Jakšić, Đura - PROZA
Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate. Nijedno pseto nije zalajalo na njega...
Dučić, Jovan - PESME
Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti. I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu. Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji. Sunce je krvavilo U sunčanoj magli vazduh je još drhtao, a na cveću sunčali se leptiri...
Afrika
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za trenut padaju na lice, senkom svojom, ali bez traga nestaju. Začudo, taj inače tako tvrdoglavi Isakovič, prelazeći Karpate, zažele da se i on
U takvim trenucima, Pavle bi ga zatekao, sa trikornom navučenim na oči, sa senkom na licu, sa pogledom umornim, kao u noćnika, kockara, udovca, kome nije više stalo do života.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čim je dakle pokušao da nju dostigne pred svetom, a ne svojom senkom, kao u onoj strašnoj izbi svog doma, morao je odmah da vidi da je to nemoguće.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Daleko si zabrazdila, Žuži! Kako će sve ovo da se završi: dubokim ožiljkom kod njega—jednom prozračnom senkom kod tebe, koja će te učiniti još lepšom n privlačnijom. Sada čovek plaća i daje veliku napojnicu da umiri savest.
delo ono Popovo polje, ono beskrajno Popovo polje koje sam nekada sa garavom ekskurzijom obilazila pola dana zajedno sa senkom brda, i gde su oni smeli dečaci što su iskakali iz voza i trčali stazom uz prugu na mestu zvanom Bradina, na onom
– promuca prestravljeni Bel Ami. – Kako? – Mislim da se radi o njegovoj kući! Sve više ptica doleće ulicom podeljenom senkom na sečivo noža i njegov žleb. Moguće je osetiti vetar na licu i suvi, klepetavi zamah njihovih krila.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ako, ako, možemo mi i pričekati... HASANAGINICA: Iza onog sam prozora spavala, sa senkom onog čempresa u postelji. Kolko li mi je puta ta senka bila jedini prijatelj!
Lalić, Ivan V. - PISMO
se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili daleki, i svi nedohvati, Sve je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće. Dalek ratar, divni Kneže, u ralicu lastu preže.
A plamsaj bića - kao sudbina prati mi senkom ruža Budima. Groznicom okna drhti svetlija potka predela, koju protkaju nervi cvali mi po ruj-očaju rodnih
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
OGLASI „ŠUMSKIH NOVINA“ Izišle, kažu, novine šumske, štampane senkom finom, crtane perom slikara Sunca, šarane mesečinom. Hoćeš da vidiš malčice samo novinu ovu znanu?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim putem i kojom senkom i kako proći ispod mosta preko balvana skela i memle ponekad sa ženom i decom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da vidim našu »mlâdu« kako izgleda kao muž, govori Vlajko, zdraveći se sa Gojkom i gledajući ga ozgo sa visine, sa senkom podsmeha na usnama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista. I, tako, već slutim da ću, skoro, dušu sasvim da pomutim.
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost, u njemu planu strašnom senkom Rim. Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vinom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz od te senke došao tamniji, ovalniji.
Pandurović, Sima - PESME
ne krase Dela mi, koja vreme lagano ruši, drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.
Pred senkom smrti i dverima groba. Što se mene tiče, biće mi tad dosta Da priđu samo četiri čoveka, Snažna i hitra, ravnodušna,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SIENA Još uvek sunce sija nad Toskanom I ove noge gle još svetom idu: Tabani već su procvetali ranom. Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čuva svoje parče hleba — mirno reče Đorđe. — Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom. — Onakve konje kakvi su tebe dovezli, možeš naći i u Prerovu. — Čim se Vukašin žuri, stvar je važna.
Ponudio je da sedne i ona sede, a sablja meseca preseče joj lice. Govorila je sa senkom: „Hoću da te molim da me spaseš nesreće.“ „Sve ću da učinim. Ti si žena koju su reka i livada rodile.
