Upotreba reči sedi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Petci; a ako si baš umoran, eno ti konja, pa sedi gore na one kožice; kad budemo tamo dublje u planini, a mi ćemo se onde i odmoriti.

To su tajne koje žena ni na smrtnom času ne ispoveda. „Pobratime“, reče Živko, „vreme je da putujemo; ti sedi na svoga konja, a Stani eno moj konj, a ja ću peške pred vama.

Do bolesnika sedi čovek neki u godinama. Lice mu je ozbiljno, namršteno, ali preko svih tih bora zbrčkanoga lica lebdi neka tuga, neka

Kad je običan dan, tu sedi pored kapetana i kapetanica i ostala porodica, a ćata otide sa pet-šest okrivljenika i jednim pandurom u vinograd, pa

U beloj kućici izgledalo je sve tužno i žalostivo. Za razbojem sedi Jelica i tke platno, a svaka joj je žica orošena suzama — niz bleđano lice same se kotrljaju, a ona im i ne brani;

Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri učitelj. Nikola Belić ih pogleda, pa se sam pita: šta li će ova dvojica kod suda?

— reče joj mekim glasom, koji je kao ustreptali zvuci meke frulice do njenih ušiju dopirao. — Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?...

pa osim što je selo doveo u red, uredio je i svoju kuću: beše veća i belja nego i Sremčeva bela kućica, a u kući sedi stari Sremac, pa, kašljucajući, onako starački, razgovara o prošlim danima sa dobrim starim učiteljem, koji im često u

Obradović, Dositej - BASNE

A raskolnik siromah krepko veruje da ko obrije bradu sasvim izgubi obraz i podobije božje, i ne sumnja nimalo da bog ne sedi na nebu s velikom bradom. Ovo ja ovde ne spominjem samo za šalu, nipošto!

Ciglar ga proda tabagdžiji, pri kojemu noseći kože na vodu, doma i na vašar, rekne sam sedi: „Sad sam došao onde gdi mi nadleži! Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”.

| 113 Kornjača i orao Kornjača molila orla da je nauči letiti. Veli joj orao: „Sedi ti s mirom, i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje će za te biti; zašto složenije tvojega tela nije za visinu

131 Konj i bik Dobar konj, noseći na sedi mladića, trčaše i poigravaše. Vidi ga bik i počne, rugajući mu se, govoriti: „Neka bih ja tako nosio na moji leđi to

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

mali svetac, i od podne može se raditi; i koji je sav okružen, to je veliki svetac, i ništa se ne radi, nego vas dan sedi i jedi a ne radi. A zašto? Da te Bog ne pokara!

— „E, dobro” rekne on, „kad si sve učio i sve znaš, a ti bar sedi i slušaj kako ova deca čitaju” — i tako sam ti sedio ja za astalom čitavu nedelju dana, a on mi ništa ne kazuje da

” „Sutra odemo veziru, pusti nas odma u arzodaju, gde vezir sedi, priđemo skutu po običaju i istupimo se natrag, i stanemo snuždeni.

Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne. Aganlija mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio

I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu. Sedi general s levu stranu i oficira dosta; u redu sede Turci, oko 10-12 nji̓, o desnu stranu; dadoše nama trojici u začelju

U jednoj pešterici nađemo gde se služi liturgija, samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve

klupa popadaju na zemlju kao pijani i malo živi, i jedva se sete oda šta je, te s velikom mukom izvaljaju se napolje, pak sedi u sneg i premeštaj se s mesta pak na drugo, dok malo k sebi dođu i sneg jedva naniže dim izvuče.

Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?” — A oni: „Ta ne brate nego dušmanu, zašto nas noćas pobi? ̓Odi sedi u sneg pa ćeš videti šta je”.

— A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče. Zatim meni se dade na smej; a pomože mi u smeju i Protić, dok već i

Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo

” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja smem, i ti smeš”.

” Čovek veseljak. Pređemo, i ja i Čupić, čekamo dok nas zovnuše u jedan vrlo golem čador. Kad tamo, sedi šest paša, tu je i naš domaćin Sirčić, i više od dvadeset kapetana. Sede, a mi stojimo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Što zapovedate? — Daj vina!... Sedi, učitelju, kad si i ti tu, da posedimo — reče jedan od njih nekako važno i rastegnuto.

Kad se malo poodmori... stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«.

Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao... — Bogme nikud! — rekoše neki.. — Šta ćeš, kud ćeš?...

« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu.

Matni se rukom na rame, kad ali — šapa! Na drugo, i tu — šapa! Jedva se malo osvrte, nema deteta da sedi u kolima. Volovi zapeli pa siplju, kao da je kamenje natovareno; njemu opet sve teže i teže...

Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben. — Nuto ono dole — vi'š?... Vi'š kako sedi!... Ta eno ga, eno — crni se!... — Ama šta je? — Dete — ono, kume! Zar ne vidiš?... Ta stanide!...

Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš. U kafani »Kod petla« puno. Za jednim malenim stolom ukraju sedi jedan dugajlija u gunjcu i suknenim čakširama, nakrivio fes, zaturio se, pa mlatarajući rukama priča nešto jednom

dugajlija u gunjcu i suknenim čakširama, nakrivio fes, zaturio se, pa mlatarajući rukama priča nešto jednom mladiću što sedi za istim stolom s njim. Kelner donese još dve čaše piva pred njih.

Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu

U sami mrak poče se narod razilaziti, svak na svoju stranu. Sutradan poranio gazda Milun, pa sedi na doksatu pred svojom kućom, a kuća mu je od najuglednijih u svem selu.

Otkako je gazda Milun počeo trgovati, odonda je i to uobičajio da izjutra sedi na doksatu, da puši na dug čibuk, i da za što bilo viče na čeljad ili na koga mu drago.

Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane jedan, s druge drugi, dolaze sudnici. Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini. Svaki se obukao u čisto rublje, na plećima sukneno gunjče bez rukava ili veliki gunj „resanik”.

U kući život. Užurbali se mlađi, spremaju se na posao na koji ih je odredio sedi domaćin. Tu je i čiča Sima, knez. Došao da vidi hoće li mu kmet što narediti.

Tu je i čiča Sima, knez. Došao da vidi hoće li mu kmet što narediti. Spokojno sedi starina i još spokojnije naginje čuturicom, koju mu mlađi izneše!... Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati.

A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova... Dakle, ko je taj Lazar?

Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez greha — svakoga jutra i večeri podizahu svoje smežurane, suve ruke k nebu,

— Neću da ti dugujem — reče. Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop.

— Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!... Zar se tako od ramena odseca kazna?... Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!...

— Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu? — upita Zeka naivno, a svi se zasmejaše. — Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi.

Zbogom! Pop je drhtao od jeda. On bi voleo da je ne znam šta izgubio nego što je ovo čuo... — Ali, sedi, popo! Sedi, Jovo!... — vikao je Ivan, jer se i pop i kmet behu digli da idu. — Šta ćemo ti?...

Zbogom! Pop je drhtao od jeda. On bi voleo da je ne znam šta izgubio nego što je ovo čuo... — Ali, sedi, popo! Sedi, Jovo!... — vikao je Ivan, jer se i pop i kmet behu digli da idu. — Šta ćemo ti?...

U taj par bahnu knez Sima. — Popo, zovu te kući da čitaš jednu molitvu. — Dobro, eto me. Zbogom, Ivane! — Ali sedi malo, čoveče. A pop izide iz kuće...

On skoči sa stolice: — Bog ti pomogao! — Ja se malo svratih da vidim šta radiš... — Baš si dobro učinio, sedi... — reče on... Baš sam se osamio.

Dučić, Jovan - PESME

sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me... Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame.

U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom. Ko zna od kad tako.

Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon. Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip... Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom.

KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu sedi, Na obali mora. Sluša šum Jadrana, I gde vek za vekom neosetno sledi.

U oknima crkve tiho, neosetno, Poče dan da gasne, kad svršiše setno Duge bolne psalme sveštenici sedi. A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u snu, osmehnu se ona.

DOSADA Celo poslepodne na mom pragu sedi Dosada, i gleda nalakćena mene. Oči su joj mutne, čelične, studene, A usne zamrzle i obrazi bledi.

Triput sedi vitez ka plemiću plavu Juriša, dok baci mač skrhan u travu, I dok pod njim pade teški konj proboden. Tad dade mladiću

I, kao sivi list topole, Eva zadrhta. ČOVEK Na pjedestalu sedi majka od bronze i doji sina svojom teškom mrkom dojkom.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“ Nekih puta posle večere ja zapalim cigaru i kažem: „Mamo, sedi ti! Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!“ — Sedi, bogati, da se malo razgovaramo. Željna sam te.

“ Nekih puta posle večere ja zapalim cigaru i kažem: „Mamo, sedi ti! Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!“ — Sedi, bogati, da se malo razgovaramo. Željna sam te. Hoću tvom Joci da kažem... hoću da mu kažem...

Sve miriše na proleće, izdašnost, plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak ideala.

A naša mati sedi s nama u drugoj sobi; oči joj crvene, lice bledo, ruke suhe, i čas pô ponavlja: „Bože, ti nama budi prijatelj!

Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne miče.

Momci šiju gunjeve u svojoj odaji, a Stojan se izvalio u seno pa hrče kao da je po noći. Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha.

Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite?

Od starijeg brata ostala mu je snaha koja s njime sada deli starešinstvo — Radojka joj ime. Ona za sofrom sedi desno od đede, i u kući se ništa važnije ne dešava dok ona ne da svoj glas, ili bar dok je đeda ne zapita.

Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo! Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu! Ona sede na klupicu, đeda na krevet. — dede malo komi taj grah! Ona komi grah.

Trpezarija je ta upravo naše internacionalno zemljište. Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć.

odmakne ih držeći ih u levoj ruci i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda onoga koji najbliže sedi do njega, klimne važno glavom i promumla: Natürlish!5 ili Na-nu!6 ili Donnerwetter noch einmal!

Trgoh se i ugledah nju. — A gle! — rekoh ja veselo. — Nema nikoga u kući, pa me strah. — A ti sedi kod mene. Ja je uzeh za ruku. Dovedoh je do kanabeta.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

gostima jede redom sve, ne htevši, valjada, kao dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na

Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv. Neko se digne da igra, nekoga odvedu, a neki sam, onako bez ičije pomoći, padne lepo pod sto.

« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci,

Čisto mi gluva i pusta kuća bez njih!« Pa sedite! Izvol’te raskomite se kao kod svoje kuće. Juco dušo, sedi tu do Melanije; znam da imate šta da se razgovarate. I posedaše svi.

Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!

Čuje táta gde nešto ciči u špajzu, pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad al’ ono sedi njegova slatka kći pa plače i piše nekom pismo.

« A da se putnik prekrstio nekoliko puta, potvrdila je i druga jedna baba, u drugom kraju, što sedi na raskršću prekoputa od Velikog krsta.

pre onih velikih eksera na kapiji, kad je jednom banula u Žužinu sobu, pa zatekla tamo jednog kurmahera Žužinog gde sedi, pa se namestio taj sin kao da je došao i seo da se fotografira.

— veli Jula, a svu je oblila rumen i razmišlja šta bi to sad mogla raditi u kujni il’ ma gde samo da ne sedi tako. — Eto vi’te — veli Melanija. — Al’ vi ste svakojako. — No, zasad još ne, al’ može biti... vremenom...

« A sirota Jula posle toga ne može da igra, nego sedi pored mame među ženama, a posle nekog vremena ajd’ kući, baš kad je balu najvećem jeku, kad se i same máme ràspâle pa

Spiro, ’ajd’ odma’ i ti kući! — E, baš si potrefila! — veli pop Spira. — Sedi, Juco dete, a mama nek ide. — Juco, napred, olbrekc! — komandira gđa Sida i zalupi vrata i pljunu za sobom.

Gđa Persa sedi i podštrikava popine čarape, i ona sluša, samo što ona ne plače, ali se ipak čudi kako to sve tako lepo umeju ljudi da

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Silom oterao varošanku te Taja opet mogao sam, u toj svojoj sobi da sedi, noćeva. Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše. Više nije jeo.

A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega. I kad ih rastera da može on komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju i ne prestajući da grdi prosjake, vadi skrivenu u nedrima svoju torbu, meće je pred sebe,

I uvek, svakad prolaznici čim naiđu na varoš, zabele im se kuće, odmah na ulazu vide i njega gde se crni, sedi, klati se s lulom u ustima. Star, trese se od starosti. Nečist. Pun slame u kojoj spava. Nikad opran.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice! Kažite mi gde sedi ovde mlada gospođa Persa trgovkinja? Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja!

— Ta ovo devojče je baš njena sluškinja! Ako izvolite, može vas onamo odvesti. Eno onde ona velika kuća i dućan — onde sedi. — Ako hoćete, ja ću vas onamo odvesti, — reče sluškinja.

Kod nje na kanabetu drugarica njena, postarija devojka sedi. — Oprostite što smo tako slobodni! Ja sam Ljuba Čekmedžijić. — A ja sam, opet, Gavra Cerić. — O, drago mi je osobito!

Tu im preseku razgovor, zovu ih na ručak. Ručak je veselo i u šali prolazio. Svi se šale, samo frajla ukrućena sedi, pa se tek podmuklo potsmeškuje. Zbog te njene krutosti često je gospođa Makra korila, ali to se frajle ne hvata.

