Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ALEKSIJE VEZILIĆ Rođen 1753. u selu Keru, u Bačkoj, učio je »slovenske« škole u Novom Sadu i Segedinu, a latinski i nemački jezik u Pešti i Budimu. 1780.
Napustivši selo, otisne se u svet. U Segedinu i Budimu je svršio gimnaziju, u Pešti je slušao filozofske nauke, u Beču prava.
Nezadovoljan stečenim znanjem, produžio je školovati se u Šopronu i Segedinu, 1796. učio je prava u Požunu, a zatim je otišao u Getingen, u Nemačku, gde je učio prirodne nauke.
sklanjala u Karlovce i Zemun. Četrdesetih godina štampano je nešto malo srpskih knjiga i u Segedinu, od 1842, u Subotici, od 1846, i u Zagrebu, od 1847. Broj štamparija se umnožio.
Zabeleženo je da je bilo takvih predstava 1815. u Baji i Segedinu, [1820. u Budimu], 1823. u Zemunu i Temišvaru,47 1832. u Aradu, 1835. u Pančevu.
januara 1777. Srpsku osnovnu školu svršio je u mestu rođenja, nemačku u Titelu, gimnaziju u Novom Sadu i u Segedinu. U Pešti je učio filozofiju i prava, ali naročito se bavio estetikom i poezijom. 1800.
U Novom Sadu učio je latinski i nemački, potom gimnaziju u Kaloči i Segedinu, i licej i prava u Požunu. Od 1796. nastaju njegova velika i neprestana putovanja.
Školovao se u Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu i Kežmarku. Bio je prvo domaći učitelj, potom profesor u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. 1824.
februara 1804. u Karlovu, u Banatu. Srpsku školu svršio je u mestu rođenja, gimnaziju u Temišvaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i Karlovcima. Filozofiju je svršio u Segedinu i Požunu, a prava u »pitomom, muzama povoljnom Požunu«.
Filozofiju je svršio u Segedinu i Požunu, a prava u »pitomom, muzama povoljnom Požunu«. Radio je u advokatskoj kancelariji Mihaila Vitkovića i sam
Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun. Sima je učio školu u Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca. 1809.
godine. U mestu rođenja i u Beloj Crkvi učio je srpsku i nemačku osnovnu školu, u Oraovici i Karlovcima gimnaziju, u Segedinu filozofiju. 1838. prešao je u Srbiju i 1839.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Takav sam ušao ne samo u Maticu srpsku u Novom Sadu, nego i u haps, kad me je policija, u Segedinu, uhapsila. Novi Sad nikad nije bio veseliji nego uoči prvog svetskog rata.
Policija joj je dozvolila da otputuje za Srbiju, ali preko Bukurešta. A u Segedinu, noću, uhapšena je, kao „špijunka“. Sa njom sam uhapšen i ja. Otkud tu i ja, to bi bila duga priča i ne tiče se nikoga.
U zatvoru u Segedinu slušao sam, prvi put, za vešala. Studenti univerziteta, u Austriji, imali su pravo da biraju rod oružja i služili su u
Ako bi ta šifra, slučajno, izostala, Turke bi u Segedinu sačekala čorba od čvaraka, a u vagone bi im se korpama ubacivala slanina.
Bio sam bled kao krpa. A.O.K. * U Segedinu sam stanovao kod jedne starice koja je u ratu izgubila sina – jedinca. Husarskog oficira.
U Segedinu nisam više bio onaj balavac iz Beča. Bio sam postao suv kao hrt, sa očima kurjaka. Hranio sam se na stanicama i skoro s
Ja nisam više suv kao kurjak, kao u Segedinu, niti me rat više zanima, kao u Galiciji. Vratio sam se iz San Vita, umoran. Rat traje isuviše dugo.
Sve je danas smešno. Sećam se kako su mi po čelu izbijali grašci hladnog znoja, kako su me, posle nekoliko dana, u Segedinu, na stanici, uhapsili, sa jednom starom, beogradskom gospođom, i lepom ženom i lepom dečicom majora Š.‑J.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jovan Grčić Milenko (1846–1875), rođen u Čereviću, umro u Beočinu. Pohađao je gimnaziju u Novom Sadu, Segedinu i Požunu, a studije medicine napustio je zbog bolesti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Posle rata koji se završio primirjem u Segedinu (1444) Turci su vratili Đurđu čitavu njegovu oblast (i gradove Golubac i Kruševac) i oslepljene sinove.