili stolicu na kojoj sam sedeo tako jako da bih osetio nesnosan bol. Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Potegao sam torbu, ali avaj, guska je bila nestala! Jedan putnik koji je sedeo blizu mene ispričao mi je da je video kako je jedan mladi bogoslov uzeo gusku iz torbe dok su drugi sa mnom
Dok sam sedeo u birou za zapošljavanje i očekivao da me neko zaposli, nisam mogao odoleti a da ne posmatram moje drugove iseljenike,
Njena ljubopitljivost je rasla iz dana u dan, a takođe i moja. Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!
kombinacije, ali je malo posle dao svoj pristanak za ovaj ”izvanredan” predlog, kako su ga devojke krstile, pa je sedeo u čelu stola i sa takvim dostojanstvom predsedavao, da je u punom smislu reči zaslužio nadimak ”Tata Neptun”.
Jedan saputnik, Englez, koji je sedeo nasuprot meni za stolom, primetio je moje uzbuđenje i upitao: - Verovatno niste ranije videli Alpe, zar ne?
Jedan saputnik, Englez, koji je sedeo nasuprot meni za stolom, primetio je moje uzbuđenje i upitao: - Verovatno niste ranije videli Alpe, zar ne?
Vera bez uverenja je kuća sagrađena od peska. Helmholc je jednom rekao: “Samo ja znam koliko sam puta sedeo beznadežno piljeći u njegove opise linija sila, u njihov broj i raspored.
jako zadovoljni kada gledate ovaj divni poklon koji ste učinili za društvo inženjera,” - rekao sam Karnedžiju, koji mi je sedeo s desne strane.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa treća kapija, „Kapija sreće“ , gde je sedeo „brat sunca”. Svi događaji kao da su juče bili ostavili su na mestima svoj upečatak.
Uz obalu plovile su lađe pune jagoda. Miris prostirao se i opajao, a more je jednako pričalo. On je sedeo dugo i dugo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Prodavac bi obično došao da se s babom o svemu dogovori, a sedeo bi dole, u kuhinji, međ ženama. Kada bi ga, pri povratku s posla, primetio da tamo sedi, Mladen bi se odmah dosetio
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali pesma osta pesma, — Ma je niko ne čitao. »Otadžbina« 1892. PORODIČNA SLIKA (Od Anast. Grina) Sedeo je deda s majkom Pod senicom, u tišini; Njino lice smeškalo se Kao zimski sunčan dan.
Krakov, Stanislav - KRILA
publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao. Kraj stola je još sedeo na uskome sanduku kapetan sa podšišanim brkovima i vikao: — Marseljezu, Milorade, rđo ciganska. Sviraj.
Sa osmatračnicom nije bilo više veze. Major Milorad, ispod čijih su se očiju nabrale kesice, sedeo je podnimljen. Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine.
— Nastavi: ”...budući da su grčke pogranične straže vršile špijunažu za račun Bugara, a po naređenju...” Duško je sedeo na sanduku punom narezanih i okruglih bombi, i pisao na liskama maloga bloka. Telefon je jednako zvonio.
Ono što je ostalo od bataljona iskupilo se do noći. I major je ostao živ i došao je. Sedeo je zabrinut i tužan. Brkovi su mu padali raščupano n iz debele usnice, a on je šaputao: — Pobili su nas, pobili su
— Gram—gram, riknula je grozno granata i bacila zemlju i gust dim na njega. Parčad su zvonila po steni, a on sred dima sedeo je bled, nepovređen i držao revolver u rukama. Po bradi i kosi mu je bilo zemlje.
Osećao je žeđ i poručio je maline sa kremom. Za njegovim stolom je sedeo špijun, i iza raširenih grčkih novina slušao šta govore dva oficira sa fronta. Sve je bilo tužno, dosadno i prazno.
Duško nije znao ništa. Bio je sam u loži... ne, neko mu je sedeo na kolenima... ljubio je nečije ruke, i usta... — Cherі, cherі, pođimo... Ujutru je ležao u tuđoj postelji.
— Bono i cisto... i kuvar je ozbiljno mešao kutlačom po jelu. Bataljonski komesar sedeo je kraj vatre i govorio kako sve baš nije čisto.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ipak sam retko sa kim, izuzev pre sa Derokom i sad sa Vuijeom, sedeo u sumracima pred pejzažima koji bi promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je
Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno. Sedeo je sâm u svojoj kolibi, pevao prateći se nekim kastanjetima od tvrdoga drveta napunjenim kamičcima.
