Jakšić, Đura - PROZA
On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu...
se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini svoju gustu senku. Stupismo na stazu koja u crkvi vodi.
lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva si u njima mogao videti i senku od nekadašnje svetlosti, lice mrtvačko, bledo...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA Ovde počiva tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom ovde počiva
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kad se ovaj poče i šaliti — on ga omrznu sasvim... sklanjao se od njera; bežao je da na senku njegovy ne stane; a kad je baš morao progovoriti s njim, govorio je preko srca i ljutio se bez uzroka.
Sve prođe, sve se razbi kao sapunski mehur... Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno.
Afrika
biće; za njega on ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju misao kada su zajedno; no i tu je nemoguće primetiti ma senku ljubomore ili zavisti.
Ja sam pisao na kolenu, u noći, tamnu senku reči, pesama koje su jedino želele da se njima dopadnu, ali koje su odjednom i samog mene oduševile.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ „Tražite!“ odgovori mu starac, blago, tako da je to iznenadilo Krfljanina. Ulazeći, pridržavan, u senku kasarnskog svoda, brišući znoj sa čela, Engelshofen još dodade: „Vi tamo, u Beču, na Dvoru, ništa drugo i ne znate.
Kad je Sunce odskočilo, oni ostadoše sami na utrini, na kojoj se sve bilo sklonilo u senku bagrenja – i ljudi, i psi. Veliki kvadrati zelenih egzercirišta, sve do Temišvara, bili su tog jutra prazni.
Približujući se toj zgradi, u drvoredu, Pavlu se učini da ih stoletni hrastovi predaju, iz senke u senku. Gospoža Evdokija se tužila da su joj utrnula kolena, i da se seća kako su, prošle noći, u Rabu, mirisale lipe, isto
A dok je stajao tako, u toj mračnoj, uzanoj, ulici, kraj sebe je video, pod fenjerom Kopšinim, samo svoju senku. Ona ga je, kao i ta uspomena na pokojnu ženu, jedina pratila, na celom tom putu, verno.
Stepenište se savijalo sa njima u spiralu. Gore je bio mrak. I ona je na zidu imala ogromnu svoju senku. Sela je na stolicu umorno, a uzela svoj instrumenat, na koji je bila navikla, kao u snu.
Ona je bestidno počela da mu se nudi. Morao je da zabada nos u njene gole grudi, sa tamnom dolinom, u kojoj je video senku, nežnih, crnih, malja. Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive.
Isakovič je gledao, za njom, sve dok se nije, u sumračju kapije, u lazaretu, pretvorila u senku. Niko, u Isakovičevoj zaostavštini i papirima, nije našao, pomenutu, tu ženu.
Činilo se bilo da će se baciti na Petra. Međutim, stajao je, nasred sobe, kao da je neku praznu senku držao. Mucao je. „Ne slušaj ga, Šokice. Proći će to. Mladost to laje iz njega bezumno. Ja sam mu kriv.
o... oj. Možda bi probudio, tamo, iza rešetaka, neku, uplakanu, senku. Možda bi ga čuli? Možda bi ispustili koru hleba iz ruke, ili usta, i prestali da dele trošice miševima, i rasterali
Na vidiku. Zelenilo šumaraka bilo je, tu, gusto, i sve je češće skrivalo kola, u neku brdsku, tamnu, hladnu, senku. Pored puta, u visokoj travi, sve je bilo zaraslo u mirisno cveće.
kolima – i konjušarima, koji su sedeli u kolima, da se sklone od kiše – Pavle poznade jednu ljudsku priliku, kao svoju senku. Bio je Agagijanijan, koji mu ponudi kola. Rosijska gospoda ga čekaju.
Sedeo je nepomično. Bio je navukao crni, ruski, trikorn, na oči, tako, da je na očima imao kao neku mračnu senku. Zanimljivo je da ni transport, koji je iz Kanjiže Petar Bojanac doveo, a Rakišič, u Kijevu, preuzeo, nije dobro prošao.
Teodosije - ŽITIJA
i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i veselje i sve što je ljudsko na zemlji sujetno i nestvarno, desnoga puta se dohvati pa se
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze 11 Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta
od koga je sazdan Napustio ga Tesno mu je u sebi U rođenom telu Izišao je Sakrio se od sebe Sakrio u svoju senku TAJNA BELUTKA Ispunio je sebe sobom Da se nije tvrdog mesa svog prejeo Da mu nije zlo Pitaj ga ne boj se Hleba ne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Rašida se smejala, ali to je bilo nešto kao pristanak i ja nisam mogao a da ne primetim senku odobravanja u njenom glasu.
