Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno okrenuv se Stani) A kud si, stâra, tako naumna Po neprohodu gore zelene? A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda pastiri — samo ponekad — Sa belim stadom mirno prolaze. Pa kud ćeš onda?...
GLAVAŠ: Jeste, on Koga se grozom narod spominje! Al’ o tom drugi put, hajdemo sad! Večeri blage suton senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća
GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam! Stambol me nije knjizi učio, A srpske zemlje luzi senasti I ne poznaju crnu maziju Kojom se pune tanki listovi... Šta hoće vezir?...