Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zbogom, dragi aga! Kruška mu pruži ruku: — Zbogom, Ivo, brate!... Ali ne zaboravi da se sa Sevićem razgovoriš! — Kako da zaboravim!... Još danas idem!... — Znaš, ti si ga rodio, ali mi je na srcu! — Hvala ti!...
I, veruj, više volim tvoju ljubav nego što se plašim njihova neprijateljstva. Nego, ja!... Pa kad ćeš razgovarati sa Sevićem? — Koliko danas. — Ali idi odmah. Nemoj oklijevati... — Dobro. Idem iz ovih stopa — reče Ivan.