(Ko je tvoj zet?) — Mon se' mon mali, selui vje ki aziz ala mezon (Moje sestre muž je onaj starac što je sedeo pred kućom).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Skočili smo. Ali pri prvim koracima opazih kako zemlja purnja od kuršuma. Kaplar Đorić diže ruke uvis i pade. Jedan je sedeo i već više nije imao daha, a obema rukama stegao nogu iznad razmrskanog kolena. Odnekuda rinuše i granate među nas.
— Uveravam te, dobićeš temperaturu kao da si sedeo na roštilju. — Ne pali to svakome — dobacuje potporučnik Pera „Đevrek“.
Pri kosim sunčevim zracima svetlucali su bajoneti iz bugarskih rovova. Vojnik koga sam zatekao na objavnici sedeo je i, onako okrenut suncu, zadremao. Dozvao sam komandira pete poljske baterije.
Drugi su posmatrali kroz puškarnice. Jedan je sedeo i od crvenog tisovog drveta rezao neku kutiju. Imalo ih je koji su bili skinuli bluze i trebili se od vašiju.
— Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš... Kapetan Radoslav sedeo je na tronožnoj stolici i razgledao neke hartije. Kroz otvor na šatoru spazismo veterinara gde spava.
Pošto su se spremili da idu u bioskop, pošao sam i ja sa njima. Sedeo sam do Odete. Svetlost se ugasila i na platnu se počele ređati slike... Osetio sam njenu ruku na svojoj.
Podigli smo se žurno. U komandantovoj zemunici goreo je fenjer. Komandant je sedeo za stolom i u ruci držao zapovest. — Gospodo, naša ofanziva počinje sutra, u pet časova...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
tezgi, sedi stari č̓a Mihailo, drugar oca mu, koji nikako da se odvikne od njihova dućana i tezge, na kojoj je s ocem sedeo. A sada, sasvim uzet, ni za kakav posao, uvek čist, beo, sedi tako celo prepodne kod Mladena.
što mu je milo da on, Mladen, tako dobro radi, on, sin njegova pokojnog druga s kojim je on toliko godina tu zajedno sedeo, živeo.
I kao nikada dotle, razgovorna, čak i zadirkivajući Jovanku i muža joj, koji je, po običaju, onako slabunjav, ceo dan sedeo kod kuće. Mladen sam oseti i vide kako je zaista sve to lepo.
Mati joj je tamo, oko zida i bunara, radila. Č̓a Marko sedeo u ćošku. Iz kuće, iz same kujne bila hladnoća. Videlo se da se ne loži, ništa ne greje, ništa ne sprema. — Šta je?
Zna se kad on daje. Posle bi u medžlis. I tamo, ako neće ostali kao on, on bi uporno, uvređeno, gordo sedeo, ne govorio ništa, samo ćutao.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(»beleške«) sedeo je dečak Stojan, a levo, takođe pored vatre i naramka č., devojčica Stojanka, i oni su stoku na izlazu garavili (=
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena Bilo je mučno. Iguman je sedeo skrušeno i utučeno na postelji kraj Lauša i pravdao se. Ovaj čestiti starčić ispeo se gore, k nama, da bi pokazao
Huk vetra i praštanje gromova koji su udarali sve bliže, zaglušivali su njihovo uznemireno mrmljanje. Ja sam sedeo u samom uglu, naslonjen leđima na zid i pokušavao da stiskom zuba zaustavim drhtavicu koja me je naglo spopala.
Ono što je za njega igra za tebe je kazna. Što nisi sedeo, Dadara, pod tremom u hladu, pio rujno vino, jeo jalovicu, štipao za guz neku debelu i masnu dupljaru?
