Jakšić, Đura - PROZA
da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati... Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti?
Pa, evo, moja Stojna ima u Kniću još jednu sestru neudatu, video si je ti! Onake devojke nećeš naći ni usred Kragujevca...“ Pa zar misliš da je glave obrnuo?
Obradović, Dositej - BASNE
Onda brat načne se hvaliti da je vrlo lep, pohuždavajući sestru kao ružnu. Ovo vesma ogorči malu devojčicu, koja plačući ode k ocu, i načne se tužiši na brata svoga, kolik' da je
ih, da im ovu nauku: „Ja hoću da se vi svaki dan u isto ogledate ogledalo: ti, sine moj, ne zato što bi se ponosio, i sestru svoju ružnom nazivao, nego što bi krasotu i blagoobrazije lica tvoga sa zlonaravijem i nepristojnim postupkom ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića. To su vam dva otresna, valjana i vredna momka. Imaju sestru — da je nije šale u svoj kapetaniji. Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći.
Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru. I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« — znaš! — Baš ste đavoli!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A Jovica saže glavu. — Evo šta je! — reče Zavrzan. — Bio je u njihovom selu subaša neki Ibro. Jovica je imao sestru na udaju, a Jovan, opet, bio momak za ženidbu, pa kao komšijske kuće... Znali se od detinjstva, pa se i zapazili.
Znali se od detinjstva, pa se i zapazili. Jovan, dakle, hteo uzeti Spaseniju, sestru Jovičinu. Ali, ne lezi đavole! Turčin ti jednom smotri devojku, pa naredi svojim pandurima te je jednoga dana dokopaju
Za ime Parašnica svezana je i jedna pričica. Bio je nekad nekakav džin, pa zavoleo sestru rođenu i hteo se njome oženiti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Žena mu umre, i on osta s jednim ženskim detetom sam u svetu. Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene
Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali neki put prevali i ponoć, a njega nema. To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju. — Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru.
Moje haljine najlepše u celoj školi. Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.
Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa: — Spavaju!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena, tiho cvili; onde čas udovicu, sestru... I tako svuda. Po gde-gde bi, ali to retko, bio kakav muški.
— Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru. — I tu reč „sestru“ ironično bi naglasila. Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali.
Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru. — I tu reč „sestru“ ironično bi naglasila. Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba je bio sa gospom vrlo dobro poznat. Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K., pa se u nju zaljubio.
trgovkinje gospođe Cifrićke koja je Persine zaove muža nekakav rod, a sestra od tetke gospođe Jelke Siridžićke, kojoj je sestru Savku Ljuba ostavio. Gospođa Cifrićka je najveći neprijatelj Čekmedžijiću.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Devojka sa škrofulama na vratu i obrazima vraća se iz Beograda očajna. Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud.
(Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.) Priča ona i gleda kroz prozor, a Juršiću se sve čini da njega gleda, i užasno mu
Afrika
— Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'.
) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'. (Ne, gospodine, ne mogu ti dati svoju sestru jer je udata i mnogo za nju bilo plaćeno). — Ki etr mari ton se'? (Ko je tvoj zet?
— Dobro, Me, ja ću ti dati dva puta više, pa ti vrati starcu što je dao za tvoju sestru, a onda je venčaj sa mnom. — No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo
mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.) — Selui peti, megr, vilen. (Onu malu, mršavu, ružnu.
) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.) — Selui peti, megr, vilen. (Onu malu, mršavu, ružnu.) — Selui peti, megl, vilen, musje, me mon plemie se' etl avan
) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me. (Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On u svojim sunarodnicama, kaže, nikad ne vidi žensko, ni švalerku, nego sestru. Udovac je i nema više nameru da se ženi. Žene mu i ne trebaju.
Ali je Isakovič prošao kraj nje, kao da je ona grob, u turskom groblju. Poljubio se na rastanku sa njom. Poljubio je kao sestru. Isakovič je nameravao da iz Budima jaše do Beča, krišom, stranputicama, sa pištoljima u pasu.
Božič je pričao da je njegova žena, možda, jedina oficirska žena u Vijeni koja ne jaše. Montenuovo ima sestru, koja je devedeset godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta baba i sad dolazi, svako jutro, u
Svatovi su, međutim, još dugo, krišom, prilazili taljigama, da vide mladu u Pavlovom zagrljaju. On ju je, kao neku sestru, uspavljivao. Ona mu je ležala u krilu, ali ne kao u bračnoj postelji, nego kao mrtva u zagrljaju. Ćutali su.
