Jakšić, Đura - PROZA
Mogu te pratiti, ako hoćeš, čak do Lukova, ne marim da sedim kod kuće“. „Ali, Živko“, primetim mu ja, „vreme je da se seno kosi“. „Neka ga goveda pasu zeleno...
Obradović, Dositej - BASNE
Na jedan praznik, ne dajući lekcije, u leto, sedim među crkvom i mojom školicom, pod hrastom u hladu s mojim ljubimim drugom, popom Danilom Moraitskim, i slušam (s
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Cena glave pada, ko što je padala, cena brašna raste, ko što je rasla. z. Sedim s kamilicom u lončetu i čajniku, sa ugrejanim crepom na stomaku. Ništa se ne čuje. Čuje se kupus sa šporeta u mraku.
na srušenu kuću, u kojoj rastu kopriva i trava, i oko koje se više ni limaru, ni zidaru, ne vredi truditi, sedim na suncu, među maslačcima, i ne znam šta je veća milost i radost: ovom svetlošću ogrejan zaspati, ili se njome
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
učen; međer i moj učitelj Sabov ne zna više od mene, zato on meni ništa ne govori, a kad on od mene više ne zna, što da sedim ovde zaludan — i želio sam da idem kući.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
kuće Aleksine, videše ga pred kućom gologlav gde stoji; digao glavu pa se zagledao u nebo, a vetar se igra sa njegovim sedim vlasima. Kmet Jova zatrese tužno glavom. — Bolje bi bilo da je umro! — Bolje! — reče pop. — Teško njemu!...
— upita pop, pošto malo poćutaše. — A šta ću raditi? — reče Ivan. — Ova kiša ne da napolje. Nego ti ovde sedim s decom i razgovaram. Juče komismo malo kukuruza, pa danas — eto... Išao sam malo do subaše. — Do subaše?
Zavrzan je ložio vatru i spremao ražnjeve za jaganjce. — Eto, vala — reče on kad vide Stanka i Nogića — koliko da ne sedim besposlen. — Dobro je — reče Stanko. — Nego, Nogiću, idi i ti malo prilezi dok pečenje ne bude gotovo.
Dučić, Jovan - PESME
Grlice su pevale u granju. Mirisale su jagode. Narod je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac, i jednog dečaka sa plavom kosom koji je bio kopile.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona
Jedno poslepodne ja sam, kao i obično, šetao s njime. On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li šta novo.
Njegovo lepo izbrijano, čisto lice, s lakim površnim borama, nalik na one oblačke na ćilibaru, sa sedim zolufima i brkovima, stajaše nekako u kontrastu s malenim, plavim, vedrim očima koje živo, pa ipak s pouzdanjem,
Uređuje knjige, diže moju đulad za gimnastiku i divi se mojoj snazi, posle se mazi, umiljava se — ja sedim na kanabetu, gledam je i topim se. Svakim danom gazio sam sve dublje i dublje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše! Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige. Grom ih spalio!
nemam sad kad. ’Ajde, nosi to brže!... Dakle, šta je to bilo, slatka!? Sedim k’o na šporertu od ljubopitstva, tako sam najgirig! Ništa, ništa vam ne znam...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
! A znaš — vuci, pa ajduci, seljaci... Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ne znam šta bi ovo najedanput, tek vidim, evo, kako opet sedim tu na topu (samo sad prema drugoj uniformi) kao da se s njega nikad ni skidao nisam; i punim, palim, gađam i gušim se u
Uvek sam uživala dobar glas, i sad evo ona nesretnica da me ukalja. Sutra dan, sedim ja i plačem, kad pogledam: neko ubacio njeno pismo; pogledam ja na patosu, između kreveta i ormana, stoji pismo...
Dabogme, sve je laž, i ja znam da je laž, i opet sedim tu u vozu, i sve sam novo obukao, i poklone joj poneo da je obradujem.
Jest, kakav je skandal cela ta glava i taj mozak kad evo dve godine od kad sedim ovde ne mogu da budem na čisto: šta je sad sa mnom u stvari, na čemu sam ja, i kad sve one razne crne kolone što se po
I sve ću one nepravde svoje prema njoj pokajati. Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju. Nemam više šta sebi da prebacim, niti imam prljavih misli.
Tako je, sedim ja ovde i čistim se za Natašu, jedino moje, jedino što imam. Hoću da budem čist kao ona, hoću da budem moralno lep,
A ja gledam kroz prozor: napolju divan dan, Što ja ne idem da šetam, mislim ja, a opet sedim i kašljem, a oni sve više padaju u vatru i jedan drugom puno stvari prebacuju. Vidim ja tu niko o drugim dobro ne misli.
neprestano čekam da pljune, jaoj čekam i gušim se i dođe mi da im kažem: evo vam i službe i sve što ste mi dali, a opet sedim i slušam o kmetu i čekam da onaj dripac pljune u maramu.
Afrika
Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima, decom i sumrakom.
svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje
Osećam se izvrsno, ušuškano i meko na ovom kamionu koji me nosi u dubinu. Na prednjem sedištu, pored Meja koji šofira, sedim ja i kraj mene je N. To je, sedeći tesno, sve što može i stati.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U jednom trenutku staračkog besnila, Stritceski je bio – sa sedim brcima, koji su se tresli – čak i nasrnuo na Petra. Vikao je da je Petar Ciganin.
pisao je prota Petar Bulič, koji se tamo bio iselio: „Meni je hvala Bogu u Novoj Serviji dobro, da ne mož bolje biti! Sedim kod kuće, bez svakog posla, primam godišnje tri stotine rubalja, osim sporednih prihoda!“ Proti se moglo verovati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
I jesam skrenuo, tako mi Boga! Nije prošlo ni pola sata kako sedim posmatrajući starce koji pričaju o solunskim ratovima i činovnike kako istrčavaju iz kancelarija da kao ribe popiju
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Tamo nema slobodnog stola... — reče mirnim, trpeljivim glasom. — Ne moram da sedim sama! — gotovo je očajnički viknula, a onda pokuša da se osmehne. —Veselije je večerati u društvu!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
- Šta si uzeo šešir? Idi, idi, da ne izdangubiš. MUŽ: Dabogme, bolje je sediti na pendžeru. ŽENA: Pak, ako sedim, kod mog pendžera sedim. Da šta bi ti hteo, da se zatvorim kao ropkinja, i da vek moj izem? Gledaj, i to mu je protivno!
Idi, idi, da ne izdangubiš. MUŽ: Dabogme, bolje je sediti na pendžeru. ŽENA: Pak, ako sedim, kod mog pendžera sedim. Da šta bi ti hteo, da se zatvorim kao ropkinja, i da vek moj izem? Gledaj, i to mu je protivno! MUŽ (sleže ramenima).
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Nije pravo da izgine. ŠERBULIĆ: Bogme, niko ne daje ni meni. SMRDIĆ: Od tolikog vremena sedim ovde na trošku; na banknotama moram da gubim, pa otkuda ću? GAVRILOVIĆ: Nije li griota da naša braća umiru od gladi?
Sremac, Stevan - PROZA
Kako koja godina, i kako koji dan bliže Božiću, a mene redovno, svake godine, hvata sve veći strah od njega. Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
S njima ti treba do kraja izokola. Ali da vidiš dalje. Tako ti ja, ručo, pa sedim i pušim. Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim.
HASANAGINICA: A tamo je bašta. Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće... pun potok oblaka...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sutra je Đurđev-dan! Veče. Na nebu sija mesec, a ja sedim na pragu i pratim njegovo jurenje preko oblaka. Prosula se ona slatka, puna čežnje, mesečeva svetlost, te sve obasjala i
Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ...
Ostavlja mene, da ja — ne da ih dvorim, već samo s njima onako, kao svaki domaćin sedim, razgovaram. A ona, ne zatvarajući vrata za sobom, svakome posebice donosi kafu u belim šoljama.
— Pa kako si, šta radiš? — pitah ga, tek samo da što govorimo. — Ništa. Sedim! — poče mi on odgovarati, jednako onako stideći se. — Sedi! — uze mesto njega majka mu. — Ne izlazi. Nešto je bolešljiv.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— U, vraga, eto je već! z. NEŠA, STANIJA, PREĐAŠNjA NEŠA: Evo majka! Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi!
(Otvori vrata i viče.) Vučko, donesi kafu za Majku. STANIJA (koja je sedila): Pa kako da sedim? LjUBA: Pa tako. STANIJA: Da mi vise noge? LjUBA: Lepše je tako, nego da se čovek zgrči.
LjUBA: Pa ti sediš. STANIJA: Više sam ti se umorila, nego da sam išla vas dan. Nego daj mi da sedim ljucki. (Uzme jedan jastuk iz kreveta.) LjUBA: Šta ćeš to, majka? STANIJA: Da sednem, umorna sam ti.
LjUBA: A, to ne može. STANIJA: Kjerko, ja vidim, da ne mogu ovde dugo. Gde ću ja da ti se naučim na ovaj adet, da ti sedim visoko, da ti jedem visoko, da ti spavam visoko. LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kao da sam i ja jedna od vaših! Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku! Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki!
Mislim, da se družim, i onako ... U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob! Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto.
Mislim, šta će mi sve to? Hoću da kažem: više volim da sedim u nekoj kuhinji gde me niko ne vidi. Da sedim s prijateljima i klatarim nogama, evo ovako (ne, neću pasti, ne plašite
Mislim, šta će mi sve to? Hoću da kažem: više volim da sedim u nekoj kuhinji gde me niko ne vidi. Da sedim s prijateljima i klatarim nogama, evo ovako (ne, neću pasti, ne plašite se), pa da posle desetke odvajam uvce i slušam
Neću da se protežem po tamo nekom guberu! Baš mi se dopada da sedim i buljim u ovu jednu te istu prokletu stranicu, ispunjenu od početla do kraja tucetima nepoznatih jednačina i osoba, i
Šta mogu kad stalno imam takav izraz? Ali, ostavimo nju! Pređimo na ostale… Znate li s kim sedim u razredu? Ne znate? To vam je prava generacija kokakoličara! Bogami!
— i sve u tom stilu, dabogda se ne pomakla s mesta ako nije tako! Činilo mi se nekako da sedim sa zvečećom automatskom kasom na ulazu u neku veliku samoposlugu, ili da mi je neko ugradio taksimetar direktno u
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Klečao sam jutros na mramoru a večeras ću slušati pesme pokajnice. S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta.
za lukom zlatoslemenog grada; jutrom ga sad u izmaglici nazirem kako sjajem daleka kopna spaja i znam, stareći, dok sedim u kožuhu da u taj davni čas kad usamljen i sirot prestonicom vaseljene hodih najbliže lepoti sveta bejah.
CARIGRADU Neki put se spustim sasvim nisko na glatke kupole — stolice vihora — da čujem šta sad telonosci rade. Sedim, a pesma se njihova penje uz moja kolena slično mravima i rapavi glasovi hrskavice gle s trga zahtevaju milost od
Hoću da se oglasim ljubavlju i da uzbrdo krenem sa pohvalom stvaranja na usnama. ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam. Na kraju drvene ploče već je mrak.
ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam. Na kraju drvene ploče već je mrak.
Zidovi su mirni, zemlja se ne miče, zvezde ne vidim. Sedim na tronošcu, zgrčenih pesnica na stolu, zarastao, smešan. Kad sam ozbiljan, smešan sam, i kad sam gladan, smešan sam, i
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Ju, kakav budilnik? AGATON: Pa taj što sediš na njemu. SARKA: Šta imam da sedim na budilniku; nikad u životu nisam sedela na budilniku, pa sad ću.
AGATON: Pa jes', okvasi ih malo! SARKA: Ju, pravo da vam kažem, baš je to uživanje jedna soba sa balkonom. Sedim tako na balkonu pa se osećam, pravo da vam kažem, kao da sam rođena na balkonu. A svet prolazi, prolazi, prolazi...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov pogled kao da htede reći: »ama varaš se ti, biće da je to koji drugi štogod pogrešio; a vidiš, ja sedim miran kâ svetac. « — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton.
Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da učim kod vas... Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam. Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju.
nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima. Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Šta bi, svisno bi, ko i bez lanjskog snega! VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SAMOĆA Sve dok si strasna i bludna, ma luda i gadna i čudna, sa telom starm i sedim, il pupovima zavijenim belim: ja te grlim osmehom bledim i branim. Ja te želim.
Bio je ranjen u ruku, ali je radio i dalje. Kad me je video, posle jednog krvavog dana, kako žvaćem hleb i sedim na kiši, na jednom panju, rekao mi je da dođem na previjalište, ma kako. Njihova će briga biti da me dalje šalju.
Veseli smo kao oni kojima su dozvolili, pre nego što će da ih vešaju, ženidbu. Sedim sad sa ostarelom Frau von Thiess u pansionu i ona me ispituje o Birimcu. Bio joj je doneo cveća kad je kroz Beč prošao.
Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora. Kako napolju veje i
U zgradi Opštine, međutim, Kašanin već drži literarna predavanja i govori o veličini poezije Dučića. Ja sedim među slušaocima i slušam to, bez ikakve zavisti, još uvek u pohabanom odelu bivšeg oficira i niko me ne poznaje i niko
Kažu da u stenju ima pećina i rupa, i da će, u njima, pucati voda, kao topovi. Posle ručka, on pere posuđe, a ja sedim za jednim klavirom, koji samo leti zna da svira, i pevamo.
Čuo sam da je na severnoj obali sinulo Sunce, i pođoh tamo. Dve nedelje lutam tako, sedim po stanicama, sa starcima u odrpanu odelu, i ženama, u crnim suknjama, i tešim ih.
Šum vode, koja protiče po kamenu, u mesečini, najlepši je šum na svetu. Posle večere, sedim pred hotelom, ispod starog drveća, a dolazi mi, svako veče, Aleksa Šantić, da ćaskamo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
, pa svečanikom, brate moj, ima dosta i nas seljaka, Elem, sedim ja, brate moj, sa mojom lušom i gledam u šareni svijet...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Da mi je da prepešačim sve od Zemuna do Karaburme! Pa da popušim, sam, na Kalimegdanu! Sedim, pušim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblačno! A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sad na pokrovu takovog intova (u koji za ulesti valja se penjati po merdevinam) sedim kao neki rimski diktator, i pobedivši ljutu skudost i surovog mučitelja ubožestvo, aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA 66 UMESTO DA U SVILU LAKU 67 ZAR SAD BAŠ 68 TAMNICA 69 PRIČINA 70 O
A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti samo,
I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti samo, tako, stariti!
A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika.
Sve više tamni moja soba. I škripe patos, pluća, stvari. I okolo se haba roba. I dok za svojim stolom sedim, Osećam kičmu, dasku, jetru. I čas se znojim, čas se ledim Na izmišljenom suncu, vetru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uozbilji se. Bio se zarekao da će noćas popiti onoliko čaša vina koliko zvezda može da izbroji. Zašto sedim ovde? Baš kraj ove jabuke. Mogao je on još u livadi, kad su plastili seno. A nije hteo. Opet se nasmeja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na stazi koja vodi pored šume ukaza se Čarls Darvin. Poznadoh ga po njegovoj velikoj sedoj bradi sedim i čupavim obrvama, mesnatom nosu i upalim očima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Grad se već jasnije ocrtavao, odnekud čuo se zvekir i njegov odjek za grebenom, a ja sedim i dremam i nekoliko pasa vulaju se oko mene i nešto traže.
se, ponavlja se neprestano, dok se naglo ne prenem i skočim, jer glava ne može da izdrži u onim mukama, te ustajem i sedim u krevetu do zore.
Pred veče jednoga od takvih dana, sasvim kao crkveni miš, čist i olakšan, nisam više imao potrebe da sedim skrštenih nogu, niti da se paštim oko one kockarske psihologije, te izađoh na jednu od zelenih terasa bogatoga konaka
I sve tako i sve tako dok ne obnevideh. Posle nekog vremena gledam svu onu gužvu oko sebe, sedim i mislim gde sam ja.