Da li je i nju moj otac...? O, Bože! Video sam ga Opet kako se povlači u senku sakrivajući onu ženu i čuo Staniku kako plače. Bilo je već vreme za doručak.
- Hej, Sulejmane! - reče Rašida, a dečak hitro odskoči u senku jednog drveta koje nije bilo dovoljno veliko da ga sakrije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo.
Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla je kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori.
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao. Osećala je da je sama. Nikakve izvesnosti, da će joj se muž
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Mogla bih da se udam. – Pa, što se ne udaš'? – Reci to još jedanput i stvarno ću se udati! Povučen u najdublju senku »Hungarije«, predviđao sam kako će se dalje odvijati stvari. Sada je vreme da ga pogleda onako. Pogledala ga je.
– Sačekaću napolju... — reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni. Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem. Voda je bila mlaka i slankasta.
Devojka ulazi u senku izloga gledajući ispred sebe. Nekoliko časaka kasnije, ulicom koračaju dve devojke; jedna trotoarom, druga ogledalima
vizijom nekog austrougarskog arhitekte, koji je trebalo da predstavlja čudo ljupkosti, baci zaista čarobnu senku na njeno lice i trepavice sa kojih se cedio sneg.
nateralo da se zlopati i stanuje u sobici iza kuhinje bez prozora (sa žičanim otvorom za ventilaciju), da se pretvori u senku sopstvene senke, i što više misle o tome, što duže razgledaju pune ambare, utovljenu stoku čija se dlaka puši,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno? Nikad više ni u senku moje kuće da ne uđe! Razumeš? JUSUF: Ma ajde!
Kostić, Laza - PESME
je l' čudo što i nas, žičine druge, neskladne tuge obuze sklad, zovemo senku, gonimo nad? A koga zovu, koga li mame sinovi tame?
čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase! da li me kušaš, da li me karaš, što preda mnom senku najmiliju stvaraš, sahranjenu davno, u srećnijem dobu, u grudi mojih ledenom grobu? Ili se sama iz grudi mi diže?
” Snuždio se silni kralju zabrinuto čelo zbira, — al' dovode u odaju bledu senku, Minadira. Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kakav je to jezik? ŠALjIVAC: Jelte, graniči na budalaštinu, al’ tako je, kad je čovek plodan na visokoumiju, pak senku i đubru izdaje za perle razuma. DOKTOR: Otkuda ste vi, te tako govorite? ŠALjIVAC: Ja sam živio među Vlase i Slovace.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u nesanici drugog sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna biva; Na semaforu peva
Gle, ona mi se naginju nad rame, Izraze šapu dodirom što vređa; A ljubav ih je zazvala iz tame Što dubi senku ispod ovih veđa — Ljubav što slepa je za posledice, Vidovita za sve što nastavlja je: L'amor che move іl ѕole e l'altre
Promaja noći, jedan krov bez kuće, Pehar kukute, napev kao začin — Pošalji tvoju senku, da me prati. (23. V 1989) 10 POZDRAV Sve ono što sakriva u ništa Zbir oblika je skrivene namere; A nedremano oko
Na jugu proleće raspliće čvorove mokrih vetrova, Smrt ima mokru senku dok prolazi kroz zid. (9—10. III 1986) FRAGMENT Delimično po Pindaru Lepota koja tvori sve slasti smrtnicima Istinu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza
Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku. Čiča maglu kompresorom buši, pere vodu i u loncu suši. Kovač kuje od vazduha čavle, prejeo se obećanja Pavle.
U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom. MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći
— cvetna i bujna prolećna bašta: uskoči samo, u senku legni i kao Šarov — noge istegni. Tako i Mirko u svojoj bašti sav se predao šećernoj mašti. „Kuda ću, šta ću?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku. Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba.
Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito. Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jer smo i postali od viška koji je zavrteo čigru naše telesnosti, pa ćemo njeno obrtanje i zvuk i senku vratiti, i nikome ništa neće nedostajati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jer za prednja odeljenja ne postoje propisi stražarske službe i stražar na mrtvoj straži puca i na svoju rođenu senku. Dalje nismo smeli. Rešimo da se vratimo, pa onda da skrenemo levo ili desno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Krenuću u oblak, usijan ko sač, da nabodem zmaja na drveni mač! Doneću iz oblaka, u senku i penu, devojku drvenim mačem osvojenu! Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni.
I, tako, već živim, zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim. Poveo sam davno tu pognutu senku, a da sam to hteo, u onoj gori, poznao grožđe, noć, i terevenku, i potok, što sad, mesto nas, žubori.
će moja pomešati, tajno, po svetu, sve potoke, i zore, i, spustiti na život, vedro, i beskrajno, i kod nas, nebo, i senku Fruške gore. I, tako, bez zvuka, smeh će moj padati, sa nebesnog luka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SUŠA Voda je gola. Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas. I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi slučajnosti, Jer radost čeka svoj tajni
Pandurović, Sima - PESME
Nekad je senka starosti padala Na moju mladost, čistu sreću moju, Dok sad prošla mladost baca senku svoju, Da bi mi starost tugu zadala.
Danas, kad tihe kiše miju Pred prozorima lišće novo, A néme suze same liju U divno majsko veče ovo, Osećaš senku sudbe grube I kob da naše snosiš bede, I ljudske mržnje hladne zube, I zla života što ne štede.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ako tada sagleda svoju senku, vrati se odmah natrag u jazbinu, i spava još šest nedelja; ako li ne vidi svoje senke, to jest ako ne bude sunce
(Oluja) 422 — Šta može po zidu trčati? (Senka) 423 — Šta ne može voda odneti? (Senku) 424 — Šta ne može sunce pod vedrim nebom obasjati? (Senku) 425 — Šta preko slame ide a ne šuška?
(Senka) 423 — Šta ne može voda odneti? (Senku) 424 — Šta ne može sunce pod vedrim nebom obasjati? (Senku) 425 — Šta preko slame ide a ne šuška? (Senka) 426 — Šta prođe kroz trnje a ne ogrebe se?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka se povuče u senku iza njegovih leđa, nasloni se na naćve i zagleda se u šiljak šubare, sa koje se topi sneg. Ne pamti da se ikad ovakav s
Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina...
U ćutanju, punom umornog hukanja žena, spušta vreo krompir u zemljane činije i brzo se odmiče u senku da joj ne vide lice.
Tromo i teško uđe Nikola. Dade mu tronožac da ne bi seo uz naćve, u senku. Sme li da se raduje? pita očima Nikolu i ne opaža kako se od njenog pogleda mute starčeve još krupne oči sa izbledelim
On se uverio da život ne može iz njega da nikne. Đorđe se svali na krevet da oči i lice skloni u senku. da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga.
Aćim se prikovao uz lipu i senku, vetar je razapinjao fenjersko svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti
— Bolje mu je nego prošle noći — reče Tola, pokri Adama i uzdrhtale ruke brzo skloni u senku. Đorđe sede na krevet i uze Adamovu ruku. Vlažna i topla, suviše mu je mala za njegovu nežnost.
— Kako ti, apsandžijo, smeš da kažeš za Andru, profesora, da je lopov? Nisi dostojan ni njegovu senku da zgaziš. — E, mogao sam ja njega u onim prvim danima da smaknem — uzdahnu Raka. — Pojela ga pomrčina.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Šta mi ko može? — smejao se. — Najsmeliji sam. Najjači! — na udarac je odgovarao s dva udarca i niko ni na senku nije smeo da mu stane. Muke zarobljene dece mora postale su mu smešne.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije se bojao: pod rukom, na kori, ocećao je bilo drveta a na sebi njegovu senku. Drvo ga je zaklanjalo. Nije se plašio, napolju; nije se plašio, u šumi. Plašio se u gradu, a naročito u Carigradu, 1816.
Onda, vrati se u svoju senku, tamo. SIMINA ULICA Danas bi se reklo da je Sima Nešić simultani prevodilac; u njegovo vreme zvali su ga Sima
Tutnje na strmini između Jevremove i Jovanove i uvek izgaze senku u kojoj leži, na nekadašnjem izvorištu Čukur-česme, bronzani dečak, nekako sleđen.
znao da li ga je to sopstvena opreznost tako umorila, ili ljudi koje je sretao ali je, u sebi neprekidno slutio onu senku. Počinjao je mesec jul 1808. godine. Njegova kuća bila je, dakle, četvrta tačka.
Popa, Vasko - KORA
žutu KAKTUS Bode Rumeni oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne
iz sobe na ulicu silaziš Samo da se sa senkom tvojom poigram Lišće sam suvo Duž ulica kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam naga kraj druma Kojim se udaljuješ Da me tvoja senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prišulja im se jedan kiridžija, zvan Antraks, sa svojim magarcem, isti onaj koji je docnije u poznatoj parnici o senku tog magarca polučio svetsku slavu. On im ponudi da svu njihovu robu natovari na svog sivonju.
No pre no što je ušao u Zemljinu senku, Mesec je bio potpuno osvetljen, a to će biti i čim izađe iz te senke. Zato sam ga u njegovim položajima neposredno
Evo, dakle, ovde počinje Mesec da ulazi u Zemljinu senku, dok se sasvim ne pomrači. On ostaje tako potpuno zamračen dogod na drugoj strani kupe Zemljine senke ne počne iz nje da
poprečnog preseka Zemljine senke na ovom mestu na kojem je Mesec pri svom totalnom i centralnom pomračenju kroz tu senku prošao „dva puta toliki koliki je prečnik samog Meseca.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pusti trulež neka slepo gazi Ljubav i dušu, i natapa strunu; Zadah nek na te svoju senku plazi Visoku, krupnu, kao zloba punu.
I ja ostavljam vidik star, bez mena, Veliku senku što je pala na san Bola i sreće, na šum reka jasan, Na lišće, želje i trag uspomena.
I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće k meni dohođaše. Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s
Sad nemam više očiju za dýge, Za vedre boje oblaka i snova; Sad nemam više sutona i tuge, Ni senku sreće, ni šapat brestova. Sad nemam više očiju za dýge.
se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...
Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše. Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I iza narednog stiha, toliko karakterističnog za naglašeni Drainčev egotizam, naslućujemo tuđu senku: „Gospođice, otkucajte jednu moju venu na pisaćoj mašini.
U stvari, ovde je do narušavanja ili pomeranja došlo na semantičkome planu: obrt bacati senku izokrenut je tako da senka baca (uvis topolu).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
drugom što se oko nje dešava, pa i u onim čestim dvostrukim odražavanjima svesti s majkom, junakinja redovno nalazi senku odsutnoga oca.
s Dafinom i asocira se s njenom senkom: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori.
Tako je svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao“. U četvrtoj glavi Aranđel se umalo nije udavio u istom tom
vezu sa posmatranjem sopstvene senke: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla je kraj sebe njegovu senku, predveče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno govori.
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao.“ 321 Gotovo izjedno smenjivanje rečeničnih intonacija koje
sve od samih istančanih opažaja, pa i od opažajnih prelaza i preliva: osećati dah čovekov na sebi, videti mesto njega senku njegovu pored sebe, i to u predvečerje i u polutami, a isto tako i na svoju senku gledati, kroz prozor, kako se lomi u
čovekov na sebi, videti mesto njega senku njegovu pored sebe, i to u predvečerje i u polutami, a isto tako i na svoju senku gledati, kroz prozor, kako se lomi u rečnome proticanju.
I odatle je posmatrala svoj odraz, senku, kako se lomi u mutnoj vodi što dan i noć protiče: „Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na
Navođeno je već mesto, iz treće glave romana, gde gospoža Dafina posmatra svoju senku prelomljenu u reci što pored kuće teče. Koju stranicu docnije iskrsnuće i Aranđelova senka.
Dok je Aranđel još mirno ležao u postelji, sanduk baca na zid senku „kao leti hladovina drveća”; kada tama počne da opkoljava gospožu Dafinu, on postaje „kao neki visoko zatrpan grob”;
To se isto može kazati i za Aranđelovu senku, koja se u trećem navratu javlja pri kraju osme glave, tačno u trenutku kada gospoža Dafina ispušta dušu.
poeme, recimo, nalazimo odraz u vodi i prevrnutu sliku (već je pre toga rečeno da „oblaci silaze Arnu na dno”); zatim senku pesnikovu što se u reci zloslutno prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja; najzad, jasan
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo. Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži.