Ona nije ni sanjala da je Isakovič ošamućen žalošću, zbog toga što ona liči na njegovu pokojnu ženu, kao sestra na sestru.
Marko Ziminski bio je oženjen ženicom, vrlo lepom, koja je imala isto tako lepu, ali hromu, mlađu, sestru. Ta sestra je bila, zbog toga, među muškarcima, jako uplašena. Da će se ikada udati, bila je izgubila svaku nadu.
Sve do danas, on, Ziminski, imao je jednu nadu, da će njenu sestru udati, za Pavla. Nema više tu nadu. Pavle je, do danas, bio gorostas u njegovom oku, bor, koji ide pravo, a ne silazi s
Žalosti ljudske, tako, počinju, rano. Praštajući se od gospože Kumrije, brzo, Pavle je zagrli i poljubi kao neku sestru. A pošto sestre nije imao, niti ih je pamtio, radio je to prilično nespretno.
Pokazuje jednu, crnku, kao svoju ženu – sa njom ima sinčića. A drugu, plavušu, pokazuje kao ženinu sestru. Prvu je kupio – kupio – od muža, koji je bio na putu u Kijev.
Ona, koju je Višnjevski predstavljao kao svoju svast – a koja nimalo nije ličila na svoju sestru – bila je plavuša. Neobično obilnih grudi. Ona je Pavlu pričala da su one, obe, Birčanski.
Došla je da, kod porodilje, zameni mater i sestru i jetrvu i prijateljicu. Sve su žene, kaže, sestre, na ovom mestu. Ono, što je Varvaru, najviše iznenadilo, ta žena,
Višnjevski je silan i moćan, a podmukao i podao. Kurvar, iako je otac njenog deteta, iako je i njenu sestru imao. Sestra joj se sad udala. Našla vreća zakrpu. Neka se dakle uzme na um. Neka se čuva Višnjevskog.
Teodosije - ŽITIJA
klanjajući se govoraše: „Gospode, ti sve znaš, i ti znaš srca mojega žudnju za tobom, da iz ljubavi prema tebi i sada ovu sestru moju samu u pustinji ostavljam, jer hoću da ničim nesputan poslužim tebi, Bogu mojemu.
Ja volju i zavete dajem, a ti trpljenje i do konca življenje u pustinji ovoj daruj mi. Molim se i za ovu rabu tvoju, sestru moju: tvojom dobrotom blagoizvoli, i anđelima tvojim dobrim odvedi je tamo gde će u pokajanju tebi ugađajući život svoj
odlažahu: I opet dođoše, i tresući pešteru i vičući na svetoga govorahu: „Zašto ti pričaš da se bojiš Boga, a sestru svoju zverima za jelo u pustinji ostavio jesi?!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- dodao sam. Ona samo klimnu glavom i ja sam mogao da budem siguran da će ona doveče podeliti šamare sa mnom. Za sestru koja je to samo upola (njena majka nije i moja majka, ali je zato moj otac i njen, što je očigledno po dužini naših nogu
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se. Šamika izjavljuje im radost što su došli pa poziva sestru Katicu da je pretstavi. Dođe Katica.
Vi ste dobar gospodin, ja vas poštujem, pa i moja mati; i da vam o tome dokaz damo, evo ponuđavamo mlađu sestru, ako imate volju, al’ od ovog nema ništa. Fijaker možete okrenuti. Zbogom! Brat iskoči iz fijakera i ode kući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
naredio da se za njih troje postavi u sobi, iznad kapele, na južnom uglu dvorca, gde je inače smeštao, da spava, svoju sestru i neku tetku, kad su mu dolazile u goste.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, pazi se šta će ono prvo reći: ako kaže mama, dobiće sestru, a ako kaže tata, dobiće brata. U Crnoj Gori „kada je žena bređa, valja pitati dijete šta će roditi, pak ako ono reče
(Vuk, br. 157) — Od zla roda nek nije poroda. (Vuk, br. 3962) — Sestra sestru udaje, a bačva bačvu prodaje (ako je udata sestra poštena i vrsna, misli se da je takva i neudata; tako kad ko vidi u
(Radunović, M., 1988, s. 70) — Majka ti još jednu sestru rodila! (Martinović, N., 1969, s. 73) — Iskopala ti se kuća od muškije’ glava! (Knežević, M. V., 1937, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Plašili smo se za našu malu sestru i pitali jedni druge šta će najpre učiniti kada se posle dva dana i dve noći vožnje nađe na stanici Gare de Lyon.