— Sedim ovako ja, a ovako sedi komisija — pokazuje obično rukom kapetan Tasa. Pa će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu prosti!
Eto, brate, tako ti je to! A sad evo sedim ja s tobom, sami smo. Napolju drveće belo od inja, isto onako i puckara živo naša peć pred nama, a ja i ti dogurasmo do
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me? — Ne brini za to, nego daj da spremamo to oružje.
— Ne znam, ali ja ovako ne mogu. Hoću da budem jednako s tobom, pa neka poginem, ne marim, samo da ne sedim ’vako kao u tamnici. — Pa ja sam ti govorio da nije lako...
— Upali-de videlo, oslepiću u ovoj prokletoj pomrčini. — Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim. »Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje! E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.
— Ja šta si ti mislila ? — odgovori on, osmehnuvši se ironično. — Da sedim jednako uz tebe i da ti piljim u oči, je li?...
lepo vidi i razume... »Ovo je raka za mene... Otkuda ona?... Šta će taj kolac tu?... Hoće da me ubiju!... Što ja ovo sedim a svi drugi stoje ?... Kakva je ovo težina u nogama, u rukama, telo obamrlo...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Svake nedelje morao sam sa njegovom porodicom da idem dva puta u crkvu i tamo da sedim između ženskih članova porodice. Imao sam utisak da svi vernici smatraju da g.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa dugačkom sohom u ruci, prtenom džakuljom o ramenu, u pohabanim crnim čakširama i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa zametno ispalom jabučicom, duge glave, plavih zasušenih očiju i potpuno belih brkova.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Ona oće da je kod nje sve kao kod najveće gospode. Psuje me i grdi što radim, nego kaže da se nakitim, pa da sedim. MITAR: O, sluta jedna, a je l’ ona sedila dok ti je otac bio živ?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima, decom i sumrakom.
svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje
Osećam se izvrsno, ušuškano i meko na ovom kamionu koji me nosi u dubinu. Na prednjem sedištu, pored Meja koji šofira, sedim ja i kraj mene je N. To je, sedeći tesno, sve što može i stati.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naredba za smrt i ne treba da bude opširnija. Vratio sam se utučen... Sedim i razmišljam, usled čega potiče ovo moje tmurno raspoloženje...
Zbuni me ženska, Gospoda joj njenog... — Nije moguće! — zasmeja se glasno Radoslav. — Da vidite šta je bilo... Sedim ja u zemunici, kad utrča moj nišandžija. „Gospodine poručniče, evo ga jedan pukovnik!“... Nabijem šlem i izletim.
Ne da mi se... Ima ih koji su se zavukli u pozadinu, pa kao da su tamo koren pustili. Ni haubica ih ne može krenuti. Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam. Od početka do kraja terali su me neki maleri.
A italijanski vojnici, koji su putovali sa mnom, vukli su se kao creva. Jedan dođe, drugi ode. Nikad da se sakupe. Sedim u automobilu sâm, pa mi se sve prevrće.
Šta mi je trebalo da se sada, u ovom vremenu, lomatam čak za Francusku, kad sam mogao na miru da sedim u Vodeni! Pomišljao sam tada i na vas, kako sedite ovde, pijete kavu... — Pa nas tuku granate. Ne smeš nos da pomoliš..
Jakšić, Đura - PESME
Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote... Na njoj danas sedim i daljinu gledim: Valjda gdegod bliže miran krov se diže, Ili dobar pastir stadu sledi belom?...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ona runjava vojničina (bože, kako mrzim tog klipana) namerava da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici, da brojim žive, mrtve i ranjene i da sve to beležim. Došlo je poslednje vreme.
