Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
HRAST Gospodara voda, vodenica i stada, skela, mostova, žitnica i ljudi, gledam ga kako vlada, kako seva i grmi, kako sudi, sedeći za trpezom pod hrastom koji će ga nadživeti.
ČELNIK Kada treba da seva, on čkilji, kada treba da grmi, on žubori! Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Đipa Katić između sedeći̓ Turaka i Nemaca, rekao bi se pomami, vatra mu iz usta seva. Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin protre oči. Mislio je da sanja, ali to beše grozna java. — Da se niko nije maknuo! — grmeo je Stanko, a oko mu seva kao munja. — Jeste li povezali one u kući? — pita Surep. — Ta mani ih! — odgovori Zavrzan. — Vredni neki Turci!...
— Šta drukčije? — ciknu Stanko i skoči, a oko mu seva. — Nećeš, valjda, reći da Ivan Miraždžić nije kriv? — To neću. Ali velim da nije kriv koliko ona dvojica.
Leševi turski padahu oko njih kao gnile kruške. Stanko je proletao na sve strane. Zasukao rukav, a jatagan mu seva... — Ne daj!... viknu neko. Jedan Turčin na dobru hatu projuri gazeći leševe braće svoje.
Dučić, Jovan - PESME
Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.
Kovao ga Novak iz Hvosna; sentence Pisa Vuk iz Risna; Sardo iz Firence Oštrio ga na svom točilu da seva. Balčak je od jednog pretka Benvenuta, Rezan tri godine; i tri ga je puta Otrovom trovao Srđ iz Gorničeva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kostjurin je opazio samo Pavla pred njima, na crnom konju, njegovu sablju, koja se vitla i seva, a iza njega ludačku masu konja, i ljudi koji urliču i vitlaju sabljama. Ura! Ura!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
me Noćašnji ovaj dogovor: i odveć Nagao je on, brz, nepromišljen: I odveć nalik munji koja zgasne Pre no što rečeš: seva... Prenuli su se iz popodnevnog dremeža. O gle čuda!
Radičević, Branko - PESME
žarka, Kucnimo se pa onda papimo Ta desnici Kraljevića Marka, Što udari silnom Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda, brk mu se
Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda, brk mu se osmeva, Al' da j' kamen vincem potekao, Bi tad Marko bogme zakliktao.
“ ode s glasa, Lomi konje i junake, Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska slava!
“ gnjevan poklikuje, Munja seva, goru osvetljuje, Al' sve zaman, kleta nigde puta, On jednako po bespuću luta. Bure nesta — noć je — vedro — tio —
Al' takova teška čuda Zbivaju se svetom svuda. 98. Zalud grmi, zalud seva, Zaman s neba Višnji kara: Čoek, žena, momak, deva Jedno drugo opet vara — Brže, zlato, brže amo Bolja sveta da
I još toke i ta tvrda puca Štono kažu kako srce kuca! Srce kuca, oko bistro seva, Oh, ta ču li kako se popeva? „Oj konjicu, brže na zlotvore, — Samo gvožđe vadi se iz kore, Kupi polje, nosi kroz
Bajko, mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva? Milenko je... ono srce vrelo Daleko ga u Turke ponelo.
Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku. Udriše se, stade gvožđa zveka, Taj udara, a onaj ga ščeka.
Al' sad Ala meni dade leka.“ Pa nož gleda, nož u ruci seva, Divlja Ajka na nj'ga se osmeva: „Beži, noći, a grani sunašce, Da joj tisnem noža u srdašce, Da oturim što mi sunce
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Gol-liti se i s desna, i s-s leva, na sve strane golotinja s-seva! Al Ahmedu to ništa ne vredi, stisnuo se čovek, ko da štedi!
HASANAGINICA: Mora da postoji i neka druga pravda... MAJKA PINTOROVIĆA: Onaj mrak počinje i da seva! HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu!
Kostić, Laza - PESME
U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema. U hramu se svadba slavi, tih svatova više nema: Askalonski car je
” Tako zbori neva mlada, razgovor joj ognjem seva, mlad je ženik mrko gleda, pogledom je sagoreva. Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli,
Gospodu seva britkih mačeva kad se povede poslednji boj, bogu što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i sjutra osvane dan.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva. Sa crkvice krstić seva. Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo. Češljan pamuk, olovo: Kovačica, Opovo.
І Izdrži nalet zračnih nasrtaja u četvrt-trenu, četvrtko od smisla: belutak pun je lepih sadržaja od jednog seva namnoži se trista, te tminin dub se, grana otežalih, u čestar zvezda, s grmljavinom, svali.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dva ljuta borca pod istim krovom sede zdesna i sleva, frkću i reže, hrbate ježe, a oko munjom seva. Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kojima si ti jedina hrana koji te grizu koji te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko stigle sad će da
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidiš kako je svaki nabrao obrve, seva očima i gazi ljutito, a po nabreklim mu žilama na ruci vidiš kako je stegao pušku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gleda ona: sa plafona visi luster od šest tona. Blista srebro, seva zlato, sve krcato, sve bogato. A biseri a biseri — to već niko ne izmeri!
PRIBLIŽAVANjE OLUJE Najpre, dugo žiga i seva; (Brda od kostobolje boluju); Sklopi se noć, i zdesna i sleva; Zagrmi; isključe struju; A žaba, kraj potoka, ne znaš da
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha, seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
To ti se isprva buni, duva, potpaljuje, ništa mu ne valja, sve kritikuje, samo odseca, glavinja, zvekeće, seva ko tocilo, vatra iz usta, glava u plamenu!
ANĐELKO: Guka prepuna gnoja i sukrvice, saćeš da vidiš, potprištilo se, pocrnelo, ukočilo mi celu nogu, seva u prepone, ne mogu da se maknem! Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Poslednjom snagom skrivam da sam Postao, možda, najzad luda. Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan. Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
bi mu se nove prijateljice dobro naplatile za ovakovu grubost, ali ih uzdrža njegova oštra zbilja, iza koje su opažale da seva nešto tajanstveno i opasno. Učiniše se da ne čuše njegov odgovor, a Maca zatraži da što pije.
ništa ne oseća, ne misli, ne živi... Teška mòra pritisla mu grudi, stegla mu glavu kao klještima, pred očima nešto seva i tamni se... A teret ozgo sve teži, sve mučniji... Počinje gubiti svest... — Gotovo! — Viknu Mitar i ustade.
Podigoše ga. Stade na noge... Oseća da ga noge jedva drže, ali se usiljava, ispravlja se sam... a u glavi seva, vedri mu se pred očima i polagano spada ona pijana mora...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha. Seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Da li?... možda... jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa.
Od góre često grmi i seva, Al’ nikad nema pečenih ševa, No ti si, sneže, zastava bela, Znak da ne preti gromovska strela; Ti si nam jaka
Krakov, Stanislav - KRILA
Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima. Seva vatra u zraku i tutnji. Klobuča se dim sve brže. Oblaci su tuđi, smrtonosni. Gore neko kolebanje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Bacaj konopac!... Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni! Vi’š kako rade kad je nasilu, Kad handžar seva više temena, Životu preteć, cepa vetrove; E, onda svega možeš dobiti!... (Viče.) Skeledžija, žuri se!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to bonton.
Kako ne bi našlo svoga Druga, sebi spodobnoga, Take cene blago, Kad i muška ćud zahteva Da sujetom žena seva, Bilo šta mu drago! 1858.
Bojić, Milutin - PESME
Sve tutnji u snazi napregnute volje, Krši se i pišti i seva i para, Razjaren se orkan s nebesima kolje, Polusmrznut Neptun s Adom razgovara.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač! O, plač'te majke, ocevi, plačite gorko, Trupine sinova vaših vašeg su lakoverja znak!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Čija je to pamet, pitam te! — seva i grmi Vlaović. I ako ne pošljete dete na škole, kuću ću vam zapaliti, tebi i tvojoj Rozi! Ne šalim se!
” U razgovoru s Morfidisom skresavanje istine je išlo vrlo daleko: seva, seva, pa udari grom, i onda umuknu obojica.
” U razgovoru s Morfidisom skresavanje istine je išlo vrlo daleko: seva, seva, pa udari grom, i onda umuknu obojica.
Šantić, Aleksa - PESME
U turobnoj tami svojih poznih dneva; I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade, Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva. Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže. Tu gore zlatna slova stoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad Marko saslušao reči, krenu Šarca, ode niz Kosovo, dobra Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a kroz suze gnjevno
Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; oće junak na nas udariti!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
da kruži Sve nečemu služi Čamac da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo peva Munja da kroz oblak seva Molba da se nešto moli A majka je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se brani rekom I ribom u vodi