Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ne bih ja pružao puške na njega! Ja bih ga lepo zubima zaklao!... Oči su mu sevale. — Pravo vele! — reče Nogić. — Kad nekog voleš, pa kad te ujede za srce, gore ga mrziš od najljućeg dušmana!...
Oči su mu sevale. — Dobro — reče Miloš i ne znajući šta govori. — Idem sad. — Idi... idi!... Zbogom!... Miloš izide iz odaje Kruška
Otkad mi ona prag prekorači, od onda mi i ljudi počeše u kuću dolaziti!... Ja je ne dam! Oči su mu sevale kao munje... — Čuješ, Milošu, podaj devojku!... — Pa... dobro! — reče Miloš. — Daješ? — viknu Aleksa. — Dajem.
— A već za Stanka i da ne govorim!... — Danas je moj dan! — reče Stanko, a oči su mu sevale od zadovoljstva. — Samo da mi bi naći još onoga!... Njemu, njemu da mi je da se svetim!... On ne bi umro kako se umire!...
Stanko zovnu Zeku i Zavrzana. — Poterajte ova dva Turčina! — reče on s nekom grozničavom radošću. Oči su mu sevale kao u mačke... Ni Kruška ni Marinko ne mogoše ići. Ali se Zavrzan i tome doseti. — Znaš šta, Stanko? — reče on.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ta ti, ti si video dosta očiju iz kojih su sevale malo oštrije strele, ali tvoja pariska uštirkana košulja čuvala je tvoje nežno srce.” Oh, bože, šta to sve vredi?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije bio rugoba, ali je imao čudne, sitne, oči, koje su sevale, a činio se velika šeprtlja i zadocnjavao je na paradama.
Njegove inače tako plave oči, sevale su u nekom, zelenom, besu. Stajao je kao da se nečim ponosio. Pavle ga uhvati za rukav i odvede, ispod granja, u senku.
A bilo mu je i sve svejedno. Stajao je sad pred Kostjurinom, dugačak, namršten – drsko. Oči su mu sevale, u nekom bezumnom plavetnilu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i kost, od nespavanja i nejela, sušio se sve više, tako da su mu obrazi bili upali, jabučice koštunjave ispale, a oči sevale kao u pustinjaka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
odigraju jedan ća-ća-ća i vraćali je uzbuđenu i nasmejanu, još toplu od igre, u beloj platnenoj haljini ispod koje su sevale njene tamne noge mulatkinje, njeni blistavi zubi ispod ružičastih napućenih usnica — bičevi njene svetle kose u letu u
Krakov, Stanislav - KRILA
Uzaman su praštale puške, klepetali mitraljezi i sevale bombe. Neprijateljski stroj za strojem je izbijao i plavio kosu.
Možda i polude. Takve su valjda bile pijane prilike koje su lutale kroz dim i jauke. Usijane cevi su sevale besprekidno. Čađava posluga kovitlala se kao sumanuta. — ...diopter... odstojanje... po šest kosi...