Jakšić, Đura - PROZA
on je bolestan još od bune, a sad ga je gospodina komesara džandar kundakom udario u rebra tako nemilostivo, tako silno da se obneznanio... Pomozite mu, gospodine!“ moljaše čiča Marko. „Žandarm jeste carski čovek! Ferštandn?...
Momci i devojke uhvatiše se za ruke i silno kao vihor stade se okretati kolo. Na devojkama zveče nizovi srebrnih i zlatnih novaca, a pod nogama čvrstih planinaca
Obradović, Dositej - BASNE
Neki se obogati s nepravdom i grabežom, i ovo služi za silno dokazatelstvo da bogatstvo niti je vsegda od boga, niti je znak blagoslova božja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I nabreknuše mu žile... Nešto besno, nešto silno poče mu drsati srce, kao da hoće da ga iščupa!... On dokopa kapu, koja mu beše cpala c glave, i pobeže...
priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca tako burno, tako toplo, tako silno kao što samo ljubav može i ume... Stanko je slušao dvojnice, pa mu se ražali...
Srce bi joj silno zalupalo i krv udarila u obraze kad bi gde čula Stankov glas, ali se svakad za vremena uzdržala da ne oda bola duše
Dučić, Jovan - PESME
Pred granitnim Marsom tu strasna i gola Igra bahantkinja. Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon. Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip...
Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno
Zamrknućeš bolno sa kobima svima, U dnu moje sumnje i kajanja kruta, Kao da te naglo stigla na po puta Noć što silno daždi mrak po bregovima.
Oseća se kako železno mleko struji i ulazi u detinje telo od metala, i kako dete raste i buja silno. Kakvo čudno odojče!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
majke! Ali onaj, onaj čovek! Ko je taj čovek? Šta me to toliko vuče njemu? Šta je to tako silno i strašno, pa ipak tako neodoljivo slatko u njemu?
— Ništa, brate, — rekoh veselo. — Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti, ili tako što, da mi
se nešto sve više širi, i odmah se napuni mišlju o njojzi, i opet se širi, sve više, i opet je ona, i samo ona što tako silno puni i raspinje moje grudi.
Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar. Pogdešto bi pojedini vijor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi odmah odleteo dalje; i dok se oko nas sleže
Možda je to bila i njezina lepota što je tako silno vlastovala nad ženama. Njene jetrve ogovarale su je između sebe, a zaklinjale i branile pred starijima i tuđincima.
Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj se nešto prevrte u grudima. Sasvim iznenadno, a beskrajno silno, neka hrišćanska žica zazuja u njenim grudima: — Petrija! Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe.
Zabrinuo se silno i noću često ustaje. Ide sam po dvorištu, a sve prisluškuje kod kapka. Ali poši, kako koja nedjelja, sve gore.
Konji sve krupnije kasaju, i ona nasloni glavu na Ninkove prsi, pa neutješno i silno zajeca. Još malo se vidi kroz oblak od prašine kako se kola kreću.
I učas, kao nekim čudom, svi neodoljivo zaželjaše uhvatiti učitelja i oteti mu Maru. Graja se digla, i silno kao orkan kreće se masa Zebićevim šorom. Nekoliko konjanika proletješe kao strijela. I ja se strpah u jedna kola.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na jedan tako bačen sekser vele da je tako silno poleteo i odgurnuo onoga ispred sebe, da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u nju glavačke, i stajao
prava baštenska tišina pred podne; samo se čuje zujanje i treperenje vilinih konjica oko onih silih bikova u lejama, i silno lupanje u grudima Julinim od nekog straha. — Nema ga,... otiš’o je — prošaputa Jula. — Huncut jedan!...
— Ju, kako je bezobrazan! — i polete iz bašte, koja joj se sva okretaše. Silno polete da pobegne, tako silno da se udari o jedno drvo, kao zec kad u strahu nagne da beži, a ništa, pa ni najveće
— Ju, kako je bezobrazan! — i polete iz bašte, koja joj se sva okretaše. Silno polete da pobegne, tako silno da se udari o jedno drvo, kao zec kad u strahu nagne da beži, a ništa, pa ni najveće predmete, ne vidi pred sobom.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Može li biti da se takve devojke svakom ne dopadaju? I obe silno igraju. Igrači se otimaju za njih, i svako kaže: „Badava, Mica i Alka najlepše frajle na balu!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I najedanput silno, pobednički, visoko uzdignuta i zabačena izbi ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa
Afrika
Tek N. se naglo nagao i ujeo ga ispod plećke tako silno da se ovaj sav previo preko nas, derući se. On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i Turaka, po čemu je bolje čuvati poljsku granicu, da Ukrajinci ne beže preko nje u Poljsku, po čemu, nego utonuti u more, silno more, rosijsko i postati Rus i živeti veselo?
Tri balvana, kroz koje je video duboku vodu. Nije imao više vremena da misli. Ona prelete preko toga silno, besprekorno.
je razmicati svoje granice koristeći se osobito napadajima šizmatika, a s druge strane opet, ti, nesjedinjeni Grci, silno sebe raširuju, pod moćnom zaštitom svog vojenog staleža! Tako se u Austriji mislilo i tako se osamnaesti vek završavao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni iz nižih slojeva često besposleni sede i čuče u hladu, ali stalno vrebaju dobit i korist: čim je opaze, silno se na nju okome otimajući se o nju uz gestikulaciju, larmu i svađu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ludački sam želeo da Rašida može da ih vidi. Tako sam silno želeo da mi se grlo sušilo od toga. Močvara se naglo isparavala na suncu, tako naglo da ste mogli da vidite kako se
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kažu, da će se on odmah silno u nju zaljubiti i uzvratiti joj ljubav. Izvođači ljubavne magije su, kao što se i vidi iz navedenih primera, gotovo uvek
¹⁶⁸ Ureći se može pogledom, rečju („u-reči“), mišlju, željom ili nekim magijskim postupkom. Srbi se silno boje uroka. Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I lepo se vidi, nešto silno i nešto strašno tajanstveno privlači sina mladog čoveka kćeri mlade žene. Dešava se nešto što uopšte ne mogu da
Matavulj, Simo - USKOK
A, bogami, ti si banica i bićeš đegođ bila! — I u Cuce! — doda Anđe smijući se. Izvan Boke, pučina bješe silno uzrujana, te se vodeni bregovi lomljahu o hridi Oštroga Rta, na ušću. Onamo zacijelo ne bješe brodu pristupišta!
