Upotreba reči sila u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ I oni odoše. Tamo mora da je bilo sila gladnoga sveta, jer se tetka s Aleksom tek dockan uveče vratila kući... Aleksa je na leđima nosio vreću s brašnom.

Obradović, Dositej - BASNE

u tako bednim opstojatelstvam šta će od njega pajposle biti, dođe mu na pamet da često, ovde na zemlji, ono što sila i snaga ne može, majstorija i hitrost učini.

Evo sad svi viđeste da ima i od nas strašivijih stvorenija. Koja ih se sila utopi od nas uplašeni!” Onda počnu tražiti predikatora, al' njega nejma.

Naše žene za svaku novinu što u crkvi jedna drugoj kažu, samo po grošić ako stave u kutiju, biće sila novaca.| 91 Zec i lav Zec se upozna s jednim lavom, upusti se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako

„Dva lešnika orahu su vojska”, veli poslovica. „Što marim za toga, ne hajem za onoga”, dok ih se nakupi sila, pak onda: „Što ću sad?” Slabi jakomu, kad ih je mnogo, često dosade.

Sa malo zdrave čelovečeske pameti ovo se može postignuti: da ono što bog hoće da nepokvareno ostane, to nikakva sila zemna ni nebesna ne može pokvariti.

137 Stara klisura i vrapci U jednoj staroj klisuretini obitavaše sila vrabaca, koji se tu plođahu. Gospodar mesta dâ je razvaliti, i na tom mestu čini sazidati učilišta i zdanija za

Vešti koje se mogu s pametnim izjasniti rečma, našto tu kavga, anateme i sila oružja? Svet i istina evangelska nije se s silom niti s oružjem rasprostrla ni raširila, nit trebuje da se njima

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pod sijalicom od 20 sveća, gluv, na tezgi bakalin sapun seče kanapom. 2. Sad nova sila sija, ali ne spasava, kao što nas ni bivša nije spasla.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Treba znati, da se ove furune iznutra iz sobe lože, otvaraju i zatvaraju. No drva ne izgorevši kako valja, udari ona sila po sobi, te ti onaj ćumur udari u glavu moga Čardakliju i Teodora, a oni s klupa popadaju na zemlju kao pijani i malo

A i od Bosne dolaze glasovi, da će letos velika sila udariti na nas, a šabačka nahija zbrkala se: jedini s nama, a jedni s Turcima.

” — Ja mu kažem: „Gospodaru, mi smo vam poslali i javili, da Turaka sada je pošla najveća sila, da sami ne možemo protivostati, i da oni govore da ako primimo teskere i rajaluk okabulimo, da će se oni vratiti.

Milenko, videvši da Turci preko Morave na Jagodinu neće i ne smedu, i dobro se uveri da će sutra sva sila na njegov u Ivankovci šanac udariti, odma piše u Jagodinu Karađorđu, i sve mu javi, i kaže, da će sutra na njega Afiz

, sutra ZAIRA, tur., hrana ZARAR, tur., šteta ZDJES, rus., ovde ZOVOMI, slon., zvani, nazvani ZOR, tur., sila IBO, slon., jer IZVESTAN, rus., poznat IZMET, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— začudi se onaj što je rasturao popa. — Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara.

— Baš onda na Vrh Prevoja potukotše se... Lomi se, lomi, lomi... rekao bih, sve će u sodom! Dok se otište ona sila planinom. Išli su sutradan ljudi te gledali... Sve grmlje poizvaljivano... — Ojađeno se biju te hale pred tučom...

Kad posle razgrte supret — a ono crne kao ugljen!... — Vi̓š ogorela ona nečastiva sila! — reći će Radan. — Pa kud ih deo, bogati? — upitaše ostali. — Bacio ih na tavan i tu su mu stajale, bogzna dokle...

kerina vijala po crkvi uskakujući na sve moguće stolove; ljudi su daleko bežali, misleći da se javila neka čudna sila poslana u kaznu za grehe njihove, a kad sutradan sa strahom pristupiše i otvoriše vrata — za veliko čudo klisi iz crkve

E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu. Eto ti pokora, puče kolan, sedlo se samo sroza niza čilaša i na sedlu jezdač. A to beše nam Mrkša Ispijalo!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!...

To ću ja tebi biti!... — Odsecaću komade mesa sa tela tvoga, pa ih onako žive jesti!... Da si najveća sila, meni nisi ništa!.... Ja ću te srušiti... smožditi!... I, ne znajući šta radi, on skide kapu pa opuči koračati.

On se jetko nasmeja. — Kuda ću?... Tamo, majko, tamo!... Idem tamo kud i svi nesrećnici kojima obest ili sila ljudska ne daju živeti među ljudima — u goru, majko!... — Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži.

— Ovi je lud... On bunara koješta! — reče Kruška. — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Jest, vaša me sila naučila da bunaram, ali ja nisam lud! Nisam lud već i zato što sam ti od tvoga dolaska svaku stopu pratio.

Je li to vola njihova?... Nije! Nagna ih jača sila... — Pa tako je isto i kod mene... Da sam mogao mirno ležati u svom gnezdu, ja ne bih nikoga darnuo, kao što mi to

Zar se pogani rajetin smeo drznuti da digne ruku na svog gospodara?... I diže se sila koja je bagatelisala te male čete što ne imadoše čestito ni džebane. Tako otpoče borba, koja je trajala iz dana u dan.

— Turci su navalili sa sviju strana... Neki su prešli na Prudovima, neki kod Lešnice, a neki na Podinama. Sila je golema. Čupić me posla da ti javim da pođeš Balotiću i tu ćeš se s njima naći! — Dobro! — reče Zeka.

Turski buljuci nicahu sa sviju strana, kao pečurke. Grad šabački i polja oko Šapca behu pritisnuta vojskom... Digla se sila da uništi slobodu; digao se car iz Stambola da zgazi šaku jada, dojučeranje robove svoje...

Najedared zatutnji nešto... zazveketaše sablje kao po nekoj višoj zapovesti, i puške turske umuknuše. Sila zastade i okrete se... I jeknu kroz vojsku: — Opkoljeni smo! Sve će nas potući kao miševe!

Deligrad će skoro pasti Turcima u ruke; Kara-Đorđe bije na Senici, ali koja vajda što biju i on i Veljko kad nas je sila skolila... Ja moram još danas u Loznicu. Na Loznicu je Turčin udario...

— Akobogda? — Na daleke pute? — reče Zeka. — A kuda? — u Loznicu. — Sila je udarila. Ko samo pušku može nositi, on treba da pođe tamo! — reče Zavrzan. — I polazite sad? — Sad.

Taj, tako da reknem, iđitluk — to je karakteristika borbe toga doba!... Strašna je sila udarila pa Loznicu. Veseli podrinski vojvoda, Bogićević Anta, zatvorio se u šanac sa 1200 svojih junaka.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo nečega što ti ne umem kazati. Nekako pouzdanje, poverenje, sila. Taj se pogled razli preko svega mene. Učini mi se da sam piramida i da ona ne može da me pregleda.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ludo i besno poleteše, tako da se sve živo sklanjalo sa sokaka, i kokoške i guske sve polete ukraj kad prođoše sila i svatovi na silnim konjima i s mnogim paorskim momcima na konjima.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

o daljem razvoju užasno neprijatne stvari, i ako se baš ništa nije znalo o besu i smerovima onih slepih i nevidljivih sila, od kojih je onaj razvoj događaja dalje morao zavisiti.

Afrika

koje je izbrisalo sve ono novo u šta se formirao moj duh, ili je to neprotiv atavističko buđenje novih elementarnih sila rase, dodavanje novih sila koje nište sve što je bilo možda samo mimetističko u meni!?

ono novo u šta se formirao moj duh, ili je to neprotiv atavističko buđenje novih elementarnih sila rase, dodavanje novih sila koje nište sve što je bilo možda samo mimetističko u meni!?“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao.

drugog, žive nužno zajedno, kao na primer one ptice što žive sa stadima, pomažući se uzajamno, sarađujući na održanju sila međusobnih plemena.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ja sum vama banki poklonio. MIŠIĆ: Bez koji se ne mogu dukati povratiti. JANjA: Oćite da mi otmite sa sila? MIŠIĆ: Što jedan poklanja, drugi, koj prima, ne otima. JANjA: Znajte što, gospodin notarius?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

pretvara u oficira, husara, a konj bi se propeo, pa bi zatim preletao preko prepona, kao da ga podiže neka nevidljiva sila, uzdama, rukama. Gospoža Kumra govorila je jetrvama da hoće, još koju godinu, da se nauživa.

Nečastivi! Pokuša dakle da osvesti ženu, da uvidi da to neka mračna, zla, viša sila hoće da ih zavadi. Poče da se umiljava Ani. Da tumači to što se u Tokaju zbi. Ali mu to ništa nije pomoglo.

Teodosije - ŽITIJA

od srca za one koji su ih uvredili da u miru i bez pakosti kući stignu, govoreći: — Bog nam je, reče, utočište i sila, i postade pomoćnik našavši nas u velikoj žalosti.

Sada te videh i uveravam se u rečeno: ,Pravednici će živeti na vekove, i od Gospoda im je nagrada i delanje i sila od Višnjega̒. Neka je slava i veličije na visinama čovekoljubivome Bogu, koji te je takve blagodati udostojio!

I ko bi mogao da iskaže sve ono čime je usrdno želeo da u propadljivu telu postigne život bestelesnih sila? A iznad svega ukrašavaše se milostinjom, po Solomonu: „Neka te ne ostave milostinja i vera“.

,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela, koji iskušavaš srca i utrobe̒, ka tebi otkrismo opravdanje naše. Ti znaš kako ništa lukavo

Na silu svoju uzdajući se, nepravedno na nas mač svoj naoštri, ali će tvojom silom ući u srce njegovo. ,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela̒, ,na tebe se uzdah, da se ne postidim!̒“.

Ja sam Mihailo, arhistratig sila gospodnji, i gle, pošto si molio u pomoć anđela od Boga, sada sam ja od njega poslan i dođoh da prognam lukavu zmiju,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji se raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti.

ove vrste u okolini Nevesinja u Hercegovini dobio sam utisak da ove dinarske Srbe ne može savladati nikakva zemaljska sila.

Tada su raznovrsni narodni proroci imali veći uticaj no ikad. Verovali su da ima tajanstvenih sila koje su istovetne sa velikom svetskom pravdom i da će one pomoći da srpski narod postane slobodan.

Najzad su i drugi uzroci diferencijacije, kao npr. raznovrsnost etničkog sastava, dovršili delo prirodnih sila. Udadbe i ženidbe su se vršile samo u granicama plemena. Samo su se po izuzetku ženili i udavali izvan granica.

Tomazeo, „puna ljubavi i uzvišenih osećanja. Ona je promišljena; nije sila živinska, već nešto slatko i dobrostivo koje od ljubavi dolazi i ljubav rađa.

Dubrovnik se najpre razvio kao pomorska i trgovačka sila. Krajem HV veka on je bio najbogatiji grad u Evropi. Godine 1450.

Ovo je bilo očigledno naročito za Francusku, koja je imala najviše da strepi od sila središne Evrope. I dok su ranije Engleska i Rusija činile gotovo nesavladljive prepreke napredovanju Srbije prema jugu,

Oni cene samo silu i izgleda, da im samo sila može nametnuti poštovanje prava i pravde. Sve je kod njih, kako se čini, račun.

U toku svoje istorije ovaj se narod nikad nije žrtvovao za ideal od koga se ne bi imalo koristi. Kada se jača sila svali na njega, popuštao je i nije se bunio protiv svojih ugnjetača: našao je načina da se prilagodi novim prilikama.

Borili su se utoliko hrabrije, što su branili svoja ognjišta i svoju zemlju. Pošto je turska sila slomljena i moravska Srbija oslobođena, nije više bilo potrebe za Vojnom granicom. Ona je ukinuta 1870. godine.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

A njegov saveznik, Miš prorok, onaj što se dovezao ovamo na repatoj zvijezdi, to ti je tek sila. Proriče i pogađa i unaprijed i unazad. Za tebe je već prorekao strašne stvari. — A šta je prorekao?

Nušić, Branislav - POKOJNIK

'Ajd' reci? LjUBOMIR: Odista, težak, vrlo težak položaj. SPASOJE: Težak, dabome. Nevaljalstvo je sila, sila, gospodine, i to sila starija i jača i od samoga zakona. Ceo se svet danas klanja nevaljalstvu, samo Anta kobajagi.

'Ajd' reci? LjUBOMIR: Odista, težak, vrlo težak položaj. SPASOJE: Težak, dabome. Nevaljalstvo je sila, sila, gospodine, i to sila starija i jača i od samoga zakona. Ceo se svet danas klanja nevaljalstvu, samo Anta kobajagi...

LjUBOMIR: Odista, težak, vrlo težak položaj. SPASOJE: Težak, dabome. Nevaljalstvo je sila, sila, gospodine, i to sila starija i jača i od samoga zakona. Ceo se svet danas klanja nevaljalstvu, samo Anta kobajagi... ANTA (brani se): Šta ja?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šamika je dobar, ludo dobar, al’ se ne ženi; dosad se još nije oženio. Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (prolećni praznik, bujanje vegetacije i oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol rodnosti i plodnosti), Božić (nastaje novo vreme, započinje godina).

za vreme svadbe, kada se nalaze u kritičnom, prelomnom periodu, izloženi neprekidnoj opasnosti od uroka, zlih sila i podmetnutih čini.

porodilju, napadaju porođajni demoni i otežavaju joj porođaj, postoji skup običaja kojima se ona štiti od ovih zlih sila.

¹⁷ Efikasno sredstvo zaštite od zlih sila i dobro magijsko oruđe za olakšavanje porođaja jesu izvesne govorne formule ili basme, koje ulaze u sastav nekog obreda

po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.

ali i tajanstvenog, opasnog događaja koji je u središtu pažnje ne samo ljudi, već i brojnih demonskih, htonskih bića i sila.

i utorak) idealan za gatanje, nabacivanje čini, bajanje i uopšte za sve magijske radnje čiji je cilj da se pomoću demonskih sila nekome nanese kakva šteta ili zlo. Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore.

Smisao babina jeste u tome da se na magijski način dete zaštiti od zlih sila i da mu se obezbede dug život, zdravlje i napredak.

Dok se ne krsti, dete je u vlasti htonskih sila, ono je „nečisto“. Zato se nekršteno dete kao „pogano“ ne ljubi. U vreme dok je nekršteno ne valja dete iznositi nikud

Ime deteta veoma često je magijski vid zaštite novorođenčeta od zlih sila koje ugrožavaju njegov život. Neka apotropajska imena koja se daju onda kada se ne drže deca, samim svojim značenjem

U ovu grupu spadaju i imena: Braneta, Braniš, Branivoj itd. Budući da krug štiti od zlih sila, zaštitnu funkciju ima i ime Kružica.⁸⁴ Posebnu grupu zaštitnih imena čine ružna (mrska, gadna) imena.

Posebnu podgrupu mrskih imena čine turska imena koje su Srbi davali svojoj deci sa željom da ih tako zaštite od opakih sila.

Matavulj, Simo - USKOK

zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike kao i svi ostali

— Je li? — učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše.

— Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor.

najveći srpski pjesnik, divno iskazati tu sjetu živovanja, to nemilosrđe prirode, biva: da je čovjek žrtva slijepijeh sila, da je „slamka među vihorove“, da je svijet „tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj!“...

Jednom u boju knez ga je iznio ranjena, a bješe sila ljudska, ništa manji od kneza! Ima i pjesma o tome! Elem kako bjehu oba oženjena, baš te godine rodi se Milica, a Radoje

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

„Neophodno je da umetnik savlada tu složenost , i da iz nje, na ubedljiv način , izvuče pravce sila i pravce povezanosti (...).

Posle niza pustolovina njegova igračka se, uz pomoć dobre vile, pretvori u živog kunića. Ljubav je pogonska sila života, ona likuje nad svim njegovim ograničenjima. Tokom 1992.

Izigravani, bez prestanka, od ovozemaljskih i prirodnih sila, seljaci su razvili preteranu sumnjičavost; u stalnom dosluhu sa ritmom godišnjih doba, sa listanjem i venenjem, sačuvali

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

»počtenorodni majstori«, radni, trezveni, sa malo zadovoljni, štedljivi, ekonomski organizovani, postaju jedna politička sila.

Da mi nije bilo ove moje štule, ja bih odavna već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih vršnjaka, a ovako me štula moja natjerala da sjedim s mirom i na miru knjige čitam, i na miru bilježim na

pokušaj učinio je »iz revnosti k serbskom knjižestvu i iz ljubavi k maternjem jeziku«, ali potpuno svestan svojih »malih sila znanja«.

jeziku, on je opisivao narodni i hajdučki život u Bosni, ili pojedine događaje iz prošlosti, bliže i dalje: tako, Sila turči Bosnu (1864), Kapetan Radič Petrović i pokrštenica Zorka (1866).

3imnjih večeri, još iste godine, došla je oveća istorijska »priča o oslobođenju šest okruga« Jurmusa i Fatima ili turska sila sama sebe jede (1879), pedagoška priča Selo Zloselica i učitelj Milivoje (1880), zbirka Letnje večeri (1880), Deset para

Milićević, Vuk - Bespuće

Seljaci se nadahu da će bar godine slomiti i učiniti da jenja sila Manojlova kad mu već ništa drugo nije moglo odoljeti. Ali Manojlo Đaković nije stario, tako se činilo.

Njegova sila ne malaksavaše, izgledajući još dugovječna. Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok

Radičević, Branko - PESME

moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno.

Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba Suzā onde lije sila. Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo.

Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća

Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu

onog krajno, Kad s' u jedan plamen skupi noću, Pa zasjaje tom poslednjom moću; Rekao bi da će sad iznova Buknut sila pređašnja njegova — Plamen sine, pepô skrije žar, Pa za malo pepô je samo i gar.

O kad bi, kad bi rasterao tad I golemi moga srca jad! O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god

neg što jutro lice ukaže svoje, Ja“, reče, „moram tebe ostaviti; Al' zato ne pečali srce tvoje, Jer neće, velja, sila dana proći, I dragi će ti, zlato, opet doći.“ 25.

No kade zima snegom zemlju belja I bólje mi se malo slegla sila, Ja laku pušku uze ti po sredi, Družini mojoj u lov onda sledi. 47.

67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68.

— ne znam što zboriše — „Iliri smo od nekada, Krasni sinci, te suviše; Naša majka jeste i l a, A to mislim već je sila.“ 3.

131. Sad iz petni naže žila... Al' zaman se, joj, otima, Slabačka je sva ta sila, Jer on stište kâ klještima. Ona ciči, — jao, Bože, Ni maći se baš ne može! 132.

142. Bože mili, što da čini? U izbi se šćućurila, Drkće, strepi, stra je kini, Pa — No već je, braćo, sila... Zbogom, zbogom, ja vas slavim, Ali neću da zaglavim! UTOPLjENICA (1.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Što nije pojela sirotinja, to dušman oteo i poharo. Ovo ja za svoju dušu, onom sto prvom rukom. Kad propada dušmanska sila i država, što da se i ja ne ovajdim. — Nemoj ti da te uhvate naši borci, jer si obrao bostan.

Iznenada, kao preko noći, splasnu i povuče se njemačka sila i ordija, a uskolebane jedinice i gomile domaćih očajnika na koncu se zatvoriše i utvrdiše u svom trouglu, na stavama

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao. BEG PINTOROVIĆ: Ne bi ja žurio s tim, al viša sila. Godine prolaze, nije ni ona, je li, u prvoj mladosti. Hteo ne hteo, moram da pravim svadbu. Ko mene pita?

Kostić, Laza - PESME

— K'o tamjana plavi pramak poletiv sa žrtvenika u naručju zefirovu kad se sretne na visina' s vazdusima viši sila, te se stanu otimati, navaljuju, revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako

Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi. Prileteše zefiri, zapojaše joj svi: „preobrazil sja jesi, o Bože milosti!

misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila misli vrelije stenovito da čelo prelije, da razaspe po zemlji blagoslov, a u nebo da digne potop nov, i borbu pravde,

cepa nadvoje, da mo'š oderat smelom desnicom sa božja lica nedignuti veo, na naliče okrenuti nam ga, da i to smrtna sila koja sme ni onda ne, ni tad, ni tako ne! Ne budite ga, smilujte se na nj!

Tog sudara izobilja razigranih dveju sila od omraze, od omilja, — oh, Delila!” „Šta? Delila? — Tako li se zove vila što je srce sinu mome — zar sa mnome podelila?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići, vrata!

— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona

Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati Kao da nije ni dolazila.

Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: — Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru. Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći,

— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama.

Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.

Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.

Carev sluga se bijaše veoma obradovao što je postao takva sila da se nikog ne boji, i da bi se privikao na oklopnike češće puta udaraše magarca i davaše im pojedine poslove.

i uplašen pristade odmah, te trampiše, i kad bi na jednoj raskrsnici — jedan ode na jednu, drugi na drugu stranu. Sila se bijaše obradovao šeširu, te se i ne sjećaše marame dok ne ogladnje.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA (smeši se): Ali, ako okupi tući, a ja nisam rada, da se taj običaj uvodi. JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati.

PUTNIK: To isto. ŠALjIVAC: E sad verujem. Samo, molim vas da me ne dodirnete njime po glavi, te će preći njegova sila u mene. PUTNIK: Ja mislim da je dužnost naša čoveku pomoći. ŠALjIVAC: Jeste, no znate li šta?

Život je kao vino, koje se iz sile i vodeni čestica sastoji. Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Stari Fokner je sila jedna i, kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i standrčem kakvu glupost u mašinu, stari Fokner me tako preseče

A, evo stiže i moj biftek! Bogami, već sam pomislila da ovde nemate nikakvog ugleda kod kelnera! A šta je ovo? Kečup? Sila je stari kečup! Baš fino ime za zbunjivanje! Zove se kečup, a u stvari liči na običan sos od paradajza! I šta sad?

razgovori koje sam vodila u studentskom domu na Novom Beogradu (III blok, soba broj 39) sa predstavnicima velikih sila.

Predstavnici velikih sila otpratili su me sve do moje kuće, to jest do kioska za novine, jer bakuta u ponoćnim časovima ima običaj da gviri iza

ukopa za celu Veliku Britaniju i Ujedinjeno Kraljevstvo i, uopšte,tako propadne stvar sa gostovanjem na Ostrvu, ali sila je ona, Svetlana — izvući će se već mala Svetlanica!

Bakuta unosi aperitive. Iz srećnijih dana preostala nam je sva sila flašijanovića od stranih pića, jer je matori u to vreme na svojoj polici redovno držao sabrana dela Džoni Vokera i

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Vito pero od čempresa umiruje ruku besa. Tamna krila vrh kandila rasplaminja Božja sila. Zrak izdvojen iz naosa krsti čedo sred haosa. Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić.

Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.

o žiško lipe c jasenovog hrasta, embrion ti si utrojenih sila, što traju ritmom simfonije bilja, u čijem rondu jezik nije farsa, već šum je trešnjev, gušći nego smola, kad Sreda

da krpim caće, Tvorče pčelinjaka? Tek privid to je da ce varkom čara, a gora nije ona gora čarna. Dok izraz traži sila nesaznajna, Pastirak tužni šta li bi da stvara? Sa žalben-tkanja ne diže se zvonik.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava?

ALEKSA: A da odete jošt u Madrid, da vidite galije, da vidite more, šta bi onda rekli! JELICA: Mora sila vode biti? ALEKSA: Vsjačeski. Baš kad sam ja tamo bio, zapali se slučajno; te vatre, i tog požara!

ALEKSA: Kad čovek ne žali malo troška, može sve postići. Cjelj je moga putešestvija po mogućstvu sila mojih dobra činiti; a ja u cjelom mom životu nisam srećnijega časa imao nego sada, pričinivši vašoj gospodični maloje

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!“ Trže se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim skokom niz

Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka. Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je

„Evo dečaka iz Arizone!“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada. Zar nije sila!“ Šestoga dana dolazi zima, s ledenog Pola putnik se prima, stigao dečak i od Eskima.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

To nije jezero na kome sam već jedan grdan splet zakona i sila; i moj život u tome gori kao plamičak. Noć je bezmerna. „Šta to čuh, šta to čuh! Sluh, duh, kruh... suh, plug...

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz sumornu, burnu noć: Vatra, Vatra!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

neizrecivo Slovu svakom suštastvo prasušastveno Od belog kamena do carskog drena sve je pritisnula sila plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji

ženama još maštu dražim tela ostavljam na miru jer plodnost više nema perspektivu zbog ovih sumanutih reakcionarnih sila zar sve da ode iz svog zgloba umesto da se napredak nastavi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Pa se okrete nama i utučenim glasom reče: Dobro... kad je taka i taka stvar... sila boga ne moli. — On se okrete svojim vojnicima: — Narode... okreći nazad!

Teške misli pritiskuju. Zakoračili smo već u Šumadiju, a ogromna sila nastupa laganim korakom iza naših leđa. Ne žuri se njima.

ZEMLjA JE UZAVRELA ... „Narodi će se zakrviti i na zemlju će udariti golema sila. Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

njegove značajne poglede i htela je odmah udaljiti ga sasvim od sebe, ali se setila očevih saveta: da je ćata velika sila u opštini i da treba uvek sa njim lepo postupati.

Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode. I ja se sklonih, bratiću, od zla. Ne znaš ti kakva je ovo sila u srezu ; i kapetan ga se boji ; tako je to, bratiću moj. A ona ne zna, nego... Hej, što ti je ženska glava!...

znam ga. — Pitam te onako... kakav je čovek ? On nešto mnogo preti učiteljima. — Preti ja. Šta ćeš mu — sila je velika. On ti je pravi gazda u srezu, kapetana ne verma ni ovoliko... A zao je, bratiću moj, kao... kao...

Gojko se obrte k njoj, pa je stade posmatrati. Učini mu se da se iz same duše njegove pojavljuje neka sila, koja ga snažno goni u naručja toj devojci, oseća da ga nešto snažno privlači k njoj.

— Šta će reći... Saže glavu kô jagnjence, pa potpisa. He, bratiću, sila je vlas’!... reče čiča i nekako lukavo zasvetli očima. Gojko se nasmeši zadovoljno, pobedonosno.

Ona se oseti kao da se nagnula nad provalijom, nagla se i već gubi ravnotežu .. ozdo iz crna bezdana vuče je neka sila i ona ne može da joj se odupre, ona i ne pokušava da se vrati, jer oseća da to ne može biti, i nju obuzima očajanje,

Pandur ga najpre stade tešiti i pričati mu kako je svaka sila za vremena, — a to je velika sreća, jer da je večna — zlo! I kakvih ti vlasti i kmetova on nije promenio, pa ništa...

Što ste trpeli toliko zlo bez nevolje ?... Gojko pocrvene, saže glavu, pa promuca: — Svi kažu da je on sila u srezu, da mu niko ništa ne može... Sad dođe red na kapetana da pocrveni i obori glavu. — Hm... koješta !...

On ga može i u zaštitu uzeti, kad ustreba; zna on: sila je Vlajko! I što je glavno: svi su izgledi da više neće biti stradanja... O, samo da se poživi na miru!...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog.

Niko ne napušta zauzeto mesto i nikakva sila ne može da ih skine. Vozovi idu bez reda, a katkad se čuju i pucnji iz, prikrivene, puške.

Videćete, sve će to biti u vezi sa onim što ću pisati. Danas samo o štampi. Ovo je, još uvek, evropska sila, i, malo rezignirana, ona, još i danas, ima sav čar latinskog smeha. Mislite da to dolazi od tradicija? Ne sasvim.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sad više behu nakaze nego ludi. Idu na štakama, obesili ruke o marame što su vezane oko vrata. Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

tres — tres... Izgledaše mu kao da ga neka ne vidljiva, nu prijatna sila obgrli, pa mu priča o dalekom, davno zaboravljenom detinjstvu, i čini mu se da je nekada, još dok ga milovahu vetrovi sa

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

htede već da izmakne, ali ga ovaj tako odalami, usred onoga panegirika da ga je Sreta prekinuo upola i samo viknuo: »Sila nije razlog i ja svečano protestujem! Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!

Nego ga se i boje, pa mu baš ništa ne mogu. — Aha! boje ga se! Dakle ne ljubav i poverenje, nego strah i sila drži njegov režim! Bajonetima se sve može, samo se ne može na njima sedeti! Aaaa... ovaj... a što da ga se boje?

« — te su reči pesnikove užljebljene u srce njegovo i ništa ih nije u stanju istrti odande, ništa! Ni umor, ni pretnja, ni sila, ni vreme koje kruni i rubi misirske piramide, pa ni sama smrt, ni sami grob!

« rasterivala. A bio je sila onda. Kad uđe s društvom u kafanu, a on samo zabode tesak u sto i vikne: »Ajaooo! Silna vojsko! Civili napolje!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Što je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

a često i jakim vetrovima, jeguljine larve pasivno putuju, nemajući snage da se i najmanje odupru snazi tih prirodnih sila. Za sve to vreme one lagano rastu, u koliko u putovanju ne budu progutane od raznih morskih organizama.

voda poznato u Oceanografiji pod imenom »atlantskih transgresija«, čiji je ritam u vezi sa ritmom rezultante kosmičkih sila.

Rakić, Milan - PESME

Pomeni me u molitvama, mila, I ja ću znati u časove tame, Kad opet grune nečastiva sila, Da dobra duša tvoja pazi na me...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Sve je ovo nekakva nauka! Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila.

Sve je ovo nekakva nauka! Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila. Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše...

Strašno pleme, doklen ćeš spavati? Neki jedan, to je kâ nijedan, nâko da je više mučenija. Vražja sila odsvud oklopila. Da je igđe brata u svijetu da požali, kâ da bi pomogâ.

VOJVODA DRAŠKO Bješe igre, ali drugojače. U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj. Kuća bješe sila od svijeta, uždi u njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele se napuni naroda, tako isto i kuća

“ Ta me sila, braćo, naćerala te pomutit hoćah Crnogorce. TADA SKOČI NAROD CIO, UZMI KAMENjE DA JE POD GOMILOM METNU, ALI JE NE

po poretku nekome sljeduju. Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu.

A ko činja biti će najbolji; a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila! Bog veliki i njegova sila u njivu mu sjeme skamenio, u žènê mu đecu skamenio! Od njega se izlegli gubavci, da ih narod po prstu kažuje!

Pandurović, Sima - PESME

I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt Što

A govor duša i prirodne zvuke Ja danas teško mogu da razumem. Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem.

Pri naletu divljem nečastivih sila, Kad vera trne pred likom rasula, Ti si uvek bila moja dobra vila Ponosa i spasa, i svetilja kula.

Namenjen za žrtvu tajanstvenih sila, Stari hrast je bolno gledao sad gore, Gde oblaci beli u osvitak zore Putuju daleko...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sva se Jevropa snebi najprije, pa združena krenu da satare aždahu. Jan — čisto kao da ga neka nevidovna sila ponese, uskoči u Francusku.

Prvo što mu k uhu doprije, bi jauk ranjenika i njemačke riječi. Brzo se pribra i sjeti se svega. Na Vaterlu, sila — brojna sila, savlada velikoga cara i njegovu hrabru vojsku.

Brzo se pribra i sjeti se svega. Na Vaterlu, sila — brojna sila, savlada velikoga cara i njegovu hrabru vojsku. Među mnoštvom ranjenijeh zarobljenika, Njemci povedoše i Jana.

Jednom ga je Pejo naš ranjena iznio iz Rudina; nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni sitniji od Peja... Ima i pjesma o tome...

Čudnovato! Nakon nekoliko trenutaka opet im se pogledi sudariše. Kao da je neka nevidna sila, u jedan mah, ama baš u jedan mah, njihove veđe rasklapala i činila da im se pogledi sastaju.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— (Reče se u podsmjehu onome koji hramlje). Svaka ovca svoje runo nosi — (kaže u šali debeo čovek za sebe). Svaka sila prokleta, a ta blagoslovena! — (Kad se ko kudi, na primer, da ostane na ručku).

— Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide. — Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja. — Nevolja mati i kćeri je rada.

— Gde novac zveči, pravda ječi. — Pravda strada, al’ ne propada. — Nad silom sila je pravda. O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače.

— Pravda strada, al’ ne propada. — Nad silom sila je pravda. O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo.

— Pravda strada, al’ ne propada. — Nad silom sila je pravda. O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači.

O SILI — Jači — kobači. — Sila goni silu. — Sila razlog pobija. — Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači. — S golim prsima grad se ne uzima.

— S golim prsima grad se ne uzima. — Teško je šutu s rogatim bosti se. — Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija. — Jakoj mišici svak’ strijele dodava. — Čija busija (zasjeda) onoga i davorija (pobjeda).

— Jače selo od svatova. — Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda. — Gde je sila, tu nije razlog. O RAZLOGU I ZAKONU — Svaka sila do vremena, a razlozi do vijeka. — Razlog pravdu dobiva.

— Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda. — Gde je sila, tu nije razlog. O RAZLOGU I ZAKONU — Svaka sila do vremena, a razlozi do vijeka. — Razlog pravdu dobiva. — Što sila ne može, (to) razlog opravi.

O RAZLOGU I ZAKONU — Svaka sila do vremena, a razlozi do vijeka. — Razlog pravdu dobiva. — Što sila ne može, (to) razlog opravi. — Razlog zakonom, a zakon svijetom vlada. — Zakon veže, a razlog steže.

Oni idu po varoši čitav onaj dan skačući, grleći babu i ljubeći nju i dijete, i tako zbijajući smijeh; za njima pristane sila djece, koja viču: „Bu, đede! Bu, baba!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

80 16. PRAVDA I KRIVDA. 81 17. OČINA ZAKLETVA. 83 18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 85 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. 86 20. POBRATIMSKI DAROVI. 88 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA. 90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23.

(Pravda i krivda), 19. (Đavolja maštanija i Božja sila), 20. (Pobratimski darovi), 21. (Kaluđer i četiri grješnika), 22. (Kopanje blaga), 23.

noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se.” A Stojša joj odgovori: „Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok.

Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se | vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.

Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.

Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.

I tako ostane i do danas. 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. Krene jedno jutro carev sin u lov. Gacajući preko snijega počne mu točiti krv iz nosa, pa gledajući kako je krv

Ovo se čudo razglasi po svijetu tako da je na hiljade prosilaca od svakuda pristupljivalo, ali sve zaludu, i toliko sila mladića u jagnjad se prometnula, a sila vasiljena opet bez glave ostanulo.

da je na hiljade prosilaca od svakuda pristupljivalo, ali sve zaludu, i toliko sila mladića u jagnjad se prometnula, a sila vasiljena opet bez glave ostanulo.

Kako svane, oni odmah stanu gledati, da l' ima kakoga god traga, kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: „Otvor', carevići, vrata.

“ pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: „Na, neka vam je sretna i čestita!“ I ona sila s đevojkom otide. Sjutra dan kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može, kud

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Mt. 16, 26; Mk. 8, 36) Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, i veza njegova je sila od višnje blagodati.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i zako-na i kako ko počne u nji[h]ove običaje dirati, čini Mu se da mu u veru i zakon dira; misli da mu se nepravda i sila čini, pak se protivi i buni. Mnogo ga je i mučno ga je složiti, kako si sam rekao.

Četvrtak prve nedelje posta ukrcamo se u knjigonošnju lađu za Bolonju. Sila božja muzikanta i komedijanta mužeskoga i ženskoga roda i plemena!

što nam god srce zaište; na jednoj i na drugoj strani bregova prekra|sne bašče i domovi carigradske gospode; slavuja sila neiščislima, koji nam neusipno pevahu. Dođe i naš vetar; iziđemo dvadeset peti dan aprila ujutru.

No mora se kadgod ko jedanput naći. ’Ajde, u ime božje, nek se počne! Sila se nikom nikakva ne čini; neka kaže ko što na[h]odi za dobro i polezno, a razumni ljudi i sad i posle o tom neka sude.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A da je kuća Jerkovića zaista u puku štovana kao sveta loza tome ima sila potvrda, a mi ćemo odabrati samo dvije-tri.

Pa onda sila pođe zornije; ali, nakon pomanjeg razmaka, ugledaše visoke planine i pod njima strašne divove, koji bjehu razvili bojna

Ćosić, Dobrica - KORENI

A dobar govornik, pas. Kakva bi on sila bio u Skupštini. Moja je To krv... Evropa mi upropasti dete... Nesrećnik. Aćim zasuzi. — Imaš li još nešto da kažeš?

Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko! Tako, tako, samo vuci. Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me...

— Meni umre jedan... Levi... A bio je krupan, nesrećnik. Kakva bi to sila od deteta bila... Đorđe zaćuta. Obojica gologlavi, gledaju se dugo, a i jedan i drugi znaju šta ovoga jutra sahranjuju.

— Još nisu otišli — reče Nikola. — Ko je to pucao onoliko? — ponovo oseti muku i seti se Palanke. — Državna sila. — Je li vojska? — u Prerovu, kao čavke, crneće se žene. A ti si nevin pred vlastima. — Mrtvi? Da nije...

Svi će te slušati i pokoravati se. I ti s njima mislićeš da si najpametniji. Bićeš sila i sve ćeš moći. Ako propadneš, ostaneš golać, niko i ništa, a to se, po nekom prirodnom inatu, i velikim gazdama

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Onda je diplomata. Kada je Porta, velika sila, suviše blagonaklona a Miloš, mali vladar, suviše sumnjičav, izraze blagonaklonosti od Porte ne prima Miloš, prima

I ovde je bio uz Protu Mateju; i ovde je, pred obojicom, stajala turska sila; i ovde je odgovornost bila na njima. To su bile sličnosti, male.

strah bio nešto dublji a mržnja besomučnija ali možda i nije; svakako je i kod jednih i kod drugih ta dvostruko ukrštena sila s vremenom bivala sve ubojitija.

Svi su verovali da dolazi smak sveta a Dositej je iznenada, noću, u tom huku neba i mora raspoznao saglasje iskonskih sila.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ „Zar je vera tako jaka?“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!

I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno; i hvale onaj život krt Što

Misliš li da ćeš, postav gospodarom Stanje i Sila (varke!), Život tlačen „Preporoditi, učiniv da teče Lišen svakog atributa bona, Večit, zanosan, k'o letnje veče Kapanja

Vera u uspeh, uspeh je pola. Slobode prsten ko na ruci nosi, Taj već je jači nego sila hola, I cerov list mu već cveta u kosi, Verujte prvo, i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Kakva te je sila nečestiva da sagr'ješiš Bogu prevlastila, da vječnoga popireš zakone? Što je jarost besmrtnoga tvorca na zlo tvoje

vozmožnosti: nebesne su prešiljaste zrake, mogu vredit smrtnome pogledu; nebesni je prostor beskonečan, voobraza sila delikatna.

