Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali na obalama donje Neretve i u Omišu i u Senju ima zabačenijih narodnih grupa kod kojih su se i do danas održali primitivna kultura i patrijarhalni običaji.
* Neretljani su, ipak, nastavili borbu s Mlečićima. Gusarstvo se razvilo u Omišu i u Senju. Mada su oduvek težili da ne budu pod mletačkom vlašću, ove su grupe, ipak, unekoliko podlegle uticaju mletačke
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iako nije trpeo Srbe, Vranicani je mene trpeo. Valjda zato što sam voleo da mi priča o Hrvatskoj i Zagorju, o Novom i Senju.
Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove. Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju. More je boje mastila i sasvim mirno. Trokut Novog, Vrbnika i Glavine sad je pravo nad našom mrežom. Na brodu je tiho.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je Klis pao (1537), oni su se preselili u Senj i „poneli tamo i ime uskoka“. U Senju njihov broj su uvećali venturini (begunci iz mletačke Dalmacije). Od oružja su imali pušku, sekiru, handžar.
su se poglavito po tome što nisu živeli u šumi ili kod jataka, nego kod svojih kuća, u krugu svojih porodica (u Senju, Zadru i drugde), odakle su preduzimali dalje ili bliže pohode na Turke.
To ga je stalo glave. Ništa mu nije pomoglo što i sama istraga priznaje da je u to vreme bila glad u Senju i okolici, I da je on uzetu hranu „sve siromašnim vojnicima podelio i uzajmio“...
Napuniše trideset pušaka, i ubiše trideset Turaka, pake britke mače potrgoše, oko crkve rašćeraše Turke; pak odoše Senju bijelome pjevajući i pop’jevajući.
moja braćo draga, kâ oderan ovan kroz planinu; koji l’ muke otrpit ne može, od mene mu bogom prosto bilo, nek se vrati Senju na krajinu“. Pa on skoči na noge lagune, a dokopa pušku po sredini, ode pravo uz Crvene st’jene.
granje, izvadiše svijetlo oružje, o Turcima objesiš’ oružje, oćeraše trojica hajduka, oćeraše trideset Turaka, oćeraše Senju na krajinu. Kad su bili Senju na kapiju, čudilo se malo i veliko, govorile Senjanke đevojke: „Bože mili, čuda velikoga!
Kad su bili Senju na kapiju, čudilo se malo i veliko, govorile Senjanke đevojke: „Bože mili, čuda velikoga! Đe svezaše tri dobra