Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj dan je bio, u Beču, posvećen sv. Franji. Isti dan svetkovali su, pravoslavni, kao četvrti septembar, dan posvećen velikomučeniku Vavili. Srećom, i za jedne i druge, bio je petak. Tako i mi znamo kad je bilo.
Iako je već bio septembar, u zelenilu Leopoldštata bilo je još leto, a nepogoda je prolazila. Munje su još bile česte i grmelo je još, ali je
Isakovič mu se, prosto, prijavio u vizit kad je stigao. Višnjevski mu je odredio, za prijem, dvadeset i osmi septembar, po ruskom kalendaru. Dan prepodobnog Haritona, ispovednika. Višnjevski je Isakoviča primio tog dana, pred ručak.
primi komandu nad jednim eskadronom Ševičevih husara i učestvuje i on, na manevrima, koje je Kostjurin bio naredio, za septembar, u okolini Mirgoroda i Kijeva, kad je ta dečja drhtavica počela. Celo se lice grčilo i treslo, a usta, jezivo, drhtala.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, u Boljevcu veruju da će dete rođeno na praznik Sv. Simeuna (1. septembar) biti siromašno. Dete rođeno na Badnji dan biće nesrećno, a rođeno na Božić još nesrećnije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Potpisali ste spisak samo za ovo malo dana u avgustu i za septembar. Ljubica zinu od čuda. Tamo kvartirina, a ovde to isto sa platom, i ako je ona redovno izdavala uredne priznanice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
10. septembar 1916. ČUJU SE TOPOVI... Na stolu, u četvrtastoj, sečenoj čašici zejtinjave vode brzo je treperio i puckarao zelenožuti
Petković, Vladislav Dis - PESME
PESMA 114 GLAD MIRA 116 SAN 118 MOŽDA SPAVA 119 MI ČEKAMO CARA 122 VELIKI DANI 123 MI ČEKAMO CARA 124 17. SEPTEMBAR 1912.
Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912. GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osvanuo je šesnaesti septembar. Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.
Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga. Gde ste bili vi iz sedmoga puka i šta ste radili do šesnaestoga septembra?
U zoru, videli smo ogromnu brešu. — Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana...
Ali je još uvek mračno. U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša. Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Letopis Matice srpske avgust—septembar 1963). OBLACI (str. 257). Tekst je preuzet iz knjige Djela Jovana Subotića, knj. I. Pjesne lirske, Karlovci 1858, str.