Ta je sila i gnjijev pravedni moju tužnu zabluđenu dušu uplašila i oledenila. Strašno bješe ludu prestupniku svevišnjega oca

Kad se sabra sila nečestiva pod tučnijem svodom raskaljenim, uzavreše dreke i krivanje od vragovah i od čudovištah; činjaše se da ih

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Arhimedes je konstruisao različite vrste mašina za bacanje đuladi i strela, ali je kod njih bilo zajedničko da se sila za bacanje stvarala naponom bivoljih žila ili vlakana ženske kose, uvrtenih u uže.

„To je izvanredno zanimljiva stvar!“ „Jel’te? - našao sam još da se električna sila kugle može prenašati preko lanenog konca rif daleko“.

Znači da na planete dejstvuje neka sila, naperena prema Suncu, a inverzno proporcionalna kvadratu radiusa planetske putanje. Odakle ta sila? - Šta je ona?

Odakle ta sila? - Šta je ona? Ovde zastade Njutn, jer je Dekartovo objašnjenje smatrao za pogrešno. No on razmišljaše bez prestanka o tom

„Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on. „Zbog toga što na nju deluje sila teže koja joj daje ubrzanje, napereno ka centru zemlje“. On razmišljaše dalje: „Dokle seže ta privlačna sila teže?

On razmišljaše dalje: „Dokle seže ta privlačna sila teže?“ On podiže glavu u vis. Kroz granje drveta video je plavetnilo neba.

“ Niko pre Njutna nije se usudio da postavi ovo pitanje. „A da nije dejstvo teže ona sila koja prisiljava Mesec da kruži oko Zemlje?

Mesec se može kretati po tom krugu samo ako u svakom položaju njegovom dejstvuje na njega sila naperena prema centru toga kruga, dakle prema centru Zemlje.

Ako je Zemljina teža ta sila, onda mora ona, isto tako kao i sila koja primorava planete da se kreću oko Sunca, opadati sa kvadratom odstojanja.

Ako je Zemljina teža ta sila, onda mora ona, isto tako kao i sila koja primorava planete da se kreću oko Sunca, opadati sa kvadratom odstojanja. Dabome!

Mogu, dakle, tačno izračunati kolika je sila kojom Zemlja privlači Mesec u njegovoj putanji“. Majka ga zovnu na večeru.

Sa tim podacima izračuna kolika je sila kojom Zemlja privlači Mesec. Onda poče da ispituje da li je ta sila tolika, da primorava Mesec na njegovo kretanje oko

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Gospodo, — predstavi me on rasejano, posle pozdrava — ovo je moj pobratim, ovo je čovek, sila, đi... đida. A meni pokazujući svoje društvo: — Ovo su moji prijatelji.

— Nije, časti mi, nego sam baš glasno kazao i čuo je komandant. — E, jesi sila, Stevane, nije vajde, sila si, osvetio si mu se.

— Nije, časti mi, nego sam baš glasno kazao i čuo je komandant. — E, jesi sila, Stevane, nije vajde, sila si, osvetio si mu se. I ponova se ispružaju po krevetima, zevaju i protežu se rekonvalescenti...

ima mahnitih momenata nasmrt važnih u životu čoveka kad on, gonjen mračnim i slepim nekim nagonom, potmulim radom nekih sila koje ne poznaje, ni sam ne znajući šta se to s njim događa, vezuje i odlučuje svoju sudbinu za nekoga, za ličnost koju

Pa je najzad, u drugome redu, jednu bolju poziciju pronašao, da ga nikakva sila ne bi mogla potisnuti, i tu se mudro i skromno ukotvio i ženu sebi blizu sasvim privukao.

E, ali tek sada stadoše nailaziti druge muzike i župe, i Jaćim tek sad oseti: kako se u njemu budi i buja nova neka sila, i kako mu se lice ozarava nekim osobito blaženim raspoloženjem i radošću.

“ Kažem ja to, ali dobro vidim da ga nikakva sila odavde ne bi mogla pomeriti. Ukopao se kao da je za zemlju zakovan, zvera okolo sebe, nit’ romori, nit’ govori.

tada onaj Vukovim mačem posečeni palac ustima i stade ga sisati, tako srčući krv da je ona, inače vrlo akustična sila, prosto od onog srkanja odjekivala. Ali sasvim neočekivano jedan glas u tome prekide Lepira.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pamtim, okrutno pamtim — kao što se već okrutno i neotkupivo pamti iz djetinjstva sva sila stvari od uprav nikakva značaja i vrijednosti!

Od tih zamišljanja hvatale su omaglice i ponestajao dah. Nejako tijelo svo je drhtalo. Slabila je sila što drži na okupu njegovu cjelokupnost, udovi su htjeli da se raspu i rasture.

razdvajanja ličnosti bio tako snažan i tako stvaran, da sam osjećao potrebu da me neka gruba i slijepa fizička sila spolja sa svih strana pritisne, da me zgrune, da me suzbije natrag u granice tijela.

I još — sva sila karniša za zavjese. Pozlaćenih i crnih, glatkih i kaneliranih, ravnih i izvijenih u luk, jednostavnih i bogato

I tako se događa da se, uslijed vjerovanja u onu Mama-Jumbu koja ne postoji, nagomila sva sila patnje i strahovanja, zanosa i padova, čuvstvovanja i stravstvovanja, ljudske radosti i bola.

Od tog materijala bude izrađena sva sila šljemova, oklopa, štitova, dokoljenica. Uz pomoć drvodjelca izrade i kulise: komade tvrđavskih zidina, krunište kule i

je to postigao govoreći naumice „bijelo” da bismo mi rekli „crno” — samo je tehnički modalitet, puki diverziv u igri sila, ukršteni transmisioni remen u mehanici naturanja volje.

Čudnim premetom sila, čitava sabijena vitalnost odjednom stane u službu osvetničkog samouništenja s jednakom onakvom slašću i silinom s

Jer, kao što smo već imali prilike da utvrdimo, na ovom bijelom svijetu, pa i u čitavom svemiru, ima sva sila drugih stvari; i sve su one zamjenjive, nadoknadive, za postojanje „svega” nimalo neophodne.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

plavo nebo nad njegovom glavom: navuče se gust, neprobojan pokrov preko beskrajna plavetnila, pa ti se čini da nikakva sila ne može razbiti i razneti ono gusto pramenje. Ali samo nekoliko časaka, i ozgo zasija radosno i svetlo nebo...

I opet je neka snažna i moćna sila primamljivaše tamo, opet joj se činjaše da nigde lepše nije; i same ove prilike, koje je očekivahu, izgledahu joj

To ne može. Svaki je, koji je bivao na tvom mestu, to pokušao, pa ne ide. Posle nekoliko meseca povuče ga opet neka sila u goru, zažele mu se oči gomile zlata i banaka i... eto ga!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ona sjede, a baka šipkom puc po koži, i obje odletiše. Nije šala, brate, vještica i njezina sila, nalet je bio od nas i naše kuće! Ona ti tako leti, dok doletiše kod cara, te mu baka preteslimi kćer i uze bakšiš.

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići, vrata!

— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud

Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila.

Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: — Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru. Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći,

— pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama.

hrana zevak — uživanje, veselje zenđio — bogat zijan — šteta zijafet — gozba, čašećenje zolota — vrsta novca zôr — sila, žestina izjaviti (ovce) — isterati na pašu izlevušati — istući, išćuškati izun — dopuštenje iksansko — ljudsko

Petković, Vladislav Dis - PESME

Od iskoni, od vekova se postoji. Vasiona, večna sila, večnost prati: Čoban mrtav, nebo gleda, svud dan stoji, Nebo gleda, al' pomoći ne zna dati.

Dva crna gnezda beloga vladara. Koje podiže Beč i bludna Pešta. Ja znam da sila prolazna će biti, I da će zaći borbe i svi krici. Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici.

Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici. Ja znam da sila prolazna će biti, Da idu dani i bolja vremena, Da će propasti ta otrovna neman Što davni narod i mnoga plemena, I da

I pojmio sam da svet borbe vodi Zbog tajnih sila što ga ovde drže I da se buni, ne zbog kakve međe, Ili zbog težnje da se pravda rodi: Narodi ginu, i danas, i pređe, Da

I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži. Dva večita orla: sloboda i sila, Zapevaše pesmu krvavih otkrića; Dva njihova jata nebo su nam skrila: I padaju oči i glave orlića.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

pripada klasi izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode.

To bi bilo isto kao kada bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.

Ipak sam se vratio zadatku čim su okolnosti to dopustile. Mada sam znao da bi se veća elektromotorna sila postigla aparatom većih dimenzija, intuitivno sam osećao da se to može postići odgovarajućim projektovanjem relativno

Teorijski, dovoljno je imati kalem od 90 stopa u prečniku da bi se razvila elektromotorna sila te veličine, dok za proizvodnju antenskih struja između 2000 i 4000 ampera na uobičajenim frekvencijama uređaj ne treba

zadovoljiti ali nije važno da li je to veroispovest, umetnost, nauka ili nešto drugo, sve dok deluje kao nematerijalna sila. Za miroljubiv opstanak čovečanstva u celini je bitno da preovlada jedno zajedničko shvatanje.

Neprijatelj će biti u stanju da razori svaki grad, i to bez obzira na njegovu udaljenost i nikakva sila ovoga sveta neće moći u tome da ga spreči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

sveta prijateljskih zvukova i svetlosnih poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka božanska sila, a zatim realnog, zemaljskog sveta, kada bi izlazeće sunce razdvojilo neprijateljske tajanstvene sile noći od

Reč ”sila” uvek me podseća na prizor kako Galileo baca teške predmete sa krivog tornja u Pizi i posmatra njihovo jednako ubrzano

Kako se prema jasno izraženom stavu Faradeja, elektricitet i magnetizam mogu konstatovati samo preko dejstva sila, njemu je bilo jasno, što nam potvrđuje sadržaj knjige “Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta," da je prvo

Faradej je odbio da prihvati slično verovanje u trenutno dejstvo na daljinu električnih i magnetnih sila. Samo nekoliko reči biće dovoljno da se opiše kako je Faradej pokušao da odbaci verovanje u direktno delovanje

reči biće dovoljno da se opiše kako je Faradej pokušao da odbaci verovanje u direktno delovanje električnih i magnetnih sila na rastojanju. Ovi pokušaji ostaće upisani zauvek u istoriju kao prvi koraci u razvoju moderne elektromagnetne nauke.

ili magnetne sile, i na taj način je čitav prostor oko opterećenja izdelio geometrijski u tube kojeje nazvao linije sila.

Kada se opterećenje nalazi u ravnoteži ono je, kao što je dobro poznato, ravnomerno raspoređeno po površini sfere. Sila privlačenja ili odbijanja, sa kojom ova opterećena sfera deluje na električno opterećenje u prostoru oko sfere, očigledno

Mali konusi su u ovom specifičnom slučaju Faradejeve linije sila, zato što njihov pravac daje pravac električne sile, a njihov broj po jedinici površine bilo koje koncentrične sfere je

Prema ovakvoj slici, svakom malom delu ukupnog opterećenja pridodat je određen broj ovih konusnih tuba ili linija sila. Svako elementarno opterećenje na sferi nije ništa drugo nego završetak linija sila.

Svako elementarno opterećenje na sferi nije ništa drugo nego završetak linija sila. Kada se opterećenje na sferi poveća ili smanji, broj ovih linija sila se takođe povećava ili smanjuje u istoj srazmeri i

Kada se opterećenje na sferi poveća ili smanji, broj ovih linija sila se takođe povećava ili smanjuje u istoj srazmeri i linije su gušće, odnosno ređe razmeštene u prostoru koji zahvataju.

Ako se opterećenje na sferi stavi u pokret, tada se i tube, odnosno linije sila, takođe kreću. Toliko sam mogao pratiti Faradeja, ali dalje ne. Da sam otišao još malo dalje sreo bih Maksvela.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu.

Poslije ta uvezah konopima, pa ga ostavih da gladuje, dok smalaksa... E, nije se dobre volje predao, ma pašće mu sila, baš kao i meni! — starica završi živo.

Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju. Uzbuđen, obilažaše oko njih, tražeći neku siroticu koju je često gledao.

Koliko sila vode, pa kako mirno leži i plavi se! I koliko boja, šara... I, gledajući u pučinu, oseti da mu se u dušu uvlači neka

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

s jedne strane rušilačka vodena stihija, s druge želja meštana da je ukrote; s jedne strane ponor zlih, rušilačkih sila s kojima se vezir suočio, s druge strane njegova želja da pomogne uvođenju reda, uljuđenosti i životne sigurnosti u svom

Svrhoviti poredak stoji nasuprot neredu svakovrsnih rušilačkih sila, bilo da dolaze iz prirode, iz nekontrolisanog ljudskog nagona i razuzdane strasti, bilo iz nerazumnih odnosa u društvu.

na stalni, večni čovekov napor da uredi, smisleno organizuje svet oko sebe i u sebi, da prevlada snagu rušilačkih sila i nereda.

na stalni, večni čovekov napor da uredi, smisleno organizuje svet oko sebe i u sebi, da prevlada snagu rušilačkih sila i nereda.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

nije ništa drugo nego u njegovoj uobrazilji Sofka preobražena u rusalku; zatim ga je obuzeo paničan strah od nečistih sila, od mađija blizu mosta, oko reke i na poljani pre no što je zamakao u šumu.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće se više čuti srpska reč. Navalila sila, uočili silnici, uzavreli po šumama i drumovima arnautski razbojnici.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Il’ sa onog sinjeg mora Zaleti se kivna bora, Sila besna, Urnebesna Napustila pore meko, Pa se vinu jačoj strani, Sa stenama da megdani.

Zar ćeš pustit’ tu da izginemo! Svaka sila u tvojoj je vlastn, Tvrda j’ vera — ti nas hoćeš spasti.“ Tada Hristos usta sred koraba, Blagim okom gleda desno,

»Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA! Za trpezom punom Smeje s’ gorda sila, Kako sirotinja Jad na jad gomila; Kako joj je gorak I sanak i java, Kako roblju nema Ni od kuda prava.

Svako poče mèsti Ispred svoga praga, I u to se mnoga Utrošila snaga. Svaki je pomeo Svog đubreta sila — Al’ ga svom susedu Na prag nagomila. Je l’ se time đubre Izgubilo? — Nije.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ (razrogači se): O, Apolo, gdi je tvoja sila, da pretvoriš oporočitelnicu u kravu! SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer, ona

Miljković, Branko - PESME

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem Kad ništa ne počinje jer nema mesta više Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše Zveri šumom uklete i mene snom ubije.

Petrović, Rastko - AFRIKA

koje je izbrisalo sve ono novo u šta se formirao moj duh, ili je to neprotiv atavističko buđenje novih elementarnih sila rase, dodavanje novih sila koje nište sve što je bilo možda samo mimetističko u meni!?

ono novo u šta se formirao moj duh, ili je to neprotiv atavističko buđenje novih elementarnih sila rase, dodavanje novih sila koje nište sve što je bilo možda samo mimetističko u meni!?“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao.

drugog, žive nužno zajedno, kao na primer one ptice što žive sa stadima, pomažući se uzajamno, sarađujući na održanju sila međusobnih plemena.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda! VUK: Da nisi gladan?... ISAK: Gladan! VUK: A žedan? ISAK: I žedan, jest!

STANA: Ha, ha, ha!... I to će biti sila vrapčija! Razorit samo!... Ali stvoriti?... Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak

Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime! Deset je ljudi sila malena; A sam kad ide jedan Koleban, Tu Glavaš nema na šta sumnjati, Nego će lepo, i ne sluteći, Za njime poći

(Pokazuje na šamiju i pištolj.) ISAK: Ovde je sila upotrebljena. Ona se branila... Eno, pogledaj! Ispaljen pištolj, posle šamije... (Gleda na vrata.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

jer mu je vojska bila strašno izrešetana i iznurena mnogodnevnom borbom, a pred njim je stajala triput jača turska sila, koja je uz to još jednako dovlačila potkrepljenja od svojih rezervnih bataljona, što su ostali na putu između Niša i

To je bila đeneralova naredba, kao bajagi: neka Turci vide kakva smo mi sila i da nas ima kao na nebu zvezda. A međutim Turci su sigurno mislili; »Da vi imate snage i pameti, vi bi nas, ako ne

4 avgusta u Knjaževcu je ostajalo sve manje i manje posade, a glavna se sila prikuplja na Tresibabi. 5 avgusta u zoru krenula se prva turska kolona sa Tresibabe.

Tako je glavna Ahmed-Ejubova sila, s kojom je osvojio Knjaževac i pritiskao Svrljig, 8 avgusta već bila prikupljena pred Aleksincem.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa? Zasijaju zračne staze, Kâ da s’ u duž zvezde sjate, Vidiš svoje kako slaze, — Same

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Divota!... Mogli smo da ratujemo još deset godina. Ali šta ćete. Sila Boga ne moli, niti ko nas pita. Krenuli smo uzbrdo. Prošli smo preko one bezvodne planine, i posle podne...

Ali ja kao da još ne shvatam užasno stanje. Kao hteo bih da idem, i to napred. Ali me neka sila prikiva za zemlju i kao da mi vuče noge naniže. Okretoh se unazad... Nastupao je drugi streljački stroj.

Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo. Komandant nas pogleda.

Želeo bih da odem do naše rovovske baterije. — A, do poručnika Koste „Turčina“. Sila je to jedna... Umirio je on Bugare, da se živi ne čuju...

Pljusak je bivao sve jači. Kao da se nebo zgrčilo nad našom glavom, i neka nevidljiva sila steže sve jače, da se iscedi i poslednja kap. Munje su se sustizale, gromovi se nadmetali, planine i jaruge su ječale.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ako bude ugodnica, naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O, ja ću ju umiliti s okladom

Prisustvija tvoga na me sila je tolika, K'o materi svega, zemlji, sunce, neba dika. Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda

Ištem, prosim svud zabavi, Da mi serce zaboravi Onu koja me plenila, Al' sve vsuje, ne da ljubve sila. Što je više smećem s uma, To mi više dođe s puta, Sve se lako zaboravi, Ljubov sebi večni spomen pravi.

Vlast i sila malo traju. Raj nam šta je? Đe li vječnost? Sva iščeznu s našim tjelom: Smrt i raka — opšte mjesto. Trud' se, knjižni,

* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka. I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St.

Nije l’ Rima drevnog sila Polubožna negda bila? Sve razdora sruši vlast; Leti Srbin, leti voljno Na Kosovo, polje bojno, Nagli svoju u propast.

Mirno je groblje; večita tišina Umorne kosti u objat’ja prima; Nit’ sila zlobna, niti otrov gnjeva Tamo dospeva. Hoćeš slobodu? Naći ćeš u grobu.

Bede i tuge je dosta! Bog hoće, nebo i sveci, turska da prestane sila. Ti ako veruješ tvrdo u Boga, sakrušićeš vraga. Sve može hrabrost voljom sa božijom združena krepko.

Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud. Struje reči k’o reka, a misli s’ roje k’o pčele. Sinu sad, prsnu zatim, oganj i tresak nose.

Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da t’ ruku sila k njoj ne ponese moćna. Ruku i ja pružim, i vitkog stasa kosnem se, Al’ na zlo ti moje posluša ruka pamet.

Onaj dvorac pun je vila, Čarolija, njinih sila, Plenitelne pesme kliču, Prolazećeg svakog viču, Kad budemo pokraj dvora, Ne sećaj se ti odmora, Iduć’ spavaj —

Mani s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate mili, Ruku pruži, Da ti služi Grdna sila Sviju vila!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru! Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sad je tužno i žalobitno da čovjeka srce od tuge zaboli, sad opet silno, bijesno i snažno kao snaga i sila bosanskih, nesrećnih kraljeva i banova.

Bojić, Milutin - PESME

borci tonuše kô seni, A zemlja im je žedno mozak pila, Krvlju su tekli svi potoci njeni I dražila ih Vlast i drska Sila. I tako večno ove iste stope, Krv nova siti.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

o nastojanju katoličkog klera da ih prevede u katoličanstvo, o zavisnosti njihovog položaja od političkih odnosa velikih sila, o komunikaciji najpoznatijeg kotarskog uskoka Stojana Jankovića s patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.

Viša sila, koja u religioznim pripovetkama proverava ponašanje ljudi, susrećući se s njima na ovom svetu i nagrađuje ih ili kažnjava

pripovedaka dao je porodične drame, u kojima međusobna ljubav i solidarnost nadvladavaju delovanje destruktivnih sila.

s najvećom otvorenošću govore o svojim nevaljalstvima, njihovu komičnu uzvitlanost kad pođu pod udar dveju opsesivnih sila suvremenog društva, vlasti i novca.

Jakšić, Đura - PESME

Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče!

urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...

Nastasijević, Momčilo - PESME

3 I od kamen mu sudbine, i od čelik-veka, mekano da paperje, da zlatali zvek. 4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol-dubine, izroni li, svima da je za lek.

Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju moć. Na me kad golemih digne se sila, Iznad njih dignu me njegove moćne ruke. Rasturi gorde, pomete im smer Što tajno behu spremali moj slom.

Nek na me pođe sva sila u boj, Bog mi je moćni štit. Kroz bojnu vrevu moj glas ču se tad, Ne zna duh moj za strah.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. l. je najuniverzalniji apotropajon u biljnom carstvu, i jedan od najjačih uopšte. Na nj »ne sme nikakva nečastiva sila« (ŽSS, 326). Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl.

ovaploćena biljna sila zemljina. — Bacanje gloginjom u narodnoj pesmi (Vuk, Pjesme, 1, 487) znači isto što i bacanje jabukom (v. čl. Jabuka).

, SEZ, 83, 164) — svakako radi toga da se »ovršeno a nevejano žito« zaštiti od nečastivih sila. Po svoj prilici, takvu funkciju ima i cveće kojim se kite vetrenjača i ambar (SEZ, 70, 545). Tabuirane biljke.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Vaso provede Radu kroz podrum i, nuzgredno, pokazuje mu velike pune bačve, nad kojim o gredama vise sila isušenih pršuta.

Koliko talijera moglo bi u nju stati? Pa mu pamet muti sila izmrčene hartije, rastrkane po golemome stolu, i debele, uvezane, trgovačke knjige.

Posvijetli. — Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo!

Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati. Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju!

Čude se kud će ova sila fratara, jedan bješnji od drugoga. Ali jahači ne obaziru se na pješake, već na dogledu crkve razigraše konje, takmičeći

Pustih li novaca! — pomisli kad mu oko pade na trgovačke knjige i na „vrtajmovicu” . — Šta će mu tolika sila novaca kad nema svoga poroda? Što će njemu, oronulu, staru, toliko blago?

Kod tebe zaboravljam i tugu i bol što sam je sobom amo donio... Glas mu doista iskreno podrhtavaše, silna unutarnja sila ispoljavaše riječi, no zasve ne znadijaše što da reče, a opet nije mogao da se uzdrži.

mira; goni ga od kuće da ide u svijet za naukama, a njemu je teško rastati se sa selom, ,navlaš eto sada kad se sprema sila čeljadi da se iseli u daleku Ameriku, a s njima će Jure i Marija...

Četiri čovjeka nosili su, na ramenu drveni, crni lijes. Za njim hodalo je nešto ženskih i sila dječurlije. Kad izbiše na čistinu, iznad sela, srebrni križ u rukama djeteta zasja na suncu.

Pogdjekad drmnuo bi vratnicama, da bi se kuća zatresla. Zatim bi popustila sila i nastalo jednolično cviljenje. — Doša sam za ono ča sam ti obeća, — progovori mladić. — Zadnja je ovo večer!

” Oduvijek njegovo nagnuće prigibalo se prirodi i čeznuo je za najprimitivnijim slobodnim životom, pa ga zasve sila tuđe volje otrže od svega što mu je najmilije... Uzbuđen, ne zna što dalje da misli.

Ona, ganuta, trenom ga umiljato pogleda. Milina projuri mu kroz cijelo biće. Sila živih osjećaja zanese i nju i njega i obojima pocuriše suze niz obraze. — Zbogom, oprosti!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dorotej mi kaže da ove povorke sreću svakog dana i da se čudi gde i kako staje tolika sila ljudske i stočne hrane koju Lauš sabira na Kuli.

„Ako bi se usudio da to kaže, ja mu mogu odgovoriti da je njegova krivica u njegovom izboru. Ne znam kakva je mračna sila smutila njegov um. Znam samo da je počinio zločin i da zato mora biti kažnjen.

Oči su mu zakrvavljene, sila kipti iz njegovog napetog tela. On je tu. Sve oči su u njega uprte. Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive

Hvala onom nepoznatom ćućulajkanu koji je prvi označio ovaj kraj kao prebivalište nečistih sila i hvala svim ostalim ćućulajkanima koji su to odmah prihvatili, dodajući prvobitnoj pripovesti svoje jezovite ukrase,

upitao šta bi bilo od crkve, od naše pravoslavne svete crkve, ako bi svaki njezin pop ili monah tražio od nebeskih sila savet šta da čini.

Čudni samotni okrajak šume, koji je neka nepoznata sila povukla naviše, čupajući ga kao kutnjak iz vilice, a nije ga iščupala do kraja, već ga je ostavila da se oslanja golim

Možda smo ja, ona i koplje postali utom trenu troglava neka neman koju je protiv naše volje poslala na njih dvoje opaka sila — sudbina, bog ili Đavo, slepa i ravnodušna poput ove nepogode.

Ilić, Vojislav J. - PESME

I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama

I šuma kopala njini' Preteći k nebu se diže i blista na visini. I divlji Gal, i Jelin, i Sarmat, i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani

Vekovi minuše tako. Drevni se idoli skriše, A razvrat jednako živi i gruba sila s njim, Ja se kolebam snòva, i ja se ne smejem više Nad smradnim grobom tim.

Lisje je šumilo tada, Dok bistra i hladna voda u urnu mramornu pada. I preliva se tiho... I vali životnih sila Prelivahu se tada iz moje mlađane duše Prostrano, široko, voljno, kroz mesta beskrajno mila.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Na autentičnom poprištu vidim kako vojske srednjeevropskih sila prelaze Dunav i Savu, kako Karađorđevi junaci jurišem osvajaju grad, a Vasa Čarapić pogine tu, pod mojim prozorom.

Jer, to je moja poslovica: ne traju ni sila ni bogatstvo, već moć duha. Ja cenim Kopernika visoko i slažem se sa njime u tome da se planete kreću oko Sunca.

„Takvom silom privlači naša Zemlja svoj Mesec i održava ga u njegovoj putanji. „Ta sila kojom Zemlja privlači Mesec identična je sa poznatom silom teže. „Poštovana gospodo!

„Poštovana gospodo! Još niko, sem Njutna, nije ni slutio da se sila teže, koja privlači i prisiljava padu tela naše neposredne okoline, širi čak do Meseca i još mnogo dalje.

Ali, kada je onda izračunao koliko bi ta sila oslabela sa kvadratom otstojanja od Zemljine površine pa do samog Meseca, on je našao da ona ne bi bila dovoljna da održi

Uzrok je tome rotacija Zemlje i, time prouzrokovana, centrifugalna sila. Zbog ove je ubrzanje tela u padu manje na ekvatoru nego prema polovima.

Ta promenljiva sila teže duž površine naše Zemlje povlači za sobom još jednu, mnogo značajniju, posledicu: naša Zemlja nije kugla, kako se

Ta planeta ima — i to je sigurno — čvrstu koru koja je mlađa od Zemljine i koja podleži dejstvu jačih tektonskih sila. Predeli na Veneri imaju, sigurno, bregova, dolina i vulkana.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još viti telo I to oko njeno.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Mladi puškar je bio nadaleko čuveni delija. Lovac, jahač, pevač, tvrdoglav i ohol, prznica, šaldžija, sila da radi i teče, sila da začas napravi kalabaluk.

Lovac, jahač, pevač, tvrdoglav i ohol, prznica, šaldžija, sila da radi i teče, sila da začas napravi kalabaluk. Sedeo je u zatvoru zato što je ranio čoveka; a zbog drskog ponašanja na sudu odležao je

A ovaj vaš kukuruz, duše valja, sila je: razjarenim bikovima snagu lomi. Da čovek ne veruje, dok ne doživi... Eto, draga gospa Lela, posle svega moga

gospodin Joksim, veliki prijatelj župnikov, dodao: da je devojka, kao takva, možda i rodila sina posredstvom nepoznatih sila. Svako veče, šlajfer se premesti pred otvorenu kapiju župništva, i tamo radi.

A salašari pokazuju kako je gospoja osedela i ostarela. „Pazi, kakva je, k'o da je grom opalio.” — „Izdržaće sve, sila je to. Radi kao i pre, jede kao i pre, a kad za nešto priđeš, seče.

Dom i porodica Pavlova, to je bio danonoćni tutanj jedne podzemne, skrivene borbe, nekih gladnih sila koje ne smeju da priznaju šta im sve treba da progutaju i svare pa da malo otpočinu.

