Jakšić, Đura - PROZA
u koga su svi uprli svoje strašljive poglede, beše neki veliki gospodin: dojezdio je na hintovu, a na ugojenim konjima sijali su se srebrom iskićeni hamovi.
Dučić, Jovan - PESME
Ona je molila samo da joj ostave njene đerdane od lažnih dragulja koji su sijali kao đerdani u kraljice. U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja.
Teodosije - ŽITIJA
Bog u svetima svojim, uze sa sobom prepodobne muževe iz Svete Gore, koji tada bogovrlim životom slično suncu behu sijali.
Matavulj, Simo - USKOK
— Čim? — pita njeko. — Solju, vaistinu! Slušali ste da u njihovi stari sijali sô, pa im se još potražuje! — A oprostićeš zato, to su radili Ćeklići! — reče Cuca.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Čim?“ „Solju, vaistinu!“ „Kako solu, otkud!“ „A zar ne znate da su im je stari sijali, pa se potražuje i još rađa!“ „Oprostićeš za to, to su Ćeklići činjeli!“ reče Miraš.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ispod tvoga visokoga i jakoga šljemena iznosio dvadeset i četiri sretnja šjemena, tvojim volovima orao, a tvoji sinovi sijali. Pod jarko sunce pred oračima i kopačima domaća šjemena iznosio a milosnom se bogu molio, dabogda!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
se u lakim žutim kočijama sa dva divna ždrebca boje tamnog kestena, divan primer njegove ergele za priplod konja. Sijali su se kao stara mahagonija. ”Kako vam se sviđaju profesore?
Krakov, Stanislav - KRILA
— Jesi li video kako joj se zubi sijali u zlatu? — Haljina joj je bila crna, i nije dovoljno pokrivala ni grudi ni noge. — A kako je samo poljubac bacila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
sa piskavim zvucima trube i potmulim udarcima doboša, slivali su se u opšti, razdragani šum, od čega su lice i oči sijali. Na čelu drugog bataljona jahao je oficir, čijeg su konja iskitili cvećem.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa ipak svi oni ljudi koje sam uz put viđao sijali su od zadovoljstva kao da je godina bila najizdašnija, ambari puni žita a obori stoke. Najzad, oni su živi, zar ne?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na njoj, na drveću, na kućama, na mladim junačkim licima drhtala je jasna sunčana svetlost. Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave. U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt.