Jakšić, Đura - PROZA
Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku na kojoj se sve sijalo. Stari Sremac skide s duvara nož i kao neku dragocenost položi ga pažljivo na astal...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pa ga obli rumenilo, i on se naljuti na samoga sebe i odluči da više ne gleda u tu ženu odvratne duše, u čijim se očima sijalo tajno, nisko zadovoljstvo zbog njegove zabune.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao bomba. Braća, Đurđe i Petar, Isakoviči, pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u
Sunce je nad njima, kad su pred kućom Božičevom stali, još sijalo, uvis, kroz tuštu i tmu mračnih oblaka. Agagijanijan reče Pavlu da ga je dovezao, ali, da mu je naređeno da ne ulazi.
Pod prozorom, u kući, počelo je da žuti tek prvo lišće. Sunce je kroz granje još svaki dan sijalo. Pavlu se činilo da nije na putu u Rosiju, nego da se vratio u svoj mili Varadin.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Skinuo sam sve sa sebe i legao na polutrule daske skele. Sunce mi je sijalo pravo u lice i, kad bih zatvorio očne kapke, ispod njih bi zaplivali narandžasti kolutovi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka. Sunce je sijalo, okolina, bašte, vinogradi, brežuljci i prostrane, duvanom zasađene njive, sve se je to zelenilo i mirisalo.
Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i prigrlio rukom... Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjivajući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i
Oni me rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše gošće, Nuške, čije je belo, okruglo lice sijalo preko zida ispod granja i lišća.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sve je to gorelo i plamtelo, sijalo i treptalo raznobojnim sjajem tako da je starac zaklonio rukama oči i obrnuo glavu. Car se smešio od zadovoljstva.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim se lepo sećam kad on posle ovoga kresnu palidrvce da upali cigaretu. Lice mu je sijalo od zdravlja i bilo dobrodušno detinjasto, a snažan, kao odvaljen od brega, sa raskuštranom kudravom kosom koja mu je
A na licu malog, pakosnog gospodina sijalo je nešto i od lukavog i zabrinutog, zluradog i iščekujućeg. On je zgureno prelistavao debelu gomilu plavih tabaka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uh, šta uradih! — pomislio sam. Njeno lice je sijalo od zadovoljstva. Ona obrisa oči i priđe mi. Trebalo je sada nešto reći...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
veze i dužnosti za budućnost, primila ih na sebe svečano, radosno, i sa onim njenim čudnim poštenjem koje je formalno sijalo oko njene glave i oko svake njene reči. I tako je, prosto statistički uzeto, gospa Nola nabrala troje dece i jedno unuče.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No budući da u ovo vreme ustajati kod nji nije obiknoveno, premda je sunce jasno sijalo, opet jedan po jedan pored muzike tiho pospi, i ne zapitavši šta se napolju radi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
prijatan, izveštaj iz usta Vaske izmećarke, posle kojeg je izveštaja Mani — kao što bi to pesnici kazali — sunce lepše sijalo, cveće prijatnije mirisalo i ptičice lepše pevale.