Primetile su ih još pre nego što iziđoše na zaravan ispred crkve. Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone. – Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja.
Matavulj, Simo - USKOK
? — viknu Drago. — Eto to! Pošao nam i on bješe kao zvanica, pa kad razabra šta bi, nemade kad pričekati, no posla sestru, Stamenu Mirkovu iz Kustudića, s ovom porukom.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
(Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao.
Jesam li ja tebi za sprdnju? Šta znači ova kljusina? Čujem hvališ se kako sad sestru udaješ za boljeg! Taj konj, da li to znači da sam ja bio magarac? BEG PINTOROVIĆ: Da svojim ušima ne verujem!
Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju rođenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini?
MUSA: Što ti budala nađe vreme za šalu... AHMED: A ko ti kaže da se šalim? Ne zna beg ko mu je sestru isprosio... Da si ti živ i zdrav, Imotski ti je kadija umro još davno, pre sedam godina!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pričaju, a i on koliko se puta hvali, kako je bio nekad imućan: držao bakalnicu, imao dućan, kućicu i jednu sakatu sestru.
Diže se neprestano, ide kod ženskih; one ga guraju, on im se nameće. Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće.
poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da je čuva, štiti i da oni tamo oboje i za nju traže, spremaju
A opet su se oni, braća joj, pazili. Naročito su gledali da im u kući što ne oskudeva. I njih, „žene“, majku, sestru, odevali su. Osobito nju, sestru, Anicu. Krojili su joj lepo, čak nekad i skupo odelo.
Naročito su gledali da im u kući što ne oskudeva. I njih, „žene“, majku, sestru, odevali su. Osobito nju, sestru, Anicu. Krojili su joj lepo, čak nekad i skupo odelo. Samo su jednako motrili na njih dve.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte,
Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao? — pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita!
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše.
Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao? — pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide.
Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: — Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru. Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je
Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.
Kad iziću na čardak onda carević stane pitati sestru svoju ko je njen čoek za koga se ona udala, a ona mu odgovori: — Ja sam se — veli — udala za cara zmajskog, i moj je
Otvoriše ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i začudi, dobavi dojilju i podhrani ih do oružja braću a sestru do udaje.
Stoga joj bijaše teško što svog evlada nema, pa bi joj se vrlo ražalilo kad bi pomislila na svoju stariju sestru. Sve je spominjala što barem njih dvije nisu blizu, i često bi govorila: Kad bi mi nešto njezina djeca bila pred očima,
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Vami je poznato da ima u Rusiji firšt Demidov, koji je najbogatiji u celoj Evropi; ovaj ima rođenu sestru barona Golića za suprugu. Marko: E, onda mu je lako trošiti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Gazdarica je živela sa jednim mladićem i ovaj je zaveo njenu sestru i obe su bile propale žene. Posle je ta devojka zatrudnela i to kazala mladiću a mladić joj rekao: „Eto taj Englez,
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a može i tetka imati kakvu mlađu sestru. MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir.
SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a može i tetka imati kakvu mlađu sestru. MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tu je on... moj brat, mrtav... Iziđosmo. Neko reče da zovnemo sveštenika. Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja sam čovek osetljiv, i teško mi je kad ko, naročito takva ženskinja, o meni rđavo misli. Gospođice, ja imam rođenu sestru, koja je u vašem položaju... učiteljica, kao i vi...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile tavlije, i ćulvezije.“ 62. Izvedi, brate, sestru na ugled. — Izveo bi je, al’ mi je žao.
mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala, Majku nema,
Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u rod pošla, Sestru nema s kojom bi pevala, Majku nema, razgovara nema!“ 153.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pored nje, upoznao sam Fijumane, kao talijanske romane. Zubranić je imao lepu sestru i ona mi je čitala Kardučija, i Leopardija, u originalu.
Kad ga je moja mati posetila, poznao je sestru. Kad sam ga ja posetio, gledao me je, nemo. Nikola Vujić imao je dve kćeri i dva sina.
ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka. Nećete skinuti jaram s vrata – nema slobode, dok vam ruka miluje decu, i sestru, i brata. Ne tražite po ulicama mračnim, ritu i blud, što crveni.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.) Usta nemaš, jezik nemaš. Što mu ti ne govoriš? Nego — muž ti je!
I svaki mu je činio, ugađao, više nego svojemu. | Ali posle se videlo šta je. Marko je imao sestru, i to jedinu, koju je, hoteći da je poštedi da se ne bi udala za kakvog njihovoga seljaka i bila izložena teškom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
S Milunom je živjela ni punu godinu, a tri mjeseca po njegovoj pogibiji, obradova stare i sestru bezbratnicu, muškijem čedom, jedinom uzdanicom gotovo istražene kuće.
Pošto se i on ižljubi sa svakijem, i za zdravlje upita, sjede. Petar ka da očima pitaše sestru, tako je gledao, pa najzad reče njemu: „Jesi li danas iz Crmnice?“ „U današnji dan sam krenuo otuda!“ odgovori medik.
Daj Bože da ovo pismo nađe moga brata u životu i u zdravlju i da on posluša strika i svoju nesretnu sestru. Ne znam što više, niti imam vremena. Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!
đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.“ Ona je izgovorila to na predušak.
“ „No, ostavi predgovor, pa mi kaži u kratko: kako ja tebe mogu usrećiti?“ „Ako uzmeš moju sestru!“ odgovori Jan, rastežući i razdvajajući svaku riječ, kao da ih nekome u pero kazuje. Adolf zinu i izbulji oči.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Prsne opet): — Bam zato, ako su jednom, neće drugom, ja ih tamo nijesam šiljao. (Ovako mu govore i za sestru, i za šćer, itd.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu.
Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bište.
Po tom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je
Braća njegova zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i
da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio.
Sutradan dođe carski sin sa ženom u lov, ona | odmah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu parčad od nje te odnese maćiji, i nađe svoga oca kod kuće, on se vrlo obraduje kad vidi svoju
nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte,
“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?“ pa sestru uvati za ruku i dajući je reče: „Neka ti je sretna i čestita!
“ Oni se prepanu n otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: „Dajte đevojku srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre naše.
“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?“ pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: „Na, neka vam je sretna i čestita!“ I ona sila s đevojkom otide.
“ Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: „Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru.“ Stariji i srednji brat poviču: „Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu, najmlađu sestru znati, kud |
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Kad je izgubila svaki obraz! GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru!
Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti. Pa svi da se skupimo, kako i voliš. Dovešću mlađu sestru na školovanje, tetku da nam kuva, ujnu da čuva decu, bratanca da se zaposli u pivari.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
naslonio, i kao da je jedan svrh drugoga svoju po|nositu glavu pomolio kako će lakše onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u
U Itebeju pođem iskati sestru matere moje, Jevru; no, ne nađem je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, pođe sa mnom u društvo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Lipo ću obradovati Baricu i sestru Krivu, koja se udaje... — Šta? Udaje se Antica? Za koga? Pa šta to odma ne kažeš? — reče Bakonja sjedajući ponovo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kada je pre dvanaest godina posetio svoju sestru, našu kraljicu Mariju Antoanetu, nije propustio da i našu Akademiju nauka počasti svojom posetom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ogrću šinjele na vruća tela, obuvaju bolničke papuče na iznemogle i drhtave noge, i užagrene, radoznale oči opkoljavaju sestru Stephenson koja se trudi da govori njihovim jezikom i da ih oveseli.
podmuklo, sa puno pohotljive radoznalosti, uprte sve njihove svetle oči što ozdravljuju i u slast gutaju bujnu i bajnu sestru Stephenson. — Oh, oui, oui. C'est plus que certain. C'est quelque chose comme victoire, vous savez!
— Ti govoriš koješta. — Ne, ne govorim ja koješta, nego si ti besan na sestru Ѕtephenѕon, u koju si zaljubljen nasmrt, koja ti je neko vreme davala povoda, i koja se sad okrenula drugome kad se
Pa Petronije Svilar pogleda treću ranu i nove, modre ožiljke preko nje. I seti se kad je sestru, svu u dronjcima, sreo u odstupanju na kaljavom putu Jankove klisure, među karama, izbeglicama i komorom ranjenika.
Vrlo davno izgubio sam najvoljeniju sestru, mladost plemenitu i nežnu, divne kose, valovite i plave, sivih velikih očiju i bolesno rumenih obraza.
A kad se legne i sve smiri, zadugo se čuju uzdasi u posteljama: mučimo se. Ja sam imao bolesnu sestru, i uvek je slutnja nesreće tištala naše rastanke.