Miljković, Branko - PESME
života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju senku oni su bez senke sišli u dubinu i bez imena za istoriju: od slepog lica brodoloma u njihovim poslednjim očima stvorena
Dan će da me zaboravi, tajno dovršena u sebi kaži se. Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
Krakov, Stanislav - KRILA
Bilo je dosta tiho i čulo se hrkanje pospalih. Jedan stražar se dugo zagledao u džinovsku senku dva ogromna topa, koja su kao dve duge pretnje štrčala vrh blindiranog voza.
Zlatni odblesak plivao je još po jezeru, koje se uvlačilo u vlažnu senku. Kraj obala se zgrčile krive kuće kao preplašene. — Uh, ljut je da se pobaci od njega... Rumeni ordonans se zakašlja.
Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati. Preko puta njega duga prilika Mijina bacila je produženu senku preko stola. Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom. Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio.
Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo. Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan. — Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi!
Petrović, Rastko - AFRIKA
biće; za njega on ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju misao kada su zajedno; no i tu je nemoguće primetiti ma senku ljubomore ili zavisti.
Ja sam pisao na kolenu, u noći, tamnu senku reči, pesama koje su jedino želele da se njima dopadnu, ali koje su odjednom i samog mene oduševile.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi. Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao.
Bojić, Milutin - PESME
O, pošli munje!... No za senku slave Oni će dati otupela čula I mreti svesno kraj dedovskih kula, Da. Pošlji kletve i bezverje strave.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad kakav čovek ili čeljade dođe blizu do mesta na kome zidari rade, majstor uzme p. i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p. u zid i kaže: »dokle ova p.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam dobro znao. Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu.
Zbilja, Dorotej me je gledao sasvim ravno u oči i ja u njegovom izrazu nisam primećivao ni najmanju senku nelagodnosti. Drugi bi obično odvraćali pogled od mene.
Kako bezazlene okice dobijaju onu sanjalačku senku, kako njena šiljata ramena odjednom postaju obla a dva jedva naznačena čvorića na grudima bujaju do raskošnih Jeleninih
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U vreme prolaza Mesečevog kroz Zemljinu senku pri totalnim i centralnim pomračenjima Meseca, može se odrediti prečnik Zemljine senke na mestu tog prolaza.
u podne najdužega dana, onda kada je to otstojanje najmanje i kada vertikalni stubovi u Aleksandriji bacaju najkraću senku.
tim skromnim instrumentom sačekao je Eratosten najduži dan u godini, a najveći u svome životu, i izmerio je najkraću senku štapićevu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
tvoje kuće, skriven u kakav kut, cele noći gledao kroz prozore, da kroz njih, kad promineš, na zavesama bar tvoju senku sagledam... (Strese se): Oh, i zato nikada tvoje jelo, nikad tvoje piće nemoj da mi šalješ.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne izgleda rđavo ni majstor Kosta, ali je njegova bolja polovina veliku senku bacala na njega. Varošica zove njega „džepni muž”, a nju „vesela udovica”, i svi čekaju da vide ko je koga bolje prevario.
događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao.
Dante, u Komediji, sa dva stiha, divna i strašna, ispriča: kako je„koplje jednim udarom probolo i čoveka i njegovu senku na zidu”. Lepo rečeno, je li? E, tako je i sa mnom. Ubi me udarac i kroz senku!...
Lepo rečeno, je li? E, tako je i sa mnom. Ubi me udarac i kroz senku!... Oj, groblje, dođi i nosi još jednog odlikaša! Mnogo je i dva! — Prestani da huliš na Boga, Branko!
Da je bilo mesečine, da je Nata mogla videti svoju senku, videla bi sliku pogrbljene stare Ciganke ili prosjakinje s torbom na leđima.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Meni teško pada na dobrodetelj senku bacati; ali po dužnosti istoričeskoj istinu javiti moram (dobro bi bilo kad bi svi istorici ovu dužnost točno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo... Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge... Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske... — Otima se siromah od smrti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečak se samo nasmeja: ko je još biljke zvao u pomoć? Zakoračivši, ugleda Vedran svoju senku i začudi se: proširila mu se ramena, smanjila glava. Zaradova se dečak, potrča.
bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog zraka, sakri u senku drveća, kao da u zemlju propada. Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži. Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće!