Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Što je bilo najgore, ni njegova žena nije odobravala selidbu u Rosiju, nego je pretila da će se vratiti ocu, kapamadžiji Grozdinu, u Rumu.
u Mahali, koja nije htela ni da čuje da se seli u Rosiju, koja je nameravala da se odupre, i oružjem, Temišvaru, a selidbu Isakoviča smatrala za neku, oficirsku, izmišljotinu.
saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja se bila sva izmenila, otkad je on spremao tu svoju selidbu u Rosiju – bili su dotukli Trifuna.
Sve do onog dana, kad su njegovi Mahalčani hteli da izvrnu oberkrigskomisara Garčulu, Trifun, selidbu u Rosiju, nije ženi pominjao. Izbegavao je to, koliko je mogao.
Manje bi potrošili na to, nego na selidbu u Rosiju. Ona je govorila da bi se lako moglo postići da se taj njihov pokušaj, da napuste Austriju, preda zaboravu.
Zato su im odobravali selidbu u Rosiju. Zato su im oduzimali stare barjake. Zato se gradio drum prema planu grofa Merci.
videti ni svoje ljude, koje je bio, sa Trifunom, u Srem, preveo, a koji sad čekaju da čuju, je li živ, i kad će početi selidbu u Rosiju. Neće više videti ni svoju dragu tvrđavu, Varadin, ni zelena egzercirišta u Temišvaru, po kojima je jahao.
Pa mu zato, na nemeckom, eto, obećava da nema šta da brine, da će Pass, za selidbu, dobiti svi, svi koji su se upisali na spisak Ševičev, i da to niko više ne može sprečiti.
Jeste, reče tužno, kad je prestao da jede, Vasilije ima za sobom samo manjinu, za selidbu, ali, kad se vrati iz Rosije, pretvoriće je, sigurno, u većinu. Mudar je Vasilije. Radi on črezvičajne poslove, dobro!
Još je gore bilo to, da su vlasti uhvatile neke rosijske špijune, koji su dolazili da mame na selidbu. Obično se ispostavilo, posle, da su to bivši, austrijski, oficiri, Srbi, koji su se bili odselili u Rosiju.
deset dana pred povratak Pavlov, u Temišvarskom Banatu, objavljen je akt o kažnjavanju svakog, ko bude vrbovao ljude za selidbu u Rosiju, a isto tako i, svakog, ko bude nagovarao na to. „Werber, Emissarii, Aufwiegler“ – pisalo je u aktu.
Grozdin, kao i njegova ćerka, nije odobravao selidbe u Rosiju, a još manje selidbu svoje ćerke. Za njega, u tome, da je sa jedne strane Austrija, a sa druge strane Save Servija, pod Turcima, nije bilo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
jedno drugome cene hleba, šećera, rada, oni su jednako dodavali ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu, selidbu u Ameriku, i dizali glave i pitali: „Ki govori, ča govori?