Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Baš ste đavoli! — reče ona i ode da posluje nešto po kući. Đura i Spasoje uzeše sekiru, svrdao i maklju, pa zamakoše, smejući se, naviše u osoje. Bilo je već oko zaranka.
Teodosije - ŽITIJA
Potom, iz sveta odlazeći, naredi im da donesu sekiru i motiku, i na toj podvižničkoj steni u kamenoj pešteri u kojoj i do konca života požive prepodobni, grob da mu useku
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ti znaš dobro da sam ja preskočen, pa zašto onda da se sam poturam pod sekiru? SPASOJE: To što si preskočen, nemoj da računaš mnogo; ako se sručimo, sručićemo se svi, a i tebi tvoja godina ne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Izgledaš kao Sijuks Indijanac, Atamane! - Kao šta? - Kao Sijuks Indijanac kad izvadi ratnu sekiru. - Bože dragi, Rašida! Govori da mogu da te shvatim!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ananija je koračao hrabro, noseći na ramenu sekiru i kolac, držeći se, kao u nekom pritajenom strahu, baš velikih senki žbunja i rastova.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
bespomoćno čekali da ubice dovrše pušenje cigarete, ugase opušak, obave snimanje čitavog prizora, da naoštre nož, očiste sekiru; zašto su gledali pred sebe u zemlju, koju će za koji tren natopiti krv iz njihovih žila? Zašto? Zašto?
Radičević, Branko - PESME
onoga čoveka, De se lati šume i litica, Kako dođe, na nj'ga uka, dreka Od jejina i od kukavica, Al' on ništa, već sekiru lati, Pa njom desno i levo dovati.
osetim, I odozgo dole u dvor sletim, Onde jedan baš je drva sekô, Ni pozdravi, ni mu štogod reko, Već ti njega za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je zaista to njen, pa brzo ostavi rad, baci sekiru i uputi se k njoj u kuću. — Ne, Stanojo! — viknusmo mu mi iz našeg skloništa. — ’Ajd vi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Počne on orati, pa orao do podne, a kad vidi da nema ručka, ustavi on volove, uzme sekiru pa tant, te ubije oba vola pa ih odere.
U neko doba probudi se Ćosina žena pa počne zvati: — Ćoso, Ćoso, ustani more, Ugursuz je zaspao. Ćosa đipi, dohvati sekiru, pa u onu kladu tant, tant, pa u onom strahu brže diži babu i ženu i decu, pa napolje, zapreče vrata, kuću zapale,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uzeću tebe, pakosni zveru: ogradu čuvaj, zapuši deru.“ Poteže čiča sekiru tupu: fikara-fik! — poseče Ćiru, zapuši rupu.
Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju, saveznik ti
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko je god mogao sekiru poneti krene se na krš i svu goru iseku i zapale. Kad se kamen beše užario, prljevima ga poriskoše i niz strmen se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čim se čulo za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce. Čekala je tri večera uzalud. Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka.
Ovce pokušaše da iskaču, ali vrljike behu visoke; goveda se ustumaraše po oboru. Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze.
Prilazeći ponjavama, on opet zovnu Đuricu po imenu, pa, ne čuvši nikakva odgovora, izdiže sekiru, korači dva put bliže k ponjavi i poteže iz sve snage sekirom po onome mestu, gde je trebala da bude Đuričina glava.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
treba da prođu preko vatre, sekire i bakrača sa vodom pre svanuća i da izgovore: ̓Projdo vatru, ne izgorih se; Projdo sekiru, ne posekoh se; Projdo vodu, ne udavih se̓.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trebaće im da sklepaju neku kolibicu ili čatrlju od blata, pa sam za njih ukrao bradvu, sekiru i budak. Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! Za raonik i sekiru Treba dobar jaki kov, Da se posle ne rugaju: Kovač bio ladnokov! Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Senju njihov broj su uvećali venturini (begunci iz mletačke Dalmacije). Od oružja su imali pušku, sekiru, handžar. Borili su se hrabro na moru i na suvu1.