— Taj gospodar — kako se zove — Hekmešič — tako je impertinent bio, da je sedeo blizu mene, pa nema bildunga da lepo sedi, pa da noge delikatno drži, nego tako plump, da mi je s njegovom velikom čizmom na hineraug udario.

sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi. Gospođa Persa Peršunovićeva ne sedi daleko, pa sve dočuje šta se radi između frajla-Julke i Čekmedžijića. Ode gospođi Nerićki da Ljubi namesti krevet.

Ta je bogata. Da vidiš samo kako je šmukirana! U Š. sedi gospodin Gledić koji ima pod svoje jednu rođaku, frajlu—Martu.

Sednu. Mica štrika, pa zapodene razgovor. Alka sedi na divanu i gleda u oči, u usta Mici, šta misli, šta će prosloviti. — Ala je taj Svilokosić čudan čovek!

Kočijaš juri. Milivoj ponosno sedi, jednu nogu nonšalantno na vratanca bacio. Iz dućana svi izviruju, istrče da vide je li to baš Milivoj. Svi se čude.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A dani prolaze, pa jesenje kiša prska u prozore i vetar nosi žuto lišće i savija grane sve do zemlje, dok Hristić sedi u toploj sobi, izležava se i pomera one čiode.

je nešto kao prekor i prebacivanje što on sad, kad je njegovo mesto tamo u sred onih mračnih oblaka na hladnim brdima, sedi ugodno tu u toploj sobi.

Samo je pronalazač fitilja spavao s bradom na grudima i patentom među kolenima. A Jurišić sedi, sluša sve one žalosne istorije po redu, muči se i misli: Boga mu milog, gde sam ja ovo upao? Eto slušam ja i mučim se.

'' I tako sedi Jurišić, muči se, a one mu se mračne vizije nikako ne uklanjaju s očiju, pa poglêda čas na onu detinju bradicu što

Posle ga je ona molila da je uspravi i tako su sedeli, a mama je otišla da legne. Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.

sad evo me opet u sred onog čarobnog sna i ti si pored mene, ti, ti, ti, ti si pored mene, mili moj mladi starče, moj sedi, moj dobri, kako si dobar što si došao, kako si dobar. — Ja sam proklet, prezri me, draga. — Zašto da te prezrem?

Afrika

prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

Navika je najgori neprijatelj saznanja, kaže sedi prijatelj, na moje divljenje, ne toliko što tako jasno zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

One prelaze preko dvorišta, ljutkaju se što ih diramo dok prelaze i zovu jednog starca koji sedi na pragu da ih uzme u zaštitu. To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove.

žitnici izvajana kakva rogata glava ili škorpija, nailazimo na jednu sasvim nagu staricu, kao od sasušenog drveta. Sedi ispred svoje kolibe, i gleda nas, dok lutamo kroz pusto selo, očima koje niti se čude niti pitaju.

Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.

Preko puta ove majke sedi starica na tronošcu, kraj ulaska u stanište. Pored nje naslonjena je jedna gomila motki od najskupocenijeg ugasito

“ Nalazimo Njamkora pod jednim ogromnim flambojeom, kako sedi na debelome korenju. Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda.

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova,

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova, šalvara, nanula i

Na zidovima dopisnice, fotografije zuava, marinaca, legionara. U jednoj od tih ćelijica sedi Arapin, rame uz rame kraj devojke, prebacio joj svoju nogu preko krila. Drži je za ruku i ćuti.

Drži je za ruku i ćuti. On će tako ne mičući se ostati možda i čitav sat. Žena koja se Negru naročito dopala sedi na svojoj asuri dok joj neka starica lepi po rukama i nogama, po noktima člancima od prstiju, nadlanicama i tabanima

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Za ono Jovan, što sedi ceo dan u kafana i igra šervinclu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JANjA: O, lepo!

JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene? JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

I on se bespomoćno osvrnu, da vidi, gde je ostavio Engelshofena. Smirio se kad ga ugleda, kako već sedi iza njega, u kolutovima gustog dima.

Naprotiv, on je uze za ruke i odvede da sedne malo dalje. „Što si luda, Šokice? Ta neće ga mušketati ovde, pred tobom. Sedi ovde. Utri suze. Vi ste žene prave, zadušne, babe. Ne valja u ovakve prilike da se plače!

Izmeću ta dva reda konjskih glava, Pavle je ugledao Andreasa Valdenzera, kako sedi na tronošcu, sa glavom u šakama, pognut, prelomljen. Ramena su mu se tresla. Čovek je plakao.

i Agagijanijanu i gospoži Huml, koja nije mogla da razume, što kapetan ne poziva urin‑doktora, da ga leči, nego sedi, ceo dan, tako, na svojoj postelji, sa glavom u šakama, poguren, kao da plače. Ona poče da sumnja u Isakoviča.

da viče da je ona bezobrazna devojčura, koja brblja svašta i ne poštuje svog oca, ali da mora ići, i da je sramota da sedi u sobi jednog oficira i udovca. Brblja ona koješta, što ni sama ne veruje. A brblja kao krčmarica.

A kao da ga neki pogreb prati, već godinu dana, uspomena mrtve žene ga stalno prati, pa mu se čini da ona i sad sedi pred njim, u kolima, i gleda ga, suznim očima.

Pavle je pričao, posle, da je ostavio, tako, Trandafila u Budimu, izmenjenog, snuždenog, ošamućenog. Sedi, kaže, uveče uz sveću i ponavlja da je Brkič veliki vragolan.

Petar nije takav. Dok ona izdiše, umorna, posle ljubavi, u postelji, vidi njega, kako na stolu sedi, i kako se smeje. Kao da su vrapci. Jest, katkad joj se čini da on nju kao neku vrabicu voli. On voli, kao vrapci.

je gledao kako straže paradiraju pred Komandom i trudio se da gleda kroz prozor i gladi brke, kao da na nekom prestolu sedi. Bilo mu je, kaže, izrjadno zadovoljstvo da kao rosijski oficir, u Temišvaru, šeta.

Đurđe je imao običaj da kaže, da kad ne spava na ženi, sanja da se davi u perju. Pavle je ostavljen da sedi i čeka, duže, u tom bečkom salonu.

Isakovič pomisli da taj čovek – koji sedi prekoputa, kraj sve te, mnogo hvaljene, prosvećenosti, vijenske, kojoj njihove žene toliko naginju – ima, svakako, nož, u

Božič je bio počeo da hoda, kao paun, ispred kapetana, i da širi ruke, kao da se izvinjava, što kapetan sedi, poliven, kao dodole.

Teodosije - ŽITIJA

Jer beše starac čuven po delima i svima poznat. i kada su se popeli k starcu, videše i božastvenoga mladića gde sedi s njim, i kada su od starca izmolili molitvu i blagoslov, zapovedi im starac da sednu i sve što je sveti starac imao y

ne primivši ljudsku nego božastvenu od Boga blagodat, tako da na stolici svetiteljstva ne gubiteljski nego spasonosno sedi i hvali Gospoda. Tako se, dakle, ovo od Boga dogodi sa svetim u carstvujućem Konstantinovu Gradu.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba. AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR

OPET JE PROLEĆE MESEC MAJ, NA DRVEĆU PUPE ZELENE ĆUMICE ZA VOLANOM "LAYLANDA" SEDI ZMAJ NA LINIJA KALEMEGDAN — ŠUMICE.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I NOVAKOVIĆ, RINA NOVAKOVIĆ (po svršenom jutarnjem čaju sedi za stolom malo smućeno, držeći jednu srebrnu kašičicu u ruci i posmatrajući je).

RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak. (Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli

ANTA: Ana, donesite čašu sveže vode. ANA: Molim! (Ode.) XIII RINA, SPASOJE, PREĐAŠNjI ANTA (Spasoju): Sedi, molim te, jer stvar moram da ti saopštim pažljivo i izdaleka. RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vaše pažljivoosti.

I VUKICA, SPASOJE VUKICA (ukusno obučena, svetlih manikiranih noktiju, počupanih obrva i raskošno obojenih usana. Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Moja sobica na tavanu puna je njenih slika. Merilin spava! Merilin sedi tako da joj se vidi sve! Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac! Merilin...

III Slagala je, pomislio sam prošavši dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe.

Zar ne vidite da tu sedi prečasni otac Lavrentije? Mi nismo videli ništa. Soba je bila sasvim prazna n stolice su bile prazne, ali, kad god

ali, kad god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne vidimo da tu već sedi gospođa njena majka, nli mali Emilijan ili draga rođaka Šarlota?

- Ja ga nisam poznavala, Bodo, a i da jesam, on nije sahranjen na ovom groblju. Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Bolje da ga je dopola slikao onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan čovek; kako ustane, stoji — karikatura, prava krtina.

— Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara?

Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo. Bi l’ pogodio za što sam k tebi došao? — Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi. — Došao sam k tebi da mi za kratko vreme uzajmiš deset hiljada forinti.

Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”.

Ostaše njih trojica i gospođa Soka. On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je njena stolica do gospodara Sofre, a prazna, pa kad

Putovali su tako još dva dana i dođu u selo V. Malo selo, no u njemu veliki spahijski dvorac, tu sedi bogati grof. B. Otsednu u jednoj čivutskoj mehani. Nema ni štale za toliko konja.

— Sutra. — Ali ovde nije opasno mesto, kao ona čarda? — zapita Krečar. — Nije, ’de si video da grof spahija sedi ’de je opasno? — A poznaješ li ti grofa? — Poznajem. — Al’ ako i ovde nasednemo, Čamčo, teško tebi.

— ’Odi ovamo k meni bliže! Pera onako tromo dođe bliže. Otac sedi, a Pera stoji. Žut, neispavan, oči upale. — Lepo si gazdovao: koliko si u dućanu potrošio, koliko u mehani, a novaca

” Profit nije se nikad kartao, pa kad bi video da gospodar Sofra sam sedi, on odmah k njemu, učtivo se pozdravi, pa onda razgovor povede o trgovini, o profitu.

Kako ne, kad tako otvoreno moli! Profit, jedne nedelje tako na ručak pozvat, posle ručka za stolom duže sedi, gospodar Sofra ga zadržava.

Posle nekog vremena, gospodar Sofra zove Šamiku na važan razgovor, u salu. — Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače. — Ja sam najviše izgubio, nemam gazdarice.

Kad i kad dođe i do dobrog konja. Jedared tako sedi pred birtijom, puši, čeka lađe. Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa ide u birtiju da pije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I kosu meku i svilenu, što je bila počela da sedi, nije mogla da zaboravi, ni rumenu gornju usnu njegovu, što mu se trzala, pri osmehu.

Činjaše mu se da sedi sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi,

i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne lepotice, zanosne, mirisne, među zidovima

Po ceo dan viđali su ga, zatim, kako sedi na zemlji, tražeći mesto suho, zagledan neprestano u kišovit vidik, i zemlju, i naselje koje je, od silnih voda, sa

Kroz pukotine, na vratima, gledao ga je često satima kako sedi, poguren, i kako gleda u svoje prazne ruke No ako nije smeo da govori o svojim tajnama nikome, govorio je, o

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Dok žena tka pelene, valja da sedi na levoj strani, okrenuta suncu, da ćuti i da ništa ne jede sve vreme dok to radi.

Potom se dete metne unutra da sedi. Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra.

Potom se dete metne unutra da sedi. Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra. Ulazeći ona pita onu ženu što sedi: ’kakvo variš?

Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra. Ulazeći ona pita onu ženu što sedi: ’kakvo variš?’, ’varim suvo da stane sirovo!’ odgovori joj ova.“ Postupak se, kao što je to običaj, ponovi tri puta.

“³⁷ Kada se voze kolima, žena sedi s leve strane i ne sme da kočijaši, a kada idu peške, muž ide napred a žena pozadi.

Kada nekog sretnu, samo mu muž nazove Boga a žena ćuti.³⁸ Pri obedovanju, dok muž sedi i jede, žena stoji i služi ga.

Ponekad se, međutim, kaže detetu ako učini neki prestup (na primer: sedi na pragu, mokri na putu, bije žabu, dira ptičja gnezda itd.), da će mu npr.

(„Krivo sedi a pravo besedi“; „Govori istinu pa se nikog ne boj“; „U laži su kratke noge“; „Gde laž ruča, tu ne večera“ itd.).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA SVRGNUTE Za svrgnuta vlastelina što sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred »Moskvom« i pije pivo, a možda je u kiosku sa novinama; kupujem dve i po kile novina — nema je ni tamo.

U sobi sedi dečak a iz ušiju mu idu žice. One prolaze kroz tavan zatrpan starim stvarima, kroz napukle crepove obrasle mahovinom,

Bangavi Zeka viri kroz skalu, tačno na onom mestu gde piše Hilversum P, i opisuje nam šta se događa napolju. Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...

Zauzvrat, Veri je prijalo da svake noći, u jednom dosadnom, provincijskom gradu, sedi okružena sa kakvih-takvih, ali, ipak, brbljivih mladića, kao jedina dama u društvu.

Ujutro, ima podočnjake. Ujutro, na rukama joj se pojavljuju pege. Ujutro, kosa joj ni na šta ne liči. Uveče, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko. Mlada žena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde će je izvesti.

