Dučić, Jovan - PESME
Sluša šum Jadrana, I gde vek za vekom neosetno sledi. Star i malaksao, i sa grivom sedom, On je teške šape zario duboko, Dokle mirno drži u obzoru bledom Svoj mramorni pogled i studeno oko.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U tim bajkama Pavle je, kao dete, najviše voleo nekog čiču, sa sedom bradom, koji sedi u dvorcu i mota konce, a ti su konci bili konci noći.
Kostić, Laza - PESME
njima se krije, paklena guja, hladna, samoživna, nemilost živi ispod razvalina, jer ko siktanje te ledene guje kaluđeru sedom ova reč se čuje? „Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom. Kakva li je to opet škola u Stradiji?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nini, sine, dočeko ti babo, Da te vetar sedom bradom niha. 8 Spavaj, čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Grupa živahnih učenica iz Vašinggona, koje su prvi put putovale u Evropu pod nadzorom jednog starog profesora sa dugom sedom kosom i runjavom bradom, ličile su na nimfe koje se igraju oko pospanog Neptuna.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Video, Ali ne više među živima! Na bedemu se laki vetrovi Sa sedom bradom tiho igraju, Kao da misle mahom studenim Sedoga starca opet buditi...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
bojeva stogodišnjih sledi: Glad, golotu, pogibiju, bedu, Što nam često bez džebane bojne Na nevolji dolaze nevoljno — Sedom duždu iz očiju starih Izvio sam suzu sažaljenja. RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu!
Jakšić, Đura - PESME
„Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od
Ilić, Vojislav J. - PESME
Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna? O, putnici ždrali! S ove sure stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz
Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći strašnoga vepra, Junački zviždi Get.
“ Okrete se Gospod anđelima redom, I zatrese tužno svojom glavom sedom: „Podajte mu, - reče - a šta drugo znamo? Ta to jedan Srbin i razume samo.“ 1890.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Iako pokrivena sedom kosom, ova matora dama bila je nafrakana lica kao da je nalepila dve iriške kuvane cvekle na obraze.