Jakšić, Đura - PROZA
Ima tu ljudi i iz dalekih sela: Gružana, Temnićana, pa, bogami, i čaršinlije, poznavajući gostoprimstvo mirnoga seljaka, nisu propustili da toga dana u Planinac ne dođu; a svaki se, opet, domaćin otima kako će lepše i bolje gosta dočekati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Srbi jurišiše i sa sve strana zapališe kuće. Naši, koji su znali gdi je zatvoreno oko 60 Srba varošana i seljaka, otrče, obiju zatvor i puste da ne pogore.
Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mehandžija i momci — Cincari, kao što je i to već obično u nas po svim mehanama. Osim seljaka, tu su počesto svraćali na kavu učitelj i dva praktikanta iz sreske kuće.
— Pravo veliš, gospodine, bogami! — reći će jedan od seljaka. Ovaj se današnji pojas nekako obezočio i batalio da bog sačuva!... Šta se čini, čudo te i ovo malo bog još daje.
!« priviknu na Đuku i kao popreti glavom. »Sad, sad, gospodine — eto me!« odgovori Đuko mahnuvši glavom na onog seljaka, pa onda trže oba pištolja i viknuvši što igda može: »zooort!« opali ih. — Živio Đuko! — graknuše gosti.
Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo. Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci.
Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo.
Momče otrča naviše k čajiru. Ćir Trpko nastavi pričati do kraja svoj san. Malo-pomalo nakupi se poviše seljaka u mehanu. Zametnu se tu razgovor o svačem.
Sluga okreće pile na ražanju na ognjištu, a učitelj s revizorom, kmetom, popom Vujicom i još dvojicom seljaka na ispitu. Revizor pita đake. »Kaži ti, mali, ko je bio prvi čovek na svetu?
U donjem je kraju sudnica opštinska i odmah do nje mehana. Već se tu beše iskupilo nekoliko seljaka, a među njima kmet i opštinski pisar. Kad smotriše ozgo gegru, istrčaše svi napolje da vide šta je.
Kad napisa pismo, odredi dva seljaka s kolima i jednog pandura da odmah idu u Beograd i da sanduk i pismo predaju na čelniku lično.
pandura iste klase u ne gotinskim vinogradima, a da vrši dužnost papudžije II klase u esnafu jagodinskom; Mišu Mišića, seljaka II klase sela Parcana, za seljaka I klase sela Višnjice; Jocu Jocića, izvanrednog seljaka III klase sela Stublina, za
vinogradima, a da vrši dužnost papudžije II klase u esnafu jagodinskom; Mišu Mišića, seljaka II klase sela Parcana, za seljaka I klase sela Višnjice; Jocu Jocića, izvanrednog seljaka III klase sela Stublina, za seljaka II klase sela Ropočeva, a da
jagodinskom; Mišu Mišića, seljaka II klase sela Parcana, za seljaka I klase sela Višnjice; Jocu Jocića, izvanrednog seljaka III klase sela Stublina, za seljaka II klase sela Ropočeva, a da vrši dužnost selaka iste klase u Velikoj Ivanči i da
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On s ovim kapitalistima eksploatiše seljaka — podržava ga sve jače u gluposti — a sam ništa ne radi!... Hoću da presvisnem gledajući ovu nepravdu!...
On istrča napolje. Već se bješe prikupilo nešto seljaka. Nekakav strah bješe obuzeo popa, da se jedva držaše na nogama. Aksentije Smiljanić pozna ga u mraku: — Pobježe!
Morao sam proći kroz moje selo. Na pošljednjoj stanici dobijem novog komordžiju, nekog Iliju Teovilovića, moga seljaka. Kažem mu se. Mnogo smo štošta govorili. Već se primicasmo selu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A oko kuvara iz ruskog poslanstva, pred niskom i crvenom, od cigalja, kafanom „Kod Tri Seljaka” okupila se jaka gomila i kuvar sa onom važnošću figure iz diplomatskog tela, tvrdi javno i ubedljivo da će ofanziva
A kad se u srezu pojavi ajduk on skine đudu i lično ide u poteru. Is— kupi seljaka pa ko budžu, ko budak, ko kosu, a samo on nosi pušku-kapislaru. I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale.
Afrika
Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi. Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Život je, kaže, lud, kad čovek, pored žene, ima i taštu, a još luđi, kad naumi da se seljaka i ode u nepoznatu zemlju. Ostavio je, kaže, joldaše u sirmijskim husarima, ostavio kuću, ostavio svoje, svakidanje,
u Rosiji, bila je samo ta, da su oni Rusi, namirisani oficiri, bili sretni i veseli, pri takvom životu, a ovaj potomak seljaka, nesretan i tužan. S vremena na vreme, Višnjevski je govorio da je ljudski život, pakao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka. Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima.
Devedeset od sto dinarskog stanovništva živi od zemljoradnje i od stočarstva. Procenat seljaka je veći no u ma kojoj drugoj južnoslovenskoj grupi.
