Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Posle podne ode g. Davidović kod g. Vrbne i donese pismo, da je Jego Veličestvo izvolelo 8. sego u 8 sati dati nam audijenciju. 8. maja 1815. god. (20. maja rimskog). Odem sa g. Davidovićem kod Jego Imperator.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sluga; 2. sužanj; 3. domaće čeljade i 4. član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr. „rodi sego svetago njtroka“), ali i roba (slugu) „koji je sjedijo na zemlji crkvenoj ili vlasteoskoj i dužan bio raditi crkvi ili
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Amin. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU Va krasnih mira sego vaspital se jesi ot junosti tvojeje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja va vaseh gospodah zemaljnih
crkav, rasudiv nesatrpimo biti srcu tvojemu zreti hristijani otačastvija ti obladajemim biti Izmailjćeni, ašte li sego ne polučiši: ostaviti tljenu visotu zemaljnago gospodstvija i obagriti se krviju svojeju i savakupiti se sa voji
N ašte i prešal jesi ot žitija sego, skrbi i bolezni čed tvojih vesi i jako mučenik drznovenije imaši ka Gospodu. Prekloni kolene ka venčavšomu te
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
posvećivati se svetotatstvo — krađa svetih stvari svidetelj — svedok svideteljstvo — svedočenje svojstveno — upravo sego — ovoga sedalište — sedište, prestonica sej — ovaj sekret — tajna selni cvet — krin seljanski — seljački semo —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku. Posl'je sego sn'jeg presta i nastaša mrazi Koji sut v Rosiji vsjeh životnih vrazi.
Ljuta noću ciča tako zide steže, Da ih stoji tresak, sve ljutost'ju reže. Ja sego ne znaja, mislih da sut tatije, Grabitelji života mirne svoje bratije.
Osvetli mi duh moj Pri poslednjem izdihaniji, Da uzrju put svoj Kamo az pojdu Iz sego tela: Obrjesti li budu Dobri pokoj za djela.
Vam moju blagodarnost. V sledstvije sego opišu Vam v kratcje, jeliko lučše mogu, strogost rosijskija zimi, upovaja dostaviti Vam sim opisanijem, hotja jedini
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata sego v hraminu pustu! Jegda že načeše jesti bratija, zreše zatvoreni okancem, ašte pozovut jego na obed.
I reče monah: — Da počto ne prizvaste i mene? I glagola jemu starac: — Ti si človek duhovan i ne trebuješi brašna sego, mi že plteni jesmi i hoštem jasti; — sego rad i delajušte straždem.
I glagola jemu starac: — Ti si človek duhovan i ne trebuješi brašna sego, mi že plteni jesmi i hoštem jasti; — sego rad i delajušte straždem. Ti že, blaguju čast izbral jesi; čati knigi i pitaj se slovesi duhovnimi.