Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A da će ići i pred sud, prema manevarskoj etikeciji. Za spavanje, na straži. Isakovič je legao, sa sedlom pod glavom, na travu, na ulici, pred Komandom, kraj potoka koji je, tu, kroz travu, žuborio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oseti međutim da klizi, zajedno sa sedlom, držeći se očajno za grivu. Bio se napio kao i svake noći, od žalosti da će možda kogod iz puka poginuti, uskoro, i da
Već sav trezan, previjajući se od bola, iz petinih žila uspe da ne padne sa sedlom, čiji kolan beše popustio, uhvativši najposle za rep konja, koji se vrteo.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nikad se ne zna gde se šta može doznati. Odvoj i nešto bistrijih vojnika, da paze i da slušaju. Onog vranca, sa sedlom i ularima, đuture i kompletno, odvešćeš kao na poklon sandžakbegu. Dodaćeš i one mletačke sablje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
dana, pred mrak, dojuri konjanik seljak, planinac, dugih nogu, sa ašama na konju mesto uzengija i starim nekim, drvenim sedlom. Oko golog trbuha klatio mu se raspasan pojas a iza pojasa virio dug, crn revolver.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
travama, kuća muškijem glavama; dičila se njiva snopovima i torovi ovnovima; kukuruz šišarkama, pšenica klasovima, konj sedlom, pas mećom, a gost svakom dobrom srećom. 4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pijan i uplašen, on je počeo da pada s konja: „Oseti međutim da klizi, zajedno sa sedlom, držeći se očajno za grivu“. 397 Čak je i ovu vrlo sitnu pojedinost, čim ju je našao kod Piščevića, Crnjanski gotovo
Krakov, Stanislav - KRILA
Pojuri nazad u trku i susedni vod mitraljeza. Odmah za sedlom zatreštaše ubrzano bombe. Prilike koje beže odozgo su sve češće. Uznemirenost ovde je sve veća.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba. Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom vranca tuče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đipi na noge junačke, pak pripasa mača zelenoga, pak on brže na čaire trči, te uvati staru bedeviju, — nejma kade da sedlom osedla, već se goloj na ramena baci; pak izleti Đurađ pred Ivana, al’ svog sina poznati ne može, jer je Ivo ruvo
njih jatagana zlatna; a na glavu kalpak i čelenke, jedan kalpak, sedam čelenaka; pa osedla konja debeloga, osedla ga sedlom srebrnijem, pa ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od
su biser i dukati; daću tebe ata golemoga, od kog boljeg u svoj Bosni nema, u svoj Bosni i Hercegovini, — osedlaću g’ sedlom srebrnijem, a pokriti čohom do kopita, prije čohe puli-risovinom iskićenom i srebrom i zlatom!