Njene mišje oči su kolale od metiljavog mladoženje što je kraj nje sedeo, preko pijanih svatova do lepog, kršnog Dadare čiji su je pogledi čas milovali, čas skidali do gole kože, čas ljubili,
Nije on od takvoga testa da bi sedeo kod kuće i ušmrkivao balavu decu, cepao drva i prebirao bob. Igra mu jabučica, zažagrio očima. Lauš se nije micao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tamo kuda je nekad sa Helom bludio srećan, Sada je s bezumnim bolom klicao njezino ime; On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u svetle noći i Hela sedela s njime. No ipak ne beše samac.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je palata Mađarske akademije nauka. Ja je gledam kao dragog poznanika. Eno, ono je prozor kod kojega sam danima sedeo i, gledajući na plavi Dunav i ponosni Budim, pisao moje prvo naučno delo.
Dugo sam sedeo onde. - Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka
Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten. Nameravao je da te noći posmatra Mesec, pa je strpljivo očekivao da se taj pratilac Zemljin pojavi na
“ Eratosten veza u mislima središte stvarne Zemlje sa Aleksandrijom, baš sa onom klupom na kojoj je sedeo, pa produži taj poluprečnik Zemlje uvis. Ovaj je prolazio kroz njegovo teme i udarao u zenit.
Još dok sam sedeo u Beogradu, ja sam nameravao da Vam pošaljem istorijat naših hrišćanskih kalendara. On će Vas zainteresovati, draga
Vekovi nisu videli ovakvu crkvenu svečanost, a ja je posmatrah, kao iz dvorske lože, sa počasnog mesta gde je nekad sedeo poslanik ruskog cara. Još primih posle službe čestitke svih učesnika mome krsnom imenu.
Sunce se već davno uzdiglo na obzorju, no on je još uvek sedeo na poslu. Kada je završio svoje račune, on nacrta sa najvećom tačnošću onih deset trouglova sa njihovom zajedničkom
Katedra na kojoj sam sedeo obuhvatila je čudnim slučajem baš te tri naučne discipline koje su, inače, na ostalim univerzitetima, odvojene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lovac, jahač, pevač, tvrdoglav i ohol, prznica, šaldžija, sila da radi i teče, sila da začas napravi kalabaluk. Sedeo je u zatvoru zato što je ranio čoveka; a zbog drskog ponašanja na sudu odležao je povišenu kaznu.
Jedared je gos-Toša sedeo osam dana u zatvoru zbog neke priredbe o Sv. Savi. Time se ponosio. — To mi vredi, što rekao Joksim, koliko papirnoj
Srba tiho dođe do kreveta, i poče, glasom iz jednog sasvim novog registra: — Nano, da sednem tu. Malo je sedeo, pa izvadio iz džepa hartiju i olovku, i začas nacrta gospa Nolinu desnu ruku koja je ostala s pretećim uzdignutim
— Pavle prasnu u čudan smej. — Nastalo bi to da bi na vrhu siromaštva sedeo Jevrejin — čuo sam za gospodin Joksimov citat — i taj jedan Jevrejin bi savladao siromaštvo.
Marko je bio čovek silnog kostura. Sedeo je u naročitim stolicama. Šaka mu pravi buzdovan. Kad bi uzeo guščje pero da piše, morao ga je noktima držati.
— Kad se čoveku stane oduzimati što je imao, onda se tek vidi koliko je mnogo imao. Josif je sad sedeo kao drvo, i, srećom, sve više nemaran i neosetliv na sve. Samo bi se bolno stresao na neki nepravilan i grub šum.
— Neka ide sve! neka Vlaović pojede što je Vlaovićâ Josif je četiri godine dana sedeo nepomičan, i bio nošen i prenošen na rukama sestre njegove. Leksa je upravljala kućom „tiho kao svetlost”.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Međutim, meni je poznat jedan od tih sukoba njegove uzvišene umetnosti sa zastarelim pogledima društva. On je sedeo kod jednog krojača, koji mu je za četrdeset dinara mesečno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu
Tako je, jednom prilikom, papskome nunciju, koji je sedeo s njegove desne strane, rekao: — Jede li vaša sestra rado sira?
Gde je ono srećno detinjstvo kome je prevrnuto korito služilo kao presto, na kome je sedeo car izlizanih kolena na pantalonama i pocepanih laktova na kaputu, sa jednom guščijom peruškom za kapom?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zalutao sam, noć je... Zastao sam... Tišina... Sedeo sam ukočen na konju, bojeći se, ako se pokrenem, da će stotina ljudi poleteti na mene. Svejedno koji.