Gotovo stalni ustanci dinarskih seljaka u tursko doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815), naročito su bili olakšani
Engleski putnik Travelijan nedavno je pominjao ovu solidarnost srpskog seljaka*. Osećajnost i simpatije — Izgleda da se duh koji živi u zadruzi i uopšte dinarska međusobna pomoć mogu objasniti
S osobitom umešnošću raspoznaju šta mogu primiti od tuđe ljubaznosti. Ove ih osobine stavljaju visoko iznad seljaka mnogih drugih naroda.
ovoj sredini i sa uvećavanjem gustine stanovništva sve se više preobražavalo ovo društvo, sastavljeno u početku od seljaka. Oni se naseljavaju po gradovima, postaju zanatlije i trgovci, počinju da primaju navike gradskog života.
Bogatstvo se povećalo i plutokratska klasa počela je da se razvija. Ovaj narod od seljaka uspeo je od početka da organizuje srpsku državu na drugi način nego što su bile organizovane okolne države: Turska,
Ipak je bilo stupnjeva u manifestacijama ove veselosti. U svojim Memoarima prota Mateja Nenadović priča o susretu seljaka, koje je vodio u borbu, sa seljacima Karađorđevim.
To je bila masa seljaka od kojih je svaki imao vlastitu zemlju. Jedino odlikovanje je bilo biti pop ili knez. Popovi su se nešto malo izdizali
Cenjeni od svih, oni služe kao primer selu i kraju. Grubosti u svakodnevnom životu, koje se uopšte mogu posmatrati kod seljaka, skoro nema kod šumadijskog stanovništva.
Ova visoka vrednost šumadijskog seljaka održi se skoro u celini kad on postane trgovac: pouzdanost i časnost srbijanskih trgovaca jako su cenjene.
Kod bosanskih seljaka se sve više razvijala prava vera u Srbiju. Pod uticajem svoje dinarske mašte zamišljali su Srbiju kao živo biće, kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jednog velikog plasta slame, koji beše pun živine, oko nekih dvokolica sa velikim točkovima, bilo se iskupilo mnoštvo seljaka, seljanki i dece. Pred njima, držeći svoje konje za uzde, stajahu dva dragona, očevidno vrlo zadovoljna.
Prebacivao im je da su krivi što se svet seljaka i što oni, trgovci i zanatlije, nikako ne mogu da se skrase. Što se tiče njegovoga brata Vuka, koga toliko hvale, taj
ruku, mrtav, pod biljem i muljem, onakav kakav je bio one večeri, tamo, u daljini, kod Štukštata, nesahranjen, kad ga dva seljaka nađoše i, dohvativši ga za noge i ruke, baciše u Rajnu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Vuk to, na svoj način, veoma jasno, sažeto i lepo kaže: „Narod srpski nema drugi ljudi osim seljaka. Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućalnije) i majstori (ponajviše ćurčije, terzije,
Spreg je vid udruživanja tegleće stoke u vreme obavljanja oranja, na obostranu korist sprežnika. Ono što dva seljaka koji imaju po jednog vola ne mogu da postignu sami, mogu veoma lako ako se udruže.
Savatije Grbić izveštava: „Kod seljaka deca nikad nisu besposlena. Još od četvrte godine dete počne da vrši neki lakši posao, i što je starije, to mu se i
Koliko je današnja svest seljaka sinkretička, odnosno koliko se u njoj mešaju ne samo paganstvo i hrišćanstvo, već i arhaična svest sa modernim ateizmom
73—119. ¹ Brajović, M., „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka Prosveta, Beograd 1984, s. 121. ³ Stanojević, M., „Običaji i verovanja na Timoku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 51.
34. ⁷ Dragičević, T., „Narodne praznovjerice“, GZM, 20, Sarajevo 1908, s. 489. ⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 190; Filipović, M. S.
197. ⁷ Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba, Beograd 1914, s. 21. ⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 195.
S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, Beograd, 1986, s. 82; up. M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 201; Petrović, P. Ž., isto, s. 260. ³¹ Karadžić, V. S., isto, S. 82; Petrović, P. Ž.
R. Đorđević, Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Prosveta, Beograd 1985, s. 369—370. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 273. i 318. ³ Filipović, M. S.
378; Isti običaj beleže i Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 199, zatim Majstorović, S., „Pabirci iz narodne pedagogije“, Školski vjesnik 7, 1900, s.
60; Trojanović, S., „Glavna obeležja srpskog naroda“, GEM, 1, 1926, s. 62. ¹⁷ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1983, s. 209. ¹⁸ Trojanović, S., isto, s. 62. ¹⁹ Čajkanović, V.
350. ²⁵ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 17. ²⁶ Vrčević, V., Razni članci, Dubrovnik 1891, s. 29. ²⁷ Nenadović, Lj.
Matavulj, Simo - USKOK
i duhovitost, ono skladno držanje i sklad u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki španjski grandi! Najviše ga zanimaše Milica.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
3 1741, nova robljenja srpskih seljaka i otimanja zemalja iz njihovih ruku, zabrana srpskim varošanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju imanja, tako da se
On je imao prirodnu bistrinu i oštroumlje srbijanskog seljaka, vanredno asimilativan duh, sposobnost da stvari brzo shvati i primi, i da samostalno i dosledno izvodi zaključke.
On je živeo na selu, ali nije slikao ono što je video no ono što je hteo da vidi. On voli seljaka i kao romantičar koji »prirodnog čoveka« stavlja iznad civilizovanog čoveka, i kao narodnjak koji misli da je narodna
On je opisivao seljački život u suvremenoj Srbiji: Pregled zadružnog stanja Srba seljaka, 1857, Opštine u Srbiji, 1857; naročito je koristan, iako nesređen opis Život Srba seljaka (I—III, 1867, 1873, 1877;
Pregled zadružnog stanja Srba seljaka, 1857, Opštine u Srbiji, 1857; naročito je koristan, iako nesređen opis Život Srba seljaka (I—III, 1867, 1873, 1877; sve skupa 1894).
Tada nailazi na svoj uzor, na austrijskog pripovedača P. K. Rozegera, koji je sa uspehom slikao život tirolskog seljaka.
Od osamdesetih godina on relativno realnije posmatra život i trudi se da verno slika život srpskih seljaka u Sremu. 1883.
u stvari je bio apologičar »starog dobrog doba«, verovao u velike urođene osobine srpskog naroda, veličao čistu dušu seljaka, zgranjavao se od tuđinske civilizacije koja ga kvari.
Stare apsolutističke stege počele su popuštati. Oslobođenje seljaka je izvršeno; sud i administracija se reformišu, dobiva se univerzitetska sloboda, škole se širom otvaraju; stvara se u
»Oslobođenje, veli jedan ruski pisac, to je velika deviza svega tog nemirnoga doba: oslobođenje seljaka od spahije, građana od vlade, žene od porodične tiranije, misli od tradicija i idola prošlosti.
On je po svojoj prirodi bio satiričan duh, imao osnovni mentalitet srbijanskoga seljaka sklonoga šali i podsmehu, naročito na račun vlasti i njenih zvaničnih predstavnika.
Seljačko dete, sačuvavši seljačku dušu, pun ljubavi za selo i za seljaka, on uzima u zaštitu seljake od zakonite hajdučije i bezdušne eksploatacije malih i velikih »gazda«.
Milićević, Vuk - Bespuće
I Gavre Đaković strpljivo silažaše s kola kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno ponovo sijedao, prolazeći varošice,
Oni su skočili bosi i neobučeni iz kreveta. U drugoj sobi, pri svjetlosti male lampe, stajala su dva seljaka, mokri i pokisli, sa izvraćenim dugim kožunima; sa dugih, prljavih jarećih dlaka kožuna i iz blatnih, kaljavih opanaka,
I kad bi se ostavio svojih zebnja i briga o šumi, čitavo vrijeme bijaše obuzet parnicom koju je bio digao protiv nekih seljaka na koje je sumnjao da su ga ranili iz pušaka. O tome je on sa sobom glasno razgovarao.
Nad glavom mu bijaše jedan drveni polilej, ručni rad jednog pobožnog seljaka koji je izučio rezanje kad je bio na robiji.
Sremac, Stevan - PROZA
A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu. Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti
Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja?
Lanjske godine dobije on tako poklon od jednog seljaka, nekog Krla — prezimena mu se ne sećam, — znam samo da se pomalo bavio i trgovinom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vid i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te noći, uoči dolaska djeda i njegova kamarata, ona će ti usniti kršno momče u svečarskom ruhu, pravog mladoženju.
Tu se tako dohvatio i zdrpio sa žandarmerijskom patrolom da im je čak i puške oteo i bacio u bunar. Sve po četvorica seljaka, ličkih doseljenika, vješali su mu se o ramena da ga smire, a presenećena školska dječurlija opčarano su zijala u
Dolje u dubini, malena kao igračka, ćutala je ostavljena kuća. Nigdje ni žujove ni seljaka. — Već je taj nekud zdimio s kravom, ne bi ga sad ni božija majka našla — javnu se Vasilije i saučesnički se
Seljak! To njemu večeras predstavlja strogo određen i dobro znan lik, neizmjenljiv i skoro vječit, lik seljaka s torbom, spremnog i na oprezu, „s nogom u stremenu“.
— Ma šta ti to meni veliš, kumiću? — Tako ti je, kume — ozbiljno kaže Pantelija. — Dešava se tako nekima, propuste seljaka bez legitimacije, a kad tamo, preobučen bandit. — Pa zar ja bandit, kume? — beči se seljak.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Naročito ako je subota, ne može se od sveta — pazarlija — seljaka, koji se vraćaju svojim selima. Neki pijani, na konjima, isprečili se i zaustavljaju svet, ispijajući okanice, onako s
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru.
Otac onoga junaka bio je rsuz, pa je pokrô jednoga seljaka i tako se obogatio. Oni čobanin što je onuda sa stokom naišô i ćemer iskopô, to je sin onoga seljaka što ga je otac
Oni čobanin što je onuda sa stokom naišô i ćemer iskopô, to je sin onoga seljaka što ga je otac junakov pokrô. Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao.
MUDRAC I SELjAK Nekakav mudri čovjek prođe putem, pak vidi jednoga seljaka đe kopa i nazove mu: „Pomoz bog, rabotniče! Jesi li sustao?
Začudi se mudrac kako je to, i ne mogući razumjeti upita seljaka: — Duše ti, kaži mi kako je to? Seljak odgovori: — Bogme ovako: što vraćam dugove, to hranim oca i majku; što davam
115). 17. M. B. Milićević: Život Srba seljaka, Beograd 1894 (drugo izd.) 18. Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19.
107. 56. KAKO JE POSTALA KRTICA: Objavio Milan B. Milićević u svojoj etnografskoj studiji Život Srba seljaka, str. 52 (drugo, prerađeno i popunjeno izdanje, 1894). 57. KAKO JE POSTALA KORNjAČA: Zabeležio Vuk St.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog konja.
kako ste i sami mogli da se uverite, život rođenih Beograđanki nije tako jednostavna tema kao, na primer, „Teško stanje seljaka u devetnaestom veku“ — omiljeni motiv onih vazelinskih uštvi iz mog odelenja, stručnjaka za ulizivanje.
Draga moja gospodo i drage moje dame, ja večeras među vama ne vidim ni jednog seljaka, ni jednog ribara, vinogradara niti kovača poštenih, žuljevitih ruku! Da ne govorimo o predstavnicima Gradske čistoće!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i slikar iz najboljeg doba vojskovođe muzeji galije i viseći vrti Semiramide sve je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
dole!“ — i njihovi uzvici izgubiše se sa kloparanjem gvožđa. Iza stanice čuje se takođe pesma. Grupa seljaka navali na peron. Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka.
Bilo je malo vojnika na ulici, više seljaka, starijih, sa torbama na leđima... Iz palanačkih radnja dopirao je miris katrana i štavljenih koža.
Stajali su tako otvoreno jedna prema drugoj dve neprijateljske vojske. I ta dobroćudna lica seljaka molila su se jednome Bogu, da bi, prizivajući toga istoga Boga, opet pucali jedni na druge.
Njega da uhvate?!... Pade mu na pamet kad je ukrao vepra iz obora jednoga seljaka, pa svinja nije ni skiknula. „A tek neću točak!“ — pomisli zadovoljan, opet se počeša, pomerajući čaškire oko slabina.
“ Pronosi se legenda od usta do usta. Pričaju da je to proročanstvo nekog vidovitog seljaka, i što je on dosad prorekao, sve se obistinilo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pred školom seđahu, na jednoj klupi, nekoliko seljaka i malo podalje, na visokoj stolici, jedno lepo odeveno žensko čeljade.
Celo njegovo držanje odavaše običnog seoskog leventu, koji ne radi teže poslove, a živi bolje od seljaka. Vazda je odeven kao da će na sabor, puši duvan gospodski na muštiklu »od pene«, nosi češće cipele i kupovni štap.
Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa radost, koju on nije ni sakrivao. Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin pogled na sebe,
!... prošapta ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i gledajući preneražena seljaka pravo u oči, kao da ga sugestuje. — Hoćeš?... Propusti ga napred... pa onako s leđa... nožem, pirni ga...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je putovao do Rusije. Taj kaluđer mora da je bio bezbožnik, jer je toliko napadao na kćeri seljaka, da su ga jednom, u Vršcu, bacili u nabujali Mesić. Kalcan se nije udavio. Isplivao je.
Žandarmerija je tada bila rekrutovana od isluženih seljaka i bila je van sebe u takvoj prilici. Žandarmi su, zatim, ispalili dva plotuna, iznad naših glava, ali sa bojnim mecima.
Možda ćete reći: sve to nije važno. Da, kad bi u našem Parlamentu imao pet stotina tvrdoglavih, mišarskih, javorskih seljaka, pa da ne mrda ni tamo ni amo. Ne bih točio limonade iz Makijavelija.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
, pa svečanikom, brate moj, ima dosta i nas seljaka, Elem, sedim ja, brate moj, sa mojom lušom i gledam u šareni svijet...
Ako hoćeš da navedeš seljaka na zlo, samo ga naljuti, pa da vidiš posle šta se čini. Ljudi počeše da se ljute. Dosadi im ovo uzaludno traganje i
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Docne za selo u kome kmetuje ča-Milisav. Sreta uze »zbogom« i ode. Ode i Mića i ono nekoliko seljaka. Ostade ćir Đorđe i Tašula. — Gumari bre, što spiješ?! — viknu ćirĐorđe na Tašulu koji se trže.