Igara i tromog jata ugojenih turističkih golubova koji su ga posle šestog pića veoma podsećali na leteće krave, ne sedi uopšte on, već samo ono što je preostalo od njega posle svih okršaja i trošenja tamo gore, u onom oblačnom gradu na koji

– Bilo bi isto. – Vraga bi bilo isto! Pufko gleda Bel Amija kako preskače ogradu kafane, i, dok nastavlja da sedi, zna da ne bi bilo isto, zna da neće biti isto. »Dobro je ovako...« misli dalje. »Ovde je dobro.

i fotografija djeda i babe u narodnim nošnjama, on sedi, ona stoji sa položenom rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom

i da ga taj dečak sve češće budi noću, izvlači iz bračne postelje i bosonogog vodi za ruku u kuhinju, gde satima sedi i puši, gledajući sa zebnjom kako je uhvaćen u kavez koji je sam sebi stvorio. Otkud ja ovde?

Ponekad se dogodi da u prepunoj gradskoj kafani sedi sam sa svojom devojkom, a da niko ne sme da mu priđe. Ceo grad stao je na stranu njegove žene.

»Zažmuri i izdrži tih petnaest minuta dok ne obuku Ljiljanu!« misli Maki dok sedi u salonu. Pred njim se nalazi jedan od onih dvanaest dana u godini koje je u kalendaru zaokružio crvenom bojom.

Dočekuju ga kao zverku. Potpuno zapanjena prizorom maskiranih junaka, Ljiljana sedi užasnuta na kolenu vođe razbojnika.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi. Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača.

ODJELENIJE VTORO ŠEST NEDELjA PRE VENČANjA UGLED 1. DEVOJKA (sama sedi i plete) DEVOJKA: Pravo mije kumača kazala da neću moći spavati. Kako oči zatvorim, eto ti mi svadbe.

ODJELENIJE TREĆE ŠEST NEDELjA POSLE VENČANjA UGLED 1. (Soba muževlja) MUŽ (sedi ia pregleda jedan protokol), ŽENA stupi ŽENA (trči k njemu): Otkad te nisam vidila!... MUŽ: Ima čitavo po sâta.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Čupkala je muf i vikala: - Uf ! Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo.

Sremac, Stevan - PROZA

Tu je dočekivao seljake. I dok mu Jova piše molbu il’ žalbu, seljak sedi i s njim zajedno troši piće mehandžiji; zato je svaki mehandžija rado primao »gospodin-Jovu advokata«.

A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu. Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično.

— »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše!

— Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše!

Sto je već bio postavljen i jelo se donosilo na sto, i oni posedaše. — Stoj! — viknu Jova. — Ne tako, nego ovako! Sedi ti, priko, ovde; ti, Kajo, tu, a ja ću ovde. Zgodnije mi je odatle da ustajem kad zatreba da pucam!

— ’Ajde, ne pričaj tu, — prekide ga domaćica — nego sedi već jednom! — Slušala sam već sto puta te tvoje istorije. — More, ne znaš ti ni stôtu čest, iako si slušala!

— veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu.

— veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu.

A g. Paja sedi i čeka, a sve jednako viče kao da hrabri i teši sebe: »Hoću, hoću, kako ne bi’... naravno.« — Izgledao je u taj par

Šetnju bi redovno završavao dolaskom u mehanu, gde je išao poglavito radi posmatranja i studiranja seljačkog sveta. Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje mu želje i potrebe.

slušalaca ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo prekorio i molećim pogledom zadržavao rečima: »Ta sedi, čoveče! Ih, kakav si! A da ti čitam Sanovnik, a ti bi na ručak zaboravio!

Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim za stolom, na kome beše svega što se na učiteljevom stolu obično nalazi (sem pruta za packe).

Radičević, Branko - PESME

(1844, 16. okt.) RANE I Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O kako je lep!

Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali

I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa

i mozak samo piti teli, Lepo li bi znali kako valja Od čoveka praviti bogalja: „S knjigom svani, s knjigom i omrkni, Sedi, bubaj, pa na knjizi crkni!

Svud oko nji ko kujina, Svud popala garotina, Oganj gori baš na sredi, Kraj njeg' jedan mačak sedi; Veći mačak od teleta, Pred njim ruka od deteta, Na ugljenu on je drži, Prevrće je, pa je prži.

POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1. Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne

Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. Al' uz Dunavo jedan plovi čamac, Na sredi sedi jedan momak samac, Pa gleda tužno onamo nazada, Okle ga evo izagnaše mlada.

Ne ide nikud, svetu se ne javlja, U izbi sedi, samac se zabavlja. Kadikad samo, kad nojca pritisne, Otvara prozor, uza zid se tisne, Na ruku čilu klonula mu

I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.

I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.

I tako mi nausnice, Prevarit te neću, Sedi tuna pa oslušni, Eto započeću. (1 PESMA) (1) Golemo je pusto mesto, Kuće lepe i visoke, A dućani svud učesto,

— ne znade; Van sebe je tužan, jadan, Sedi kao kamen ladan; Nešto šušnu, on ne čuje, Ne zna ko se približuje, I ne vidi slatka čeda Što sa strane u njeg'

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Pa taj je čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije! Za to je uvek imao dobar sluh! Sedi u Gacku, a čuje đerdan u Trebinju!

Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF: Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo! HASANAGA: Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se!

— koja ustukne pred običajem i zakonom! JUSUF: To ti govoriš ovde u šumi, a ona sedi dole u kasabi. Pitaću te kad siđeš. Lako je sedeti u šumi i smejati se zakonima!

HASANAGA: Reko sam da spremiš konje i pođeš. JUSUF: Činiš, ago, što ni kuga ne čini. Sedi i razmisli! HASANAGA: A sad me čuj, dok ti još govorim jezikom!

Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat. Kad stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo. Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla.

Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši.

SULjO: Tako bih i ja voleo da očajavam! Što mene tako neko ne unesreći! Nego ti, Suljo, sedi na panj, pred vatru, spreda goriš, s leđa ti ladno, kesa prazna, trbuh prazan, i, što je najgore, krevet prazan!

Saš tek da vidiš pravu gospoštinu! HASANAGINICA: Što jednostavno ne kažeš ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet! HASANAGINICA: Ko dolazi?

On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina.

Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina. A iz te tišine prsten mu na ruci, kao zvezda! A ima i izgled!

Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah. Hasanaga me otero — to ti se čini dovoljan zaklon, to ti je odrešilo ruke.

Evo ti ga! HASANAGA: E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže! (Ulazi beg Pintorović) BEG PINTOROVIĆ: Selam alejkum, Hasanago!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka. I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda.

— Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka. I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda. Posle otpočnu razgovori.

Uplaših se i digoh da iziđem, ali, prvi put tako i oštro, s osmehom, zaustavi me mati. — Sedi. Vidiš da nema nikoga!

— Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se. I nesigurnim koracima, upadajući s jedne i s druge strane međe, ukaza se visoka,

— Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj!

Tada ga dozva otac k sebi, ne znajući šta da čini. — Sedi! — rekao mu mrko i pokazao mesto DO sebe na minderluku. Stojan, kao uvek, samo stao pred njim.

Stojan, kao uvek, samo stao pred njim. — Neka — odgovori mu — Mogu i da stojim. — Sedi do mene, sedi ko što priliči mužu, domaćinu! — I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo.

Stojan, kao uvek, samo stao pred njim. — Neka — odgovori mu — Mogu i da stojim. — Sedi do mene, sedi ko što priliči mužu, domaćinu! — I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo. — Sedi i govori!

— I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo. — Sedi i govori! — Odjednom je planuo starac i skočio sa svog mesta. — Jesi onemio, da Bog dâ!

lja kosu, mintan pri grlu razgrne, da mi se vidi nova košulja, i ostavlja me u sobi: — Sedi. Ko će goste da dočeka? Zašto si domaćin. Ja ne mogu. Vidiš, imam rabotu u kujni, a nisam ni obučena... Ostajem ja.

— Zlato, sestro slatka. Nemoj. Sedi. — Zaustavlja je. — Ima ko. — I pokazuje na mene. — Eto ga, neka služi on. Vidiš li ga koliki nam je porastao.

Sedi. — Zaustavlja je. — Ima ko. — I pokazuje na mene. — Eto ga, neka služi on. Vidiš li ga koliki nam je porastao. Sedi ti, tako, do mene. I pomiče se da joj načini mesto. Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI!

Kostić, Laza - PESME

Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice niže, kô da reči broji, da l' suviše reče ko da se boji.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se ponovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.

kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu, pa sedi na njoj i drži ular u rukama.

na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu, pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se, pa skoči da traži kobilu.

kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu, pa sedi na njoj i ular drži u rukama.

“ I tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo, a kod ovaca nema čobana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu žicu.

veselje ili slava“, pa pođe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin. Čovek onaj ušavši u kuću nazove domaćinu: — Dobar veče! A domaćin mu prihvati: — Bog ti dobro dao!

dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera. Kad čovek to vidi, sedne i on za sofru pa stane večerati.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ali, naravno, lakše je sediti kod prozora i šiti. SOFIJA (usšane): Šta želiš da radim? MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice. Teško meni, to ja znam! (Odlazi.

Ali, naravno, lakše je sediti kod prozora i šiti. SOFIJA (usšane): Šta želiš da radim? MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice. Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi.

) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe. Nije trošljiva, nije besna, nego ćuti, pa sedi kod kuće, niti traži svaki dan kolača, kao tvoje gospostvo.

SOFIJA: Bog ti dobro dao, Svetozare! Odkud te sreće? SVETOZAR: Eto se i ja zakanio malo. SOFIJA: Sedi. (Sednu.) Šta radi mama? SVETO3AR: Fala bogu, zdrava je. Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim.

Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke. ISAJLO: Ne znam šta radi.

Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam.

ISAJLO: Ostavi sad, evo nekoga. POZORIJE 3. (ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Ko sedi ovde, momci? ISAJLO: G doktor. ŠALjIVAC: Ima li kod doktora gotovi recepta, da mi date jedan?

ŠALjIVAC: I ostavio kod kuće razum? ISAJLO: Doktor često govori, da treba razum da sedi kod kuće. I zato mi uvek naručuje, kad ide kud, da pazimo na njega MANOJLO: I sad nam je to naruči.

I zato mi uvek naručuje, kad ide kud, da pazimo na njega MANOJLO: I sad nam je to naruči. ŠALjIVAC: Pa gdi sedi razum? ISAJLO: Eno ga, u sobi. ŠALjIVAC: Deco, meni se čini, da ćete vi da stradate od doktora.

(DOKTOR, PREĐAŠNjI) MANOJLO: Gospodin doktor, gdi ste vi ostavili vaš razum? DOKTOR: Perzerin zna; kod kuće da sedi. ISAJLO: Bogme, njega nema. DOKTOR: Kako to? ISAJLO: Ako ga ne budete gdi zatvorili; a u sobi ga nema.

DOKTOR: Kritik, na koga sam ja toliko vikao. PUTNIK: To obično biva kod ljudi (smešeći se) kojima razum kod kuće sedi. DOKTOR: Ah, ovakova velika pogreška bila bi za svakog neoprostima, a Doktoru filosofije...?

) LjUBA: To se tebe ne tiče Ništa; nego ustaj, te nosi odatle! VUČKO: Ja! Ustaj! Sve ustaj, a kad će biti „sedi“? LjUBA: Ti da nisi ćirica. Diž’ se, kad ti kažem! Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PELA: A šta znam zapovedati? Ja vidim ovde je kao carevina, svuda puno, svuda čisto, lepo, uredno. Samo da sedi čovek pa da uživa. PERSIDA: Zapovedate da vam donesem kafu? PELA: Bogme, devojko, gladna sam ti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Stari Čerčil ne prestaje da se ukokava votkom i puši cigarilose u ogromnim količinama. Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima.

Pre svega, treba reći da su Beograđanke prave mučenice! Obično ih isfolira na brzaka neki došljak koji posle lepo sedi pred kafanama i posmatra druge Beograđanke, dok one, nesrećnice, pune zelene paprike mlevenim mesom, a potresnim

Posle ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu?

Nema ničega. On želi da Anči uči, i šta: Anči pristaje da sedi iznad knjiga. Dvesta godina, ako mu to čini plaisir! Ali, drugo ništa. Znaš li šta znači čaming?

Što je najžalosnije, za sve to vreme osećate se kao neka blesava maketa za gađanje, koja ima zadatak da samo sedi i čeka da je pogode. Nešto kao ona vreća za bokserske treninge ili dušek za naduvavanje.

Setih se svoga matorog i iznenada mi postade jasno zašto više ne sedi uveče po kafančugama, nego pijucka sam samcat u našoj kuhinji.

Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra. I kada za jednim stolom vidim dvoje zaćorenih kako piju svoje čajeve, isfuraću polako kroz stražnji izlaz, kroz

— mrmlja matori — samo nastavi, dopada mi se; sve više mi se dopada taj tip! Maman nastavlja: — Dalje: sedi pre podne kod „Tri grozda“, posle podne spava, i to u pantalonama koje su mu uvek izgužvane.

Pre toga je samo jedanput putovala u životu i to iz Čačka u Beograd 1912, gde je i ostala da sedi sve do naših dana. Malo soviše, malo kao gleducka i tako stignu u Trst.

umesto da kupi vagu, unajmila onog čičicu Grigorija, ruskog emigranta s našeg ćošeta, da joj svaki dan od osam do dva sedi u kupatilu.

Maman više ne govori ni s kim. Sedi u uglu kujne i gladuje— sistem Gandi , dok bakuta izranja iz oblaka zaprške, srećnija nego ikad.

Povremeno izvodi i nešto slično brundanju, kao, baš mu prija voda i ti sistemi, a u stvari šta: celo to vreme sedi na mašini za pranje veša i puši, samo povremeno ispušta krike, to jest pravi zvučnu kulisu!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Ah, ja bi volio sad gurabije nego sve karaktere na svetu! (Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.) MARKO sedi na stolici a JELICA blizu prozora plete i knjigu čita. JELICA: Göttlіch, ah! Ѕehr göttlich! MARKO: Hm!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja.

U mlinu starom buginja vatra, lepeće plamen, treperi kuća, uz oganj sedi poznato društvo: dedica Triša, mačak i Žuća.

„Nećemo zeca Ognjena vilo, hajdmo u carstvo Velikog Miša! Tamo su polja od samih rupa, pred svakom sedi domaćin s brkom. Rekneš li samo da hoćeš društva, miševa evo, dolaze trkom.

Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!

“ Žirafa važno šeta, nebeski poduporanj, ne može stana naći, traži crkveni toranj. Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Mislim da jeste, ali je suviše daleko da bih bio siguran. Da li još lovi ribu? — Slabo. On sad samo sedi uz čašu i priča čuda. Celo selo se zabavlja njegovim pričama. Ćutali smo jedan trenutak.

— Sećaš se, tata, kako je poklonio barku na kojoj je njegov Kampos lovio? — O, govorilo se da Kamposov duh sedi svake noći u barci. Niko nije smeo da ode sa njom noću.

— Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne

— Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne voli!

— Ne, idem u Pankorbu. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši. Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kad se krik užasni još jedan put začu. 3 „Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači, — Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče.

— 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...

Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u Gornjaku Kažem Velika

cijuk stranac u prolazu pita gde je sudnica Sutra će biti ovde juče je bila u Palestini Kantakuzin Dimitrije sedi na vrhu nrda za stolom pod šakom žubore grčka mora u guduri pred njim slovenski govor zvoni ko u rudniku

I vaskrsavamo prozirni, kao što je rečeno, da bi se video Onaj iza nas, koji hodi dok hodimo i sedi dok ležimo, i nudi nas obiljem vode sa svog dlana. Jesi li nevidljivom sličan? Srodan bićima što se vide samo u duhu?

cipele obriši nisi u ovoj republici bitan niti je ovde obećana zemlja za pesnike epskog smera idi u budžak i sedi za sto sve ćeš morati ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s

ima zastoj kad se daleko ode nema više šta da se kaže ni sebi ni njima u velikoj dvorani teško vidljiva ljudina sedi na stolu na prestolu zasuta slovima i solju ponekad mu se vidi samo kresta pod nogama poprečni kamen krečnjak i

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Danica donosi na služavniku žito i služi ih). SIMKA (još pri pojavi Daničinoj gurne laktom Vidu, koja sedi kraj nje, i šapće joj): No, hvala bogu, kad su se setili i da nas posluže.

Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam. SARKA: A kome je ona, boga ti, tetka? AGATON: Ovoj devojci što nas je sad

POJAVA I SARKA, MIĆA SARKA (u muškom kućnom šlafroku, na nogama joj ogromne muške papuče; sedi na divanu i pušeći cigaretu razgleda jedan album).

AGATON: Zato 'ajde svako u svoju sobu pa da se rastovarimo. SARKA (koja još uvek sedi na budilniku, ustaje): 'Ajde, bome, jer ja se nažuljih kao niko moj. (Razilaze se svako u svoju sobu.

MIĆA: Zar baš svi? AGATON: Pa svi, dabome! Eto tu, u toj sobi je Sarka. Po ceo dan sedi na balkonu, a ako i iziđe iz sobe, ona zvoni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Da ti malo pročibuka leđa... — Šta se buniš — upade onaj riđi — okreni se upolje, i sedi. Eto tako! Sad se luftiraj! I tako se svi razmestismo. Pored nas prohukta lokomotiva.

Sunce upeklo, a umor stigao. Vozari sjahuju da ne bi zamarali konje, a i da ne bi zaspali i sami. Narednik Milutin sedi na topovskom prednjaku, vezan kaišem, presamitio se preko ograde, opustio ruke, a glava mu klimata i sam se njiše kao

— Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao... Sedi, sedi, druže. Lice mu je jasno izolučeno i obraslo maljavim crnim dlakama.

— Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao... Sedi, sedi, druže. Lice mu je jasno izolučeno i obraslo maljavim crnim dlakama.

Eto... Govorio je sasvim spokojno, gotovo veselo, kao da sedi u nekoj kafani. — I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak.

Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta.

Zamalo da se preturim... Na krevetu leškari Mica „kapetanica“, sada sigurno „komandirka“, a preko puta nje sedi, sav zajapuren, jedan potporučnik. Kad me vide, ona skoči, zbuni se, ušeprtlji. A onaj se jedva diže da se pozdravimo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

mesto svakom detetu, kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava raste; pajo, paune...

Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar. Znamo se dobro koliko smo teški. A, Bogosave, sedi, reče on ćati, koji se slatko smejao odgovoru njegovu.

»Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao. — Ovamo sedi sa njim celo jutro, smeje se, šali se i sve onako... što ne valja. Ostavila decu samu...

Ali se to sve završi onim stereotipnim i malodušnim uzvikom: eh!... »I niko je ne prisiljava da sedi sa njim. Što, zar ne može ona ustati i reći : izvinite, ili već tamo... moram na rad, čekaju me deca. Kako sam ja !

prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te. Šta je novo kod vas?

— Pa to je čitav atentat na tvoj život. — More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo.

— Šta je... umorio se čovek, viknu Velja, namršteno. Sedi ovde... Sipaj, domaćice... Ah daj prvo tanjire... Posle ručka vođaše se među drugovima živ razgovor u učionici.

Sipaj, domaćice... Ah daj prvo tanjire... Posle ručka vođaše se među drugovima živ razgovor u učionici. Velja sedi kraj stola, držeći umočeno pero nad hartijom, a Gojko hoda preko škole i zastane, kad ga Velja što upita.

Ljubica sedi na stolici kao okamenjena, čak joj i glava ostala još malo zaturena, a ona samo gleda to uvijeno čudovište, koje joj je

Izređaše se toliki događaji a njega još nema. A Ljubica leži, ili sedi po ceo dan. Od sinoćnje nesvestice oseća se veoma slaba, jedva se kreće.

Gojko pogleda preko sviju lica, a beše ih četvorica. »Jedan nije u komisiji, nego ’nako sedi, doseti se on. Jamačno kapetan nije... A šta da odgovorim, kako da počnem ?!«...

On nikada nikoga ne zapita za Ljubicu ni gde je ni šta radi. Tražio je premeštaj za oboje u drugi okrug, pa sad samo sedi i čeka... Poče nova godina.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

42. Ovi dvori paunovi, A pendžeri đinđerovi, Tu mi sedi mlado momče Nakićeno, naređeno, Manj što nije oženjeno. Ženite ga, ne drž’te ga, Da ga brada ne prevari, Da mu moma

A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi! Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?

158. Uzraslo mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri. Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem.

“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i ogledalo.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN: Trebalo bi njima dovesti Dropca! MAJCEN: Ti ćuti! A ti sedi tu! VASILIJE: Kad baš insistirate... MAJCEN: Ako nemate dozvolu, znači radite ilegalno!

BLAGOJE: Što, valjda treba da je okači na preslicu, kao ti tvoju, pa da sedi kraj prozora i da je prede? GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu!

JELISAVETA: Džabe mu govoriš! On, jednostavno, nema čulo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnošću! JELISAVETA: Imam utisak da ti od nje uporno bežiš!

Vasilije briše znoj, pali cigaretu. Jelisaveta ukočeno sedi na koferu, kao da je zagledana u neku tačku koja ne postoji.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Husarskog oficira. Kad bih se vratio uveče iz kancelarije, zatekao bih je, često, kako sedi pred slikom na zidu, svoga sina, ili kako stoji na prozoru i gleda prema stanici, kuda je vojska bila otišla.

Posle jedu grožđe; momak im ga donosi, dovikujući glasno kasirki u uglu, koja, sred bezbrojnih čašica i flaša, sedi i beleži: „Trauben, für Tisch No 2, Jugoslawen.

U tu svrhu treba osnovati Grupu... Stari, sedi vrtlari sade travu. Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor... Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

I na balkonu svoga doma pojavi se sedi državnik, a gromoglasno: „Živeo!“ prolomi vazduh, i odjeknu celim gradom. Na svima okolnim kućama zazvečaše prozori i

Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi. Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po

Poslanici dođu u klub i tu zauzme svaki svoje mesto. Predsednik kluba sedi za naročitim stolom, i uz njega dva potpredsednika.

— Sedi! — reče predsednik zadovoljan. — Kakva je tvoja uloga? — pita drugog. — Ja imam da interpelišem vladu što su neki čino

— Šta će on reći? — Nema šta da jede! — A ti? — Potpuno sam zadovoljan. — Sedi. Tako presliša i ostale opozicionare, i onda pređe na skupštinsku većinu.

Nego, kažite vi meni koji poznaje onoga putnika tamo što još od jutros sedi u hladu kraj puta?... Nastade tišina, svi se okretoše nepoznatome i uzeše ga meriti od glave do pete.

Čovek onaj, srednjih godina, mrka lica, koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle, i nekako zamišljeno lupka debelim štapom po zemlji.

drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi sam samcit i samo ćuti. — Dabogme, ćuti čovek i misli nešto.

Pravi mudrac! On jednako sedi oborene glave, ćuti i misli, i ako tek pljucne pokatkad, to mu je sve. Ali mu je baš zbog takvog držanja popularnost

Jedan je potmuo glas psovao čak i dotičnog vođu, pa umuče. Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kada ga izabraše za vođu. Na njemu se ne opaža nikakve promene.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— 'Oću, vala, ne beri brige; samo ti sedi tako da ne mo'š u nas gledati.... Znaš, moji su vojnici malko stidljivi. — E dobro, kad nije drukče.

Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče. Č'a Miloš što sedi uz mene s leve strane, diže se, metu prst u uvo, pa viknu što igda može: — Eheej, prijatelj Đoko!... ne daaj...

U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.

On i ne obrati pažnju na to. i poče dalje da čita, ali ga drug, što sedi do njega, jako povuče za rukav i reče: — Izlazi, prozvan si! On izađe bez ikakva osećanja.

Tako se kod nas napravi uzbuna. Pred mehanom, kao što rekoh, sedi učitelj i čita glasno, a do njega, malo ulevo, naslonjen na zid mehanski, sedi gospodin Burmaz, oborene glave, ćuti i

Pred mehanom, kao što rekoh, sedi učitelj i čita glasno, a do njega, malo ulevo, naslonjen na zid mehanski, sedi gospodin Burmaz, oborene glave, ćuti i sluša, samo pokatkad povuče iz trešnjeva čibuka, zadimi i odmahne glavom, pa

Radoje stao na raskršće pa razdaje sirotinji nekakvih 3.000 dinara... Obrnem desno, te pored Srpske Zastave. Tamo sedi Ribarac i žurno piše članak: »o pogreškama, zabludama i gresima liberalne stranke«.

— Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi! Sedi, nano. Otkud se ti sad ukani čak ozgo iz Palilule ?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima...

PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat. SIMA: Nego? DANICA: Evo ovde, ova druga vrata. 'Odi, pokazaću ti.

JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.

JOVICA: Ostavi, boga ti, to, pa da razgovaramo kao ljudi. JEVREM: Pa sedi, de! JOVICA (seo, pa posle izvesne pauze): Vidiš, Jevreme, a znaš i sam, poslovi više ne idu.

Ovaj, kakav ono duvan pušiš ti, gazda-Jevreme? JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te... Mislio sam ja, znaš... u prvi mah da mu otkažemo kvartir.

Ovaj, kakav ono duvan pušiš ti, gazda-Jevreme? JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te... Mislio sam ja, znaš... u prvi mah da mu otkažemo kvartir.

(Zatvori vrata kroz koja je Danica otišla.) Eto, sad nema nikog. Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam. Ne znaš kako me to muči. SRETA: Možemo, možemo! (Sedne za sto.

) Eto, sad nema nikog. Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam. Ne znaš kako me to muči. SRETA: Možemo, možemo! (Sedne za sto.

(Sedne za sto.) Čekaj prvo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. (Meće zvonce.) Tako. 'Ajd' sad! Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti.

'Ajde, 'ajde, sedi pa ispočetka da se oslobodiš malo. JEVREM: Al' nemoj da me buniš! (Nešto hrabrije.) Molim za reč!

