Jakšić, Đura - PROZA
Znate, govori se da i u nas ima republikanaca. — Sad me još strožije posmatraše... Jest, jest, to je sve Miletićevo seme! Znate onog osuđenog nesrećnika!... Poznajete li vi toga Miletića?... — I on me opet oštrim pogledima proučavaše.
Obradović, Dositej - BASNE
dobru pade, kako seljani ody doma, da se sve jedinomisleno i jedinodušno slože i da sve ono na njihov vred posejato seme iščeprkaju i pozoblju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
slažu sir, sipaju šećer, pirinač, sipaju orase, na tas izručuju ukljeve, stavljaju smokve, sipaju biber, sipaju seme i so, na tas stavljaju dokaze, stavljaju pečate, slažu Zakonike, Ustave, slažu Presude, na tas stavljaju topuz,
3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci! Napisao si, al nema ko da čita, znak u kome se sabiraju svi znaci!
Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci! Napisao si, al nema ko da čita, znak u kome se sabiraju svi znaci!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro bi bilo da mi pomlatimo svaki dan ovoliko beskućnika! — reče Nogić. — Ti bi hteo da satreš tursko seme!... Gde ćeš to učiniti kad svaki od njih ima bar po pet žena!...
Od danas nema harambaše ni hajduka, od danas smo pobunjeno roblje što jaram skida! Neka prska ćelavo teme!... Treba mu seme zatrti onako isto kao što on naše htede!... — Treba, treba!... — Onda, braćo, priđimo bliže braći našoj!...
Dučić, Jovan - PESME
PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA MRAKA 57 ČEKANjE 58 PESMA 59 MEĐA 60 LIRIKA 1943 62 ČOVEK GOVORI BOGU 63 SEME 65 PUT 66 POBOŽNA PESMA 68 SUNCE 70 SLUTNjE 71 PESMA 72 GOZBA 73 BOGU 75 NATPIS 77 SENKA 78 JESENjA
O BOGU 299 DRUGOVI 300 PESMA O ŽENI 301 JEVREJSKA PESMA 302 SVETAC 303 ZIZEMA 304 SEME 305 STARI ZAPIS 306 PESMA HRISTU 307 NA RASKRŠĆU 308 DODATAK 309 VRBAS 310 MOLITVA 312 NA CAREV
I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu. SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu. SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što stremi, Da ga nebesa
PESMA Gospod me seja celo vreme, I svud sam nova reč i znamen — U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama prvi kamen.
Sejač i seme, reč i obličje, Od prapočetka isto načelo; Zakona istih hladno zatočje — I jedno u svem što se začelo.
Hoćeš li ostati ili proći? Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa? I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?
Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.
Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi; Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti; Tvoja ravnodušnost, da može da živi Gordost očajanja i gorki
Iz mog blagoslova prešla si u kletvu, I bol odricanja; tvoj vek svagda traje... Večno seme sprema svoju večnu žetvu, Ljubav se zariče i kada se kaje.
Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem! Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate živo
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Arkadija je otišao po Šacu i odneo mu crvenu pošu. Zatekao ga u dućanu baš kad je Šaca tucao kudeljno seme i ’ranio štiglice i kanarinke, cvrkućući im. Šaca je bio sav blažen kad je čuo zašto ga zovu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Mora valjda, imati nekog smisla to seme što je tu, jer je tu, i ja nemam šta da mislim nego lepo da punim i dalje ove čeljusti što zjape uperene na onu stranu i
Teodosije - ŽITIJA
A mladić, slušajući ovo i kao dobroplodna zemlja seme primajući u srce svoje reči starca, ridanje k ridanju dodavaše. A starac se divljaše vreloj ljubavi njegovoj pre ma Bogy i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
južnoj Makedoniji, u Kufalovu kod Soluna, čuo sam izraz izbugari se kad se govori o ukvareNom žitu koje nije dobro za seme, a izraz pobugari se kad se hoće da kaže da se jedna stvar kvari i haba. Bugarka je vrsta najprostije pšenice.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi
nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar
ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar nastani I koti šarene vetriće TRULE KOBILE Jedan drugom budu kamen
u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uzvrpoljivši se, reče joj da odlazi. Oseti kako mu se, kao ta kiša, na neko seme u dubini zemlje, što klija, sliva krv u glavi na jednu blešteću, zvezdanu tačku uma, poslednju što mu ostade čista u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.
“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.
1597) — Od zle ptice — zlo i pile. (M. M., 1973) — Od (dobre je) kobile i ždrijebe (dobro). (Vuk, 3951) — Kakvo seme onakij i plod. (LMS, 1861, knj. 103, br. 166) — Kud će iver od klade? (od kakva je ko roda onakije).
“; „Iz svakog panja ne može se svetac istesati“; „Kakvo seme onakij i plod“). U shvatanju snage i presudnog uticaja genetskog činioca oseća se prilična doza fatalizma („Što kolevka
(„Đe je sova izlegla sokola?“; „Kakvo seme onakij i plod“). Veći značaj pridaje se u narodu genima muškog roditelja, odnosno smatra se da je očeva loza „jaka
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
nosi na drum caru; jedan da na žrvnju melje manastiru; jedan da popravlja vlastelinu sleme, jedan da mu sprema za setvu seme; a što ostane u nedelji dana da radi za sebe sama.
Zemlja je takva, ona traži da je čovekove ruke gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dosta zavisi i od toga na kakvo će tlo seme pasti; dejstvo umetnosti nije trenutno i neposredno; kad bi bilo, svet bi se odavno produhovio, uravnotežio i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
on je rečito izneo program svog prostranog satiričnog rada: »Dok se korov i kopriva ne istrebe, ne može se dobro seme sejati; dok se lažni apostoli ne otkriju, ne može istinita nauka procvasti; dok se ropski duhovi ne izobliče, ne može
Sremac, Stevan - PROZA
Ako me poslušate, nećete se kajati ni vi ni ja; a ja ću biti zadovoljan što nije seme palo u trnje i na neplodnu zemlju.
Radičević, Branko - PESME
Pa ti dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što
dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što šenicu nosi, Klasje zrelo, samo da se kosi, Kosi, brate,
tuna, Pa dovati vrančića laguna: „Ja vas gledam, velji jadi, gledam, Ali neću da vas pripovedam, Ta ni moja baš za seme glava!“... Ovo reče, ostavi ga strava, Pa Turčinu juriše činjaše, On činjaše, a Bog pomagaše.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Lati šanove, pak se na njega baci.) SRETA: Šta, na mene ruku? Čekaj, kurjačko seme. (Ščepa je, pa je veže.) Ded, sad? SULTANA (ciči, otimajući se): Što ne mogu ugursuza da umorim? SRETA: Ugursuza?
(Tuče je.) SULTANA: Pomagajte, pomagajte, oće da me ubije! SRETA: Misliš ti da ti to pomaže, kurjačko seme? Oćeš ti biti moja žena, a, ili nećeš; oćeš ti biti moja žena? SULTANA: Ne udri više... oću.
dok si bila pametna, toga nije trebalo, a sad oćeš muža sa šanovi. (Preti joj pesnicom). Kurjačko seme, ja ti moram to ludilo isterati iz glave, makar ti crkla. Taki moli za oproštenje!
Lalić, Ivan V. - PISMO
isto, neko tvoje vreme; Tako me stalno hrabriš da te shvatim U nastajanju, nestajanju: da si Plod što ga rodi izmišljeno seme. (22. V 1989) 8 LjUBAV U parafrazi tvoga nerođenja Svaki mi korak senči jedno ništa. Neoštar snimak.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Kud valja slati goluba i gačka?) Zatrudni jednom, mesečino sunca, s različka stidnog dok mi seme vrda. Šta sunča više Užarena tačka?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
knjige: potonje je vreme, eto se pogubi knez, a vaskrsava ubog Lazar, i oba ista: raste im moć da sami sebe poseju ko seme.
I da svetlost obasjava svetsku bespredmetnost. Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime.
Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija. da savladamo našu nepotrebnu ogromnost.
Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava? Osetili ste oštricu najtežeg mača na Strumici na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije.
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Travar? SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Radili smo i mučili smo se, pa sve uzalud. Odvajali smo i od usta svojih te sejali, ali naiđu bujice pa snesu i seme i zemlju sa vrleti, i ostane go kamen.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ko ti nije dobio od njega kakav pametan savet, ili retko seme, ili čuo zanimljivu priču iz njegova putovanja, ili doznao da ima mesta gde ne oru ralicom i ne kopaju motikom, nego rade
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i ti, Marate, i ti, Kutone, pa i ti, šusteru Simeone — i podiže svoj šešir uvis u znak pozdrava — vaše posejano seme niče i sazreva i posle sto godina!! — reče Sreta, pa stade dugim koracima premeravati kafanu. — Šta je, šta je?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ćute i čujaju, kao pšenica ozima, Kao seme, il mustra, koju niko ne uzima. Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku. — Lenu težaku miši seme izjedu. — O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise. — Ništa nije bolje od dobre volje.
— Dosta pčela — puno ulište. — Lemeš što većma ore, sve je svetliji. — Ko vetar seje, buru žanje. — Slabo seme — njiva jalova. — Kakva setva, takva žetva. — U crnoj zemlji bijelo žito rodi. — U ratara crne ruke, a bela pogača.
— U hvališe svega više. — Lako je govoriti, ali je teško tvoriti. — Gola reč — trulo seme. — Lašnje je zabavit’ neg’ spravit’. — Di je mnogo riječi, malo je stvora.
Kad je to narodu bilo dozlogrdilo, on se dogovori da tom teškom nametu jednom učini kraj, i to na taj način što je seme pre setve krišom obareno. Tako žetva ćetena i konoplje koja je dotle bila obilna, ovoga puta ne donese ni zrno ploda.
(Konoplja koja daje i koja ne daje seme) 180 — Žuto je, — smilj nije; zeleno je, — jed nije; crveno je, — krv nije? (Drenov cvet, granje i plod) 181 — Zvono,
(Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve? (Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže?
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Jn. 15, 12) A ko od njih odstupi od onoga što sam im naredio, gnev Božiji da proguta nega i seme njegovo!“ A ja sam na sve to rekao: „Amin!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Venci suve paprike, ostavljene za seme, obešeni o strehu, suvo škrguću iznad njegove glave. Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka.
I Švabe bi nam zavidele. Šta ćeš, pusta smrt. Ti si, dakle, njegov unuk? I ličiš na dedu, ličiš, bogami. dobro seme ne rađa šuljak. Baš mi je milo što te vidim. Mogu li šta da ti pomognem? Nemoj da se stidiš.
Zato ti kome će ona do sunca postati mati, kad dorasteš da oreš po ženama, nikad ih ne žali. Budi plug i seme. I ori i sej dok ne crkneš. Nikad neće biti toliko usta da nestane mesa i trave.
On neće, iako ga, kažu, vode na vešanje, neće da tuđe seme njegovo bude, da njegovu kuću i njive nasledi, i nakoti decu što će sva da se prezivaju Katići, pa i treće Adamovo koleno
Dva puta se kosi, a otava nije slabija od prve trave. Nema, sine, takve livade u celom moravskom polju. Ni za seme ne možeš korov da nađeš. Nameran sam da kupim još dve parcele pored nje i detelinu da posejem.
On je to pogano seme i posejao po čaršiji i našem narodu. Gde bi mi, Srbi, gde bi ti, seljak, bio protiv kralja? — Kako ti, apsandžijo, smeš
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što sama od sebe poteče priča da je devojčica Vilinski izrod, izgnana i prerušena princeza, đavolje seme, ukleta zvezda, veštičja kći? Ali starica ne obrati pažnju na reči dokonih.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
svoje ime i svoje obličje i da je on prepoznaje: to se, na suncu, otvarala zemlja i mirisala na stare smrti, probuđeno seme i na gliste.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema li cveta, nije mu vreme Hrani zametak brižno u grud'ma K'o dobra zemlja pšenično seme. Ako je tvoj Bog hteo da budeš Zemaljski cvetnik rajskih cvetova, Uneo ti je nebesku pregršt U vrelo srce pre svih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegovi spisi su se izgubili, ali zdravo seme njegove nauke preživelo je hiljade godina da tek onda donese zreo plod. A kako je Demokritos došao do svojih stavova?
Da bi se takva hartija mogla proizvoditi i u njegovoj otadžbini, zatraži on iz Aleksandrije seme papirosove biljke i zaseja ga južno od Sirakuze uz rečicu Kiane, gde i dan današnji lepo uspeva.
Italija, njene varoši i njihova blaga nisu mu bila više potrebna, jer odande je sa sobom poneo seme za svoju naučnu setvu.
je Njutn sagledao pred sobom široko, a neobrađeno polje nauke pa preduzeo da ga obradi, ubeđen da ima snagu, alat i seme potrebno za setvu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kao što je sitno seme sakriveno u divnom cvetu, tako je i u Faradejevoj viziji i Maksvelovoj izvanrednoj, ali, za obične smrtnike,
Herc, koga je predvodio njegov veliki učitelj Helmholc, prepoznao je sakriveno seme i odatle je odnegovao praktični dokaz Faradej-Maksvelove teorije, u obliku jedne proste aparature koja funkcioniše na
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Srbija j’ samosvojna, podesna j’ njiva ta, I tvoja reč će možda istrebit’ seme zla, — Al’ šta ću, bolan, ovde, kako ću, šta ću ja!...
I ja bi da te zagrlim i hvalim — Zato ću da te predstavim malim. I najvećeg rasta, čempresa i palme Seme je malo, Ali šta bude kad zemlja zdrava U sebe primi zrnašce jedro, I čista rosa snagu mu krene, Šta bude onda?...
Ne pitajte mene, Kad sami znate. Viktore Igo, Viktore Igo, Ti nisi drugo već seme malo, Al’ to je seme sa neba palo.
Ne pitajte mene, Kad sami znate. Viktore Igo, Viktore Igo, Ti nisi drugo već seme malo, Al’ to je seme sa neba palo.
— Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano? Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega.
Oseća se u samoći — Al’ da nema jarka sunca Do veka bi bilo noći. On će ići svoje pute, Da poseje seme zdravo; On će trpet’ muke ljute, Al’ će reći što je pravo.
Nek’ ti zdravo seme ne pada na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’ razume, Nek’ te svak’
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad naplodila...
Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi?
Sagrevaju sva srca isto seme! Muhamedskom smrt strela moja pleću! Sad zbogom! Glede slatke sestrice me.” To nek’ je tako.
S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima svaki nosi Svoje sudbe gorki klas. Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom.
Otac, mati, rod i pleme, Kukolj ili čisto seme, Ljubve, prijateljstva slasti, Hude ili nežne strasti, Ljudski ponos, lepo svojstvo, Ženska dražest i dostojnstvo,
što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom
Bojić, Milutin - PESME
I kô Ahasfer, koga Gospod ukle, Tražimo ravni do u beskraj pukle. I Vaseljena njiva naša posta Za seme časti — koje suncu siže. Gospode, kazne zar ne beše dosta?
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Pogled je — pijem, I pjaneć sve me, čudno svemu sebe dam. Pogled je — bdijem. I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm. 5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo.
Nebo to zemlji tobom silovito ustremi, Silo, Nerođeni, Ti. 2 Otvorite se, utrobe. Seme je ovo, plamena plamen-oplođenje. Sagoreti — prečistoj dar.
