Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Proteglim se i pokušam da moj san ponovim, da ga rastumačim i da ga upamtim, ali me misao povede daleko natrag: Setih se nje, Karoline! Setih se kad sam joj glavom ležao u krilu na klupi, u dražđanskom Velikom vrtu.
da moj san ponovim, da ga rastumačim i da ga upamtim, ali me misao povede daleko natrag: Setih se nje, Karoline! Setih se kad sam joj glavom ležao u krilu na klupi, u dražđanskom Velikom vrtu. Oko nas šuma i čiste staze.
— Je li ovde mrtvac u kući, ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo sahranjivati? Onda pretrnuh kad se setih šta je noćas bilo, i mehanički prošaptah: „Bože, znaš ono za babu!” I opet: „Bože, ama ubij onog Zelenbaća!
mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere.
Afrika
Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca. Probudili su me glasovi zverova iz noći i to me je usrećilo. Pravo zverinje je oko mene a ne samo zečevi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih! Kad pođete do juvelira, svratite i u Poenkerovu ulicu do gospođe Slucki, pitajte je: dokle ću čekati taj negliže.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema ništa u šta bi mogla da je stavi i pođoh ka izlazu. - Ko je to, Vesna?
Reka je imala boju mladog vina, a po površini su kao isušene ljušturice plovili leševi insekata. Setih se verovanja da vodeni cvetovi žive samo od izlaska do zalaska sunca i želudac mi se zgrči.
Dobro bi bilo imati novaca za sav ovaj šašavi svet, setih se Atamanove priče o Baronici. Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da ponavlja
- Ne verujem da sam sposoban da napišem takvo pismo! rekoh, setih se Rašide i slegoh ramenima. - U redu, napisaću ga. Na časovima, zatim, razmišljao sam kako da počnem.
Iza stakala, kao nataložena plava svetlost, čučao je sumrak, kad se setih pisma koje je počinjalo sa „jedina moja” i Rašide koja je rekla da će me sačekati posle časa.
„Dobro bi bilo kad bismo se rađali bez roditelja”, setih se onog pismenog zadatka, ali ne rekoh ništa, jer Neda je uprkos svemu volela svog oca.
Počeh da mislim o piscima i njihovim junacima koje su pobili na ovaj ili onaj način, a onda se setih oca i galvanizirane žabe zbog koje on danas predaje istoriju književnosti i proklinje profesorske tarifne pravilnike.
mi je jasno da misli na Rašidu, iako nisam znao zašto, on je bio ekspert za mačke, a Rašida, ipak, nije Merilin Monro. Setih se nečeg nalik na pritajenu pretnju u njegovu glasu i bi smešno. Ja se nikad nisam tukao zbog žena.
Sav pretrnuo setih se njenog lica kad je rekla da ja na sve gledam iz najcrnjeg mogućeg ugla i da je to nesreća za mene.
Htedoh da se javim, ali se setih gde smo i pođoh dalje. Kornjača u zavežljaju bila je teška kao sam đavo. - Da nisi stavila i komad olova pored nje,
Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke. Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom
Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke. Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom crvenokosom
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj potok, topole i vrbe me sretoše. Setih se tebe i uplaših.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nekoliko godina docnije ufuraše u modu bedževi i razne sitne džidže. Setih se deda Gavrilovih gvožđurija i tako okačim na svoju crnu džemperišku neku zvezdu sa dva mača.
Ali što jes, jes, zvezde su bile prave i upravo su kao sumanute padale na „Tri šešira“. Setih se svoga matorog i iznenada mi postade jasno zašto više ne sedi uveče po kafančugama, nego pijucka sam samcat u našoj
Sedoh najpre da napišem oglas. Šta bih mogla da šljakam? Sve. Džonjajući onako iznad belog lista hartije, setih se snova moje blesave mladosti. Jedanput, bilo je to, mislim, pri kraju trećeg razreda, u našu školu stiže televizija.
Kad rekoh, tonik-voter, setih se da sam u ogromnim količinama pitala policajce gde se to u Londonu nalazi izvor tonik-votera i niko od njih nije znao
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
MARKO I Čitajući Danila (knjiga Bašta pepeo gde se suđe pominje, poslužavnik, recimo, i matera Kišova) - ja se setih: predeo rodne kuće sjanuo; iz pećnice pecivo rumen miris ispušta u duvansku maglicu (jekavicom nastavljam) - a
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dok je to govorio, slučajno opazih da je izvukao noge iz uzengija i mlatarao slobodno. Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola... — Potporučnik Aleksandar!
A ovu čistinu je trebalo pretrčati i probiti se slabim grudima kroz čitav roj čeličnih zrna... Setih se baš tada kako su, za vreme ovoga juriša, ljudi spokojno sedeli u dalekoj pozadini, ćaskali pred kafanama, dok su
Skinuo sam šajkaču i brisao znoj sa čela... Setih se tada onih u bateriji kako leškare pored topova. Pa bar da je neko pored mene!
Kao da negde levo pucaju. ja prilegoh. Ah, da li ima kraja ovome — maglovito mislim i setih se komandanta, koji onako spokojno naređuje. Po pucanju uviđam da sam blizu. Oštar prasak se razleže negde preda mnom.
— A, nema ’vod’ večere! Odnesemo pred zoru pa za ceo dan. Preko dana ne palimo vatru... Tek sada... Setih se tada baterije, gde se služba obavlja kao za vreme mira.
Kod onoga drveta zadrhtah — zavukoh glavu među ramena i potrčah što brže mogu. I tada se setih probušenoga kazana. Vetar je šištao oko mojih ušiju, meni se činilo kao da prašte puške, ali ja sam još živ, živ jer
— Ima li, bre, gdegod duvana? — Ima kod ovoga tobdžije... što je večeras došao... — Kod moga Tase! — setih se odmah i pozvah ga. — Imaš li duvana?
I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob. Po nekoj čudnoj asocijaciji tu se setih da se komandantu rodilo dete... Izdaleka čuo sam veseli žagor. Cika detinja ispunjavala je kuću radošću. Rodio se čovek.
Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti. S naporom se podigoh i tada ugledah konja, koji je stajao pozadi i sav drhtao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti.
Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno. Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost.
Po nekoliko puta rekoh sam sebi: Sumatra, Sumatra! Sve je zamršeno. Izmenili su nas. Setih se kako se pre drukčije živelo. I pognuh glavu. Voz je pošao i zatutnjao.
Videh da sam u tuđini, i setih se ljubavi. To me obradova, i ja im rekoh da su vizantinske blagovesti, sa jednim anđelom, strasnije i tajanstvenije;
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce. Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prozori su širom otvoreni, pa kroz njih vidim muzejske zbirke, okamenjena životinjska carstva davno minulih vekova. Setih se paleontološke zbirke svog profesora Tule i srećnog doba mladosti kada sam se u njoj spremao za ispit.
„Ne razumem!“ Faradej sleže ramenima, a ja se nađoh pred neočekivanom zagonetkom. Odjednom se setih nečega i ispričah to Faradeju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor. Kiša više nije padala, ali mrak beše potpun. Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim
Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da mislim o svačemu. I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak dužnost da o njemu mislim kad već idem da ga vidim.
— opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao. Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca. — Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema.
zatim osetih i kako me dodirnu po očima jedan kraj njene suknje, i kako se preko mene naginje da nešto dohvati, pa se setih da se više moje glave na ekseru nalazi okačen veliki seljački šal. Seljanka skide onaj šal i ogrnu ga.
) Tada se setih tebe pa sam se, posle kraćeg razmišljanja, rešio da ti napišem pismo, jer je, naposletku, to mnogo lakše, i da od tebe
Ja se setih velikog praznika pobeđenih. I baš u tom trenutku ja ugledah onu istu priliku, na istom mestu, pod onim istim drvetom,
Pokušam da ustanem — ni pomeriti. „Braćo, velim ja, zar je to saveznički?“ Opet ne razumeju. Tada se ponova setih i uzviknuh koliko sam mogao: au ѕecourѕ, au ѕecourѕ! I tako vičem ja u pomoć kao lud a oko mene lom, urnebes.
Mene podiđoše žmarci od radosti kad čuh šta mu moj advokat preporuči. Ali se odmah setih da je vrlo potrebno održati se na visini svoga poziva.
— Fiiiuuu — veli. — Pa znam, brate si ga moj, znam, kako ne bi znao Milića Sandučarevića. Sad se setih, boga ti, Iko, najedanput mi svanu. — E fala Bogu — kaže Iketa. — Taman sam se uplašio.
— A sad — zamoli me — napišite drugo, što bih mogla da sačuvam. A ja se brzo setih svoga malog podsetnika pozlaćenih ivica, i upisavši drhtavom rukom: poklon mojoj saputnici, predadoh joj.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nešto kasnije primetio sam da se, po zahtevu onih koji to žele, služi ručak pa se setih pečene guske koju mi je majka pripremila i stavila u moju šarenu torbu.
Tada se setih onih reči mog saputnika sa iseljeničkog broda, koji mi reče: ”ne pita se ko si, šta si i šta znaš - bićeš ”žutokljunac”
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I ja se setih i zadivih. Čudni starac ne pita samo za moje zdravlje. Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca. Probudili su me glasovi zverova iz noći i to me je usrećilo. Pravo zverinje je oko mene a ne samo zečevi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kada sam otvorio oči i pogledao rov, prva mi je bila misao: „O, danas je juriš“, i tada se setih one zmije. Neki neprijatan osećaj je prostrujao kroz moju dušu... Nebo je bilo titravo plavo.
Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije. Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!...
Razrede se, zatim se opet zgusnu. Obuze me nemir. Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo. Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.
— A gde su vojnici? — Oni su u zaklonima pod zemljom, jer merzer svakoga časa gađa. To može i sad da nas snađe — setih se, ali ne rekoh ništa komandiru. — Ono, istina — govorio je komandir, kao da hoće mene da umiri — ne pogađa svako.
Ti ljudi kao da nisu od krvi i mesa. A grozno je poginuti, još u ovakvoj strašnoj noći... Bar da je vojnik pored mene. Setih se Gruje. Njega sada nose u pozadinu. Oslobodio se muka.
Posilni, šta čekaš? Vojnik priđe žurno i pripali mu cigaretu. — Ah, stani, grofe!.. Sad se setih. — Kosta izvadi iz usta cigaretu i nasloni se rukama o kolena, izdižući pri tome ramena. Grofe, vi ste mitraljezac.
— Ama de!... Sve se mislim da te nešto pitam, pa zaboravim. Sad se tek setih... Beše li pre jedno... petnaest dana neka Engleskinja kod vas u rovu? — Jest!
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih tebe, Uveli, bledi cvete moj. Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja pretrnuh, misleći da je to truba sudnjeg dana, ali se brzo pribrah. Setih se da će to biti ugovoreni znak kojim me moji pratioci pozivaju na gozbu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Imamo dovoljno činovnika! Razočaran, ja se setih opet iskustva, te pođoh njemu: — Država me neće! — Kucao si? — Jesam! — Na sva vrata? — Na sva! — Pa šta vele?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika. Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili. Pa kuda ću onda? Počeo sam se kolebati.
A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln. Sada smo išli malo slobodnije. Negde u selu zakukureka petao. Setih se Jankulja... Ali šta ćemo sad?... Sem nekim drugim putem da pođemo.
Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih. Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara... Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen. Ali tamo su sada Nemci.
Ah, sad se setih. Zvao se „Crkveno branište“, Tu drugu noć neću nikada zaboraviti. U ljudi nije bilo više daha ... Dok jedan vod
On samo mahnu glavom, okrete mi leđa i ode. Deca su ćutala i pratila svaki moj pokret. Jedva se setih da ih sklonim od kiše, i oni se kao prokisli vrapci šćućuriše ispod jedne strehe.
Dao sam joj očima znak i digosmo se odmah. Kad, ona me dohvati za ruku i privede kasi. Setih se tada kako su mi pričali za jednoga staroga poručnika iz komore, da je od „tetkice“ na kasi tražio priznanicu.
Stegao sam vilice i zgrčio očne kapke i tada se setih onoga koji pomenu kolac... Zatim je zašla redom, od kreveta do kreveta, i svima špricala hinin.
Petrović, Rastko - PESME
Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu, zove imenom i veli mi urazumi se o mome zvanju!
A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao. Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo,
Odoh natrag sama, prituljih se uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad meni to brani životvorešti krst Hristov doći k sebi.