„Bežite, samo što nisu došli!“ Tek kad smo odmakli dva kilometra, došao sam k sebi. Utučen, sedeo sam pokraj puta, dok su se vojnici sakupljali. Bilo ih je oko četrdeset... Ostalo je izginulo.
— Tungatjeta! — oslovi nekog Đuro. Na malom postolju, zastrvenom samo šarenicom, sedeo je stari Arnautin prekrštenih nogu. Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi.
— Ja sam — progovori jedan dežmekasti čovek, u uniformi oficira. Sedeo je prekrštenih nogu. — Zdravo, brate Srbine! — viknu jedan. — Živeo! i podnese mi čašu vina pod nos.
Desno od ulaza bio je nahereni sto, za kojim je sedeo ađutant na tronožnoj stolici. Reče mi ađutant, kako me je komandant odredio da sprovedem sutra neku decu za Krf i
A tek kako mora biti očajno teško onima u rovu, gde paljba ne prestaje. Naiđosmo na jedan potočić, pored kojeg je sedeo ranjenik i prao već usirenu krv sa rane. On nas i ne pogleda. Valjda mu je dosta i njegovih muka.
Komandir utera konja i rukom dade znak vozarima. Vozari su skretali naglo. Na trećoj kari ugledah Tanasija, koji je sedeo na prednjaku između dva poslužioca. Na leđima mu telefon, a na grudi prigrlio jedno odrano jagnje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečak je mučio pitanjima samoga sebe, ali kada se probudio — Micko je sedeo na uzglavlju, spreman za igru. — Kakva je on čuda znao! Kakve je igre izmišljao!
Šantić, Aleksa - PESME
Kod kuće često, u sobi tamnoj, Sedeo je m čekô, Pružao ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stavom prema neprijatelju on podseća na Mihaila Gluvca, koji je „čekajući na megdanu da ga protivnik napadne“, „obično sedeo na konju i pušio“, i „tek kad mu protivnik priđe blizu, lagano bi istresao lulu, ostavio je mirno u čibučnicu, i tada
Zet je sedeo sa tastom Jugom i sa šuracima Jugovićima, a devet njegovih šurnjaja — dvorile su uporedo. Kad je Strahinić dobio pismo i
bel. E, 19 Mustaj-beg Lički — Hurakalović, veliki turski junak iz XVII veka, zet Jusuf-bega Filipovića, sedeo u Udbini i upravljao Likom (1653) mučati — ćutati muštuluk — dobar glas, nagrada za radosnu vest nabrekivati —
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan I ponavljao JA SAM GLADAN O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I u maju, kad cvetaju dafine, najradije je sedeo na prostrtom sidžadetu pod njima; pušio, izdavao naredbe, srkao kafu, i tada je vrlo malo mislio; samo od vremena na
I da Manulać nije bio onakav kakav je, da nije jednako čuvao dućan i sedeo pred dućanom i s ocem se razgovarao, Mane bi ga ma kako izazvao — kako je ljut bio na njega — i potukao se s njim čim bi
nego se morao zadovoljiti tim što mu je u prolazu, onako kao slučajno, izbio laktom cigaru iz muštikle kad je Manulać sedeo pred dućanom i pušio (a pušio je retko: dvared ili trired u godini setio bi se da zapali cigaru, i to obično onda kad
S vršnjacima svojim se slabo družio; zato je najradije sedeo s ocem i s očevim društvom i slušao njihove razgovore pune mudrosti i iskustva.
i ekonomsku, i političku, i socijalnu, i smelo se izražavao u krugu svom, u kafanici „Kod prepečenice“, gde je redovno sedeo i govorio o birećetu lanjskom i ovogodišnjem, o opštinskim koševima, o kiši i suši, i želeo seljaku kišu.
Veselje se produžilo ipak, iako je Ajša tužna bila. Još se pevalo, sviralo i besno i strasno čočeški igralo, i Mane sedeo, u dahireta bogato spuštao, ali nijednu — ni Ajšu, ni Đulsefu, ni Dudiju Bošnjakušu — nije ni pogledao, niti je čuo
— ni Ajšu, ni Đulsefu, ni Dudiju Bošnjakušu — nije ni pogledao, niti je čuo nežne reči kardaša Dudiji i Đulsefi. Sedeo je, pio, i budan sanjao, i tek ga iz sanjarija tih trže glas spolja, jer baš pored prozora ču se: „Vrije, vrijeeee!