Obradović, Dositej - BASNE
u Laйpsiku, u Tipogafїi g. ӏoann Gotloba Emmanuila Braйtkopfa. 1788. Ljubezna serbska junoste! Posveštavajući ja ovu knjigu tebi, črez to ništa drugo razvje t v o j e proštenje, zato što s t o b o m ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Znali su oni šta hoće temišvarska gospoda. Feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen, koji je bio serbska majka, zvao je to: umekšati! Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen!
Trgovac Georgije Rakosavlevič bio je, u to doba, serbska majka za oficire, koji su se selili u Rosiju i prikradali Budimu, da otputuju do Beča, za pašport.
Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka. A ako zatreba ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu,
Trandafil se ni sa planom Isakoviča, kako da ide u Beč, nije slagao. Sve je to što Pavle govori, kaže, para i vatra serbska, u Isakovičevom mozgu, da mu kaže pravo, kao svom bratu, Srbinu.
Trandafil mu je rekao da mu, u tom, črezvičajnom, poslu, niko ne može pomoći toliko, koliko Kopša, serbska majka, oficira, u Beču. Za sve to vreme, Kopša je klimao glavom i odobravao, nestrpljivo.
onda okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u Sremu, da je svemoćan u Beču, a serbska majka svakom oficiru.
Uvek je ta familija bila luda. Isakavič je stajao kao skamenjen. To li je taj rođak, dakle, što im se činio serbska majka, izdaleka? Mladi čovek, Kopšin dragoman, gospodin Agagijanijan, počeo je onda da se smeje, kao da štuca.
crna, laka, putnička kola, neće izići iz Temišvara, nego će ostati tu, večno, u kapiji princa Evgenija, koji je bio serbska majka. Kraj tih kola, na drumu, on, Konstantin Kristoforos Garsuli, ležaće, u krvi, nepomičan. Jes! Jes!
siromah, sasvim ozbiljno, poče da priča kako se u Generalkomandi čuje, zaista, da Rusi nisu uspostavili samo dva, serbska, husarska, polka, nego da se formira i jedan hungarski, jedan moldavski, i jedan gruzinski polk.
Među oficirima u Engelbirti, Volkov se, posle toga, pročuo, kao nova serbska majka u Beču. Prema Isakoviču, međutim, Volkov se bio tih, poslednjih dana, jako promenio, a Isakovič prema Volkovu,
A čula se, na mukama, i serbska, sramotna, psovka, koliko je na nebu besčislenih zvezd. Žudnja za Rosijom, kod tog sveta, nije bila nova – reči oko
1752, dato čak i to, da se, sa teritorije koju naseljava, Serbima, imaju iseliti svi Malorusi i Kozaci, kao da je to serbska zemlja od pamtiveka. A došljaci se učiniše, u prvi mah, kao čitava avalanša i poplava, iz Kijeva.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1986. Grim, J., „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica (1814)“, u: S. Koljević, Ka poetici narodnog pesništva, Prosveta, Beograd 1982. Grim, J.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prelaženje Kurcbekove štamparije u srpske ruke pozdravljeno je kao jedan nacionalni uspeh i Novakovićeva »Slaveno-serbska, valahijska i vostočnih jazikov tipografija« naišla je na dobar odziv.
Matica serbska, u početku svoga rada, prikupila je konzervativne elemente srpskoga društva, naročito se oko nje istakli proTivnici
50 Vuk Karadžić dao je za nekoliko godina svoju Danicu, od 1826—1829. i za 1834. Važniji almanasi iz toga doba su još Serbska pčela Pavla Stamatovića, »cvjetnik«, »s različnim drage narodnosti, duševnog uveselenija, zabave umne i slovesnosti
romantičnih drama (Španjoli u Peruviji, Žertva smerti, Šnajderski kalfa, La Pejruz, posrbljeni komadi Paunka Jagodinka, Serbska princeza Anđelija itd.).
Tako je u julu 1814. izišla Mala prostonarodnьa slaveno-serbska pєsnarica, prva knjiga Vuka Karadžića. Ona sadrži 100 lirskih, »ženskih«, i 8 epskih, »muških« pesama.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Umro Dositej Obradović 1814. Vuk St. Karadžić: Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica Stefan Živković: Priključenija Telemaka, sina Uliseva (prevod Fenelonovog djela s francuskog jezika) 1815.