Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije. Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru.
Sima ne hte kući, nego okrete naniže mehani. Puna mehana selaka. Zbijaju šalu, zadirkuju jedan drugoga, pričaju gde je koji što nagrabusio, i smeju se.
Višnjice; Jocu Jocića, izvanrednog seljaka III klase sela Stublina, za seljaka II klase sela Ropočeva, a da vrši dužnost selaka iste klase u Velikoj Ivanči i da zbira letinu s imanja istoga; Niku Nikića, šustera V klase u esnafu beogradskom, za
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na Žuravi čekaše družina. Tu se behu iskupili svi što se od Srećka harambaše odvojiše. Beše tu selaka i iz okolnih sela: Sovaljka, Bogatića, Klenja, Ali-aginog Salaša i Banova Polja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gore do Sofke poče da dopire vika, blejanje stoke, i ukroćivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje selaka. Iz čaršije se sve više i više dizala graja, vreva, šum, i to je sve brujalo i na sve se strane mešalo sa prašinom,
U tom, kao bez duše, dotrča Arsa i, kad ču, on od straha sede na zemlju. — A ti? A vi? — poče da viče na selaka. — Eh, bre, Arso!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi. Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare.
Ne samo zbog mraza što pred suton okiva prtinu. Želi da ga niko od selaka ne prepozna, zaustavi ili nešto upita. Uzaludno pokušava da savlada radoznalost očiju upornim gledanjem u kočijaševa
— Ih, tako je mali, pa ćemo da izginemo za njega — uzdahnu glasno, u trenutnoj Tišini, neko od selaka. Držeći pečat u ispruženoj i podignutoj ruci, Aćim ga zagleda. I ostali ga okitiše očima.
A pitam ja tebe, oficiru, je li ovo tursko selo da vodiš vojsku na njega? Dvadesetak selaka se složi, ali ne suviše glasno, pa se gunjevi zanjihaše ka šinjelima, šinjeli ustuknuše nekoliko koraka ka gomili konja u
I kao beži što mu je žena zabranila da pije. I kao zbog stida, sramote, pozdrave selaka ne čuje. Đorđe ne misli kuda i zašto ide. Sede pod brest u svojoj njivi.
Katića iz Prerova što je podigao bunu protiv dinastije i nije hteo iz apse da izađe dok mu vlasti nisu i poslednjeg selaka pustile. Čuje: po kaldrmi neko brzo hoda. Aćim ustrepta: Milunka utrčava u njegovu sobu i viče: „Muško! Unuk!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
os’ječe mu glavu, pak Liješa za tavnicu baci; pak se opet natrag povraćaše, opet dželat sa tavnice viče, te dozivlje Selaka vojvodu: „Ko je ovđe Selak Vasojević, nek iziđe pred tavnicu kletu, došla mu je ostarila majka, od paše ga uze na
se Selak Vasojević te iziđe pred tavnicu kletu, dželat trže sablju ispod skuta, manu sabljom, os’ječe mu glavu, pak Selaka za tavnicu baci; pak se opet natrag povraćaše, opet dželat sa tavnice viče, te dozivlje Vuksana vojvodu: „Iziđ’ amo,