Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Uvi, Lazare, što ti reče! Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu! On reče.
Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu.
mnogogubo prenebreženog dosad stihosočinjenija zajemljuju da ćeju svim prosvještenim, rod i jezik svoj istino ljubjaščim Serbom, Serpkinjama, da i svim Slavjanom i Slavjankinjama, istočnik čistog duhovnog uveselenija biti.