Ali kad sam poslednji put pogledao sestru, koju su, iako dobro umotanu, saletali da se povrati u sobu, ja se nisam mogao sasvim uzdržati, te osetih kako mi se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca. Sestru je udao u drugo selo, a majka Mu se dovijaše od svake ruke, da ne bude sinu na teretu.
A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa sve veselo i lepo... A gle sad...
I odjednom potekoše iz očiju dve vrele krupne kapi. Gleda, a neke žene iz gomile brišu oči. — Pozdravi sestru, Spasu... neka te bar ona gleda... I, ako možete... podignite mi jedan kamen na grobu... — Jedinče moj !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu.
Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bište.
Potom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je
Braća njegova, zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca i preobuku ga i
da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte,
Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao? — pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita!
Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše.
Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao? — pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide.
Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: — Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru. Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je
Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Da ko će?! — izgovori tiho curica i pogleda na brata. Uto se i on približi. —Što bi? — upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju. —Možemo, vala, oboje! —Ne treba niko nego ona...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
24 Ona se međusobno orođuju, žene se i udaju, imaju brata ili sestru. Poneka devojka posmatra ih kako se igraju, takmiči se s njima naročito u lepoti i vrednoći, a može poželeti i da se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Glavni junak dvostruko sanja. A kada se zbilja probudi, pred sobom vidi - mesto Čarnojevića , od kog ni traga nema - sestru u krakovskoj bolnici, i čuje kako ga prekoreva: „Ala vi nemirno spavate, plačete i vičete, mora da ste opet dugo
Petrović, Rastko - AFRIKA
— Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'.
) — No, musje z' ne pe done mon se', musje, malie, peje boku musje mon se'. (Ne, gospodine, ne mogu ti dati svoju sestru jer je udata i mnogo za nju bilo plaćeno). — Ki etr mari ton se'? (Ko je tvoj zet?
— Dobro, Me, ja ću ti dati dva puta više, pa ti vrati starcu što je dao za tvoju sestru, a onda je venčaj sa mnom. — No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo
mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.) — Selui peti, megr, vilen. (Onu malu, mršavu, ružnu.
) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.) — Selui peti, megr, vilen. (Onu malu, mršavu, ružnu.) — Selui peti, megl, vilen, musje, me mon plemie se' etl avan
) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me. (Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
O, muselime! Kao vižlju ga bičem udaraj, Gazi mu majci kosti staračke, Oltar mu ruši, on će trpeti!... Sestru mu siluj, on će gledati Pogledom tupim roba nesrećnog!... Uzalud će se za pas mašiti, Onde mu nema verne obrane!...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo... LVІ Imao sam sestru jednu, Jermilom se zvala, U Irigu pitomom je Večni san zaspala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odvraćao sam ga, molio... aja! Bio je ponosan... — Da li je imao koga od porodice? — Majku i jednu sestru — komandir šmiknu kroz nos i rukom prevuče preko očiju. Zatim me pogleda otvoreno i pribrano: — Vaša uloga je završena.
Ona se gotovo neprimetno trže i pokaza mu očima na mlađu sestru. Toma je razumeo, i naginjući se preko polete, obrati se Arleti: — A vi, Lulu, jeste li zadovoljni svojim kavaljerom?
Društvo je bilo veselo. Moj drug Dragutin, ili kako su ga oni sada prekrstili „Šarl“, dirao je najmlađu sestru da je ona zaljubljena u lekara njihove kuće. A kažu, gospodin doktor Žerar bio je strahovito ružan čovek.
Užasavala me je i sama pomisao. Mrzeo sam neodoljivo tu zamišljenu ličnost... pa i njenu sestru, koja mi je izmamila reč. A Poleta se međutim provodila, i baš sada možda bila razgolićena u Tominom zagrljaju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad stigoše kući, brata i sestru roditelji rukom obilato zasiplju bjelicom pšenicom, u znaku berićeta, i ljube se s njima.
—Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar. —Za sva tri dijela dajem ovoliko. Starac pogleda u Petrovu sestru. — Što ti uradiš, djede! — izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je!
— Treba učiniti dva pisma: jedno za starce, a drugo za sestru, — opazi pisar. I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše
Sestra i na ulici još drži novac u ruci. Išli su čaršijom donekle zajedno, pa starci u svijetu izgubiše Petrovu sestru s očiju i ne pozdravivši se s njome.