Stojeći tako, odjednom, ne znam kako, ni otkud, obrete mi se u ruci pogača, i u isti mah doletje od njekud silno jato tica, sve njekakvijeh lijepih, šarenijeh, pa sve cvrkuću i skakuću oko mene.
Vođu se doista dosadi silno mišljenje i ćutanje, jer prvi započe razgovor. Zapita: — A, Janko! Koliko je urâ? Janko poglednu na časovnik i
“ Ljubljahu se silno, a krijahu od drugih, čežnjahu jedno za drugim, a izbjegavahu se, jer on njoj čuvaše obraz, a ona njegov ponos!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njegov uzvik na početku Emila: „Ne poznajemo detinjstvo!” odjeknuo je daleko i silno. Ljudi su, u najboljem slučaju, uvek tražili čoveka u detetu, ne hajući za ono što je u detetu samo dečje.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Teško nama kad smo do toga došli! ŠERBULIĆ: I ja kažem teško nama. SMRDIĆ: Rodoljubica, koja je tako silno za narodnošću disala; ah, srce mi se cepa! GAVRILOVIĆ: A vi, jeste li potpisali prošenije da nam ne treba vojvodina?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je pesnik narodni u najvišem smislu reči, koji je duboko osetio i silno izrazio celu srpsku rasu, uneo u sebe, unutra razradio i kao cvet razvio osobine srpskog nacionalnog duha i zato ostao
pokrajinama, bez obzira na političke i verske podele, on je Srbima dao pojam da su jedna duševna celina, i tako silno doprineo stvaranju opšteg nacionalnog osećanja srpskog.
pažljivo čistim narodnim jezikom i nadahnućem iz narodne poezije no je i sadržinom, osnovnim tonom i načinom izražavanja silno odudarala od zbirki ranijih, pa i suvremenih srpskih pesnika.
Veselinović je silno voleo taj spokojan i zdrav starinski život i patrijarhalni red, veličao ga i opevao dok je cvetao, žalio ga i
Istorija za njega nije bila ni nauka ni zanat, no strast, poezija, vera i patriotizam, silno sredstvo za jačanje narodne duše i podizanje narodne svesti.
I tako »oderane duše«, silno osećajući grubosti i rugobe spoljnoga sveta, duboko nezadovoljan sadašnjošću, pateći od nesaglasnosti ideala sa
On je silno podigao srpsku versifikaciju, i u tome pogledu učinio odsudan korak napred. OPŠTI POGLED. — Vojislav J. Ilić, iako
Ti veliki uspesi Srbije imali su kao srećnu posledicu silno podizanje nacionalne vere i samopouzdanja, stvorili nedogledan nacionalni optimizam, koji prirodno nalazi svog živog
Njegov veliki pesimizam nije ono književno razvijanje jedne lake knjiške teme, no neposredno, silno osećanje, koje katkada čini težak fizički utisak.
Svi njegovi junaci i junakinje boluju od te iste ljubavne boljke, svi govore jednim istim jezikom, ali osećaju tako silno, govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiže nad Vranjem i našim dobom, i
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković osjećaše u sebi nešto neobično i novo što ulazi, ne pitajući, u njegov život, krčeći sebi put moćno i silno, odbacuje njegove misli, potiskuje i daje druge pravce njegovom dotadanjem životu, razgoni mrak, unosi svjetlost, donosi
Sremac, Stevan - PROZA
inat Aleksi bakalinu (s kojim je bio u svađi zbog nekog duga na kredu), pa zavrnu malo prasetu rep, a ono zaciči tako silno da je Aleksa bakalin morao pagledati na ulicu.
A ti otpočni »Roždestvo«, a eto i mene odmah da ti pomognem. Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku.
Pa i zbog toga, a i inače, kao pošten čovek i dobar Srbin, prirodno je bilo sasvim da je silno simpatisao malenim i junačkim Burima, jer je nalazio velike sličnosti između Srba i Bura, a još veće između Turaka i
Radičević, Branko - PESME
putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine.
Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tiju reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas umilni Ti satvori,
Ujedanput jarko s' sunce diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para,
“ Pa s' pomami, pa silno poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo,
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.
Eno četa braće amo stiže, Kako mi se duša silno diže! Zbogom, mati, zbogom, brate, dragi, Čuvati me oće Bože blagi.
II Lepa l' beše, Bože silni, Pa sa toga sad i pati; On ugleda cvet umilni, Za srce ga silno vati, Te opruži belu ruku, I dovati cvetka ljupka.
O kako je ovde, kako umilno! O kako dušu diže silno! O krasoto ti divna brda! O kako dolja lepo vrda! O kako laor miris krade! — Jer lipa dosta tog imade. Itd.
“ Naže snagom junak Radivoje, Otklopi joj ruke obadvoje, Oturi je silno od konjica, Pade o tle ljuba nesretnica, Pade o tle pa se obeznani, Ao danče, zlo li joj zadani!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kad on, Dimitrija, ču Todino silno jecanje, plač sviju žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od
Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola. I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled.
— Na! Pa sad! — marš! — Viknu on i ošinu konje tako silno da kola poleteše odbaciv Dimitriju daleko od sebe. — Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući.
noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno... Njene suve ruke samo lete, a oko nje razbacano po pet, šest parova gotovih košulja.
— Ništa! — I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju. Celim telom beše ti naslonjena na mene. Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu,
Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne! — I pobeže. I od tada se ti preobrazi. Sam ti hod postade oprezniji i mekši.
Izvalih se na travu. Poduze me svežina. Glava mi je gorela, ruke behu sve u znoju a srce udaraše tako silno, jako, da sam ga i ja čuo. Čekao sam te. Položio sam dlanove na vlažnu travu i premirah od slike koju stvarah.
Nema ni on nikoga, ima nešto od imanja i ovo naše što je, pa... Ali ona, ona... — A ti hoćeš? — Hoću — dahnu ona silno — što da ne?... Kosti ’adžike, da odmorim! Rasipa se po polje... Mati se diže doterujući šamiju.
sveteći se meni koji čas se radovah što se otresoh tebe, čas opet drhtah i plakah silno, jako, krijući se da me ko ne spazi i vidi!... IV Dve godine nisam kući dolazio.
Stresoh se. Mati iziđe za tobom da zatvori kuhinjska vrata. — Stano? — Ti? — viknu tako silno i uplašeno, da se prepadoh. Dok sam živ taj uzvik slušaću.
Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš. Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid. — Ti si, gospodine?
On gurnu silno vrata i uđe. Ti se odjednom diže, istrže od matere i izlete u kujnu pred njega, da ga zaustaviš. — Ne, Nikolo!
Kostić, Laza - PESME
Vasijona pukla pusta. Već u meni duša susta., a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz
žica cedilu suhom izvora gudbe što gladi čelo vilinih guslica — vilinski beše sa žice zvuk: milinom zvuka vila se bela silno zanela, zamahnu luk, lukom je gusle besno prevukla — žica je pukla.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U snu se zaljubi u nju tako silno da, kad se probudio, odluči ići po svijetu i tražiti je. Kad se dobro spremio n uzeo dosta novaca, pođe na put.
Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju. Seljak opali iz puške, a orlušina se skotrlja ozgo i pade pod krušku.
Onda on pokaza caru kakvu silu imaju magarac, štap i šešir. Car se silno obradova što su se takve stvari našle u njegovom carstvu, pa kako ne imađaše sinova htjede ga posiniti.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
fazoni, i Aleksandra Makedonskog, i Fjodora Šaljapina — ko sad peva sve one opere u kojima je bio glavni, i gde je ono silno cveće koje je ispodobijao: i njega sam Čarli, i njega sam!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže. Sivku je pričo Njakalo stari da tamo silno magarce cijene, vidjeće, kažu, čudesne stvari: magare časte kud god se krene.
Lav je čuvao stražu noću, budan i ljut, a slon je trubio silno: „Sklanjaj se, pravite put!“ Najzad se digoše uvis oko njih vjetar svira, putuju iznad gora na zmaju od papira,
Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad. Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas nad svakim stolom po jedno
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kad on dovrši svoj dugi monolog i stade brisati rukom lice, ona mu opet uze jednu ruku i steže je silno. — Jest, i meni je ponekad tako bivalo: posle kakvog jeda i muka, nastupi iznenada nešto prijatno, reče ona,
Ona prviput oseti u sebi ovo silno, razorljivo osećanje i predade mu se sva, celom dušom svojom, ne znajući ništa više ni za svet, ni za nebo, ni za ljude...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ja ti dajem zlato, a ti ništa ne govoriš — reče mu on s prekorom. — Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tek što sam zatvorio vrata za sobom, skinuo sa sebe ono silno ordenje i seo umoran i loman da danem dušom, a začuh kucanje na vratima. — Napred! — rekoh, a i šta sam znao drugo.
Sad tek nastade usmeno i pismeno prepiranje; zapitkivanje, očekivanje, suvišna, nervozna radoznalost i silno polaganje nade u tog jednog stranca, koji se očekivaše da spase zemlju, behu dostigli vrhunac.
Ja se nešto zagovorio s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da me umalo jedan što se zatrčao ne obori. — Šta je to? — Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Ama, čekaj, kud si navro! Ne ide to tako! Prvo da otvorim sednicu. JEVREM (sedne). SRETA (ustane, silno zvoni i razdere se): Mir, mir kad vam kažem! Jeste li svi na broju? JEVREM: Jesmo!
) A ti si lopov i hulja! (Svojim glasom.) Pljus! Pljus! (Šamara po vazduhu dok i samog Jevrema ne ošamari. 3atim zvoni silno.) Mir, mir, gospodo! Molim, čuvajte dostojanstvo ovoga doma!
JEVREM: Koje bruke? SRETA: Pa onaj tvoj govor deputaciji. Oni sad silno agituju s tim. Šta ti bi, pobogu brate, da onako postaviš stvar na svoje mesto? JEVREM: Šta mi bi?... Kazao sam ti...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
(Silno mu je taj autor imponovao!). Tek ujutru, a ono vidiš Pelagića gde se ili zgrčio u krevetu kraj nogu Sretinih, ili pao d
Znam joj samo početak. Ćata stade nasred mehane, pa se prodera iznenada tako silno da je Zac ispustio i razbio čašu i izvukao šamar. — »Smir’te se!« — dreknu i otpoče ćata deklamaciju.
Ja sumnjam da je ikad na dan poslednjeg vučenja poleteo tako silno čovek da vidi da li mu je loz dobio kao što je Sreta poleteo da vidi šta ima u novinama. I bože moj!
Svi su poslovi stali.« — Divota! Žestoko! Bravo Brazilijanci. Živeli! — prodera se Sreten tako silno da Zac ispusti džezvu i pogasi vatru. — Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje!
Rakić, Milan - PESME
MADRIGAL 26 PRIZIV 27 ČEKANjE 28 SENTIMENTALNA PESMA 30 OČAJNA PESMA 31 LEPOTA 33 OBNOVA 34 DRUGE PESME 35 SILNO ZADOVOLjSTVO 36 ZIMSKA NOĆ 38 KAO BAJKA 40 DOLAP 42 ROSA PADA...
DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I
Očajanje, tuga, beda? Prazne reči! Kad na zemlji više nema moći te Da u mojoj duši pomuti il̓ spreči Silno zadovoljstvo, osećati sve! ZIMSKA NOĆ Palo je inje.
sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da ustrepti silno pred lepotom pravom.
O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno! Da se grca, I mučenički život kida Pri svakom kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i jasminom, U
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnu strahu, Da je najzad doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše
Ali ti ne rekoh ni ''silno te ljubim'', Niti ''dušo'', niti ''oči moje sjajne'', Niti praznom rečju i pokretom grubim Zbrisah draži nekazane tajne.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
I Sofka po izrazu lica Arnautinova vide kako na njega sve to silno utiče. I još kad on sagleda gde je Sofka kuvala kafu: kako otuda, iz tamne, široke kujne, odsjajuju oni njihovi veliki,
Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne ču tiho kucanje. Ne jako i silno, nego kao kad je čovek umoran, pa da ne bi privukao pažnju prolaznika on ovlaš samo kucne, tek da ga ovamo u kući čuju
ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno zadrža, šapćući joj, da i sama Sofka ne čuje: — Ćuti! Ko zna zašta dolazi!
— Sam je. Sofka se pope. Ispred vrata vide samo njegove poređane cipele i već poče da drhti. Ali silno otvori vrata i uđe. Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu.
Čisto se pokaja. Da je samo znala, ne bi ona ni pokušavala da se protivi, a kamo li da ga onako u oči, silno, čisto ispitujući gleda i protivi mu se. Samo da je znala! Ali i to nije bilo istina. Našto | sada sebe pravdati!
I kada se na sofri čitav kup, rpa od zlata načini, efendi Mita čisto kliknu. Kao da se ponova rodi i ožive, tako silno viknu: — Magdo! Magda, odozdo, kao da je na taj glas odavno čekala, naglo uđe. | — Magdo!
slepila po njenom krasnom vitkom telu, dotrča ovamo na teršene kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš, diko, Kako venem za te.
od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da sviraju i pevaju, da bi mogli čak i čočeci tamo ispred Sofke da ih čuju i po taktu da igraju.
Jedino iz oltara, iznad časne trpeze bio je veliki okrugao otvor i kroz njega je silno u snopovima prodirala svetlost.
te joj glava klonu, otvoriše se dveri sa sveštenikom u zlatnoj odeždi, koji, čisto uživajući u toj zaprepašćenosti, silno, glasno zapeva: Mirom Gospodu pomolim sja!
Sve bešnji bat nogu od njihnih teških, jakih igara, jednoliko, u širokim skokovima cup- | kanje i silno udaranje pete o petu speknutih čizama sa mamuzama; onda zveckanje na ženskinjama od teških i dugačkih do ispod pojasa
Pandurović, Sima - PESME
zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga nemar pere I, nekad silno, uzdanje umuklo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Djevojčine grudi tako se silno odigoše da odbiše glavu Milunovu, a uzdah što se iz njih vijnu, kao tanki vjetar razbaruši mu kosicu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom zapita domaćina za što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu
” Devojka izbira najteži, pa odnese. Kad ga donese kući, brže i ona i maćija otvore ga da vide silno blago u onako teškom sanduku.
” Car ne mogne ni | kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno nebrojeno blago. 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE.
Po tom ga primiše u svoje društvo, i oženiše ga, te steče silno blago i ima lijep porod. Ali kad već ostari, pokaja se gospodu Bogu, povrati se svome domu, i jedva živa zateče svoga
“ On mu odgovori: „Vidim.“ „A vidiš li ono silno mramorje povrh njega?“ „Vidim.“ „E dobro“ reče starac; „navrh onoga brda ima jedna baba zlatnijeh kosa đe dan i noć na
Stanković, Borisav - JOVČA
on sam, otac, nema što s Vaskom; žuri se da tu sumnju otkloni; sasvim se približuje uz vladiku, gleda mu u oči pravo, silno): Dedo! Znaš: čovek, ceo vek žedan, traži nešto. Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe!
! (Lupa besno.) Ako ona, Vaska, tvrdo, zdravo spava, što drugi?... (Sviračima): Svirajte bre, silno. I ona da se probudi! (Bešnje): Otvarajte! Snažna svirka; goč. Kujna se otvara, osvetle se vrata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Strašno i silno lekarstvo od samovoljice; ne sovetujem roditelje i starije da ga upotrebljavaju, razve u krajnjej nuždi; koje, da je hoteo
družbe i prijateljstva ljubovi, kojega ste vi roda i plemena, kad vi takova čuvstvovanija u nami vozbuždavate, tako silno u prsima našima dejstvujete!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ja sam grišnik, ali, ali... — Šta je... št’! — dreknu Brne klisivši sa stolice, jer Pivalica silno škrgutnu zubma i izvrati očima, a ruka mu pođe k jataganu. Dokle se Pivalica okrenu, Brne je već bio na trijemu.
Bakonju podiđoše trnci kad je sasvijem izbliza vidje, a i ona ušeprtlji. Oboje kanda se silno začudiše kad se pogledaše, pa se oboje postidješe. — Zapovidajte! — jedva reče ona i pođe natrag. — Fala!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U protivniku, iznenađenje je tako silno da mu, makar samo za tren, ali za bitan, odlučujući tren, koči snagu i mah. Beć tada, megdan je odlučen iako se
Ali, kako ga je kupio tako je odmah, ponesen novom zamisli, dao i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka petan-Miše Anastasijevića. I došlo je.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
! Br. Radičević H KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje O lakše samo kroz gusto granje!
„Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja. Silno j' srce steg'o, Pa zamišljen leg'o Na dušek. Zapalio lulu, Poljubio bulu, Pa - umro. J.
M. Jakšić LV NE VJERUJ... Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj!
U časima tijem, Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem; Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
I zvuci jeknuše blago, i jače, i jače grme, I rasprskaše se silno pod svodom mračnoga hrama... Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje
Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga Krona. I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnom strahu, Da je najzad doš'o čas ljubavi večne. Čas ljubavi prave, željene i čedne.
Ali ti ne rekoh ni „silno te ljubim“, Niti „dušo“, niti „oči moje sjajne“, Niti praznom reči i pokretom grubim Zbrisah čedne draži nekazane
u crnom, starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Podrugljivo motre, - ja te silno žalim! Ne shvataju oni tu tragiku bora: Ni pustolov vrsni, ni bludnica časna.
Jest, ja sam silno grešan prema Tebi, Ja nisam iš'o putem Tvojim svetim; Ja sam se samo starao o sebi, A nikad Tebe Majke da se setim!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
blista poezijom, žertva ti se blagodarenija na sve sjajne sažiže mirove u čistoti lučah ognjenijeh; al' za tvoje silno popečenje i za tvoju nježnost otečesku malene su žertve tvorenijah.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
to bi bio crn život proći kroz sva ta mučenja. Ja imam i drugih briga, ličnih, familijarnih... Bio je silno potresen i poslednje reči izgovorio je gušeći se. Ja sam ćutao.
— Zaista, niste kao drugi, priznajem. Do viđenja! Pa je tek posle rastanka gospođa Leđenski osetila silno uzbuđenje i strah i nemir da gospodin Leđenski ne primeti na njoj kakve god promene.
Njemu silno odlaknu. I kad se ona, sa izvinjenjem na usnama i nešto zbunjena, pojavi na vratima, on hitro skoči pa joj pođe u susret.
I tada, kad to reče, on lepo oseti da je posle toga živ i zdrav ostao, i silno mu bi milo što živ i zdrav ostade, a što se na njegovom licu jasno dalo raspoznati.
“ A oni se oko njega silno razdragali, smeju mu se, sokole ga, bodre. I sve tako dok ne spazi Skoplje, kad svi umukoše, jer Jaćim ponova zavrišta:
kao ništa dotle, bolno mu potrese dušu, da zavapi: „Aoj, Bosno, sirotice kleta“, i baš mu tu sentimentalne suze silno potekoše, kao kad posle strašnoga pljuska voda na oluke pojuri.
Očajno se Mitar otimao, branio i naprezao da ga neumitni san ne savlada, iako mu se inače silno nametalo da misli o životu što su ga ona i on zajednički za skoro dve decenije bili ispunili.
Najedanput nešto zašušta kroz granje, i silno udari u zemlju. Ja se okretoh, da vidim, da li je još ko čuo, pa da ga pitam, šta je to? — Sklonite se, g.
Uveravam te da smo je svi koliko nas ima silno osećali u duši i da smo svi zbog nje istinski i mnogo patili. I neka ti bude dovoljno kad ti kažem: da se nikome nije
Lepir, kod samoga, dakle, prvoga sloga, zaveza pa ni maći, te se publika, usred onog tajca, napregnuta da prsne, silno i opravdano uznemiri. Taj momenat evo kako je tekao.
i naprečac izlapeo i postao toliko zaboravan da onoga čoveka Milića ne može da se opomene, te se, u toj nezgodi, silno napreže i hteo bi da sazna što više ličnih podataka.
na nju nije navikao, postajala je sve jača, žešća i nesnosnija dok Mu, najzad, u onome Njegovome nebeskom radu, stade silno dosađivati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i ne zna da to izrazi: stojim tako u šumnoj, mrkloj noći, slijep (jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono ima silno istančan opip, osjeća i najmanji dah vjetra, i najlaganiji srh zraka koji prostruji po njegovoj naoko gruboj i bešćutnoj
Svaki trenutak što je odmicao bivao je silno dragocjen, nenadoknadiv; sve što se ma gdje odigravalo kao da je u neku ruku meni prikraćeno, meni oduzeto, ukradeno
Pitam se, uvijek nanovo, već po ne znam koji put, što je to što nas tako silno mami k svjetlosti, to čim nas tako silno odbija mrak?
Pitam se, uvijek nanovo, već po ne znam koji put, što je to što nas tako silno mami k svjetlosti, to čim nas tako silno odbija mrak?
A njemu kao da je to silno godilo. Koliko bi ga god s jedne strane ojadilo kad bi vidio da ga u samostanu ne smatraju revnim i dovoljno
To, mislim, izvire iz jedne osnovne istine o ljudima: svi mi jako volimo sebe, svi smo mi silno zaljubljeni u sve što je naše, svi mi strasno želimo da budemo „mi”. Ali, isto tako strasno želimo i da budemo „drugi”.
Pošutjesmo. — Silno su narasli ovi vaši cedri, od vremena kad sam dolazio k vama na lekcije latinskog! I oleandri su vam uvijek onako
Uskoro će sasvim nestati. Sjenka zarđale čelične šipke na sunčanom časovniku silno se izduljila. Vrškom stasitog libanskog cedra u sredini trijema prošara mali srh. — A što kaniš dalje?
Kosa mu je tako silno svijetla, slamasta, sva šuštava od sunca, da je čisto šteta što je sâm lišen radosti da je vidi. A prilično je veseo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja. U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju. Seljak opali iz puške, a orlušina se skotrlja ozgo i pade pod krušku.
Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu
Car ne mogne ni kud ni kamo, nego čobanu da đevojku, a čoban je da bogatu čoeku, a bogat čoek da čobanu silno, nebrojeno blago.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kao većina dece voleo sam da skačem i silno sam želeo da se održim u vazduhu. Ponekad je jak vetar pun kiseonika duvao s planina i poigravao se sa mojim telom,
Nedeljama posle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo tako silno naraste.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
o mom životu od onoga dana kada sam se oprostio sa ocem i majkom, pre pet godina, i ukrcao na parobrod na Dunavu. Silno su je veselila moja pričanja o tome kako sam izgubio pečenu gusku u Karlovcima, kako sam prvi put putovao železnicom od
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Bio je namrgođen zbog ružnog vremena i mnoštva Zagoraca, s kojima se valja ciganiti i prepirati. Vetar je silno duvao, te se sklonio iza zida što je luku branio.
Nije u putu razabirala ni osjećala ništa drugo do silni prostor u kome se, kao u snu, redom nižu mjesta u kojima se silno ljudstvo kreće, i nigda im kraja nema.
Ali kada izbliza ugleda veliki grad i stupi na njegovu obalu, nešto joj se silno u grudima potrese, pa zatim u duši nastupi tajac. Besvjesno korača uz Lazu prema Spasojevu boravištu, u očitoj strepnji.
Sada joj je nesumnjivo žao što se našla ovdje, što će do časa biti sve svršeno!... Pri toj pomisli, nešto unutarnje silno je potiskuje da pobjegne, da se oslobodi od nametnute joj tuđe volje, i čisto snebiva se pred tolikim svijetom, i čudi
O, umekšaće se! Starica se približi da ga pomiluje, no ono mignu jednim uvom i poče kroz nozdrve silno frktati. —Pustite ga!... —Još je ponosit! A prvi dan ne htjede se ničega ustima dohvatiti.
Čini mu se da uvijek ovo velikih dana, na uspomenu muka Isusa Nazarenina, jugo ovako silno duva. I pored pokajničkih misli, silno ga potresa ovo „si rosso passionato” i ljuto se kaje.
I pored pokajničkih misli, silno ga potresa ovo „si rosso passionato” i ljuto se kaje. Jugo je duvalo kada je on za mladih dana plovio širokom morskom
Samo Majka božija sačuvala ga je i dala mu ustrpljenje da je preturi. Ove, što je rano dolazila, silno se plašio. Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
svega za bliže određenje prirode pesničke slike, pred kojom često zastajemo kao pred malom zagonetkom: neobična je i silno deluje, ali jedva da smo kadri da u nju proniknemo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zbog koje čovek nikad noću nije smeo tu da uđe, jer se kroz nju videlo nebo, ona poče osećati i ono drugo: ono silno, nagomilano sirovo bogatstvo po podrumima, štalama i nabijenim ambarima [. . . ]. I Sofka sve to uze.
Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao da je ovaj pojurio i u skoku prešao tu poljanu.
Nemir, naime, koji je očigledno erotski, tako silno zahvata Sofkina čula da joj telo izmiče ispod kontrole: odvaja se, osamostalju je, gotovo otuđuje od njene svesti, tako
unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
182 U stvarnosti dakle silno prigušena zbog zapreka koje, po pravilu, porodica postavlja, erotska se ljubav kod Stankovića tek u snu sublimiše u
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku... Ne boj se, jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će oslobođenje, viđećeš što je Srbija!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi. Ovo moram odbit’ silno, Tako mi oltara, I od sebe i od svojih Davnašnjih drugara.
Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka?
Mrzio si sve što god je mrsko, Voleo si sve što god je lepo. Prijatelje ljubio si silno, Al’ ni za kim nisi išô slepo.
Kad veliš da je tako, I kad mi kažeš: brate, Jurnuću prvo na te. Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle!
Miljković, Branko - PESME
Istinske su reči tužne; pravi dani Prazni. U prašini trag nađi uzdahu! Kao oni što se oslobodiše ljubavi Ljubeći silno, sići ću jednom prazan u svet polutame, gde zaborav plâvi Polja, a zvezde tamani zaraza.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek N. se naglo nagao i ujeo ga ispod plećke tako silno da se ovaj sav previo preko nas, derući se. On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
kako na sto koraka pred nama promiču crveni turski fesovi, kako sevaju bajoneti, čuo sam čas slabije čas opet kao bura silno ono strašno: Alah! Alah! Alah!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca, što se silno ljube. XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde.
“ Pita me gorki jad. — Tad reći nisam hteo; Sad reći — ne bih smeo. XLIX Pepo li mi opisuješ Ono divno, silno more, Kad maina dlanom mekim Razgladi mu s čela bore.
Oh, pričaj mi, pričaj jošte — Grud se moja od tog širi, Daklem more, silno more, Tako ume da se smiri!? Aoj, Bože svemogući, Molim silu tvoju jaku, Daj i meni — mojoj duši, Površinu barem
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pritko skačut i bušice love, Mene často zadirkujut, mira mi ne daju, Na misli mi navode ljepoticu svoju, Kad mnje nečto silno pod pendžerom tresnu I nekto po zidu grozno šakom pljesnu.
Kad ujutru ja ustah, napolje iziđoh, Nebo vidjeh ot ljutine svud okolo riđo. Ciča meni persi tako silno shvati, Da dahnuti ne mogoh ni upravo stati.
Cvet plavetan nek’ te, dušo, uveri Da mi serce ot ljubovi sve gori; Nek te silno opomene Da se sećaš bednog mene Počesto.
Nepostojanstvo sudbe, šta je od tebe brže! Silno s’ napreže čovek večnostalna stvarati dela, Al’ u prsima svak truleža usev nosi.
Nužda al’ gvozdena svagda i svagdi je menjala zakon: Plačem sirotinje mnoge mu s’ srce rastrzalo silno, Oca i matere kletva razdvajala dušu i čuvstva; Sva se potresala priroda: k nebu sad sevnuše oči, Vernom pa drugu
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo, Ustava se provalila, burja prodre silno. Jauk se čuje, Vrag lance kuje Serbiji.
Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I očita molitvicu Pa ovako progovara: „Nit’ je pravo ni
Jakšić, Đura - JELISAVETA
što te tazbina Onako carskim darom pozdravlja; Jer to te i u samom narodu; I protiv podle želje njihove, Kao vladara silno podiže... KNEZ ĐURĐE: Sad sve razumem — Zašt’ im se svima čelo sledilo Zbog prijateljstva sa Latinima.
svoje milosti, Po kojima si vrele poljupce Načinom strasti sina razmetnog U časovima bujne pohote Zanetim umom silno rasipô...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Trke, Jablan! — Trke, Rudonja! Bakovi stadoše bukati, kopati prednjim nogama, zanositi se, rebriti, dok silno ne grunuše rogovi o rogove. Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi.
Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno — silno odjekuju. KROZ MEĆAVU Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati.
Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno — silno odjekuju. KROZ MEĆAVU Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati.
rada i rasplamćele mladosti, pjesma uskipjele, neobuzdane planinske snage uz oštri fijuk kosâ i srpova razlijegala se silno, protegnuto, u vrelom drhtanju bijelih oblih grla, ispod pomodrelih gorskih visova.
— Kad ne mogu knezovati kô što su mi stari knezovali, neću da budem ni turski alabaš! — govorio je Relja ponosito. Silno je mrzio čaršilije i rijetko je silazio u čaršiju.
se torovi, presuše se ambarska oka, prenapuni se kuća zdrave, jedre i kršne čeljadi, a kesa, puna bijele i žute jaspre, silno zateže za Reljinim pripašajem.
Bio je bos i skoro go. Pribra svu snagu i, posrćući preko smetova, potrča natrag. — Vujo! — očajno, silno jauknu i pade kraj malog, s koga bijahu vjetrovi snijeg raznijeli.
Đurđija je Đurđija! Udri Đurđiju, križ joj šokački!“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se parohijanin potuži na ženu. Od davnina ne može s našom kućom.
Od davnina ne može s našom kućom. Zbog nurije gonio se mnogo godina s mojim djedom, i silno ga je, kažu, mrzio, pa i oca mrzi kao Turčina, više nego Turčina!
Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?!
Budi mene miran, kurvo kučko, Asan-beže Čeko! Kad me ugleda, prepade se silno, poblijedi, obamrije. Oružlje mu ispade iz ruku. — Sjaši, balijo! — zagrmi' ja i naperi' štuc.
Strašno je to huktanje i šumenje! Sad je tužno i žalobitno da čovjeka srce od tuge zaboli, sad opet silno, bijesno i snažno kao snaga i sila bosanskih, nesrećnih kraljeva i banova.
Bojić, Milutin - PESME
Rođen sam da budem prorok onoj četi, Što će vedra čela silno tebe hteti. Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem! Dok damari pršte i igraju žile, Tonem u dubine, gde se svesno
Jakšić, Đura - PESME
il’ ne da bog! 1861. KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje; — O, lakše samo kroz gusto granje!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dosta je da kraj s krajem može da zaveže. „Ali ovako, nećeš nikada kraju; gdje je to? Otac se silno zadužio” mišljaše gledajući u koljevku do vatre, u kojoj je, pod debelim vunenim pokrivačem, mali Ilija spavao...
To silno Petra rasrdi, i on zaprijeti Vojkanu da će se osvetiti. Odmah sjutradan pođe u grad odvjetniku da zapravda Vojkana za
Pođoše u štionicu, gdje nađoše obično društvo koje se tu svake večeri sastajalo. U dvorani silno je vruće, lampe gore, a prozori zatvoreni kao usred zime.
Napolju je silno vruće, jer odbljesak sunca čak kroz zastrti prozor prodire i gazdi oči zasjenjuje. U čitanju prekide ga listonoša; u
No čim je bolje upoznao društvene prilike, razočaravao se sve to više, a željan da nađe oduške svojim mislima, silno se udubi u čitanje svakovrsnih književnih djela. Nije se mogao nikako da snađe u protivrječju raznih životnih problema.
Ona postavi podnos na sto i gledaše u nj. I Ivo se približi i toplim pogledom posmatra staricu. Silno je ličio majci. Njegove i njene sanjalačke oči imađahu jednak izražaj sjete i samilosti.
Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio... vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini.
I, hodajući tako usporedo s njima, osjeti silno samilovanje i ljubav. On se primaknu k djevojci da čuje ako će i ciglu riječ iz njenih usta ...
— Učinio je za sebe; to je pametnije! — odgovori Ivo s očitom odvratnošću. — Ti se šališ!A mene ovakoge stvara silno uzbuđuju ... — Ja te razumijem. Pitaš što je uradio za opće dobro?
prama borovoj šumi, otkud je žamorila šapatljivlj pjesma lako zatrešenih grana, — i časom gledajući u veru noć dođe mu silno odvratna ona slava u varoši. — Da mi je vidjeti našega poreznoga pristava! — sjeti se doktor.
— sjeti se doktor. Uživaće da se može u uniformi pokazati. — Moj će se sudac silno znojiti, — trže se Ivo. — A pristav Balić biće važan. Ma najviše će se istaći upravitelj političke vlasti.
— Čim se oženim, — produži on, poći ću u varoš, otvoriću mali hotel... Toliko da se prođe vrijeme... Ovdje je silno dosadno! ' Pa se kao zamisli, i upre prstom u čelo: — Ovdje se mora čovjek nasilu oženiti... Blaženi veliki gradovi!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Teškoće su ipak bile male u odnosu na ono čim je Lauš raspolagao. Imao je silno bogatstvo i stotinu otresitih i bistrih ljudi prekaljenih u dugim ratovima, rešetanim kroz sva sita i spremnih na sve da
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja! Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je odjekivô Bezmerno sladak, zvučan glas...
1890. DANAJA Nekad je gromovnik, silno zaljubljen, išao tebi Sa zlatnom, obilnom kišom. No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku
I lira zagrmi moja Očajnim i strašnim zvukom I ja se prepadoh silno. Šta znači jecanje bono? I onaj sumorni usklik i slatki onaj nad, Što u akordu jednom, kô tajno nekakvo zvono, I sumnji
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
I zvuci jeknuše blago i jače i jače grme, I rasprštaše se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama.
Jer grozni, proročki zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i
“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno. Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu ispi.
Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće... Zaneta silno uzorima starim, I moja muza starinski uzleće Uzleće smelo u svetlu visinu, Sa kratkom jopnom i u krinolinu. 2.
Jarosno uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.
Klisarka upazi ovo, jer na to ne beše slepa, Pa ni pet ni devet, lepo, no kmeta nenadno ščepa I zagrli ga silno. No kmet se otrže snažno, I zatim pokuša odmah da lice napravi važno, Ali se pokaja za to, mada je kajanje krio, Jer mu
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ
- Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tihu reku, silno more, I pod nebom orla gore I nad orlom šarnu dugu I slavuja u tom lugu I još njegov glas umilni- Ti satvori Bože silni!
Stanković, Borisav - TAŠANA
) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno! ARSENIJE (odvlačeći ga): Hajde, hajde! Gde je čak groblje i kad ćemo tamo stići!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zar nije vodu života progutao, Smrt nadjačao? Živ je, živcijat. Smeje se i vara, ako ima koga da prevari: silno je potomstvo izrodio, nije mu lako. ČAROBNA METLA Sve prljaviji bivao je grad, tugo crna!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija,
Šantić, Aleksa - PESME
1905. NE VJERUJ Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime, — Ne vjeruj!
U časima tijem, Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
I kad se u taj veliki plamen slije Tih suza reka vruća, I kad te silno zagrlim, ja ću umreti S ljubavi i čeznuća. 7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mislim“ kaže on „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati.
ni Vukova misao: „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa kad Mane zaigra i zaplete i zalupa nogama, zveče oni pusti praporci i silno diraju u srce sve igračice. Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo.
pevali i igrali i vili se pred njim do zore, a on ih, raspoložen pesmom, svirkom i igrom njihovom, bacao na krilo tako silno da bi im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i dinare i uveravao ih da prime: jer je ta para, kaže,
Kao nestašna deca kad metnu konjsku muvu magarcu u uvo, pa ga time silno uznemire, te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo
I jedan doticaj kolenima ispod stola, i jedno „ti“, koje mu ona prvi put izrekne, privuku ga i pritegnu silno njoj, kao najjači konopci i lanci („ružični“, naravno)!
u igranju više i bliže primiče k njoj, sve manje i ređe vadi kokice; ne jede ih, nego ih stegne u svoju šaku, a srce joj silno bije u grudima i strah je neki uhvati od Mana, ali ga ipak gleda.
s leđa preko ramena, napred na prsa, i zavrće jezik, a ne zna ni sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice Gene, ili se nasloni na nju, pa je krišom štipa i ljubi, pa joj
I tako se i ovde zbilo. Silni saveti i opomene učiniše naposletku svoje. I Zona kao da podleže. Silno joj se uvrte u glavu i silno je uspravi i podiže pomisao da je ona čorbadžijska kći i prva lepotica.
Silni saveti i opomene učiniše naposletku svoje. I Zona kao da podleže. Silno joj se uvrte u glavu i silno je uspravi i podiže pomisao da je ona čorbadžijska kći i prva lepotica.
A nju je to silno ljutilo, ponos joj vređalo. Jer, dok je svaki drugi zablenuto, iznenađeno i s nekom tihom čežnjom poglêda, — na Manči se
Nije znala ko joj je u taj par crnji — Manulać ili ona fukara Kalina!... Silno ugrize donju usnu i još silnije stezaše za ruku Genu, drugaricu svoju, na koju se od silna derta i kara-sevdaha
— Vaske, mori! — zovnu Zona izmećarku svoju, a nozdrve joj se silno šire na naprćenom nosiću njenom. — Što iskaš, Zone? — odazva se i pritrča joj Vaska. — Otidi si do onuja... de...
— Zone, mori!... Ne slušaj gu, Kalino, što zbori! Idi si! — upade Gena u reč i povuče silno Zonu za ruku. — ’Ajd’ — dom da si idemo!... Bilo je vreme već.