Nisam sklon mudrovanju i praznom razmišljanju, radije se krećem nego što sedim sa glavom uronjenom među šake, ali osećam da bi mi valjalo kad bih za trenutak odahnuo, otro znoj sa čela i potražio
Napolje ne mogu jer pada sipeća jesenja kiša pa sam primoran da sedim ovde i da po ko zna koji put pokušavam sa mešanjem prašine od pečenog kamenja, zemlje i biljnih sokova ne bih li dobio
smeo kupati jer je neko iznenada mogao naići i videti mene, moju prokletu grbu, suve ruke i tanušne kvrgave noge. Sedim u vodi okrenut licem nizvodno, puštam da mi se jedva primetna matica razdvaja na vratu i potiljku, da pola ide preko
Njih dvoje ili sebe? U mračnoj noći i mračnoj nepoznatoj šumi, pod pljuskom kiše, sedim na premorenom konju koji stoji mirno, otupeo od iscrpenosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Noćas je pao prvi sneg i pokrio svojom čistom belinom njive i pašnjake, ali se u njoj otsjajuje i plavetnilo neba. Ja sedim, zagrevan toplim Sunčevim zracima, pod visokim hrastom na uzvišici pored moga stana, udišem punim grudima sveži
Sada, u jutro, sedim u dobro zagrejanoj dvorani moga stana, pored ogromnog prozora, koji je razumni arhitekta načinio od jednog jedinog
Ja sada sedim, jedini njegov posetilac, u ovom nemom teatru i prenašam se u mislima u vremena kada su ovde izvođene drame jednog
Zato možemo to doba prespavati u miru. Moj Vas odgovor ne zadovoljava. Ni mene. Valjda zbog toga što sedim na ovim ruševinama. One govore suviše rečito o prolaznosti svega na ovome svetu i prisiljavaju me da o tome mislim.
Velika dela ljudskih ruku i razuma opustiće i doći u stanje ovih ruševina na kojima sada sedim. Vekovi će prolaziti. Ledene sante zaplivaće i u tropska mora, a ledenjaci će zatrpati poslednje tragove ljudske kulture.
Ja sedim na prostranoj terasi moje sobe i proučavam u Bedekeru sve znamenitosti austrijskog Salckamerguta, kamo ćemo, kao što sm
Moji stari su me saslušali i dali mi, bez prekora, svoj pristanak i blagoslov; nikome više nemam da odgovaram. Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu moga vrta i pišem ove redove.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sad... manj ora' ovaj ako će me uzeti. Jedini rentijer za mene... Uh, ala sam sama!... bar da je neki komšiluk... Sedim sinoć na mesečini, i milo mi kad čujem kako se kabao kod pođonara diže iz bunara... đavo će znati šta mije...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Voda se pela. Podižem noge na prednje sapi. Sad nesigurno sedim, voda kovitla okolo, da mi se po glavi muti. Konj diže glavu i poče da frkće. Kao hteo bih da stane...
Konj frkće i podrhtava u hladnoj vodi. Po gibanju njegovom osećam kako se napreže da izvuče noge iz rečnog gliba. Već sedim na vodi. Konj digao visoko glavu i samo striže ušima.
Evo već deset dana niti mogu da ležim na leđima, a još manje da sedim. — A, a, a, šta bi... a, kao... a, u trbuh? — ljuti se opet nešto Kosta. — Jaoj, da hoće.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Čifluci, vinogradi, njive, livade... Da jaše — beg da je! I meni da je milo. Za koga ja tečem? Za koga ovako star sedim tamo u brdima, u hanu?...
) Oh, šta ja mogu? (Zlovoljno): Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje! Tamo, na mokru zemlju, na goli kamen da sedim, da se sušim, da ginem, venem!... A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,...
Da pred njima klečim i noge da im perem? Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh! A kad noć padne, mesečina dođe, san ne hvata, oko se raširi, snaga razigra...
šta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda?
Šantić, Aleksa - PESME
prev.). 54 Lagano moja kola Kroz šumske odmiču strane, Gde u proletnjem sjaju Čarobno cvetaju grane. Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Uzni si, strinke Doke, moj sapun, kirid-sapun je!“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!... A ja si sedim, pa, kako pašina majka, primam si čes’ i od jednu i od drugu, ama si mislim u pamet: „A ripčiki!