Obradović, Dositej - BASNE
Na isti način i svi proči narodi. Bosna hoće svoga kralja, Serbija svoje despote, Hercegovina svog hercega: dođe Turčin pak sve u torbu.
Turska vlast i veličestvo spada i umanjava se, a hristjanska sa svih strana rasti i uzvišava se. Serbija, Bosna i Hercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati od
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
S upovanijem na jedinovjernuju Rosiju, i lučšemu nadjejut sja, i izbavlenije od Turkov”. — „Horošo; no Serbija ot Rosiji očen daleko, a mi s Turkami prijatelji”. On potom: „Turki v Belgradje u tverdinji?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U tom su se slagali, jedino. Tražili su da se ta teritorija nazove: Nova Serbija. A u molbama je pisalo i, Nova Mezija, kako se Srbija zvala, u doba rimsko.
On je predlagao Rusima da se ta teritorija ne zove Nova Serbija, nego Slavenoserbija. Tako je i bilo. Ševič je, tih dana, hteo da uda ćerku za majora Petroviča, koji je tvrdio da je
To je bio Ševičev odgovor Horvatu. Rusima se brzo dosadila sva ta Nova Serbija. Ona je, kroz dvanaest godina, cela, nazvata: Nova Rosija.
Piperi, Kuči, Cuce i Ćeklići, čekali na vesti o Vasiliju, željno, Vasilije je bio potpao pod nevolju, jakože i pročaja Serbija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ZAHARIJA ORFELIN PLAČ SERBIJI jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša pređe plodna, presilnimi carevi i hrabri soldati, sad u ropstvo drugima
Svi veće vrazi moji rukami pljeskajut, hulno zvižde na mene, a zlobno glas dajut: „To li ona preslavna Serbija u svjetu? Sad sluškinja naša bist, dala s nam pod petu.
Komu vi sad pojete? Eda li se rugate meni? Ja sam bedna Serbija, Koja sam vam stradala. Gde su moji sinovi, Hrabri oni heroji? Pali! Pogledaj te Marsovo Polje ono krovavo!
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca kamen,
Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija. Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži, Desna ruka klonula mu, Turčin većma s’ ježi.
Jauk se čuje, Vrag lance kuje Serbiji. Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže, Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše; Nit’ se grudma ustavljaju gromovni udarci: Đorđe brodi preko Save, i deca i starci.