Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»A ti onda što si«, reko’ mu ja, »uzeo mene! Bio uzeti gospoja-Sidu, kad ti tako puca srce za njom, pa bi onda imao ko da ti pravi šprickrofne... a i lepša je od mene, i deblja«...
Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!« A drugo, što je tako isto, ako ne još i gore naljutilo gđa Sidu, bilo je i samo gospoja-Persino ponašanje. To doduše nije niko video, ali videla je gđa Sida, a to je dosta.
Tek čujete gđa-Sidu gde veli, kad ovu dovede tencer i preda je mami: »Ej, teretu moj, srećo moja, — opet maler!« A sirota Jula posle toga
Jer nalivajući čaše, gđa Persa na jedan mah preblede i kao okamenjena posmatraše gđu Sidu šta radi. To je primetila i Melanija, i sluteći buru, približi se Peri tako blizu da je, razgledajući s njim zajedno
— Dok su ovi razgledali fotografije, gđa Persa je posmatrala gđu Sidu, a gđa Sida jednu praznu čašu koju je digla i stala okretati i razgledati prema prozoru, pa zatim huknu u nju dva tri
Šetnja je davno bila prekinuta, za čitavu nedelju dana, i u kući pop-Ćirinoj beše drvlje i kamenje na gđa-Sidu. Gospođa Ćirinica bila je sva zelena od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer, kako se
— Pa možda će biti srećna! Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja... E, a vi’š sad kako lepo živimo... — E, pa dabo’me! Uzmu se što kažu,...
— Pa možda će biti srećna! Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja... E, a vi’š sad kako lepo živimo... — E, pa dabo’me! Uzmu se što kažu,...
Kad ga uze na kola, prekrsti se još jedared onako mahinalno, videći gđu Sidu kako se krsti na vratima, pa se krenu pop-Ćirinoj kući i stade pred kapiju.
— mislio je kad je kupovao. — Di sam se ja i mogao nadati da će mi biti do toga da to kupujem i Sidu iberašujem! A obojica su kupili kafe i šećera i podosta zemičaka i kifli.
— Pa tek kad pomisli na onu gđa Sidu. Nju tek da vidi tih dana, ala bi joj se svetila. — O, bože, — razgovara se sama — daj mi samo dotle da živim da
Vide ga raspoložena, pa im odlaknu, a još većma kad videše da se eto sam setio da ih iznenadi, i gđa-Sidu i Julu, pa se čak i Šace setio, kupio mu lepu pošu od crvene svile, koju boju, kao što je poznato, svi berberi vole
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
U mladosti bili pajtaši pa ostali tako dobri prijatelji sve do starosti. Đuka imao dvoje dece, Sidu i Spiridona, a Nića samo 'ćer Sosu. Pa tako... – 'Ajde pa sad! – upada u reč opet Bora.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što bi nam se špotovali i ostali vitezovi!“ Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, mladu Svilojeviću. Britku sablju izmače, konjica pothodi, mnogo Turak' posiče, nut'
Zapovidal car delijam’, tri stotine janičarom, Turkom vitezovom, tj. janičarima, Turcima vitezovima. Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, tj. ali kad su ga oslobodili i ruke mu odvezali.