Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Među najviše opevane uskočke junake spadaju: Ivo Senković, Senjanin Tadija, Stojan Janković — ličnosti koje su poznate i istoriji.
1 Ivo Senković (ili Ivo Senjanin) je istorijski Ivan Vlatković, poglavica senjskih uskoka. „U vreme austro-turskog rata 1593—1606. on se“ — kaže V.
U pesmi Senjanin Tadija ponavlja se pitanje Tadiji što je uplašio družinu i Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko
i Arapin, Marko Kraljević i beg Kostadin, Smrt vojvode prijezde, Smrt vojvode Kajice, Lov na Božić, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Predrag i Nenad, Tri sužnja i dr. Veliki umetnički značaj ima i direktni govor.
kulašu konju pomamnome, nosi bojno koplje na ramenu; s desne njemu strane u policu do ramena serdar Sminjaniću i do njega Senjanin Ivane, a s lijeve strane u policu do ramena Mandušiću Vuče, a do Vuka Šariću Cvijane, a za njima Stojan pristajaše na
Bog sam znade je li tako bilo, a mi, braćo, da se veselimo! 65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za
Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga; pred njima je Senjanin Tadija, barjak nosi Komnen barjaktaru; otidoše brdu u planinu, primiše se pod Crvene st’jene.
Tadaj reče Senjanin Tadija: „Braćo moja i družino moja, nije l’ majka rodila junaka da otide ovčar-čobaninu, da donese ovna devetaka, dobra
skoči na noge lagane, pa on ode ovčar-čobaninu, i donese ovna devetaka, dobra jarca od sedam godina, donese ih Senjanin-Tadiji. Oba živa oderao brava, pa ih pusti u jelovo granje: grana dirne, stoji dreka jarca, ovan ćuti, ne pušta avaza.
Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti brave oderano?“ Progovori Senjanin Tadija: „Vidite li, moja braćo draga, kakova je muka na hajvanu? Još je veća muka u Turaka kad našega uvate junaka.
Obazre se Kotarac Jovane, al’ se deset povratilo druga. Veli Jovan Senjanin-Tadiji: „Jer, Tadija, uplaši družinu? deset nam je druga pobjegnulo“.
Veli Jovan Senjanin-Tadiji: „Jer, Tadija, uplaši družinu? deset nam je druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, dragi pobratime!