Stvorio se u kući biro, knjigovođstvo, robni pregled, magazin. Teorija i praksa se zahuktale. A neka tajna sila je magično zatvarala stvari jedne u druge, kako je trebalo: sita u paprenjake kolače, papuče u vunu, vunu u ugovore i

Vi valjda mislite: tamo se sad štogođ strašno desilo. A ono Mija polar švaleriše, i zabavlja curu, pravi se sila. — Odjedared, iz nekog čamca, ili s nekog nevidljivog mesta, neko reče nekom tihom glasom: laku noć.

Borben život, strastven život, užasna je sila. On mora biti ili spasen, ili ubijen. Čudno je, reklo bi se, da se takvo nešto može kazati o detetu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ne figura u kartama, niti figura u mazuru, niti figura kad ko pravi figure, nego figura u stihotvorstvu, gdi se kakova sila prizivlje, koja će slabost uma sočiniteljevog potkrepiti i pomoći da delo svoje lepše nego što ume dovrši.

bi spisatelji, više učeći i čitajući, sebe za pisanje spravljali, nego l’ nemarljivo na druge oslanjali se; no kad se mora sila prizivati, kud će veće sile od vina, kad od jednog predmeta načini tri, i obori najjačeg čoveka.

O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah!

Njegove su reči sasvim po pravilima silogizma ustrojene, i ubo: Sila zemlje sostoji se u hrani. Najviše hrane ima onde gdi se najviše troši; probo maіorem: najveći je konzumo, to jest

(Od nje je i onaj termometer koji se u Vinka Lozića trećej časti nalazi). Ništa manje tako je sila na celomudrije držala da se ogledalom dobrodetelji pravedno u celoj varoši nazivala.

Bradu je, naravno, imao, jer kad naši sadašnji mladići sila na bradu i brkove drže, zašto ne bi on kao filosof to isto pravo imao, osobito što od stotinu mladića devedeset i

tečnošću produžiti kad ne bi predvaritelno uveren bio da od veće časti takove čitatelje brojim, koji na točnost sila polažu, i koji sledom iste točnosti o pomenutim magarcima dostatočnije izvestije imati žele.

) — prizivanje viših sila (boginja pesništva itd.) na po četku književnog dela, posebno epa INVOCIRATI — zazivati, prizivati u pomoć INDI (tur.

prіvіlegіum) — povlastica, isključivo pravo PRIZVANIJE — (pesničko) prizivanje (viših sila, Muza), invokacija PRIZRENIJE — obzir, prizrenje, gledanje na nešto; iz tog prizrenija »obzirom na to«, u ovom

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Na planinama nigde puta, sem kozjih staza i iskonske divljine. A sa suprotne strane nastupa oružana sila neprijateljska. Prastare planine zaklonile su grbinom svojom nebo.

— To nije isti slučaj. Naša zemlja postoji i dalje, naše porodice su ostale u zemlji, ali je oružana sila i sve ono što izvršuje zakon van te zemlje.

— Naravno! — dobaci kapetan Velja. — Viša sila! — dopunjuje Živadin. — Tako je... I posle izlaska iz zemlje, naša država tu suverenu vlast i dalje ima...

— Šta to bi, pobogu čoče, te izljegoste iz zemlje? — E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— reče stena kad izvor jurnu da kroz nju put probije. — 3ar nisi mogao zamoliti da ti sama dam prolaz? — Otkada sila boga moli? — grohotom se nasmeja izvor i šiknu kroz stenu. Istoga časa otpoče rat između stene i vode.

Šantić, Aleksa - PESME

'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj. 50 Oni seđahu uz čaj i o ljubavi Reči je palo sila. Gospoda behu od ukusa, a gospe Od nežna čuvstva i mila. ''Ljubav platonska mora biti!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

sokolova, pak da padneš iz neba vedroga, perje mesa ne bi iznijelo“, takvim i sličnim hiperbolama opisana je turska sila. Pa ipak, presudan uzrok porazu nije u tome.

A ko činja biti će najbolji, a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila! Bog veliki i njegova sila u njivu mu sjeme skamenio, u žene mu đecu skamenio! Od njega se izlegli gubavci, da ih narod po prstu kažuje!

Kako sve to da se razume? Možda bi se moglo primiti sledeće objašnjenje. U doba kada je živeo Marko, turska sila je bila u naponu i nije bilo te snage koja bi mogla da je sruši.

ljudi su bili tako nemoćni prema prirodnim I društvenim silama da su one u njihovim glavama dobivale oblik nadzemaljskih sila. Sem toga, u nekim slučajevima, crkva je imala n izvesnu naprednu ulogu.

Oni su lako podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve rušila na svome putu, a posvađali su se „da oko šta, veće ni oko šta“, — tako ih optužuje narodni pevač kroz govor

Tome idealu potčinjeno je sve drugo, pa i sila, bogatstvo i „blagorodstvo“. Vuk Branković je i silan i bogat i gospodskog roda, pa ipak nipošto ne spada u ideal

Ako ne daš konja na razmjenu, mi ćemo ga na silu oteti!“ Al' govori Miloš Vojinović: „Sila otme zemlju i gradove, kamol' mene konja otet neće!

Ja onakih imam u tavnici, i njega ću sada dobaviti“. Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi, sine, za trista katana, idi dolje u polje široko, dovedi mi onoga junaka!

Zlo ti bilo u Kruševcu vino! Zlo ti vino, nesretna tazbina! Viđi knjigu, nečuvenih jada! Izubaha jedna pade sila: turski, sine, od Jedrene care, a car pade u polje Kosovo, a car pade, dovede vezire, a vezire, nesretne većile.

Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula. Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na

Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.

No da vidiš jedne ženske strane, kako grdno reče gospodaru: „Gospodare, da od boga nađeš! Kud te sila slomi preko mora nadaleko četr’est konaka, preko mora, da ne vidiš doma, ni bez jada dovedeš đevojku, a kod tvoje

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Volim se sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud meni ova sila Ovaj pogled ljuta zmija Da mi hrana nije mila Tako reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Vojnik je mrko pričao: — Malo nas je bilo, ali smo se tukli sve dok nas brojna sila nije potisnula. Oficir nam se od žalosti ubio. — A kud ćeš sad ti s tom puškom?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Dokle oni provrviše odonud na ovu stranu, dotle i faraonova sva sila suludo za Izrailji goneći utrtaše i oni svi onim putem kroz more.

Budavši on pravi čovek, telesan i težak, ama nadiđe mu tegobu sila Hristova slova! A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći

da uđem i kad stadoh na prag muške crkve, svi lasno preda mnom odoše napred, a meni, sama smotrih, neka božastavna sila zabrani mi. Ne dade mi ulesti.

je golema neka vojištanska straža uređena bila kapiju čuvati i svakoga ne dopuštati im unutra, tako i meni neka božija sila zabranjaše. Opet se čak otragu nađoh. Tako do tri i do četiri put mučeći se i probaljujući uzalud.

Što kćahu to činjahu. A u to dobi i grčka sila je bila spala i iznemogla; snaga im je omalaksala kroz nekoga zločesta surova i zla bujna ljudetinu, što je s jednoga

Al’ što sila, sila je u polju. Gde će jedni građani nadbiti carevu jednu celu armandu? Njino polje: oni u gradu zatvoreni, pomoći s

Al’ što sila, sila je u polju. Gde će jedni građani nadbiti carevu jednu celu armandu? Njino polje: oni u gradu zatvoreni, pomoći s druge

Ali to da se ne pročuje da ne uteče on ispred mene! Jer to ja tajim i od ovih svih nebesnih sila. Ciglo tebi jednomu to dokazujem za znanje.

je naziva obradovanom i blago slovenom je nariče, skazujući da će sam Bog Duh sveti doći na nju i obgrnuće je višnja sila, a ona sebe rabinjom nariče.

Gavril Sveti će duh napasti na te i sila višnjega Boga oca hoće te obseniti. U tome i dijete će se u tebi začeti i rođeno iz tebe nazvaće se sin božiji, sin

A čovečaska svaka sila do vremena je. Po Davidovu psalmu, digne se napre do neba, nešto malo pak posle čak do pakla dole siđe.

Jučer sužni od njega stresahu se od straha pak i taj bi osuđen. Smuti se i zadrhta, sva mu mudrost i sila potonu, sav se u čudo viđe i zlo ga snađe...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Dugo se još pričalo kakva je sila bio čorbadži-Zamfir: takve sile i takvog gospodstva nema više! Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u

I ne jedan paša — nego nekoliko njih! Zamfir je bio sila: mogao je čoveka i sa samih vešala skinuti, samo kad hoće i kad potrudi svoje čudo i gospodstvo.

— veli mu paša — i stvar je svršena!... A i paša je znao uvek šta radi; znao je on da je Zamfir sila i u Stambolu. Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše.

“ — govorahu često meštani hvaleći silu i moć čorbadži-Zamfira. A ta sila dolazila je od silnog bogatstva njegovog. Njegovi vinogradi i čifluci mnogobrojni su, i ko bi ih mogao izređati!

— preko običaja, kao nikad dosad — stoji još jednako zatvoren, iako je već malo podocne, jer je već davno prošla mnoga sila i gospodstvo; prošao i okružni načelnik, i predsednik suda, i direktor gimnazije, i upravnik preparandije, a sva ta

Ah, da je ono staro tursko vreme, uzdisaše stari Zamfir, kad je on posle paše i vladike bio prva sila, — sve bi to drukčije bilo.

zanajat — zanat zaobikoliti — zaobići zarf — zamotak zadžakati — zagalamiti zevzek — glupak zem — zemlja zort — sila zurlaš — svirač ibrik — bokal izmećarka — služavka inaet — nevaljao inorog — jednorog inćar — poricanje iskarati