U celom selu ni piličnika! Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad. Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne slušaj ni učenjaka, ni seljaka, ni Vuka, ni Onog s Neba: Ne piši kako govoriš, već piši kako treba! A kako treba, izmeđ Subotice i Peći, Jedino će
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Više je izgledalo da je to od njihovih seljaka, čivčija, kao neki poklon i dar, nego li napolica. A već arende i zakupi od vodenice toliko su unapred i ko zna za
Ali najviše se sklanjaju i beže strepeći da ih ne pregaze konji pijanih seljaka, koji tamo po čaršiji zastaju ispred svake Mehane, da još ispijaju okanice, pa onda kao besni jure ovamo na konjima.
dok je međutim ona znala da ih je on naučio da tako navlaš govore, — krišom i od Sofke, posla naročitog čoveka, nekog seljaka, koga joj je Magda našla.
u onaj deo varoši, koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske.
Marko je imao sestru, i to jedinu, koju je, hoteći da je poštedi da se ne bi udala za kakvog njihovoga seljaka i bila izložena teškom seljačkom i planinskom životu, odvojio i ostavio kod kuće.
gledali, podsmehujući se i sažaljevajući je, što eto i ona već mora da se uda, istina za najbogatijeg gazdu ali još seljaka, tek što se doselio, i to za muža koga nije ni znala i koji je bio još dete. I to ona, ona!
I svi oni, njeni, zajedno jedno uz drugo, da se time kao odvoje od ostalih svatova, osobito od svekrovih, od onih seljaka na konjima. A iza sviju ide on, svekar joj.
Ne gledajući ni na svekrvu, koja ostade preko praga ležeći, ni u seljaka koji je, onako ukočen | stojeći nasred kujne, sekao celu kujnu i oštro se od tepsija i sahanâ, poređanih po polici,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na putu sretoše nekog starog seljaka, koga sve selo zvaše „striko pečeni“, valjda što je zbilja nalikovao pečenu jarcu. Taj je starac poznat bio zbog svoje
Namjernicima, što bi ih mogli zateći, lako se bilo skriti — hrt je stražario. Ko od seljaka samo nazrije grofa, bježi bez strva, kao od čume. Pa kako i djeca u prilici umiju se dovijati i lijati!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Doznavši to novi njihov subaša, zapovjedi da se danas zgotovi čast kod jednoga seljaka i tu da dođu svi da se časte i vesele a sjutra kod drugoga, i tako redom dok se svi ne izrede, pa onda opet ispočetka.
Kad se putnik poslije dugoga vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru.
“ | 18. ŽEĐA I VINO. Spopane teška žeđa jednoga seljaka pošto je bio na poklade mesne objedovao, a ne imajući od kuda da kupi, srećom vidi jednoga svoga susjeda đe nosi
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Poslije ručka Vrtirep predloži da pogreb bude odmah, te da se bar veći dio seljaka raziđe. Na provincijalovu licu, uz izraz: „O, kako mi je sve to dosadno“, pojavi se još kao njeki znak pitanja, koji je
Kuvar i Bakonja otidoše na prozor. Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka. Nasta gužvanje i graja. Srdar i Vrtirep iđahu od jednoga do drugoga.
Ta Jela, kći jednoga imućnoga seljaka, bijaše poviša od Bakonje, tanka u pasu, a širokih grudi, crne kože, malena čela i blagih, plavijeh očiju.
Slušajući te razgovore, Bakonja češće otvaraše vrata i gledaše bogatog seljaka, koji stojaše na trijemu oborenijeh očiju i veoma zamišljen, tako zamišljen da se ni obzirao nije na gužvu svijeta, koja
Uzećeš jednoga tovarnoga konja, pa ga osamari. Uzećeš jednoga seljaka da te prati, ali mu ne daj više od dvi plete nadnice. Ajde, naredi se! — završi Brne i poče nješto pisati. U varoš!
Poslije ovlašnijeh razgovora, pop Ilija poče govoriti o osobinama naših seljaka. Kaza da među seljacima doskora ne bješe verske mrzosti, da su se ljudi obiju vjera među sobom ženili i kumovali, da su
Ajdemo! Bone ga odvede u glavnu ulicu, k advokatu. U predsobi bješe mnogo seljaka u pisarnici takođe. Advokat, videći fratra, ostavi sve, pa im priđe. Bone mu prikaza Bakonju i predade pismo Brnino.
Već se zbog vremena nije moglo sjedeti pod orahom, a krčma bijaše puna seljaka, kao ’no ti oko Božića. Maša nješto sračunavaše kredom na tezgi, a sin joj Tomo posluživaše ljude.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim zastade, ali se ne okrenu. Pred ošptinom, u magli, crni se i kao da tone gomila seljaka. — Pred njima moramo da smo onakvi kako to dolikuje narodnim starešinama. Aćim naglo pođe i ubrza korak.
— Stojte, braćo, ne bojte se! Vojska nije vladina i kraljeva. Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka! — guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže. Čini mu se da i brest maše granama.
U suton se i kuknjava dale i glasnije čuje. I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.
Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva, ljutilo ga tandrkanje kola, psi, svaki glas, šum; za vreme večere poslao je Milunku
Cela Srbija da ga zna po pameti i znanju. Pa je u jagodinskoj mehani na konačištu sreo Adama Bogosavljevića, seljaka što je čitao novine i knjige više od učitelja i lepše o njima govorio od starih kaluđera.
Pa bunu što je podigao... Alal ti vera što si njegov unuk! danas trguje sve sam božji krivomerac. Štitio je seljaka i siromaha na svakom mestu. Nije, da kažeš, on bio dobar samo za svoje selo i svoj srez.
Aćim se klati u sedlu, sunce i senke prelaze po njemu. Natušten je, sve ga boli, ali kad iz avlije čuje dovikivanje seljaka „neka ti je živo, čiča-Aćime!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Samo je sve veći broj seljaka hodao pogureno od duge povijenosti nad poslom. Ali uzalud su trgovci tražili da rezbari klešu po već utvrđenom obrascu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ia širokoj i pustoj ulici palanke, i gdekad pokisle konje koji su se pušili i mokre dizgine i ruke pogurenog u taljigama seljaka pod kapuljačom; pa beskrajno duge zimske noći čame, dok je gospodin Leđenski prekraćivao vreme kockom u kafani, a ona
“ Ipak silazimo zajedno. Ulazimo u kafanu. A tamo, ona puna sveta, više seljaka nego li varošana, skoro sam seljak. „Šta je ovo?“ — pitam ja moga druga. „Ovo mi na neki zbor izgleda.
novi život, sitničari i pazari svakog dana po nekoliko groša, pa mu prolazi vreme i razbija onu čamotinju zadirkivanjem seljaka.
Pa izađe poneki put na pijac da pazari, gura se kroz onu gužvu. I kupuje tako bundeve od nekog seljaka, te izbira i odvaja jednu, koju mu drago, pa je raseca.
svi onako skupa u njegov dućan, a on uzima iz komšiluka neke šnajderske mustre od štofova, pa na onom paketu zaklinje seljaka da je dukat zaista ispao proletos babu iz nedara kad je sij’o na mestu zvanom „Osoje“, i kako pravo govorio tako mu
Zatim smo se uputili kafani, pred kojom je nekoliko seljaka stajalo ćuteći, a u onoj poznatoj radoznalosti pred novim putnicima.
Što se tiče ovih seljaka, ja sam, ugledavši ih, osetio samo to: da ne bih nikako voleo da me smatraju za brata moje saputnice.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Milost, milost, gaspađin duôktor!... A publika se sladila mukama čovjeka, i još trbušasta čovjeka, uz to seljaka, i k tome još stranca! Skeč je znao potrajati i četvrt sata, i dvadeset minuta ponekad.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svačije drugo tuđenje on je vraćao odsudnim preziranjem i nekom, neobičnom za seljaka, ponosnom ohološću; ali jedan takav Stankin pogled, u kome bi on mogao pročitati one iste izraze, koje čita u
ako se vazda nosio seljački, ipak i u njegovu odelu i držanju beše nečega, što vas prinuđava da ne gledate u njemu obična seljaka: on nije ni u čemu nalikovao ni seljaku ni građaninu, on beše sam za sebe.
Niko od seljaka nije upamtio da je video Vuja ma za kakvim poslom, niti mu je ko znao odrediti pravo zanimanje. Svaki dan je provodio u
Na dva tri koraka pred njim začu se glas: — O-o-o, bato, o! Zagledavši se kroz trnjak, on ugleda pred sobom, u potoku, seljaka koji drži dva vola u porožju i poji ih na jednom viru.
Odmah sutradan, oko zaranka, isto društvo opkoli kuću Nikole Čolića, bogata seljaka iz Grabovca. Nikola je bio na putu, i razbojnici, znajući tačno kad će se vratiti, čekahu ga svakoga trenutka.
a ova mu se pokaza kao dragocen pronalazak, te on ne propusti nijedno veče da ne provede u ovom novom i, za njega, seljaka, veoma neobičnom društvu. Upozna se brzo sa svima ženskima, a jedna mu postade bliska, veoma mila i bliska prijateljica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru.
A Turčin se nađe uvrijeđen, obode konja pa na seljaka vičući: — A da pošto mi, Vlašče od Vlaščeta, ne vjeruješ, sad ćeš viđeti što će ti se dogoditi!
No kad mu umrije popadija, onda pop zavika narodu: — Što je ovo narode? Pomrije svijet! TESTAMENAT Seljaka na umoru ispovijedao pop, pa pošto ga ispovjedio, zapitaće ga da li je raspoložio svojim imanjem.
Jedan dan neko od njegovih seljaka susrete ga i od jada u ljutini pozdravi ga šaleći se: — Dobro jutro, pošteni čovječe!
Kad se putnik poslije dugog vremena vrati natrag, i došavši opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o njegovim herojskim borbama protiv Turaka na početku devetnaestog veka.
A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na
A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na
Ali niko ne radi toliko koliko srpski vo. On je svuda najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna,
i jednog Grka trgovca kojije imao mnogo novaca i nosio skupa varoška odela, ali nije bilo nijednog uglednijeg srpskog seljaka u Idvoru, bez obzira koliko je bio siromašan, koji sebe nije smatrao važnijim od ovih ljudi čija je uloga prolazna.
Posumnjao sam da ću ikada uspeti da naučim reč-dve ovog neobičnog jezika. Setio sam se seljaka iz Idvora i njihovog govora na poselima, njihovih krilatica od kojih je svaka prodirala pravo u moju dušu.
Moj odgovor na pitanje seljaka: „Pa kako si onda ti, za ime sv. Mihajla, uspeo da se tamo snađeš i živiš? bio je sledeći: “Skromni pastir iz Idvora i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ANTICA Prije no sam je lično upoznao, iz potankog pričanja seljaka, u više mahova, doznao sam za njezin način života. A sada, kad plovim službenim poslom u malom čamcu prama „njezinome
je za nju iz grada primao malu mjesečnu potporu, a kad mu je uskratiše, naputi je na službu u selu kod jednoga imućnoga seljaka. Ovaj odmah nađe posla curici.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Evo jednog Holovog primera: kad je američki poljoprivredni stručnjak upitao nekog egipatskog seljaka koliki prinos te godine očekuje sa svoga imanja, seljak se ozbiljno uvredio zato što je već samo postavljanje takvoga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Više izbezumljena nego hrabra, Sofka je, kad je od tetke saznala da je ne udaju ni za bogatog seljaka Marka, nego za njegovog nedoraslog sina, smogla snage da, protivno redu i običaju, ode ocu na razgovor - da se
u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske“. 106 Videla je to, procenila i doživela ipak - Sofka.
Vrednovanje je, razume se, u korist prvoga a na štetu drugoga. U odnosu na varoški red i običaje, ponašanje seljaka izgleda ili kao nepoznavdnje pravog reda ilikao zbunjenost i pometenost pred višim svetom. Zato su Sofki i smešni.
132 Jedan se detalj posebno izdvaja: klečanje ili ležanje seljaka uz kućni zid. Prvo zato što se ponavlja, i ponavlja se na velikoj dužini teksta, od VI do XXVI glave, a drugo zato što
Halucinantno povezane, pojedinosti iz pejzaža slivaju se zatim u fantazmagorično kretanje, sa slikom istih onih seljaka što poređani uz kućni zid jednako kleče ili leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego
Granica sa Turskom u isti je mah i granica s Arnautlukom, odakle je većina seljaka prebegla, pa i gazda-Markova porodica, bojeći se krvne osvete.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi. Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
BOŠKO, Stanin sin Prvi, drugi, treći TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila pobunjenih SELjAKA HADžI PRODAN PRVI AKT PRVA SCENA Gusta šuma u okrugu smederevskom. Isak Piletić sedi sam više neke provalije.
mesto Spasenija raspletena; Vuk, Radak, Isak; za njima, vezanih ruku, Stana i dva Turčina, a posle gomila naoružanih seljaka. ISAK: dockan je sve, U krvi svojoj leži vojvoda! SPASENIJA (poražena, gleda nemo u mrtvo telo): Mrtav je on!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kao konjičku pratnju Komarov povede beograđane Gaju Damnjanovića i Nikolu Đorđevića i još Z—4 seljaka. Dođosmo do naše mrtve straže. — Bratci, estь Turki vperedi? pita Komarov stražare. — Turci je l'?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
'Vala vam đe čuli i ne čuli!“ Pisarčić: Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka. Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se, onako sakat, diga' u bunu i poša' protiv ovog
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Od seljaka tako postaje hajduk, od domaćina - zaštitnik naroda, od porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majk
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Tolike čivluke, tolika imanja, dućane i kuće, pa sada žive od milosti seljaka, pređašnjih svojih čivčija, koji su bili na tim imanjima i od njih otkupili ih. I tako svi redom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŽSS — M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1894. ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena LM — Auѕführlicheѕ Lexіkon der
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad ne mogaše s trgovcima se pomoći, ulazi iz krčme u krčmu, naruči po litre vina i piju— pazari. Neki od seljaka i uzeo bi kukuruz jevtinije, ali nema gotovih novaca, a Vojkan ne može čekati.
Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom protelali, pa da vidiš: eto tvojih seljaka k meni, taman kao ovce na so... — Nemoj, gospodaru, živ bio! Ja bih dao hiljadu talijera.
Sjede na „poltronu”, što je pop Vrane posudio u varoši naročito za nj (donesoše je dva seljaka pa, zeći na nju putem sa poštovanjem i strahom da se ne pokvari, i smjestiše na određeno mjesto).
Sijeno sa livada tek da zaleže za blago zimi; koze, što su najberićetnije i najizdašnije za seljaka, zabraniše, a duhan plaćaju kao ni sebi ni svome. Plati porez, šumske globe, poljske i druge, pa nikada kraju...
— Biće da će se pomoliti bogu, da mu zafale na obilatu ručku! — veli jedan od seljaka, skidajući kapu. I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo.
Bio sitan, mršav, šiljaste glave, sa dugim ušesima; izgledaše, po kazivanju seljaka, kao umrli dan, samo što su mu oči bile neobično svijetle, sjale se.
pa je i dobro da mu koja ženetina zakine poštogođ, drugdje i za drugo šta i onako ne troši. Upozna ubrzo narav seljaka, a i seđaci sjećahu ga se kad je bio dućanski momak.
A kada je gazda Stjepan, svrgnuti načelnik, stavio na dražbu jedno veliko imanje nekoga seljaka, nije htjeo nad svoga negdašnjega gospodara nadmetati se, već pođe k njemu, kad se smrče, u dućan, uoči dražbe, i veli
I nigda dosad ćutljiva planina ne osjeti toliki žagor, kikot i veselja napitih seljaka; vična bijaše tek šaporenju potresenih grana, šuštanju prožutjela lišća i Radinu usamljenu razgovoru sa blagom...
I Rade neko vrijeme gleda, i ne reče zašto je došao, dok jedan od seljaka, što bijaše napolje izišao, ne upita ga kud će s kravom po ovome vremenu. — Dognao sam je da je prodam!
—Je li zbilja na prodaju? — upita. —Dašto da j est! — reče jedan od seljaka. — Kud će s njome? — A što pitaš za nju? — obrati se Radi. Rade reče cijenu, ali kovač veli: — Puno je!
Pogledavši bolje, spazi Vasu u dvorištu u društvu dvaju seljaka. Nadstojnik stoji kod golemih kovčega, a ona dva seljaka iznose iz njih raznu robu i prenašaju u kuću.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Car je na to pažnju obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da predstavlja sobom hromoga prosjaka. Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidi se čak i preko kapije suprotna strana ulice sa poređanim kućama, baštama. Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima džakove kukuruza. U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama.
« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu. I kada ona dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka nije podlokala i odnela sve, oh,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne zna svet kako su skupi ti daroviti sinovi bivših seljaka i seoskih gazdâ! Ili iscvetaju na nekom ogranku koji se mnogo udaljio od stabla, ili se stablo obali na zemlju, zatruli,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali šta ćemo sad?... Sem nekim drugim putem da pođemo. Ista misao mučila je i komandira, i on zapita seljaka da li ima koji drugi put. — Evo, vod’! — pokaza nam on rukom u mrak. Jedva nazresmo između strnjika putanju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Odzvoniće uveče.« Ali, zvono je i uveče ćutalo. Ni narednog jutra nije se javilo i nekolicina seljaka odluči da ode i vidi šta je sa starcem. Koliba u kojoj je stanovao bila je prazna: starcu i psu ni traga.
Ni sneg nije uspevao da ga priguši, ni vetrovi da ga oduvaju. — Ovo je pakao, ljudi! — reče jedan od seljaka, a nekome pade na pamet kako bi najbolje bilo da zvono zatrpaju u zemlju: blagoslovena je zemlja — upiće njegov zvuk,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine, zakoličnih razloga, nego zbog toga što tako mora da mrzi nevera Veru, izdajnik rodoljuba, gospodin seljaka. U tome je „logika i ukus“ pevača XIX veka.
od ostalog teksta, ovi — lepi i snažni — stihovi dokazuju da je Marko predstavnik feudalaca a Musa predstavnik seljaka, tj. naroda. Sudeći samo po ovim stihovima, ovde se oštro ispoljavaju dve neprijateljske klase.
što na njoj rodi; a koje je imalo čitluk-sahibiju, on je govorio da je zemlja njegova, ali se opet znala baština svakoga seljaka, i on po pravdi nije mogao ni od jednoga uzeti ništa od nje, već ako kad bi kaka porodica zamrla sasvijem.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A budu li žandari za mene pitali, recite da sam otišao u zemlju Bestragiju da potkivam buve. Na uporno navaljivanje seljaka, učitelja Papriku najzad povukoše iz njihove škole i vratiše u varoš da čeka kud će dalje s njim.
Prva grupa ustaša dojurila je u selo Lipovo iznenada. Presreli su uz put nekoliko iznenađenih seljaka, poskidali s njih vojničke cokule i košulje, ispreturali nekoliko kuća, a dvojicu momaka otjerali u varoški zatvor pod
HH Jednog dana Lunja na raskršću iznenada ispade pred poljara Lijana. — Striče Lijane, dva nepoznata seljaka šuljaju se kroz kukuruze prema Prokinu gaju. — Nepoznati seljaci? Jesi li ti to dobro vidjela? Da to nije neko od naših?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti, pravo kaži: il’ da ti dam jedan milion, ili jednu dobru kišu za našeg seljaka?“... — „Časti mi moje, kune se Milisav (stara zemljodelsko-šumarska krv!