Predaje mi je u hitnji i — poljubi me tri puta, veli: kao sestru... A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati... Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na
— Ma'ni ti to, striče, — veli Rade mirno, već neka ona reče kome voli. I upita sestru: — Cvijeto, kome voliš? Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime?
Nosio je u rukama komad upaljena luča i, poznavši sestru, začudi se što može da bude te je po ovakome vremenu k njima došla.
— prekide ćutanje Radivoj. Cvijeta se trže i zadrhta, ali ni riječi ne odgovori. A Rade jedva dočeka, pa odvrati za sestru: — Ne sramoti ona tebe, već se ti sam sramotiš... Kakav si ti čovjek kad žena od tebe bježi?
Nekoliko puta, u hodu i u sabiranju misli, u uređenoj šumi iznad grada naljeze na njih dvoje: brata i sestru. Brata poznavaše sa sveučilišta. Bijaše siromašan đak, sin neke udovice.
Besvjesno se podade tuzi i, onako bez misli, krenu dalje... U hodu naljeze na Juru i sestru mu Mariju. Stajahu prislonjeni uza zid, u mjesečevoj svjetlosti. On im nazva dobru večer i ustavi se kod njih.
Pognuvši se, uljeze unutra. Kad se smjestio, između druge čeljadi ugleda Juru i sestru mu Mariju. Niko ne progovori ni riječi. Svi očekivahu napeto što će nadoći... Najednom počeše koso padati krupne kaplje.
Piero gledaše preda se, kao da ga se stvar nimalo ne tiče. A Ivo kriomice posmatraše brata i sestru. Stajahu podalje od majke i ustrpljivo iščekivahu da prepirka jednom svrši.
Ilić, Vojislav J. - PESME
15. Nejaki Jovo, da bi spasô sestru, Diže se kradom preko hladne Drine, Al' ovde pade, na ovome mestu Pogibe mučki od zasede njine.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sin toga vladara, Ptolemej XІII, nije hteo da prizna za suvladarku svoju sestru i suprugu Kleopatru, kao što je to zahtevao testamenat njegovog oca, nego joj je radio o glavi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Znaš, mi žene, i kad umremo, hoćemo da smo lepe. Ali to je drugo. (Kao uvređena na Mironovu sestru zbog njenog izdajstva te njine tajne): A ona ti je to kazala? E, gle ti nje! Ah, samo dok mi dođe!
TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra! SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru? Veliš: kad ti ne možeš da me čuvaš i neguješ, što bar one nisu onda tu... Vidiš kolika si i kakva, Tašana? Oh, vidiš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca. Ja imam sestru, a ona će, daće Bog, imati decu. A posle toga, to je tako daleko!
vežbi nazebao, i umro; živica oko kuće zatrnjala; izlupani prozori zamuzgani i puni paučine; udovica dovela mlađu sestru, seosku jurodivu bogomoljku, i jurodiva čuva dvoje dece, a zdrava služi. Pa je zdrava našla zdravog i otišla.
Da, da, ja sam pre osam godina još imao onu detinju teškoću da lepo kažem r, i imao sam oca, mater i sestru. Sad znam kazati r, ali imam samo oca... Osam je osam, gospodo!
Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog brežuljka na kojem stoji klasična crkva San Đovani
Josifova nikada niko nije čuo da jauče ili da se žali, ili traži način da promeni sudbinu — Josif, nesrećnik, tukao je sestru svakog meseca jedared ludački — tako da smrti njene niko nije od nje slušao pričanja o Vlaovićima, ni o njihovoj slavi i
Prekidali su je napadi gneva. U takvom jednom napadu dočepao je sestru, koja mu je prinosila lek i šolju s mlekom, udario je šoljom u glavu, okrvavio malo, a zatim izbio dušmanski.
Ponekad samo, s malim pakosnim obračunom. Kad Josif i kroz sav mrak svoj napipa da udari sestru, ona bi udarila pesnicom o tvrdi orahov sto za kojim je ručavao ded Marko, čuo bi se tresak, na što se nesrećni Josif
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja. Odjurio sam kući, te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio šamar, pošto sam prethodno, još pred školom zagrlio i poljubio famuluza, koji mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško mi je mnogo... Ne znam šta će sa mnom biti. Ako stigneš u Srbiju živ, druže, zagrli mi majku i pozdravi sestru. Tvoj Dragoslav.“ Noć se bila spustila... Na frontu su bleštale raznobojne raketle...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kome da se obrati? Koga da pita za savet? Roditelji su otišli da zarade koru hleba. Brata i sestre — nema. Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (Koštani): E s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena.
Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema? A on, pusti i besni Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali je ipak na samrtnom času imao snage da svome ubici preporuči svoju sestru Jevrosimu umesto nevernice Vidosave u želji da se rodi junak i čovek sličan njemu, a ne kukavica i zločinac kao što je
U trenutku kad treba da pogine on ne žali ki majku, ni sestru, ni ljubu, ni imanje, nego žali što će umreti „bez zamene“. On ume da doskoči podmuklom Turčinu i da izbegne smrt.
Kad se Momčil' viđe na nevolji, on dozivlje sestru Jevrosimu: „Jevrosima, moja mila sejo, pušti meni jednu krpu platna, ne bih li ti u grad utekao“.
Kralj pohara dvore Momčilove, pa on uze sestru Momčilovu, po imenu dilber-Jevrosimu, odvede je Skadru na Bojanu, i vjenča je sebi za ljubovcu.
“ Silna đeca baba poslušaše, te na svoju sestru kidisaše, al' je ne da Strahiniću bane, šurevima riječ govoraše: „Šure moje, devet Jugovića, što se, braćo, danas
Ne dam vašu sestru poharčiti, — bez vas bih je mogao stopiti, al' ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti vino; no sam ljubi
Pavle uze zlaćene noževe, pa ih vadi iz srebrnih kora, — ali noži u krvi ogrezli! Kad to viđe Pavle gospodaru, trže sestru za bijelu ruku: „Sejo moja, da te bog ubije!
Da l' ćeš danas moj' ojadit majku? Da li sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore
Da, l’ ćeš danas moj’ ojadit majku? Da l’ mi sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?
“ Kad Ilija sestru razumio, odmah ti se bješe dosjetio da je glavom Mara Đurkovića, pak Anđuši sestri progovara: „Anđelija, moja seko
Kad četvrto jutro osvanulo, dva su brata sestru izvodila. Ja kakva je cura Ljeposava! Kroz marame zasijalo lice, svatovima oči zasjenile od gospodskog lica i
“ Pa zamanu sabljom okovanom, a đevojka podbacila ruke: „Ne, Stojane, tvoga ti junaštva! Ne ostavi sestru bez zakletve, i tebe bi sestre žao bilo; vrati njega, nek ide Udbinji“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ovamo, brzo! Poslije pet minuta stigoše ustaše. Preturali su po Nikolinoj kući, vikali na njegovu mater i sestru, tražili pušku i pitali za Nikoletinu. Najzad odoše prijeteći: — Čekaj ti, stara, pašće on u naše šake!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
lukavo s munitvom odgovoriše obojici, Emoreju i Sihemu, nesuđenom zetu svome: »To nikako od nas ne može biti, našu nam sestru dati za neobrezana čoveka.
u grad, te ih mahom do noge sviju iskresaše i toga gospodina ujedno sa sinom posekoše bez očina im znanja, a Dinu sestru im dovedoše dama. I opet svi ujedno odoše te popleniše domove.
« Na to sinovi mu ne imadoše što odgovoriti. Toliko rekoše mu: »A oni ne bili prokurvati našu sestru.« U tome kaza Bog Jakovu, te se preseli u drugu nahiju; odonud u Vetil mesto, i zakrili ga Bog te ne ide potera za njim.
razumu i junaštvu do samoga cara turskoga Amurata u Carigradu, korsem zeta mu rđavca što mu Maru kćer držaše za sobom, sestru ovoga Stefana Đeorđevića.
mu te ih opravi lepo s peškeš, posla ih neka slobodno idu k caru Amiri Amuragoviću i da nadgledaju kćer mu svoju i sestru. Odoše oni s oproštenjem se od oca i matere im s nekoliko katana jošte pratilaca im na dobri konji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
letve, i oslovljavao bi je rečima, kao što se obično deca oslovljavaju; a zatim bi je redovno zapitao za njenu stariju sestru, Kostadinku, prvu lepoticu u gradu, koja je bila pristigla na udaju.
! Koj su oni, što su pa oni pobolji od teb’?!... More, men’ mi muka i žal mi za men’ što si ja nemam niku sestru, ama sproti teb’ priliku, — pa ja da gu ukradnem i dadnem, em sas kakav alal!...