Nepo mična. Sporo se kreće samo patrljak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Pa stopalo... Stopalo je... Meni je malo stopalo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LIX TIBULO Pred hladni Venerin kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Popa, Vasko - KORA
sobi u kojoj sediš Samo da me tvoja senka uteši I stepenište sam drveno Kojim iz sobe na ulicu silaziš Samo da se sa senkom tvojom poigram Lišće sam suvo Duž ulica kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam naga kraj druma Kojim se
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Linija nebeskog svoda kao zamisliva reka svojom senkom pada po tlu. Taj astralni čas, ili čas astralne ekstaze, može se uzeti kao završetak jedne pesničke vizije: Jednom
]. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
glavi, da navedemo primer, Aranđelova senka - i ovaj put kao mimogred - dolazi u dodir s Dafinom i asocira se s njenom senkom: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se
Uz to izgleda, bar zasad, da preteže udeo metonimije. Nije, naravno, samo gospoža Dafina svojom senkom i bojom očiju vezana za žutu, mutnu reku ispod sebe i plavo nebo iznad sebe.
ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
Nikad nisam mogla razumeti u čemu je kazna. Ali žena svakako mora biti bez senke. Da, ali žene sa senkom obično rđavo završavaju - rekla je Anina prijateljica.
Kao da ju je, kao što će se to kasnije izričito reći, tek „svojom senkom dostigao”, a ne stvarno, ne na javi. I tako, umesto da se uvedeni kontrasti između dva brata - i po telesnim
Pomenuto je maločas mesto gde se kaže da je Aranđel „svojom senkom” dostigao Dafinu. Na tome se valja zadržati. Na neprekidne molbe, Aranđel je iz Zemuna krenuo u Karlovce više da
P. ) dostigne pred svetom, a ne svojom senkom, kao u onoj strašnoj izbi svog doma, morao je odmah da vidi da je to nemoguće.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo.
Miljković, Branko - PESME
Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo. Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve od želje strašne smrznute. Na putu ostale su kletve i zvezde spore omrznute.
Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari. Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje.
Krakov, Stanislav - KRILA
prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida. Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para.
skrivano maglom, oživelo sva ova prljava i crna lica, koja obrasla dugom, neobrijanom bradom provirivahu pod izlubljenom senkom šlema. I da li to sunce stvori ovu čudnu, pogrebnu veselost u njima?
Potom se sve ovde kod ove ostale polovine bataljona umiri. Vojnici su na okupu, posedali pod zaštitničkom senkom stenja. Većina otvara konzerve i jede; posle neće biti za to vremena.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mito, neprežaljeni druže moj, da li ćy ce ogrešiti pred tvojom blaženom senkom, što uspomenu na te beležim sa suzama u očima. Da li su suze slabosti i greh?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. TIBULO Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada. Već šeset puta je Svarog obišô zemaljskim
1886. ELEGIJA Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme. Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet.
II NA OAZI Žarko je prispelo podne. I putnik, s bogatom robom, Iz drevne Basore ide, vodeći karavan sobom. Pod senkom palmovih grana on blagog odmora traži, I strujom valova bistrih poji se i telo snaži. I hladni vâli ga krepe.
Pod skromnom senkom doma mog Spokojstvo lenost pruža, Gde mirno drema mali bog U žbunu majskih ruža. Tu burnih želja silna moć Ne mori
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
s one strane, čudnu stvar: da mu je ostala u sećanju senka razbojnika na zidu, i da se ona nekako sasvim slagala sa senkom avlijara Ljube kad čisti i nakida se nad metlu.
Petrović, Rastko - PESME
Doba je žalbe, mladost čezne, uznesen; Orla sen krila mojoj seni dodaje, Da čudne moći što mi nebo zadaje: Pod senkom mojom eno brode dečaci, Jaja gusaka kupe kao divljaci; Možda ću biti o njihov čun raznesen.
čas preobraženja neodložnog da udara: Jednom kornjačom korom u dno mramorne lubanje, A iznad psećeg sna, koga dogriza senkom granje.
Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem
Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada Gledaj, evo sunca! Jadnice, šta zoveš ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde više ne živeti!
Šantić, Aleksa - PESME
Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo. Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak mesec se javlja I hladna pogleda
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To mu je milo i drago prirađivanje gde će pronaći vrlo gusto lisnato drvo s velikom senkom i frula za svirnju, lepo meka trava kod hladne vode ispod zavetra, da se nahuzuri ležeći.
Bistri svagdašnji čist izvor s govedi ni s krmci ne pogažen. S vremenom crpat i pijen, pristojište pod senkom u hladu na velikoj sunčanoj peči.
A s tobom je svuda puno; prolazeći ti putem kako bijaše mu kuća pri putu, ta si mu se i ukazao viđeno pod senkom, pak i prođe. Ama kako će Marija podneti oganj tvoga božastva?