Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar, koji je bio, u vojsci, daleko zaostao za braćom, bio je među njima najbogatiji, po ženi, Varvari, koja je bila senatorska kći.
Mogla bi ta pravo na bal, kod matorog Engelshofena. Niko ne bi rekao da nije senatorska ćerka. Vitka, crnomanjasta, sa očima kao dva dukata. „More kaž’ ti njima kako je lepo stražnjata!
Milo mu je, kaže, da to čuje – sve je onda, sad, u familiji, u redu. Mir Božiji. Znači, i ta senatorska ćerka, koja se toliko mazila, i tužakala, u životu, pokaza se, najposle, kao plodno Adamsko koleno.
Prevarih se, dušo, u tebi! Sodjelovah ne malu brigu sebi! A zanovetaš, serce, jer si senatorska kći!“ Žena mu, jetko, dobaci da joj se kleo na večnu ljubav, kad su se uzeli.
Veli, neka mu apostol, Pavle, ne laje. Udovac je i ne zna kakve su žene! Šta bi ta senatorska ćerka htela? Da joj se klanja, kao da je ikona? On, kaže, svoju dužnost zna, ali nije dadilja.