Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva?
Zatim sam je video kako nestaje iza ugla, odlazeći prema Tisi, dok su se mangupi pitali vuče li ona seterku ili seterka nju.
Baronica i seterka bile su na drugoj strani skele i razgovarale nešto. Zapravo, Baronica je govorila, a ono nešto što je ostalo od
Dršćući čitavim svojim olinjalim telom, seterka povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar
Ona uze ježa i stavi ga pored sebe. Na drugom kraju skele Baronica je pevala, a seterka, ostatkom njuha osetivši ježa, lajala kao raštimovani džez-orkestar.
Baronica se spremala za odlazak i mi se neupadljivo uputismo za njom. To nije bilo jednostavno: Baronica i seterka vukle su jedna drugu čas levo, čas desno; zatim je Baronica odgovarala o stanju onog nečeg pod Mimikinim vratom,
Čak im i lukava štuka naseda, ali tog prepodneva nisam imao sreće sa ribama. Ili bi seterka zalajala kad ne treba, ili bih ja zaboravio da izvučem udicu na vreme.
To je u toku vremena postalo uznemirujuće. Onda je seterka zalajala, a ja sam rekao Baronici da Mimika plaši ribe. - Ribe, šta je to? - upitala je. - Životinje s repom.
- Vi ćete doći za mnom. Kucnite triput o prozor. Tako ću znati da ste to vi! - koračala je vukući seterku, ili je seterka vukla nju; to nisam mogao da utvrdim. Sporo, jedva primetno napredovala je putem prema gradu.
U toj kući ima mnogo zlatnog posuđa. Čak i seterka, po pričama Karanova, jede iz zlatnog tanjira. Osećao sam kako me obuhvata drhtavica pri pomisli na to.
Zatim je seterka promuklo zalajala, a Rašida šapnula: - Tu je. Kucni još jednom. Udario sam zglavkom tri puta u staklo, a onda je
Nije čula. Razgovarala je s dragom rođakom Šarlotom o obliku šešira Gospođe Nadvojvodkinje, dok joj se seterka vrtela oko nogu, jezika opuštenog do zemlje. - Zar nećeš?