Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To jest provodadžije koje su Petra oženili, i Pavla su oženili, iz iste kuće u Novom Sadu, kuće senatora Stritceskog. Samo dok su Petru našli lepoticu i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu
Katinka, sem tog senatora, nije imala nikog na svetu. Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako
Kad je senator dao odobrenje, provodadžije su bili udesili da je Pavle sretne u Petrovaradinu, kod jedne stare rođake senatora Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i do proplanaka u Fruškoj
Kod baštenskih vrata, Pavle joj reče da će, sutradan, doći, kod senatora, da je prosi. Pored plota, zaraslog u krupne suncokrete, ona je stajala ćutke i samo ga je, širom otvorenim, tamnim
Nije bio uvideo da se to dešava samo u njegovom, uskom, sirmijskom, husarskom krugu, a da je ćerkama senatora u Neoplatensi, ćerci kapamadžije Grozdina, uopšte gospožicama u graždanstvu, do naciona, i razgovora o nacionu, manje
Međutim, kad je sluga, prošavši u korak pred kapijom senatora, predao uzde Pavlu, a Đurđe, nežno, ubacio u kola mladu, ona, kao dete, uze mužu bič i švićnu ajgire.
Kopša onda zapita za gospodina senatora Malenicu, u Temišvaru, pa zatim poče da priča da je, do sada, kroz Vijenu, otišlo jedno stotinak serbskih oficira u
Kako kažu? Nema šarže moje na spisku? Pa dobro, dobro. Ti ćeš, debeli, moći da iziđeš, pred svog senatora, kao premijermajor, a ja ću svom starom, Stritceskom, reći da me Paja vodi u Rosiju, sa konja, na magarca, u mobu. Aha!
Liči na Kumriju, kao da joj je mlađa sestra, ali nije kao Kumra. Drukčija je. „A je li paorka?“ pitala je kći senatora Bogdanoviča. Pavle onda ućuta, a zatim dodade da ni jednoj paorki ne bi Kumrina haljina bolje pristajala.
Po Bogu da joj je brat, neka on prepusti nju usudu njenom, i nek je ne vređa. Ćerka senatora Bogdanoviča i senatora Stritceskog, kao i Petar i Đurđe, imali su, dabogme, svako svoje mišljenje o tome, šta Pavle o
Po Bogu da joj je brat, neka on prepusti nju usudu njenom, i nek je ne vređa. Ćerka senatora Bogdanoviča i senatora Stritceskog, kao i Petar i Đurđe, imali su, dabogme, svako svoje mišljenje o tome, šta Pavle o toj ženi priča.
Što se tiče mesta, kud je bio prošao dotle, na putu, prijavio je da je bio u Novom Sadu, u kući rođaka, senatora Bogdanoviča i Stritceskog. I u Varadinu, na ženinom grobu. Nigde se nije duže zadržavao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao neka noćna straža Rembranta, Temišvarci su nosili crkveno nebo, sa svećama, na rukama senatora, fiškala, zelenaša, zanatlija, kalfi, trgovaca i šegrta (sve sam „Mali Đuka“).
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
S tim u vezi još je odlučeno da nomofilaks republike, lično, a u pratnji dvaju senatora, odvede slavnoga stručnjaka do Demokritovog doma koji je ležao van varoši i da ga onde uvede u rad.
U pratnji onih dvaju senatora, ostaviše zgradu Senata. Nomofilaks beše, kao što to zahtevaše njegov visoki položaj, stasit čovek, bujne kose i
Okuvane i prelivene zejtinom, one se tope u ustima, a lako ih vari i najnežniji stomak“. Oba senatora klimnuše, odobravajući glavom, ali Hipokrates nije više slušao šta mu Grilus govori.
„E, sada pođimo dalje!“, reče on svojim pratiocima. „Idite i javite to našem Eskulapu!“ Oba senatora pođoše po Hipokrata, no vratiše se bez njega.
„A ova ovde je od krvi i mesa, što nam je i milije, jer ovo tele ćemo pojesti“, dodade nomofilaks. Oba senatora se pogledaše, blaženo se osmejkujući. „Hoćemo li krenuti dalje?“, upita Hipokrates. „Taman posla!
Treba da znaš da je u ovo doba godine jagnjetina najslađa; pečena na ražnju, ona se topi na jeziku“. Oba senatora obrisaše svojim ogrtačima pljuvačku koja im je nadrla na usta.
On koračaše sa svojom dugom palicom ispred sviju, za njim iđaše Hipokrates između oba senatora, za njima Antraks, vodeći svog magarca na ularu, levo i desno od magarca oba roba, pridržavajući njegov samar da se pod
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na kojega znamenitijega rimskoga senatora... Za Srbe je imao samo prezrenje. Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
On je bio najbolje školovan, imao neobično lep rukopis, sjajno je kalemio voćke u bašti gospodina senatora, i kazao je gospođi senatorovici vanredan lek protiv pega.