Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila, pa proklinjem i sebe i šprickrofne. A gospoja-Sidi milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako
— Erža, snago — viknu gđa Persa — idi časkom do pop-Spirini, pa kaži gospoja-Sidi: »Pozdravila vas, kaži, moja gospoja da nam pozajmite časkom, upravo za noćas, vašega mačka.
Gospodin Pera je odmah povadio nafore iz čiste tanke džepne marame, i dao jednu gđi Sidi, a drugu gđici Juli. — Gospođice — rekao joj je — vi’te kako se staram za vašu dušu.
— dakle, vi znate da sam ja prijateljica i gospoja-Sidi i gospoja-Persi; ne znam već, gnedige, koju većma i više volem. K’o da smo sestre, ili tako štogođ.
— Verujem, ima ljudi razne fele... — »Eto — veli gospoja Persa — »pripovedam, znate, ja gospoja-Sidi, — »eto ona moja, Melanija to jest, malo-malo pa kašlje! Te kuvaj ovo, te kuvaj ono.
«... »Evo vi’te, — kažem ja gospoja-Sidi, — šta kaže gospoja Persa!... I zar mislite, — okrenu se gđi nataroševici, — da sam je umirila?... Bože sačuvaj!
svoju sluškinju, onu šindivilu Eržu, što su je spevali u šoru s onim mladim apotekarskim subjektom, da trucira gospoji Sidi...
Tako će bar vratiti gđi Sidi milo za drago što je ona preuhitrila s proševinom i prstenom. Tako je i bilo. I sada nastade živo spremanje oprema i
Zato je i otišla gđa Sidi, pribila se sad uz tu kuću i pomagala joj svesrdno oko spreme darova i svega; bila je, što kažu, i pečena i kuvana kod
Tu je, tako pomažući im, pripovedala mnoge interesantne i gđa Sidi dotle nepoznate stvari iz gđa-Persine kuće. Mnogo štošta doznala je tek tada gđa Sida, pa i to otkad je upravo frau
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare!
“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše. Napolju se nadimaše vjetar na mahove, te treskaše vratnicama.
— viknu Bakonja. — Zar ne vidite da je fra-Brne nemoćan? Njemuka škodi i najmanji nemir. Sidi, ćaća, tamoka, i ti striče... Svi se izmaknite, tako! — Ta-ako! — reče najzad Brne. — Podaj im, dite, rakije, pa...
A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume. — Nemam ni trenutka vrimena.
Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume. — Nemam ni trenutka vrimena. Prid refertorijem čeka me prava vojska.
— Muči ti, mali! — reče mu Bakonja. — Ajde u skulu!... Daj mi, Grgo, kafu za strica! — Sidi ti i pij svoju, a ja ću odniti stricu!