A zbog toga sam posla, ako hoćete, i došla da razgovaramo. JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi! MARINA (sedajući): Ja mislim, prijatelju, da za takve stvari kao što je, što kažu, veza za ceo život, treba najpre

Pa onaj mi još pominje špiritus! Špiritus, ja! Neka dođe da vidi šta je špiritus!... Ovaj, sedi molim te, pa piši. DANICA: Nemam hartije. JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio pa da spremi hartije?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Tu sedi, na primer, s vama za stolom povazdan, a tek jednoga dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Po

sahranjuje, i oni što činodejstvuju i pratnja, sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac ustao iz mrtvih, pa sedi u sanduku i gleda začuđeno oko sebe kako sva divljač, i lisice sa čiracima i zec sa krstačom, begaju kud koje od užasna

A ona uzme tako pletivo, pa sedi u mehani i vodi račun od potrošenog pića. Dok je ona tu, niko nije hteo, a nije ni mogao onako mufte popiti i odneti

— E, pa izvini, ja sam večerao; zadržao me gazda Đorđe. A ti onda sedi pa povečeraj. — He, he, nije kom je rečeno, već kome je suđeno!

On sedi u mehani, a ćata mu čita, Žika samo nabija noktom od palca puhor u luli pa se smeje; a nije da se zadovoljno i slatko sm

jednu stranu da vidiš, otkuda dolazi glas, a ono vidiš gde je jedna na jednoj a druga na drugoj strani, pa se svađaju. Sedi svaka na pragu svoje kuće, pa se i brani i napada u isto vreme. I to često ne ide s bog zna kakvom vatrom.

Uvek mu je jedan ili drugi rukav od košulje bio »uflekan« crnim vinom. Povazdan tako sedi u mehani ili pred mehanom. Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube.

I sada sedi tako po vazdugi dan pred mehanom; malo govori, jednako ćuti i prima ogluške, jer uvek nešto misli i premišlja, a jednako

A Provir sedi do njega pa jednako lomi palidrvca, i njemu dugo vreme. I taman Provir diže ruku i pokaza na sliku Smrt cara Maksimilijan

kakav jevropejski »fiđec« domaćicu, pa da gu u jevropejsko igranje legne na siske kako na šiljte, a gazda Đorđe da si sedi, ćuti i gleda kako magare!!! Toj li je red?!

« Da zapantiš, reče mi, toj! »Česna žena trebe, reče, da si sedi u mutvak; u mutvak je ženski kef!« A tatko mi mnogo čateše i pametna glava beše!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio! Korača sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja,

U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne?

Da sedi pored postelje kad mu se unuk razboli, Kad ozdravi — u reci da ga okupa. Pored toga, on ima da dozvoli Unuku da mu br

UČENjACI I ZIDARI Beograd. Senjak. Na Senjaku — venjak Pod kojim ceo dan sedi učenjak Čiji je posao stručna obrada Daleke prošlosti Beograda.

” Pođi, onako, u Monako! Poleti, na čaršavu, za Varšavu! Pojaši na konju za Gaskonju! Štap u ruku pa u Banja Luku! Sedi u voz i teraj skroz! Prošišaj, u avionu, vasionu! Tahiti il Haiti tajnoviti: Nije važno gde ćeš zanoćiti!

Rakić, Milan - PESME

SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju trube.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kuće, pošto je mlađi brat bio večito bolešljiv, i ma da se bio oženio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola

Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi I tog svog devera da dvori, neguje, čuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala da se pojavljuje.

A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim članovima porodice, stoji napunjen

Međutim sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da ga je počela da pamti i da ga se seća samo po tim

— Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati. I kad dođe do nje, brzo mu iznese tronožnu stolicu da sedne. — Sedi, odmori se! — poče ga nuditi usrdno. Arnautin bojažljivo, kao ukočen, spusti se na stolicu.

široke kujne, odsjajuju oni njihovi veliki, teški poslužavnici, one žute široke tepsije; pa onda ispred njega, gde on sedi, suhe stepenice, koje vode na gornji boj, a tamo do kapije stari šamdud sa račvastim kožastim stablom, a do same kapije

— Snaške, zvala si me? — upita je Tone mećući brojanice u pojas i kleknuvši ponizno ispred nje, uza stub kuće. — Sedi, sedi poče ga nuditi ona dajući | mu kafe i duvana — zvala sam te — a nije Bog zna šta. Znaš ti one naše bačve?

— upita je Tone mećući brojanice u pojas i kleknuvši ponizno ispred nje, uza stub kuće. — Sedi, sedi poče ga nuditi ona dajući | mu kafe i duvana — zvala sam te — a nije Bog zna šta. Znaš ti one naše bačve?

— Pa nisam mogla, snaške — poče da se brani | Magda. Kada odoh kod nje, ona me jedva dočeka: „Sedi, Magdo! Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi.

da ga nude, da su njegovi iz kuće zato tog dečka i poslali da ga on vodi, a u isto vreme i da pazi na nj, da dugo ne sedi. Bojali se da se tako ne zanese, pa ne samo kod njih nego i po ostalim kućama ne pođe na čestitanje, i ne opije se.

Dovoljno je bilo da ga samo vidi: da je zdrav, da ne leži, i ništa više. A dalje: kakav izgleda, kako je obučen, gde sedi, s kim ide, bilo mu je zabranjeno da se raspituje. I zaista, taj je seljak otišao, našao ga i video da ne leži.

I kada Sofka tobož poslom, ode kod nje gore, vide je kako više postelje na jastuku sedi. Još ne obučena, samo sa kolijom na leđima, i u spavaćoj anteriji bez bošče.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Proć’ kako jutarnja rosa. Prošao kao lanjski snijeg. Ravno kao po dlanu. Raščupala se kô da se s vitrom tukla. Sedi kao na iglama. Sitno brašno kao pjena. Slažu se kao hleb i sô. Složni kao med i maslo.

Ja sam brala, nisam slala, Po gori se ne igrala, U grm glave ne verala! 4 Sedi maca na prepredu, Jednu nogu otočila, A drugom se povalila. Pitala je devojčica: — Šta je tebi, moja maco?

(Pod kožom) 361 — Zašta se konj vodi na pojilo? (Za ular) 362 — Zašto vo leži? (Što ne može da sedi) 363 — Zašto kokoš kljuje? (Zato što ne može da liže) 364 — Zašto lovac zeca traži?

(Pijavica) 395 — Što bez nogu beži, a bez ruku grabi? (Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug?

Pođe da traži čele. Dokle on vrlja onamo ovamo, dotle onaj kod „košnica“, koje stoje onako kao i prvi put i zuje, sedi i mesi od blata kolačiće, ili čupka travu ili drugo što božem sprema sebi za ručak.

Zlatiboru, između Božića i poklada, jedno se lice preruši kao vodeničar, zavije čalmu i nabrašnjavi se, pa sedi i „melje“. Drugo se lice načini kao konj, a treće lice koje na tom konju tera žito u vodenicu. Vodeničar je nagluv.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.

kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama.

pa kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, | a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi prepadne se pa skoči da traži kobilu.

na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama.

jednoga od dvorana da vidi jeli on živ, i ako je živ, da ga dovede preda nju, dvoranin se začudi kad ga nađe u sobi gde sedi živ i zdrav, pa mu onda reče: „Hajde, zove te naša carica.

” I tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema čobana nego jedva prelepa devojka sedi pa prede zlatnu žicu.

veselje ili slava,” pa pođe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin. Čovek onaj ušavši u kuću, nazove domaćinu: „Dobar veče!” A domaćin mu prihvati: „Bog ti dobro dao!

dođe u Usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera. Kad čovek to vidi, sedne i on za sofru pa stane večerati.

Onda devojčica reče babi: „Majko! on je još mlad i nejak, pa ne zva kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi.” Baba to učini i sedne, a oni za lopatu te s njom u peć i baba se ispeče.

Išavši on zadugo dođe u jedan carski dvor pa uđe u bašču, kad tamo — carska kći sedi pod jednim drvetom i plače. On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za što plače, a ona mu odgovori da je to drvo pod

Tako ga sluge spuste, kad tamo — lepa bašča i kuća, kad uđe u kuću, a to ala sedi kod vatre i u velikom kazanu nešto vari.

Kad on zapita što je, i oni mu kažu, on brže na jezero i nađe carevu kćer gde sedi i plače, pa je | zapita, hoće li poći za njega, ako je od ale izbavi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ Ako on odobri, primi lepo traženo. Ako ne da, opet da ućuti i u ćutanju sedi blagodareći. Ovo činimo ne štednje radi neke, kao što neki misle, i škrtosti radi, nego da ne bude to među nama da se

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Mile, koji napolju sluša govor, povremeno ulazi i komentariše ono što je čuo. Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan za ono što se napolju događa i govori.) MILE: Sjajan govor!

STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo! CMILjA: Šta on misli, da džabe sedi u suvom? STAVRA: Ne pitah te odakle si. CMILjA: Iz Kremana, kod Užica. Ikonijina zemljakinja.

IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila!

STAVRA: (Polako spusti novine i preko njih pogleda u Vilotijaevića. Zatamnjenje.) V SLIKA (Kafana. Vilotijević sedi i večera, stalno pogledajući napolje. Ikonija pred šankom, Cmilja iza šanka.

IKONIJA: S kim to ovaj priča? STAVRA: Sa vojnicima. IKONIJA: Ama s kojim vojnicima? STAVRA: S onima s kojima sedi. IKONIJA: Je l ti njih vidiš? STAVRA: Ne vidim, ali to ništa ne znači. IKONIJA: Držim li ja kafanu, ili ludnicu?

Stanković, Borisav - JOVČA

I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi. Čim uđe on odmah: gde je ta Ciganka, što tobož ima njene, Vaskine oči... ARSA A gde je ona? Tu li je?

I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega. Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći.

— Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada. VASKA (sedi ispred kuće, zgrčenih kolena, u starom odelu, povezane glave, osobito čela, i puši okrajak cigare).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Nika, malo popomislivši, „sedi ti ovde,” rekne mi, „i čini se kao da razbijaš pamuk; idem se i ja malo s tim Todorom porazgovoriti.

iz Kantorbera, dao sam moje mesto drugom, a pošao sam sesti na pokrov intova (i tu se na lepom vremenu komodno sedi) za moći bolje svuda gledati. I sam sam se sebi krstio i čudio u kakav me je blažen čas mila mati moja začela.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Tada bi se sećao belog dima duvana Turkinje u crnim šalvarama koja u jagodinskoj mehani sedi uvek u uglu levo od vrata, ispod slike — Rusi prelaze Dunav u osušenim guskama. Takvi su im čamci.

Nikad nije video da duvan tako dimi. Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi, kao da raste iz napuhnutih šalvara.

“ Đorđe ispusti pušku, a rabadžije uplašeno zapevaše. On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava sve dok nisu povranile od mraka. — Stigli smo na broju!

Na Đorđevoj šubari otopi se i poslednja grudvica snega. Prema vatri svetlucaju mokre dlačice jagnjeće kože. On i dale sedi nem i nepomičan, debelim suknom okovan. Sećanje na oblačenje košulje stvrdnu se u Simki u stid i ženski bol.

Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...Simka sedi na ivici kreveta i zamišljeno gleda u plameno i kockasto oko niske peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad

Aćim sedi pored furune, puši i radoznalo ga posmatra, a on povuče hartiju iz džepa kao da mu odgovara na neizrečeno pitanje, pa

Beži! Stoj, kurvo“, video je da ga se ne boji, pa je dodao šapatom: „Dođi kod mene. Sedi.“ „Nije mene strah od tebe“, spustila je lampu na sto i podbočila se rukama. „Upropastila si me... sasvim. Načisto.

— Vi, mlađi, nastavite — reče kad se srce rasturi u lupnjavi; uđe u opštinu, u kojoj, poguren i zamišljen, sâm sedi predsednik Steva Čađević. — Idu li? — upita tiho. — Nek idu!

Iza opštine Tola oborio vojnika, opkoračio ga, sedi mu na grudima i obema rukama ga davi. Vojnik koluta očima i više se ne brani.

Tada je Čakaranac pošao ka vratima, ali ga je Aćim uhvatio za rukav i posadio na svoju stolicu. „Sedi da pijemo za naše izmirenje! A vi, ludi, pijte koliko hoćete i šta hoćete. Iko, na moj račun!

— Što si me zvao? — osorno upita Aćim. — Prvo sedi, čiča-Aćime. Evo ti stolica — ustade i prinese mu stolicu. — Nisam ja za tebe čiča.

Stade. Kod ove jabuke. Čini joj se da i njeno lišće drhti. Kasno uđe u sobu. Đorđe mamuran sedi na krevetu i čeka je. — Što si tako vesela, kurvo? Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— To je nešto što pripada samo ludima. Zato su nespokojNi i nesrećni. Smiri se i sedi tu gde si... — Moram napolje! — ponovi onaj glas tiho, a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Sovjet je zahtevao da se Miloš povuče. Je li to što je ostao da sedi u toj stolici bilo izdajstvo ili mudar politički potez, jedini koji je ostao da se učini za spas dinastije Obrenovića?

) Kad nema snegova i kiša, na mermernom podnožju spomenika sedi mladež, mali autobusi dovode male đake u Narodni muzej, da ih zbune oblici prošlosti koji su im nerazumljivi, na uglu,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Plači, travo! zapevaj, slavuju! Zlato moje zemljica pokriva!... Br. Radičević XXXIV LEM-EDIM Samac sedi star Lem-Edim Na jastuku svilenome; Seda mu je pala brada Po kaftanu zelenome.

“ J. Jovanović 3maj XLV OTAC I SIN Jedanput ide stari Amidža, K'o neki sedi mandarin, A za njim tapka, trči, skakuće Junačke krvi najmlađi sin.

zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć' na me... Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame.

A niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Vesele vri i bruji...

No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli

U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom. Ko zna od kad tako.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ostavi u amanet kojem svom prijatelju da ga, kad-tad, pošalje u Aleksandriju, a na ruke njegovog prijatelja Eratostena. Sedi naučnik seđaše dan i noć u svojoj sobi, razmišljajući i pišući.

Odgovoriše joj da Isak sedi po vas dan u svojoj zamračenoj i zabravljenoj sobi, a nikom neće da kaže zbog čega. Njutn je snopić sunčane svetlosti

Hemfre se zabezeknu. „Ovde preko puta“, nastavi Pemberton, „u onom velikom zdaniju, sedi vaš slavni prezimenjak, a vi, koga svi smatraju za njegovog rođaka, sedite ovde i pijančite.

Sva je sreća što tačno znam gde ću ga naći. Od šest sati izjutra sedi on i radi u svojoj laboratoriji, u Malom Arsenalu, gde se nalazi i njegov stan.

U tom intimnom prostoru upade mi u oči jedna velika slika koja predstavlja gospodina Lavoazijea i njegovu suprugu. On sedi za svojim stolom sa guščim perom u ruci, pored svojih hemiskih aparata, gospođa stoji pored njega, naslanjajući se nežno

Jedan posetilac, poslednji kojeg je mogao da primi, sedi još kod njega“. To saopštenje služiteljevo malo me zbuni, ali se brzo prisetih.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

) dok se krezubi student cinički smejao, a onaj drugi sedeo mirno kao što bi trebalo da se sedi na predavanju. Ali na energičnu i iskrenu intervenciju poslanikovu i moju protivnici popustiše, napregnuti nervi

Ostavi to, ne treba mi. Ti mi trebaš. — Pa šta je, brate, govori. Gle kako si potavneo! — Polako, sedi, puši. Pa kad si pošao, kako si putovao, šta radiš?

Ali me on zgrabi: — Sedi... marš... sedi! Došao si kod pobratima; kakav ti je, takav ti je! A posle ćemo, je l' te gospodo, da mu pokažemo

Ali me on zgrabi: — Sedi... marš... sedi! Došao si kod pobratima; kakav ti je, takav ti je! A posle ćemo, je l' te gospodo, da mu pokažemo znamenitosti?

“ A ja sve odmičem glavu da me ne ubode onaj brk što je šiljast kao igla. Samo student sedi nepomično, gleda me podsmevački i dobacuje mi svaki čas, klimajući obešenjački glavom: „Servus, bato, gotov si.

Ili pravi dosetke na račun prolaznika koji se ne osvrću na njegova zapomaganja. — ...Sedi ovde, druže, a... tu je tvoje mesto. Prolazi tako mlekadžija, seljak iz okoline, grbav. — K... k... k.... k...

vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi izliv žuči ili ovom sličan napad. Sedi on, gladan, kraj vatre, misli na mleko i zove Sekulu: — Otvori jednu kutiju pa uzvari.

Popustio ga je malarični napad, pa se objašnjava sa svojim starim drugom što sedi na vojničkom sanduku uz njegov krevet, čupka brkove i smeška se svojim podrugljivim usnama.

“ Pa ustaje kapetan Borić jer ne može da odoli sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače...

Plače... A tamo u levom uglu probudio se već pukovnik, sedi i maše energično vratom nalevo i nadesno. On se, veselnik, uvek prvi budi.

I odrasli su tu — da slavne li divote — i sveopšti je urnebes i vriska. On sedi na doksatu, on je blažen, miriše ružu, igra ćilibarskim brojanicama, i smeška se.

Crno nam leto. Mi smo sve vreme u dućanu, od jutra do mraka, i pomažemo, prodajemo, merimo, pakujemo, služimo ga. On sedi na klupi, ćuti, nabranih veđa, uvek mračno ćuti, gleda u zemlju, satima gleda dole. Da li misli, šta misli, ko bi znao!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati. Ja odoh da posvršavam još neke poslove, a ti sedi tu. — Zar opet sam? Vujo mu ne odgovori ništa, no iziđe odmah iz sobe. Đurica stade da premišlja. »Dakle da se počne!

su bili na noćištu u šumi, dao Đurici sva potrebna upustva u kojima su predviđeni razni slučajevi, pa sad bezbrižno sedi i čeka. A Đurica još ne beše načisto ni sa samim sobom, ni sa svojim mislima.

— Zar ne znaš šta hoće ovaki gosti ! — odgovori mu Pantovac, pa zatim viknu: — Sedi! Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje.

— Zar ne znaš šta hoće ovaki gosti ! — odgovori mu Pantovac, pa zatim viknu: — Sedi! Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje.

Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda njega gde sedi, sa prebačenom puškom preko krila... Ona se ne začudi, ne iznenadi se, samo joj srce življe zakuca, a pogled joj beše

Đurica se začudi: — Šta je ? Kud ćeš sad ?... — Moram ići. Ostavi me sad, molim te! — Nemoj, bolan. Što? Sedi samo da ti kažem. — Ne mogu, ne mogu! Sad me ostavi, a posle... — Pa dobro, brate; ali hoćeš da se nađemo drugi put?

— Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim. »Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje! E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.« — Šta ti vali što sediš sama! Živiš kâ gospođa...

A pod njima se vijuga stari i sedi Dunav, valjajući na moćnim plećima bezbrojne ledene sante, čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim vetrom,

Ti idi odmah; udari na Miletića čajir, pa u potok, a posle ti je lako do vašega zabrana. Ja ću biti kod Jova, a ti sedi tamo, dokle god možeš. Stanka ustade i ode, a za njom se diže i Đurica, držeći se voćnjaka i ograde, pa ode k Jovu.

— Dobro, mi ćemo se razgovarati — reče Đurica drešeći mu ruke, pošto mu prvo povadi oružje. — Sad sedi lepo, pa mi ispričaj sve kako ti je kazao da me ubiješ. Simo se ispravi, mašući onom rukom, koja je bodena.

On je radostan kad mu se pruži sto banknota, a Vujo ne bi ni glave okrenuo, Vujo hoće sve... On sad sedi tu negde ispod grmova i čeka, a Vujo ne bi ni prstom mrdnuo... Opet će se sa njim moći bolje...

Kapetan je uvede u jednu sobu, upali sveću na stolu, pa se ogrte nekom haljinom i sede na stolicu. — Sedi, odmori se... vidim da si se mnogo umorila. Stanka se osvrte i sede na stolicu. — Gde je sad Đurica?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi: — Dobro jutro, starče! — kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe!

siromah pođe malo, ali, ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati kako bi pobegli.

kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama.

jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu.

na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama.

“ I tako idući, naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo, a kod ovaca nema čobana, nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu žicu.

Kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu večera, a pored vatre sedi domaćin. Čovek onaj, ušavši u kuću, nazove domaćinu: „Dobar veče!“ A domaćin mu prihvati: „Bog ti dobro dao!

dođe u usudove dvore, ima šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se užurbalo, a usud sedi sam za gotovom sofrom pa večera. Kad čovek to vidi, sedne i on za sofru pa stane večerati.

Sav radostan junak što će imati zašta da se bori, potrča i sustiže kod izvora deliju sa curom. Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao.

— Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi bog na prestolu svome; to je tako lepo da se ne može kazati; pa onda bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne i

Petković, Vladislav Dis - PESME

i umna, Bleda kao tuga, mesečina, Izraza božanstva razumna I dubokog kao pomrčina, S krilima polutame, Kraj klavira Sedi i svira Komade osame.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

“Ovo je jedini čovek u ovoj materijalističkoj zemlji kosačica, žetelica i brbljivih telefona koji bi bio odabran da sedi pored bogova na Olimpu i da ga dobrodošlicom pozdrave seni velikih grčkih idealista.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda sada preda se, u zemlju. Kad stiže mala s bremen

A stara, pošto sve ispi, leže. A on sedi još i gleda u golo ognjište. Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod jedne kabanice, kao obično

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze.

I ČEDA, ŠTAMPARSKI ŠEGRT ČEDA (sedi za malim stočićem, na kome je telefon, i završava razgovor): Gospođa ministarka nije momentano kod kuće... Ne!... Kako?

Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se! DACA (Savki koja sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina? SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam!

SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam! PANTA (Jakovu koji sedi do njega): Tako ti boga, znaš li ti ko je ovo? JAKOV: Nikad ga u životu nisam ni video ni čuo.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je

Kada bi ga, pri povratku s posla, primetio da tamo sedi, Mladen bi se odmah dosetio šta je posredi, ali tamo nije ulazio, gosta nije pozdravljao, nego se odmah peo na čardak

doživi zatalasano smenjivanje njenih članaka i njenu intonacionu tenziju: „I kosu meku i svilenu, / što je bila počela da sedi, / nije mogla da zaboravi, / ni rumenu gornju usnu njegovu, / što mu se trzala, / pri osmehu”.

sa bolesnim stomakom takođe i takođe ležeći na obronku ispod jela, sebe sama video potpuno udvojenog: „Činjaše mu se da sedi sam sebi do nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Sveća gori, pero spremno, Hartija je tu; E, sad sedi pa napiši Lepu pesmicu. Al’ u to se neki leptir Ludo navrzao, Pa na sveću, pa na sveću — A meni ga žao.

Uzabra ga starac sedi Pa ga mrtvoj ćerci dao: „Oživi mi, jedinice, — Ma ja raja ne gledao!“ — To izgleda romatično, Možda i jest — ko

PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama. Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’

Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’ skriva

— Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica. Ona sedi za trpezom, — pir, blagovanje, A velmuže i boljari stoje oko nje Pa joj toče staro vino, ono zamorsko.

Lađar vesla, ne mari Što je vreme burno, A Čivutin dukate Obrezuje žurno. Švalja sedi do zore Da zaradi para, A birtaši pretaču Piće iz bunara.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Ja znam, al’ ko bi smeo spomenuti dok ti je otac bio živ? On drugo nije znao nego da teče, da sedi kod kuće, kao baba, ne mareći ni šta je to puket, ni šta je koket.

FEMA: A, to je gurbijanstvo. Žan, priveži mu nogu, pa ga donesi ovde na kanap, (Sari) nek sedi sa Fineskom. SARA: Šarmant! JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam!

Krakov, Stanislav - KRILA

— Luda, i onako će umreti... — dodao je dobrodušno. Posle su na njega i zaboravili. Sedi major je igrao sansa sa Duškom i potporučnikom Milovanom.

Uveče se opet svi našli na večeri kod Bastazinija. Tu je bio jedan sedi general, mnogo francuskih oficira i svi su mnogo jeli ribe i makarone. Bilo je i mnogo žena.

Petrović, Rastko - AFRIKA

prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

Navika je najgori neprijatelj saznanja, kaže sedi prijatelj, na moje divljenje, ne toliko što tako jasno zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

One prelaze preko dvorišta, ljutkaju se što ih diramo dok prelaze i zovu jednog starca koji sedi na pragu da ih uzme u zaštitu. To je muž najlepše međ njima, neuporedivo lepe i jake afrikanske Karmen, sestre Mejove.

žitnici izvajana kakva rogata glava ili škorpija, nailazimo na jednu sasvim nagu staricu, kao od sasušenog drveta. Sedi ispred svoje kolibe, i gleda nas, dok lutamo kroz pusto selo, očima koje niti se čude niti pitaju.

Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.

Preko puta ove majke sedi starica na tronošcu, kraj ulaska u stanište. Pored nje naslonjena je jedna gomila motki od najskupocenijeg ugasito

“ Nalazimo Njamkora pod jednim ogromnim flambojeom, kako sedi na debelome korenju. Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda.

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova,

U prvoj ćeliji na malo slame sedi, ili više leži no sedi, jedna mlada žena u sasvim šarenom arapskom kostimu, pozorišnom, punom krepova, zlatnih vezova, šalvara, nanula i

Na zidovima dopisnice, fotografije zuava, marinaca, legionara. U jednoj od tih ćelijica sedi Arapin, rame uz rame kraj devojke, prebacio joj svoju nogu preko krila. Drži je za ruku i ćuti.

Drži je za ruku i ćuti. On će tako ne mičući se ostati možda i čitav sat. Žena koja se Negru naročito dopala sedi na svojoj asuri dok joj neka starica lepi po rukama i nogama, po noktima člancima od prstiju, nadlanicama i tabanima

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci. ISAK: U ropstvu život? Je l’ život to: Tiranu dvorit, njemu

Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu... Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kad se vratim natrag u šljivar zateknem đenerala Černjajeva gde sedi pored velike vatre: naslonio glavu na obadve ruke a laktove podupro na kolena, pa se tako greje i ovda onda počarne

Pogledajte ovoga jadnika kako sedi, pred njim stoji poboden u zemlju ašov. Kuršum probio držaljicu od ašova i pogodio ga pravo u čelo; ašov je ostao

« Ali ja se još ne dam osvojiti; ja još neću, ne mogu poverovati da gore na vrhu srpskoga društva sedi takvo čudovište koje će iz proste partajske mržnje davati migove da se sad u ratu, gde se svi borimo protiv opšteg

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog! — Sedi bliže, ljubo moja, Blizu srca mog! Mala soba, kâ sred groba, Ja u sobi sam, A kako je samovati To još dobro znam.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah. Komandanta sam našao u jednoj proširenoj rupi gde sedi sa ordonansima. Pošto sam seo, on mi objasni kako je sada dobio zapovest za sutrašnji rad. Sutra ćemo napadati.

— A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš! Danas su skinuli Vlajku i zavoj oko grudi, te može da sedi zavaljen. Ali lekar je rekao da će mu kroz petnaest dana skinuti i zavoje sa nogu.

I deca se smeju, pa čak i stari kapetan Zarić, koji sedi za susednim stolom i veli: — Ej deco, bog vas ne video!... — Ko?... Je l’ ja? — podražava Brana Peru. — O-hoooj!

Navreše mi suze. Požurio sam. Iza jedne zavojnice ugledah maloga pešaka u šlemu, sa fišeklijama oko pasa, gde sedi na jednom kamenu i svira u sviralu. Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom.

Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima.

Vojin sedi na tronožnoj stoličici pred zemunicom i čita „Ponor“ od Gončarova. Luka prekide ovu tišinu. — Što pljuješ toliko u

Ja sam se kao najmlađi nalazio poslednji, na levom krilu. Komandant mesta, đeneral, sedi čičica dobroćudnog izgleda, sa naočarima na vrhu nosa, preturao je stojeći neke hartije.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja. Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi.

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada

Dovrebam se, pronre oko, — šta da ti sad kažem? Kako l' da ti, što nemožno, slovami izlažem! Sedi sama — ne znam, vila, roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena

okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi mom na krilu, Grli me i ljubi uzajmice, Bezmilosnu tak onežim vilu, Da mi sama pruža usničice; Morfej gotov želje m’

I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St. Popović SPOMEN VIDOVA DANA (Odlomci) Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan.

Na sve strane svet zapeva Za milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca,

volje, Svetla sofra na nas čeka: Za sofrom je car-Stefane Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi nam; Do njih sedi junak krilat, To je Relja od Pazara, — On je, dušo, stari svate; Dever nam je dete Grujo, — I njega ćeš tamo naći:

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Što ih je moja mladost gledala Sa prozorija hladnog granita Veličanstvenih onih palača, Odakle mora vlasnici sedi Svemoći svoje volju čeličnu Javljahu zemljam’ i vladarima... Ne prevariste me, ne, znam vas ja!

STANIŠA: Povodi? JELISAVETA: Još mala bejah, vrlo malena! Tek jedva znadoh reči tepati, — Pa su mi, kneže, sedi grofovi, Hercezi silni stranih dvorova, I kraljevi mi ruhu ljubili!... A sad?... Al’ neka, evo, devere!

Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična!

— I o tome, sedi poglavari, O svetinji, o slobodi srpskoj — Reč povedoh u svojoj tazbini!... RADOŠ: Zar i o tome? To sam slutio...

ŠULOVIĆ: Ti, gospodaru? I ti si smeo mene pitati, Mene — svedoka dela bezbrojnih Kojimano je starost kitio Taj sedi vitez? Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru!

(Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj. Radoš Orlović u izdrpanim hercegovačkim haljinama sedi ukraj vatre. — A zatim Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira, Staniša i drugi.

BOŠKO: Nemamo više otaštva! STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo! BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda,

— ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda. Otaca mojih sedi drugovi, S kakvom je silom Turčin pošao Da gora ovih pleme slobodno Ili u hladno gvožđe okuje Ili iseče.

Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se! ŠULOVIĆ: Zaklinjemo se! O, sedi oče, Zaostanulom krvlju hraniti Slobode srpske temelj kameni — Ali...

(Metaniše.) Alah il alah! Čujete l’, deco? Serdar vam sedi turski govori, I nisam Srbin!... Ja sam musliman! A i kako bih Srbom postao Kad su mi deca Turci rođeni?...

Bojić, Milutin - PESME

knjiga Samuilova, XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i zelene, Strast što sedi kose i što nedra dere.

Iskopajte je iz grobova, da se Zablista sjajem uz jeku fanfara, Patrijarh sedi nek obnovi čase, Kad nebo slave vratnice otvara. I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno.

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.) IX MARICA, zatim JOSA MARICA (sama): Ja ovo neću da trpim.

Pri otvaranju scene g. Milisav stoji na svome stolu, skidajući jednu fascikulu iz najgornjih redova. G. Žika sedi za svojim stolom, bez kragne, raskopčana prsluka, i drži hladnu krpu na glavi.

VIĆA: Boga ti, gospodin-Žiko, da mi ustupiš tvoje mesto. ŽIKA: Hoću! (Diže se.) Evo, sedi! SPASA (ulazi). ŽIKA: A, eto ga, to je taj građanin iz 'apse. SPASA: Nizašta, boga mi, gospodin-Žiko, nizašta.

Nije ti valjda s te strane oko. Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad slobodno! MILADIN (seda s nepoverenjem). VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave?

Nije ti valjda s te strane oko. Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad slobodno! MILADIN (seda s nepoverenjem). VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave?

(Milisavu.) Je l' i ti, gospodine Milisave, veliš da se mora čitati? MILISAV: Pa jes'! KAPETAN: Dobro! Sedi, gospodine Vićo, pa nastavi posao. A pismo čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.) Baš da ga ne uživa gospodin Vića.

Jakšić, Đura - PESME

“ 11. januara 1867. OTAC I SIN Jedanput ide stari Amidža Kô neki sedi mandarin; A za njim tapka, trči, skakuće Junačke krvi najmlađi sin.

Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu Stražari se

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— I kao da je još otkada došao, otkada tako sedi, čeka na ručak, nestrpljivo, gladno počeo bi da žuri. — Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je.

I tako sve spasla. I od tada sve ona uzela u svoje ruke. Docnije, u starosti, deda šlogiran, tamo u dućanu samo sedi. Sin, otac Mladenov, koji je bio već dorastao, naplaćivao, prodavao. Uveče on babi donosio novac, davao joj računa.

Baba, ko zna, kao uvek, ona još ne legala, ostajala da u sopčetu sedi, računa, vodi brigu o svemu, o sutrašnjici: koje će se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća

sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva. Pa ni u kući nije bila drukčija.

I koliko je puta Mladen viđao noću kako u onom njenom sopčetu sedi obučena na prostrtoj postelji. Bez sveće, bez ikakva znaka. A to sve zbog njih.

I Mladen izišavši i prošavši pored te njene sobe, trzao bi se od straha videći kako, makar ponoć bila, ona jednako još sedi. Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu.

oko matere drhteći od straha, jer je znao, bio siguran, da baba pored bola, tuge za ocem, još i zato tako cele noći sedi: što se brine, strepi i za nj, Mladena. Boji se i brine da li će on biti kao što treba.

Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči. Njegovo okruglo, dosta zdravo lice vidi se

A za sve to vreme ispred dućana, na tezgi, sedi stari č̓a Mihailo, drugar oca mu, koji nikako da se odvikne od njihova dućana i tezge, na kojoj je s ocem sedeo.

A sada, sasvim uzet, ni za kakav posao, uvek čist, beo, sedi tako celo prepodne kod Mladena. I čisto ponosit što Mladen tako radi, napreduje u dućanu, svaki čas naviruje ka

sina pokojnog, kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s njima sedi, baba bi, sva srećna, onda s njima stajala, razgovarala.

Dugo je Mladenu trebalo da bude takav, da sav srećan dočeka ono: Praznikom, posle ručka, baba već na kapiji sedi. Sedi ona, kao uvek, mirno, bezbrižno.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

blagoslovi da bude zelena I leti i zimi (BV, 16, 1901, 15). Za j. panjem, u jednoj skaski, sedi i Uris (Begović, 201). »Božićna jelka« unesena je sa strane (upor. o njenom postanku i širenju M. R.

U Aleksinačkom Pomoravlju o slavama i zavetinama peva se pesma: »Nasred sela zelen bor, Tu se kupi lep sabor. Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer mu sedi u dvoru, Te mu veze maramu Da pokrije ikonu, I svetoga Nikolu.

Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer mu sedi u dvoru, Te mu veze maramu Da pokrije ikonu, I svetoga Nikolu.

u šumi, u šumi dvanaest borova, Pod borovima dvanaest stolova, Za stolovima dvanaest gospodara, Među njima moj nedragi sedi, Moj nedragi sedi, vode traži...« (Іgri ta pіsnі, Ukraїnsьka akad. nauk, Kiїv, 1963, 420 id). Bosiljak.

borova, Pod borovima dvanaest stolova, Za stolovima dvanaest gospodara, Među njima moj nedragi sedi, Moj nedragi sedi, vode traži...« (Іgri ta pіsnі, Ukraїnsьka akad. nauk, Kiїv, 1963, 420 id). Bosiljak.

Prema jednoj staroj nar. pesmi, j. je i demonsko drvo: na korenu joj sedi zmaj (Vuk, Pjesme, 1, 664). U drugoj pesmi: »Munja groma nadigrala Dv̓jema — trima jabukama I četirma narančama« (Vuk,

U Gruži, na primer, »da se usev ne glavniči«, ne stavlja se u s. zemljani lonac; »da usev ne polegne«, na s. se ne sedi; »da grad ne tuče usev«, po s.

pojede (SEZ, 65, 1952, 250). S. je i demonska voćka: pod njom sedi »ukodlačica« i češlja se (SEZ, 66, 1953, 191). Na Badnje veče »smokva, koje mora biti, u mnogim naseljima se ne jede,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

neće dozvoliti da dobrotvora njenog doma, čoveka koji joj je spasao muža od smrti, kolju ti divljaci, a da njena vojska sedi ovde u bezbednosti iza debelih zidova i da odbija da bilo šta učini kako bi ga spasla. Nisam imao drugog izlaza.

U gornjem dvorištu, vlastelinskome gnezdu, vidim prizor pun milošte i dirljive nežnosti. Gospodar Lauš sedi na tronošcu, a njegova mila gospa Jelena, brižno nagnuta nad njim, raspravlja češljem njegove vlasi.

Gledam u jednog mladog gospodina što sedi nekoliko sedišta udesno naspram mene. Diže oči crne i krupne i levi kraj gornje usne mu se pomera u tanan, jedva vidljiv

Ne kidiše Dadara na mene. Ni na Doroteja čak. Drugo nešto žulja njegovu pohlepu. Tamo uvrh stola sedi jedan iznemogli starac.

Zatura pogled, veša ga po gredama tavanice. Hoće da pokaže koliko mu je nepodnošljivo što je primoran tu da sedi i sluša sva ta naklapanja. Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački.

kaplje odozgo sa zaobljenog svoda, u dubini vri grotlo podzemne reke, oči se teško privikavaju na tamu, nema gde da se sedi ili leži, čovek tu mora prestajati na jednoj nozi, kao čaplja. Tu se ne možeš razbaškariti i dremati.

Vasilije Kad je čuo da Nikanor već dva dana i dve noći sedi u Mitrovačkoj pećini, iguman Makarije je samo bolno jeknuo, prevrnuo očima i slabo se nakašljao. Hteo je nešto da kaže.

I jagnje se primaknu da uzme knjigu iz desnice onoga koji sedi na prestolju.“ Zato je Nikanor mudro postupio kad je svoje viđenje uprostio do te mere da postane shvatljivo i najtupljem

Bože, zar je to moguće? Tamo na ivici stene što se nadnosi nad vir, sedi neka žena u dugoj beloj haljini ili košulji, obujmivši kolena golim rukama. Suzim oči da bih bolje video. Jelena.

Ilić, Vojislav J. - PESME

surom dalekom Pontu gde borje stoletno krasi Tomitske predele mračne, u zemlji magle i snega, Publije zamišljen sedi. Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje.

„Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge.

1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije.

1888. JEDAN MONOLOG MLADOG SLEPČEVIĆA „...Kratka smo vida“ Košutić Podne je. Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.

sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I zelenim plaštom zaogrće grudi.

“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta?

Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri. Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?

Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati? Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?

„Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači. Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj

I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...

A niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim korintska hetera sedi; Ona je podigla oči i strasno Avgusta gleda, I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Veselje vri i bruji...

No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo, na stub je pritiskô hladni, Na kolenima svetli

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Isto tako i bubamari koja sedi na točku preslice izgleda da se ceo svet oko nje okreće, a da miruju samo ona i taj točak i svi oni predmeti koji stoje

Uđimo i mi unutra, i poklonimo se do zemlje. Naša poseta svršila se brzo i uspešno. Sedi naučnik, matematičar, fizičar i inženjer, upoznao je u meni čoveka koji njegova dela ceni i ponešto razumeva, pa je

Na nekoliko koračaja od nas sedi, zavaljen u naslonjaču, stariji neki gospodin. Njegovo odelo i čarape od teške su svile.

Car mu pokloni dvorac Benatek i dade mu dve hiljade dukata za uređenje zvezdare. Tiho sedi, duboko zamišljen. Iznenadno, kao iz sna probuđen, on se obrnu svom pratiocu: „Daj mi, molim te, horoskop koji si noćas

Sa svojim portfejom pod pazuhom, zakucah na vratima biblioteke mađarske Akademije nauka. Tu me njen upravnik, sedi matematičar Koloman Sili, dočeka oberučke.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O, kako je lep!

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA Jeste, jeste. Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom. TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo. HADžI RISTA Da idem. Sutra, posle službe, opet ću navratiti da vidim decu. Tebe, a i te čivčije.

Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom. TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo. HADžI RISTA Da idem. Sutra, posle službe, opet ću navratiti da vidim decu. Tebe, a i te čivčije.

Sve udesim i razmestim onako kako je još pokojni gazda uživao, pa samo da ona siđe s decom, i tamo sedi, raskomoti se; ali ona neće. Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi.

I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala! MIRON Kazuj, nemam vremena, moram odmah da idem. TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se! KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo.

TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se! KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo. (Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.

TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se! KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo. (Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.

Ja odoh da skuvam kafu, a ti sve dedi kaži. (Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?

Ja odoh da skuvam kafu, a ti sve dedi kaži. (Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?

Moraš, makar samo da okusiš. Jer ja sam se tako radovala misleći kako ću time da te iznenadim, zaradujem. Sedi! Sad će Stana doneti. (Da skrene razgovor): Eto baš pre neki dan bila je kod mene Lena (sedne), tvoja sestra.

I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš. Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo?

KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam!

KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”. Naposletku uđe u sobicu, i pre no što će leći, okvasi oči bogojavljenskom vodicom.

Sto Krunica i Marija, a sunce Gospodnje ne vidi. I to ima sedamnaest godina, i sedi u mojoj kući godinu dana, a svako jutro me ispraća na zelenu kapiju na koju baš i navali jutarnje sunce.

Promiču ti kajiši, konji te ne vermaju.” Leti, na sedištu kraj nje, večiti štaubmantl, koji nikada ne oblači, samo sedi na njemu. Kišobran tamnozelen, ogroman, zakrpljen s debelom motkom i prebijenom kukom.

A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje senke svih ukućana, i da je senka, po njemu, gora još od ogledala.

I šumarak je Švaba podigao. Dodali bi Julici nešto i u novcu, udali bi je za biranog čoveka, pa ima samo da sedi i da uživa. — A što da sedi? Ne treba mnogo da sedi, bolje je to i za nju i za stolicu.

Dodali bi Julici nešto i u novcu, udali bi je za biranog čoveka, pa ima samo da sedi i da uživa. — A što da sedi? Ne treba mnogo da sedi, bolje je to i za nju i za stolicu.

— A što da sedi? Ne treba mnogo da sedi, bolje je to i za nju i za stolicu. Što se tiče imanja, ako ćeš mene poslušati, a znam da 'oćeš, ništa nećemo kupovati.

Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo! — ljutnu se te večeri gos-Toša.

— Jedan fikus na svaka dva prozora, dosta. Balkon na kući ogroman, kao neki vagončić, a na njemu nikada niko ne sedi.

Prosto je izneverio i gospodin župnika i crkvu. Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao pajac.

Slika se širi. Vrata od gostinske trpezarije otvorena, gospodin Joksim sedi za stolom. Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku.

Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

svilen prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor zavirivajući tko tamo sedi. Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom.

Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom. On pođe za njom, u nadeždi iskusiti ko je i gdi sedi, no kako se udivi kad primeti da je Roksanda put iza sela upravila!

beseda dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri besedi »bre, sedi« govorio; dalje, da usta dolaze od ustaviti, kao da je nužno usta zaustavljati.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

gvožđa I šalje ih natrag u brda Beskrajnim urlikom Pozdravljaju ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Šta je tvoj otac? — Kočijaš. — Dobro, sedi! A tvoj? — Kobasičar. — A, tako, kobasičar? E, pa, pozdravi oca! A tvoj? — Piljar. — Piljar, je li?

A reč može da se ispeče ako se zagreje stolica kod kuće, pa se na toj stolici sedi sve dok se ne ispeče reč i za to vreme se uči srpska gramatika, kao najvažniji predmet, pošto bez jezika čovek ne može

— Komšiju Živka! — odgovara Sreten. — Ovoga Živka što sedi do tebe u klupi? — Jeste! — A kako ti on može pomoći? — Da mi šapne. — Šta da ti šapne? — Ono što ne znam.

Pa ipak, dečja je mašta umela da zamisli na njegovim plećima hermeline, na glavi krunu i da veruje da na koritu sedi miropomazanik i da mu sa strahopoštovanjem šapće: „Vaše Veličanstvo!

kao što u pozorištu ima komada tako nekako nedovršenih da publika, i kad se poslednji put spusti zavesa, još uvek sedi i čeka nastavak. Ja ne bih želeo da svoje čitaoce stavim u taj položaj da čekaju nastavak.

I bar da je skroman – pridružuje se mrzovoljno Bora Stanković – i kao što je red da se jedan dezerter pravi tutkun, da sedi u kut, u pepel, da ne daje glas o seb'.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Slomljen godinama, sedi starac se verovatno i nije zanimao za rat i njegovi pojmovi nisu od micali daleko od trošne daščare u kojoj su se

Tačno u devet došao je sedi Kralj u pratnji ađutanta i svoga ličnog lekara. — Vaše Veličanstvo — raportirao je komandant — stanje puka je ratno.

— Vaše Veličanstvo, vojnici samo čekaju vašu zapovest, da sateraju neprijatelja u Dunav. Ali sedi Kralj je dobro poznavao psihologiju rata, i melanholičnim glasom odgovori: — Bez savezničke pomoći, pukovniče, takve

— Sedi Kralj je zaćutao i oborio glavu. Zatim je lagano diže i, prikupljajući snagu, nastavi: Junaci!... Upnite sve snage, da se

Trezveniji upiru oči u svoje oficire i misle da ovi nisu toliko bezumni da ih napuste. A sa vojskom ide i sedi Kralj. Neki se kolebaju, pođu, drugi ih sretnu i onda se vrate.

Crnogorca na konjima, a pozadi nastupa fijaker, gde se na gornjem sedištu zavalio jedan crnogorski general, a na donjem sedi njegov ađutant... — Zaigraće mečka i pred tvojom kućom! — dobaci neki pešak.

Sa nama je sedi Kralj... — Živeo! — začu se spontani uzvik. — Živeo, živeo, živeo! — prihvati masa, i uzvik iz stotine grla odbi se

Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici. Teško diše i gleda mutnim očima.

Gazimo po nekim močvarnim pirinčanim poljima, noge zapadaju u glib. A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi.

Njega nigde nema. Po podne, neki vojnici, vraćajući se iz Soluna, rekoše da su videli Isajla u varoši gde sedi pred jednom gostionicom, zavaljen na stolici, i pije kavu. Da bi izbegao zadirkivanje, Luka otišao u trupnu komoru.

Bilo je tu Francuza, Engleza, crnaca, pa čak i jedan naš potporučnik pijan, a neka ženska mu sedi na krilu. Odmah nam priđoše dve... „Kapele“... „Groblje!“ „Kalisperos“ — reče jedna.

Petrović, Rastko - PESME

Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda! Poče da se prazni tanjirić. Razrogaći dečak oči, i vide: prekoputa od njega sedi devojčica tanka i lomna kao puzavica. Pruži dečak ruku preko stola: — Zdravo, i dobro došla! — reče.

Nije smeo ni da spomene ribe i reku. — Sedi i odmaraj se! — govorili su mu. — Reka traži mlade mišice. Evo, novina! Ali, starca novine nisu zanimale.

Odakle dolazi? Kamo ide? Polako, zadržavajući dah, prikrade se Zvezda ka mestu odakle je zvuk dolazio i vide: sedi čobanče, svira, glasanjem frule uspavljuje vetar i trske, ribe lovi.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose.

Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema...

Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje?

A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe?

Šantić, Aleksa - PESME

Ispred vodenice, što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

kao „teška pijanica“, ne okuša ni vino ni rakiju, trezno razmišlja o latinskim zamkama, i savetuje svoje društvo da sedi pod oružjem.

Istom tragikom obojene su i pesme o vremenu Brankovića i hrvatskih banova. Ropstvo je već počelo, sestra sedi bolesnom bratu više glave i osvešćuje ga suzama — da je zaštiti od nasilja i sramote.

On deli megdane sa najvećim turskim junakom, Đerzelez-Alijom, i sa Turčinom koji sedi na Avali — sa Porčom od Avale. On namešta zasede podlom porobljivaču i bije ga iz prevare, kao i hajduci i uskoci.

Samo njegovo ime ispunjava turska srca samrtnim strahom. Duboko u planini „sedi na drumu široku“ I drži pušku preko krila. Liči na kip osvete koji oživljuje samo u trenutku kada se približe Turci.

Ali, po svemu sudeći, on je Jugovićku u tome trenutku video van dvora, u dvorištu, kako sedi na niskoj tronožnoj stoličici ili na travi, jer inače ne bi mogla da joj padne u krilo sinovlja ruka.

Pak se Marko pod šatora šeće: Arap sedi, pije vino ladno, služi mu ga mlada i devojka; božju pomoć nazivao Marko: „Božja pomoć, dragi gospodine!

se jedan šator beli; pred šatorom koplja udarena, a za koplja konji povezani, pod šatorom aga od Ribnika, sedi aga, pije Malvasiju, s njime piju dva pašina sina.

Ne raniš li u sebi junaka koji bi me s bracem sastavio?“ Predrag sedi pod jelom zelenom, Predrag sedi, pije rujno vino.

Ne raniš li u sebi junaka koji bi me s bracem sastavio?“ Predrag sedi pod jelom zelenom, Predrag sedi, pije rujno vino.

svile kmet — (u Srbiji) znatniji seljak (koji upravlja seoskim poslovima); (u Crnoj Gori) sudija; (u Bosni) seljak koji sedi na tuđoj zemlji i u tuđoj kući kmetovati — (znači i:) odlučivati, ocenjivati knežina — v. bel.

“ serdžada — ćilim na kome se bosih nogu sedi i klanja za vreme molitve sehir — radoznalost sehir činiti — radoznalo razgledati Sibinj — grad, u južnom kraju

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

AL SI BISTAR ODAKLE SU DELIJE Odakle su delije Iz varoši Velije Gde se jede jelije Gde se želi želije Gde se sedi selije Gde se voli vrelije Gde se misli čelije Gde se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije

Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Skini sa srdca taj strah i poturi ga od sebe. Ne boj se ništa, slobodno sedi na kola te idi preko te vode. Teke isto taj ćivotić što ga nosiš, uzmi ga u ruke te ga drži i zdravo ćeš proći reku so

svakom domu lepa i dobrosvidna se razlog i uprava ima; domaćin ja li posluje svoj zanat, ja li tek i onako na stolici sedi merkajući s pozorom na svoju čeljad što posluju.

U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se

A eto, neki i vrlo videći se dobropošteni i na glasu čuveni gospodari, budavši i sedi, matori neki, pak dignu se gdešto nevaljalo slušati i gledati sa smehom dosta i s grohotom, ocere onde zube ka mahniti,

Ta evo slavni car što ti za njega kazujem kroz ovu moju besedu, već ušao je u tebe i sedi u tvome crevu! Devojka Kade devojku nesaznatu braka celuješ i ne probaljivanoj devojki ništa s muškom stranom tako delo

Otkuda je, ko je taj, čegović li je, je li koji gospodičić, il' mu ko bio? Gde sedi, iz koga je grada, varoši li, hoću ja n tamo k njemu otiti da se bar napsujem š njime i izružim ga kano ništo čoveka.

noćni knez satana kano na oblaku ka tom njegovu gornjem nebu svrh mozga mu na temeni svoju stolicu je postavio, te sedi i vlada š njime, muti mu um i ne dopušta mu o duši raditi ni k boljem se putu navraćati; sladi mu ovo ovdašnje

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih — ipak je

čak — kako tamo vele — „turio u pesmu“ čorbadži-Zamfira i neku lepu Cvetu, pa i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije!

— Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka. — Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki! Što da si sedi neženat, ta da si gubi vek i godine?! derviš li je, kaluger li je ta da si samotuje?!

Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj Zone Adžijsko; pa bela kako zambak, a oči gu kako

Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji. Kad si tatko sedi, sin mu stoji; kad si tatko praji cigaru, sin si već čeka sas mašice i žar; kad si tatko zbori, sin si ćuti, sluša, ne

Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!...

Priseti’ se ja: u dućan si ne sedi, tatka ne sluša, majku ič da ne vidi; neće kondure, košulju neće što mu majka tkaje i šije, iska dućansku!...

jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana... Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da

Ima si, more, i magare! Tol’ko mu bogatstvo!... On će si uzne sproti seb’ neku siroticu izmećarku što ć e da si sedi u pazarni dan, u subotu, u dućan, te da si zbira pazar i da pazi da si selske neveste ne ukradnu niku minđušu iz dućan.

i da se kara sas selske mečke one! A prilega li na čorbadži-Zamfirovo dete da si sedi u dućan, da si ruča s momci i čiraci na ćepenak, kude svet prolazi, — i da se kara sas selske zveri?!...

Toga dana je Mane bio sav blažen. A kako i ne bi kad mu se cele nedelje od teškog derta nije mililo ni da sedi a kamoli da radi u dućanu, jer mu je jednako bila u pameti Zona i njeno ponašanje, i onaj tunjavi Manulać, kojega je

Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone... zdravo li je? Što raboti? — Pa, sedi si... — Znam de... Može i da leži. — Hehe, — osmehnu se Vaska. — Lele, bata-Mane, kako zboriš pa i ti!...