Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I nije se razmetao svojim podvizima. Kad su se začudile Senjanke devojke kako je sa dva druga pohvatao mnoge Turke, rekao je prosto i skromno: „To se srela sreća i nesreća“.
Kad su bili Senju na kapiju, čudilo se malo i veliko, govorile Senjanke đevojke: „Bože mili, čuda velikoga! Đe svezaše tri dobra junaka, tri junaka trideset Turaka, i bez rane i bez mrtve
“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala“.