Žrtveni preklati nož silu krina. 4 Otvorite se, utrobe, Seme je ovo, blaženi nosi kvar, nevesti zemlji nebo u oplođenje. Sagoreti — prečistoj dar.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
NILIST 101 RAŠTAN 101 REN 101 REPUV 102 ROGAČ 102 ROGOZ 103 ROTKVA 103 RUŽA 103 RUZMARIN 104 RUJ 105 RUTA 105 SELEN 106 SEME 107 SENO 108 SLATKA
ALjMA Zwіebel, aѕkalonіѕche (allіum aѕcalonіcum). Aljma. O a. ima različitih verovanja. Njeno seme ne kupuje se, već se traži na poklon. Gde se a. sadi, ne treba ni podizati kuću ni spavati.
l., koji se mora istući na kamenu što »se ne pomerava« (ŽSS, 263). U Bosni i Hercegovini veruju da bi seme od b. l.
i rekao: »Da budeš kao ovaj cvet crven i jak« (Sofrić, 16). »Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je« (narodni lek, v. Sofrić, 17).
Inače je, zajedno s bobicama s lovorike i u belom vinu, lek kad boli utroba (GZM, 20, 1908, 354). Seme b. je lek od dizenterije; sok za bolove u uvu, od vodene bolesti, njime se mažu dojke (GZM, 1892, 138). Tej od b.
mesta (ŽSS, 329; SEZ, 16, 275); čisti se prilikom vračanja, voda (SEZ, 17, 1911, 578); prilikom setve meće se u seme (іbіd., 14). Živina se inače na Badnji dan sklanja u staju: ako se iz kakvih razloga ne može skloniti, nakade je b.
ili graničevog sirovog drveta (TRĐ, KNR, 34). GORUŠICA Senf (ѕіnapіѕ arvenѕіѕ). Gorušica. G. seme (s peršunom i venjom) pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308); takođe otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se
U narodnoj medicini g. se upotrebljuje protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 347); kašlja i sipnje (kuvano seme, іbid., 368; prema srbuljama, treba je kuvati u maslu i pojesti je, a sok popiti, Sofrić, 80); gušobolje (sok g.
kad polazi na venčanje, ponese ga u nedrima (SEZ, 19, l51); kite se vedrice s mlekom (Karadžić, 3, 1901, 122); meće se u seme za setvu (SEZ, 19, 361); meće se pored žrtvenog jela, koje se o Đurđevdanu nosi na zapis (SEZ, 16, 137).
GZM, 4, 167); list se upotrebljuje protiv glavobolje (ŽSS, 316) i od njega se pravi melem za ranu (GZM, 20, 1908, 345); seme u belom vinu pije se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se melem za ranu (SE3, 17, 566), takođe i od
Kad ko boluje od vrućice, onda se više njegove glave raseče j. i dâ mu se da pojede, a seme iz nje sadi se u zemlju, i tom prilikom upućuje se molitva svetom Petru (ZNŽOJS, 7, 170).
Kadifica. U istočnoj Srbiji, prilikom prvog oranja, k. se kite volovi i plug. Takođe se i u seme meće bosiljak i k. (SEZ, 17, 14). U okolini Niša k. i bosiljak nose se kod mrtvaca (SEZ, 16, 250).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da obgrli i svojim životom zagrije; sunce mu uprlo u leđa — grije ga.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znam da si ti u toj svetlosti, seme tvoje protiv beznađa, protiv greha. Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od
ili sam povetarac da im sušim znoj sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam suđaja da bdim hoće li ili neće njegovo seme oploditi utrobu njezinu, ili sam sveti Dimitrije što u crnu debelu knjigu beleži svaki uzdah i grč, svaki srh slasti i
Ilić, Vojislav J. - PESME
I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug. Sve slavi proleća dan.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sada ću još da Vas potsetim da su dela Aleksandrovog učitelja bila prvo seme zasađeno u tle na kojem je iznikla aleksandriska kultura. O njoj hoću da Vam još koju reč napišem.
u crkvi Svete Sofije taj sultan udario svojom šakom, a njegov konj kopitom, jedan mramorni stub te crkve, onda se seme grčkoga genija, koje je hiljadu godina ležalo neplodno na ovome tlu, rasulo po zapadnoj Evropi, i iz njega je iznikla
se oko polova sneg i mraz, pa se na nakvašenom okopnelom tlu može za vreme dugoga leta razviti bilje, čiji je koren ili seme u stanju da prezimi dugu polarnu noć. To su jedini živi organizmi Marsa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”. Naposletku uđe u sobicu, i pre no što će
Hoću da budem baštovan, da negujem cveće, da imam lale cele godine, da sve miriše, da i drugim ljudima dajem seme. — Mi ovde baštovanskih škola nemamo. Lekso, sine — umiruje je mati. — Ja ću ići tamo gde ima škola.
malu u Rimskoj ulici i, za koga bi se možda smelo reći, i zadivljao otada u grkštini, i rasprirodio i svoje poslednje seme, svoga unuka. U čaršijske Grke spadao je, naravno, i Morfidis.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zakačio mesec za šešir kao nekada belu ružu, i leti ka najvećoj lubenici, baš onoj ostavljenoj za seme. E, da je ne dograbi! Skoči Starac sa praga i gegavo potrča prema Strašilu.
Pružio bi se neki podzemni koren, neka loza, preletelo seme... — Ako je tako, ogradite Carevinu! Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta. Spalite korenje i seme!
— Ako je tako, ogradite Carevinu! Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta. Spalite korenje i seme! Od danas, pa do večnosti — u svome srećnom carsvtu ne želim ni jedan jedini cvet bilo koje da je vrste, oblika ili
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SEJAČI Slišatelju vozljubljeni, i mi sami, svi, svaki po sebi, — izlazi na sejanje sejati svoje seme! I to se razliko seje: kakva je komu njegova ćud, tako i sije. Jedan sije u svoje telo, drugi pak sije u svoju dušu.
Ti, ušavši u mene, trnje svojim božastavnim ognjem u meni požeži, i zemlju pretilu s tvojim radenjem utiriši! Lepo seme u njoj zasej. Tako i naša ova zemlja izdaće ovoj porod.
I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu hranu ovo seme čvrsto i jakostno: sejanja svakoga i razlikoga viđena: pšenicu čistu, ječam, zob, proju i ostalo žito prihvatno za našu
Baš tako sam hodio, kano orači i kopači kad jednim mahom sve svoje seme, štogod imadu, zaseju u crnu zemlju. A ako ništa ne nikne, onda se vajkaju i kapom »heju« gone, odlaze, pak dolaze,
Ama mudrice osvestne ne čine tako. Nadajući se zlu vremenu, ne smedu jednak sve im seme posejati, nego za drugi i za treći put usev ostaljaju i prišteduju.
Rekoh: »Šat mi uzvalja i doposle jedan oborak ovsa posejati gdegod!« I eto sad opet mi bi ono mrva za potrebu; seme, sveto slovo božije, jedno zasejah, a jedno ostavih za drugi put.
Jerno i sam se sebi bojim, zašto ne sebi da svoje seme sejem ni u svoju mi njivu, nego seme i njiva je spahijska, ja isto za najam poslujem.
Jerno i sam se sebi bojim, zašto ne sebi da svoje seme sejem ni u svoju mi njivu, nego seme i njiva je spahijska, ja isto za najam poslujem.
A seme gospodinovo u zemlju mu začeprkavam, eda bi bolje niklo i da ga brane i svrake ne pozoblju kako prvo što su i s klicami s
njega ne isteče napolje ne može svome srdcu odoleti, ni mu zapta dati; sve se razždiže i lije mu se, razliva ispod kože seme, te mu bolest zadaje i muči ga i sakati mu noge.
Na zavidljivu čoveku đavo jaše. Namćorstvo i pizma ne budi nikome žarač! Boljarom đavo na pamet drugojače seme seje. Nit se bogat s blagom može zajaziti. Ležak a ne težak. Kad smo siti, možemo postiti...
Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku.