Jakšić, Đura - PROZA
Tako nam prođe noć, umilna noć!... I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući
Dučić, Jovan - PESME
Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje. MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene čiste, za onoga što snove vazdan dene, za tihe, za setne, za one sasvim drukčije od mene i za one sa mnom istovetne.
Kostić, Laza - PESME
stupovi, svedoci verni božje ljubavi, oblaci lebde nad njima gore, lagano brode lagano skore, kazujuć bogu molitve setne što im iz crkve doleću čedne, a kad im tvorac srdito grmne. onda odlete za gore strmne. Stoje prebeli Đurđevi stupovi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi, nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću „pao, pao, pao“ i naše „ne,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I
svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć. I staće pesma ova. I kad, ko podsmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...
Pandurović, Sima - PESME
Jedino zimske ruže još što cepte Strašću, i ja što u snu svome živim Opet, i zvezde što nada mnom trepte Blede i setne.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati. Tih večeri on je drugi čovek postajao Samo da
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I
svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć, i staće pesma ova: I kad, k'o posmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stražar reče: »Na tvoju se glavu svršilo, rđo glavata!« Ja zatvorim prozor i prućim se na divan; spopadoše me setne misli.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan. — Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha!
bledi muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu svoje tajnosti Podmlatku čuva
Ilić, Vojislav J. - PESME
kuli čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne glase odgovora nigde živa! Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko bi rekao da je tako težak, tako tvrd! Leže iza setne riba Ugor, rešen da tu poleži dok se ono čudo u njegovom stomaku ne svari.
Šantić, Aleksa - PESME
! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute? Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje?