Jakšić, Đura - PROZA
Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid goreo... He!...“ Htede majstor Sima i dalje da govori, ali se otac namrgodi i ćutaše duboko zamišljen. „Hoćemo li i kosu obrezivati?
„Hoćemo li i kosu obrezivati?“ zapita ga majstor Sima. „Reži, majstore!“ reče otac... Majstor uze makaze, pa je odsecaše sve pramen po pramen, da svu lepo izravna.
je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...
“ Videla sam kako su majstor-Simi u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno reče: „I vidiš, brate Obrade, kakvo nastade vreme,
?...“ „Jest“, reče otac. „Pobediocima sude pobeđeni, nad muževima vladaju kukavice!... Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom.
Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nego ti, kneže, poslušaj mene: dovedi kneginju i ono malo dete (pokojni Sima bijaše malen), pak da ja tebe i sve što je tvoje u Nemačku preturim, te živi jošte koju godinu u miru.
Ja kažem, da ja moram te moram Crnoga Đorđa naći. „Ali, veli knez Sima, „ti ne znaš putova pak možeš u Turke upasti, a tamo kud ti ideš ima Turaka.
godine. Sad s leve strane Topčidera postavimo logore, svaka nahija baška. Do ade na kamenjaku bio je knez Sima; do njega u maloj dolji Karađorđe i Katić Janko zajedno s momcima; Jakov i ja, i sva valjevska nahija, više kamene
U Šabac pošljemo kneza Milovana Grbovića sa 50 konjanika, a na Palež ode Jakov, knez Sima i Katić Janko sa 600 konjika. Dođe vezir na konak na Bele Vode, u Žarkovo.
Prođu i odu u donji grad. Sutra rano moj stric, Katić, knez Sima, Grbović i više knezova odu u grad, odnesu oni̓ 9 punktova koje smo u Zemunu od punomoćnika dahijski zahtevali, a i
Ćurčija bio je iz Bosuta nemačkoga. Kako sam ja sa Dobrane javio stricu da su Turci u Šabac došli, i Jakov i knez Sima s vojskom po̓itaju, i kad čuju da sam ja na Novom Selu, tamo dođu.
Ja kad dođem na Vračar, iskam novaca od Janka; veli: „Nemam, išti od Crnoga Đorđa”, a on kaže: „Dok dođe Jakov i Sima”. — Svi vele: „Idi, šta čekaš?” a nijedan ne daje pare.
Ovo mi je kazivao pop Sima Popović, da su u Poćuti pokladovali [11. februara 1806.], kad su se vratili, i da je crkva i naše kuće i selo izgorelo
Hadži-beg pali kuće, a oni otrčaše da roblje uklanjaju; a Posavina kako vidi, onda i oni utekoše; no odoše Jakov i knez Sima i nanovo u selu Drenu kupe, i čekaju Katića Janka, i ko je gode pobegao opet svi u vojsku dolaze.
đem kasabu Ub, i u noći stignem ga u Ljubiniću na konaku. Sutra u Orašac na konak, gdi nam dođe Jakov i knez Sima iz Beljina na dogovor, i više buljubaša, i oni opet u Beljin odoše; mi noćimo, sutra dođemo i mi u logor u Beljin.
Čuje to Karađorđe, jerbo je blizu nas sedio (tj. knez Sima na Stenjaku, više sedanje solare; a naš logor na Carevoj Ćupriji; a Karađorđe i Katić Janko između nas; a Mladen i Milan
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad tamo, a ono — dva nazimeta nekog Sime Ivanića provukla se kroz plot, pa riškaju oko uvratina. Siromah Sima! Sad će imati posla! A to je jedan pošten čovek. Nije bogzna kakav gazda.
— Eno onaj lopov napustio onolike svinje te mi upropastiše mal. — Koji lopov? Kakve svinje? — Eno onaj tvoj pošteni Sima, što ga jednako hvališ!... Zatreše mi sav kukuruz. — E, e, zatreše?... — Zatreše, jakako!...
Srećko i Ilija, potričari, obilaze po kukuruzima, zagledaju oborene i upola izedene klipove i sumnjivo vrte glavom. Sima se opet razgoropadio, pa viče na drugu stranu: — Hajde, hajde, gazda-Rako, spomogni se! — Moje... moje ja hoću!
Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! — odupre se Sima u inat. — Dva nazimeta samo što se provukla kroz plot, pa hoćeš dvaest vreća?... E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta!
— Potru smo videli i naše je da osečemo... — Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra.
Gazda Raka jednako viče, i ne čuje kolika se potra oseče. — Dobro, dobro, gazda-Radovane — Viknu Sima odvojivši se malo od potričara — evo ću ti dati dvije vreće.
Đura i Spasoje uzeše sekiru, svrdao i maklju, pa zamakoše, smejući se, naviše u osoje. Bilo je već oko zaranka. Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole.
Deca udarila u alakanje i u smeh, da se poizvrću. I Sima se stade smejati. Dok najedanput prsnuše đaci kud koji — samo ostade na čistini ona gomila ćuraka; uhvatila se, pa se
Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni! — More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči naviše k osoju da obiđe krčevinu.
Nešto mere jedan drugome vrat iverom, pa opet mere na onome drvetu, a smeju se da popucaju od smeha. Sima hajde te k njima: — Šta vi to deljate? Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše.
Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti. — Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje.
— A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje. Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
PRVI MEGDAN 76 14. PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4. POTERA 109 5. SIMA KATIĆ 115 6. KRUŠKA RADI 120 7. RASCEP 126 8. TVRDOGLAVSTVO 132 9. PROŠEVINA 138 10. BLAGOSLOV BOŽJI 148 11.
Zato ih je češće i prizivao i dogovarao se. A bilo je i ljudi pametnih!... Tu je Aleksa Aleksić, pa Ivan Miraždžić, pa Sima Šokčanić, pa Jevta Popović, i mnogi drugi, sve čestiti domaćini. Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski.
I kad se sporazumu, zađe čiča Sima „knez” (birov) i sazove domaćine sudnici, koju su nasred sela podigli. Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane
U kući život. Užurbali se mlađi, spremaju se na posao na koji ih je odredio sedi domaćin. Tu je i čiča Sima, knez. Došao da vidi hoće li mu kmet što narediti.
Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina. Kad mu rekoše da je kod kovanluka, on se diže žurno k njemu. Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde se vraća iz
— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare
— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog.
I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine. Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva.
— Simo, — reče kmet Jova odzbiljno — vidi-de ovde. I pokaza štapom na ono vlažno mesto. Sima se saže i poče čeprkati. Ledeni znoj probi čelo Aleksino. Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi...
I svih pedeset srca potegliše Aleksi: želja sviju beše da se ništa ne nađe!... Sima je čeprkao. Njegova ruka napipa nešto u đubretu; neki gajtan natače mu se na prst. On povuče...
On povuče... Beše to crvena, svilena kesica na svilenom gajtanu... Sima je diže iznad sebe... Sve se živo zaprepastilo... ljudi nisu verovali svojim očima. Pop Miloje priđe da je rukom opipa.
— A gde ti je taj nesrećnik? — pita kmet mrko. On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić. Ljubi se dopada frajla Soka, a i Soka ne bi mrzela Ljubu. Tu je samo pogodba glavna stvar.
Ostajem sa počitanijem Sima Redić Kad je Ljuba svo pismo dobio i pročitao, odmah se setio da je kakva huncutarija. Ljuba je dobar bio, ali
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istog tog dana, kad je Janika Antonovič primio plemićku titulu i spahiluk, kapetan Sima Runič, iz Sentamaša, zatražio je pasoš od Dvorske kancelarije, za sebe, familiju, i 73 duše.
da se načudi, kako se plemenitost i dobrota, kao tica, ugnezdila u srce jednog vojnika, a to je bio njen „krasavec Sima“!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: To je tako lepo! A šta je pisalo s druge strane vizitkarte? AGNIJA: Ništa! Samo ime: Sima Tešić, artiljerijski kapetan. VUKICA: O. Mogu misliti kako vam je to draga uspomena. AGNIJA: Kako da ne!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
— Zašto bi to morao da bude baš moj sin? — Zato što jeste vaš sin! — držeći me za ruke i noge, gazdarica i Sima Bifedžija ubaciše me unutra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁵² O ovome piše Sima Trojanović: „Kad se pred trudnom ženom iznenadno pojavi neka ljudska nakaza, kao kljast (u ruke), bogalj, osobito
Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u bistru tekuću vodu ili u vatru. Sima Trojanović navodi da roditelji koji nemaju sreće da im se drže deca, kada im se rodi prvo sledeće muško dete, probuše
Neki put se desi i da joj je momak otme, a ona se na to tobož ljuti, piše Sima Trojanović.¹⁸ Jabuka, pa još izvezena koncem crvene boje, očigledno je znak seksualne zrelosti, signal kojim devojka
Reči „deran“, „dečkovan“, „manjak“ i druge slične otkrivaju i malo podsmešljiv stav prema tim momčićima.¹³ Sima Trojanović navodi da se u Donjem Uncu za momčuljka kaže „prlabuč“, a ova reč označava dečaka „koji je iz dece ispao a u
Ovi prelasci praćeni su obredima prelaza koji razvoju daju sakralni smisao. Čini se da to naslućuje i Sima Trojanović kada kaže: „narod ima vlastitu meru za osećanje važnih promena u životu svakog pojedinca, počinjući od
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
„Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne? Par aljina, to jest, ili drugo što, pak brat Sima to tako vešto svrši da se svi začude. Šta mislite vi, to jest? MLADOŽENjA: Neponjatno.
PROVODADžIJA: Istina, malo je... MLADOŽENjA: Kad ćemo je prositi? PROVODADžIJA: Oho, momče, tako brat Sima, to jest, ne radi. Prvo i prvo, nove aljine mladoženji i provodadžiji.
MLADOŽENjA: To je dobro. PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi? Ij, kakav si mi drveni mladoženja (namešta mu maramu), kad sam ja bio tako mlad, na meni je moralo sve da
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
VUJIĆ 110 MILOVAN VIDAKOVIĆ 112 MIHAILO VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR PAVLOVIĆ 119 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 120 JOVAN ST.
LUKOVIĆ 357 SVETISLAV STEFANOVIĆ 358 MILAN ĆURČIN 359 VELjKO PETROVIĆ 360 DANICA MARKOVIĆ 361 VELIMIR RAJIĆ 362 SIMA PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV STANKOVIĆ 365 IVO ĆIPIKO 367 PETAR KOČIĆ 369 MILUTIN USKOKOVIĆ 371 RADOVAN
U početku XIX veka Sima Milutinović pominje da je Dositej Obradović priznavao da ga je Kačićev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za
(Sima Milutinović navodi još pričanje Dositeja Obradovića kako su, pored Kačićeve pesmarice, i Reljkovićev Satir i Došenova Ažd
mili Obradović«, piše Lukijan Mušicki; »veliki Dositej«, naziva ga Mihailo Vitković; »blaženi starac«, veli Sima Milutinović, a Jovan St. Popović naziva ga »preslavnim«.
misili, i za ugarske Srbe četrdesetih godina bio što je šezdesetih i sedamdesetih godina bio Svetozar Miletić. SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA ŽIVOT. — Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske književnosti koga je Bosna dala.
SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA ŽIVOT. — Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske književnosti koga je Bosna dala. Rođen je u Sarajevu Z.
Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun. Sima je učio školu u Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca. 1809.
decembra 1847. Sahranjen je svečano i ožaljen kao najveći pesnik srpski. KARAKTER. — Sima Milutinović je jedan od najčudnijih, najzanimljivijih, najfantastičnijih tipova u srpskoj književnosti.
SKUPLjAČ NARODNIH PESAMA. — Sima Milutinović je rođen u kraju i živeo u zemlji gde se mnogo i dobro pevalo, i on je narodne pesme znao još iz detinjstva.
U svakom slučaju, Sima Milutinović je posle Vuka Karadžića prvi od novih pisaca srpskih koji je uvideo vrednost narodne poezije i koji je
On ne može da dođe do reči. Kad je osećanje na najvišem vrhu, onda obično usahne potok od reči. U nevolji Sima gradi reči, nov jezik; ali taj jezik slabo ko razume. Simu ubija njegova snaga, poezija mu vene od unutrašnje vatre.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!“ Majmunče za njim reče: Afrika, topli kraj, gdje vrelo sunce peče nama je zavičaj!
A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume Kilimandžara. Sanja i u snu gleda afričke tajne pute, na njima slonče, majmun i lav od vune žute.
A deda-Sima, koraka kruta, dvorištem luta i priča važnim tonom: „Putujem avionom!“ Mnogo nam dedica pamti, valja priznati to,
Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore? Vozi se, vuče, povazdan ore. Večito cima uzdama Sima. Ah, kad će zima? Jedino tada odmora ima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Radilo se po onom našem: gledamo se nemo, al’ se razumemo. Dr Dumić, iz Melenaca. Sima Aleksić, iz Novog Sada. Čapa Radovančev, iz Pančeva. Ostalima ne pamtim imena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Što ?... Mlađi sam, pa nek nosim!... Čudna mi čuda!... Ili me otac Sima zatekne u crkvi, pa odmah promeni lice: načini se ljubazniji...
mi i hukne kao da je džakove nosio, a ja već znam da je dosad cedio šljivovicu s bratijom u kafani »kod plovana« (otac Sima je pio samo šljivovicu, a komovicu, veli, nije mogao ni omirisati, dok su svi ostali oci odavali veliko poštovanje samo
Istina, i teško im je, nije vajde. Prota je udovac, a pop Sima se razdvojio sa svojom ženom onako među sobom, na lep način, a već Cuca muči muku dve godine.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće?
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije!
Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste!
PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš...
SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti.
Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što! Reci mu: dolazio Sima Sokić, onaj što ga goniš zbog žene... PAVKA: (iznenadi se): Zbog žene?... (Prekrsti se.
(Prekrsti se.) Ama šta govoriš, čoveče i prijatelju, zar te moj muž goni zbog žene? SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv! Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko. A ko će je i isprebijati ako neće muž?
A ko će je i isprebijati ako neće muž? PAVKA: Ja ne znam o čemu ti to govoriš? SIMA: Ama, evo šta je. Odbegla mi, znaš, žena. Veli: tučem je, a nije, boga mi! Jest, digao sam ruku, nije da nisam!
PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat. SIMA: Nego? DANICA: Evo ovde, ova druga vrata. 'Odi, pokazaću ti. PAVKA: Ama, nemoj ti da mu pokazuješ. (Simi.
'Odi, pokazaću ti. PAVKA: Ama, nemoj ti da mu pokazuješ. (Simi.) Evo ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata. SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste!
SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.
Pandurović, Sima - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sima Pandurović PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sima Pandurović PESME Sadržaj I 2 BISERNE OČI 3 DOGODILA SE PESMA OVA 5 PESMA TAME 7 VREME 9 BEZ MOTIVA 11 U PROLAZU
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sekretar ministarstva prosvete i crkvenijeh djela; — u Varaždinu: S. Džepić, gim. profesor; — u Vršcu: Sima Bakić, srpski učitelj; — u Vukovaru: Vasilije Marković, trgovac; — u V.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine. Jevremovom protivljenju uprkos, Miloš je naredio da se zabrani rasturanje knjige koju je Sima Milutinović Sarajlija objavio u Lajpcigu. Ta knjiga, Istorija Srba od početka 1813. godine do kraja 1815.
(Iako je Sima Istoriju pisao i na kneževo nagovaranje.) U naredbi kojom se knjiga zabranjuje bilo je objašnjeno da se to čini zato što
Onda, vrati se u svoju senku, tamo. SIMINA ULICA Danas bi se reklo da je Sima Nešić simultani prevodilac; u njegovo vreme zvali su ga Sima terdžuman.
SIMINA ULICA Danas bi se reklo da je Sima Nešić simultani prevodilac; u njegovo vreme zvali su ga Sima terdžuman. Razlika i vije tako velika, jer terdžuman je tumač.
Razlika i vije tako velika, jer terdžuman je tumač. Sima je umeo da tumači govor sa sedam jezika i da govori na sedam jezika.
Bile su to reči i rečenice koje odvajkada ponavljaju svi trgovci na svetu. Sima je pratio reči nepoznatog zvuka, navikavao sluh na taj zvuk, te zvuke, pripitomljavao ih za sebe i saznavao da svaki od
Praktičan i imućan, Pavle Nešić je poslao sina na trgovačku akademiju, u Beč. Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po prilici, prolazio sokak što je delio
što je ta velika zgrada ispod koje vodi, na Studentski trg, natkriven prolaz na stubovima, sasvim zaklonila sunce. Sima terdžuman misli kako je i u tome neki nesporazum sa rečima: zašto da zgrada u kojoj se uče prirodne nauke i matematika
Onog dana, 3. juna 1862. godine, ovaj je prostor izgledao drukčije. Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog prozora; od neba nad Kalemegdanom, ogromnog, dolazile su svetlosti
Kao i onaj dečak, tako je i Sima terdžuman verovao u snagu reči; kao i onaj dečak, znao je dejstvo unutarnjeg sklada, ako se postigne.
Pod kožom, mladost mu je opet nadolazila sa ovim svetlucavim junom. Rasvetljen u sebi, Sima je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike
U tim iskrivljenim zvucima su pretnja i strah, i Sima vidi kako je blagost dana odjednom sva napukla. Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle tu, u toj kafanici, i baš do njegovog stola, uvek sam i bez ikakvog društva, sedeo je abonirac Sima F., stalni gost „Burencetov“, nesvršeni đak geometarske škole, velika ćutalica i cicija, čuvajući svaku paru i držeći
koji je do temelja porušio neku varoš u Srbiji, ili tako šta), i svi se čude i zaprepašćuju šta je to sad najedanput, a Sima načuljio uši, sluša, pa u strašnom nestrpljenju jedva čeka da Ilija Vasić ostavi one važne novine, te da sam pročita i da
Onda Ilija Vasić kao ostavlja novine na stolici pored sebe, i taman Sima da ih ščepa, a on uzima ponova, i dalje čas čita a čas razgovara, i sve tako zadugo i natenane, i muči ga.
Tako ga muči i seca Iketa, i tek pošto ga sasvim izmrcvari, ostavlja opet novine onamo na onu stolicu, pa ih Sima uzima brže-bolje, i posle, oči da mu pobele tražeći uzalud onu nemoguću senzaciju.
A Sima, koji je tih dana ostao bez posla, pa mu se ovim ostvaruju najidealnije geometarske nadežde, guta svaku reč one značajn
Gori tako Sima od onog nestrpljenja, da izgori kao sveća na vetru, a diskusija sve življa i ogorčenija i interesantnija, pa Iketa Vasić
I tu već Sima ne može da izdrži, nego prilazi, izvinjavajući se što je uzeo slobodu da se upliće, pa se predstavlja i smatra za
6 Glava, u kojoj se najzad objašnjava čudnovati naslov ove priče Onoga istoga dana kad se geometarski kandidat Sima F.
o državnom trošku, nalazio na praksi kod bečke policije, ali poznatog i velikog kukavicu i ciciju, prema kome je i sam Sima F., budući geometar, predstavljao pravog raspikuću.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad svrši igru, on se diže polako, kao čovek koji ne zna kud će, pa se uputi ulicom. Pred jednom kavanom nađe samoga Sima. — Ima li? — zapita ga lagano. — Milutin ide sutra u Žabare da kapariše rakiju — odgovori Simo. — Kad? — Zorom.
Za svaki slučaj: pazi na Vuja; ne zadržavaj se kod njega dugo, ne jedi i ne pij ništa. Ako pošlje s tobom Sima kovača, otvaraj oči i čuvaj ga se... drži ga svakad na oku.
okrete, prema ranijem dogovoru sa Novicom, kroz jagnjilski potes, domišljajući se kako bi se do zabrana odvojio od Sima, koji neprestano iđaše uz njega.
Ne čekajući drugi njegov pokret, Đurica istoga trenutka baci svoju dugu pušku, skoči na Sima s leđa i jednim mahom obori ga na zemlju.
Zar te ne prati Simo ? Đurica mu ispriča malopređašnji događaj i kaza da je pustio Sima nek ide kući. — Nijesi trebao. Istina, on je za pare svačiji, ali ne treba vjerovati nikom, kad glava visi o koncu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČETVRTI 92 GOSPOĐA MINISTARKA (ŠALA U ČETIRI ČINA) LICA Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet
ČEDA: Pa? ŽIVKA: Pa to! Ti možeš da avanzuješ, a može i on... ČEDA: Ko? ŽIVKA: Kako ko? Sima! ČEDA: Pa otac je već načelnik ministarstva, šta može više?
ŽIVKA (vadi ih i meša): Baš da vidim kako u kartama stoji. (Razmeštajući.) Kad je poslednji put Sima aavanzovao, pogodile su mi, ne možeš čisto da veruješ kako su mi sve pogodile.
Takav se slučaj desio ovih dana u kući mandarina Si-po-po.” (Govori.) Znaš, onaj mandarin Sipo-po, to je moj otac Sima Popović. ANKA: Ju!... RAKA (čita dale): „U njegovu ženu, jednu odvratnu babu”... (Obzirući se, govori.
ČEDA: Da čujem, dakle? VASA: Cela ta stvar u novinama, kao što i sam vidiš, otišla je daleko, vrlo daleko. Sam Sima je došao u vrlo nezgodan položaj.
” ČEDA (još ushićeniji): Ala bi to divno bilo! VASA: Koje? ČEDA: Pa to! VASA: Da Sima da ostavku? ČEDA: Jeste. VASA (razočarano): Bre, bre, bre! Pa što ja ovo govorim i zašto tupim zube!
VASA: Samo da ne bude dockan? KALENIĆ: Zašto dockan? ČEDA: Pa znate, nije nemoguće da će g. Sima još danas dati ostavku. KALENIĆ (neprijatno iznenađen): Teča Sima? ČEDA: Da, teča Sima. KALENIĆ: To nije moguće!
ČEDA: Pa znate, nije nemoguće da će g. Sima još danas dati ostavku. KALENIĆ (neprijatno iznenađen): Teča Sima? ČEDA: Da, teča Sima. KALENIĆ: To nije moguće! ČEDA: I to zbog onoga u novinama.
Sima još danas dati ostavku. KALENIĆ (neprijatno iznenađen): Teča Sima? ČEDA: Da, teča Sima. KALENIĆ: To nije moguće! ČEDA: I to zbog onoga u novinama. VASA: Da, na žalost, zbog onoga u novinama.
Ako teča Sima ne bude dao ostavku, vi dođite i pročitajte to tetka-Živki; ako bude dao ostavku, onda ne vredi cela stvar truda.
ČEDA: Pa onda ste kvit. RAKA: Al' za njegovog oca nije bilo u novinama da je mandarin. XXI ŽIVKA, SIMA, PREĐAŠNjI ŽIVKA (izleti iz sobe obučena). VASA i DARA (hteli bi da je zadrže). ŽIVKA: Sklanjajte mi se s puta!
VASA i DARA (hteli bi da je zadrže). ŽIVKA: Sklanjajte mi se s puta! (Grune na vrata.) SIMA (na otvorenim vratima pojavljuje se). ŽIVKA (trgne se): Šta je, govori šta je? SIMA: Uvažena mi je ostavka!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Sonet“ si — to se vidi; Al’ ne vidi s’ Petrarka. »Starmali« 1888. JUČERAŠNjI SAM U krčmu smo seli Ja i čika Sima; Jednu icu, dve li Dobra volja prima. Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô.
Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô. On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava.
Krakov, Stanislav - KRILA
Osećao se sam usred pustoga žbunja, koje je pokrivalo celu kosu, iako je kraj njega bio njegov dugi trubač Sima. Major, ordonansi, sve je to izgubljeno na poljani i u klancu pod prevojem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ostali su ubijali tigrove, „Fikus“ kao kapetan potporučnike, „Maher“ slonove, a potporučnik Sima „Jarebica“, pre nego popije čašicu konjaka, „naleteo“ je sedam puta na Francuskinju Irenu, bolničarku u
— Znao sam ja da su to komordžije, ali se samo vežbam — pravda se. — Batali!... Progutao si — dira ga Sima. Tada je počeo da svira harmonikaš. A sunce osvaja. Platani opustili lišće, a laka jara podrhtava nad rekom.
Ljubisav je nalivao vino, ali sve preko čaša. — Rđavo tempiraš, bato! — veli stručno Sima „Jarebica“ i skače da uhvati litar sa vinom, ali tako naglo da se prevrnu klupa na kojoj su sedeli Fjodor i Pera.
Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija.
Sergije je gleda zadivljeno i ljubi. „Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama. Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu.
astal... Dela, žene kisele — veli Brana „Maher“. — Oću, ali da jašem zekana — zahteva Sima „Jarebica“. Pera hoće da jaše vranu kobilu. „Fikus“ jedva objasni Sergiju i Fjodoru njihove želje.
Pera „Đevrek“ naređuje Rusu, ordonansu, da mu skine čizme, kako bi bio lakši. To su isto učinili Sergije, Fjodor i Sima, i tako su tabanali bosim nogama po prašini. Brana pravi venac od maslačka da preda pobedniku.
— Jaši! — viknu „Fikus“. Konji se uskomešali. Pojahali su Sergije, Fjodor, Pera, Sima i jedan Rus, ordonans. Sergije traži korbač.
Pošto je ordonans Rus jedini imao čizme sa mamuzama, on je ubrzo istrčao ispred grupe. Za njim je jurio na zekanu Sima „Jarebica“, onda Sergije, pa Fjodor. A za njima vrana kobila bez jahača. Za časak su se našli pred varoškim kućama.
Ali ordonansu nije rečeno gde je cilj. Smatrao je da treba juriti dotle dok mu se ne naredi da zaustavi. Ali Sima „Jarebica“, zanesen pokretom, nije ništa video do svetlucave potkovice onoga konja ispred sebe.
— Braćo, dalje od žice ne možemo. — Na svoje smo pare uvek — dodaje Sima „Jarebica“. Raport je bio kratak: pod sud, ili u komandu. — Na front! — povikali smo svi uglas. — Pišite!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
BERIĆ 142 ŽENIDBA PO MODI 143 EUSTAHIJA ARSIĆ 146 SLOVO NADGROBNOJE 147 MIHAILO VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 151 MOTO 152 NEPOZNATOJ 153 RAZVRAT 154 LUKIJAN MUŠICKI 156 SENI DOSITEJA
Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je moralo biti, i ima, ne znamo, ni izbliza ni izdaleka. Tu je zatim Sima Milutinović Sarajlija, sa onolikom svojom slavom.
1817. Mihailo Vitković SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA MOTO na serpsku pervu Pjesnaricu Serpska moma Il' je doma Ili kod ovacah, Radeć pjena Kao
On sviranjem Il' igranjem Odgovor joj daje, Da je tima Ljubve čin'ma Za sebe obaje. 1814. Sima Milutinović Sarajlija NEPOZNATOJ (U Skeli pod Vidinom smišljena) Čudna momo, Vlahinjo!
Vjeruj vjeri: Boli me Što te tuđom viđoh ja; Već mi hodi lijek daj, S mnom li u grob lijegaj. 1817. Sima Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i junaštvo, Šta je obraz i poštenje, Šta li spomen i pohvala, Šta l' po
Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817. Sima Milutinović Sarajlija LUKIJAN MUŠICKI SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA Seine Nochachtung soll jedes Volk den Männern wihen
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je najlepša knjiga uspomena koja je ikad napisana na srpskom. Iz ustanka je izišao i Sima Milutinović Sarajlija (1791-1847) jedan od vodećih pesnika tog doba.
oni su u beogradskom sivilu prvi počeli da otkrivaju velegradski splin, koji je Bodler uveo u poeziju. Najpre je Sima Pandurović (1883-1960) u zbirci Posmrtne počasti (1908) gotovo hladno opisivao prizore telesnog i duševnog rasula.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
na primer, kada mu je kobasičarev sin jednoga dana doneo četiri para kobasica, ta je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad.
mu je kobasičarev sin jednoga dana doneo četiri para kobasica, ta je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad. Sima je bio sin jednoga kočijaša, rđav, neposlušan, glup i nevaljao, a Nenad je bio sin jednoga kobasičara, vrlo čestitoga
učitelju nešto zavijeno u maloj, beloj koverti, ja sam prešao u prvu klupu i ona je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad. Sima je bio sin jednog kočijaša, rđav, neposlušan, glup i ne valjao, a Nenad sin jednoga trgovca...
zavijeno u maloj, beloj koverti, ja sam prešao u prvu klupu i ona je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad. Sima je bio sin jednog kočijaša, rđav, neposlušan, glup i ne valjao, a Nenad sin jednoga trgovca...
Drugi opet, neki Sima Jagodić, — ko zna gde se inspirisao tom filosofijom — ovako je rešio zadatak: — Reč ne treba izvaditi iz usta sve dok
i pozive koji su nam odgovarali i kojima smo mogli da poslužimo osobinama stečenim u detinjstvu, Tako, na primer, Sima Ćuran je otišao u diplomatiju i postigao je tamo lepe i znatne uspehe; Jova Magarac je postao ministar prosvete i
Znajući da su apotekari uopšte krvožedni, a imajući pritom na umu da je gospodin Sima još i zakletvom na to vezan, ja sam morao uložiti sav trud i sve napore da izbegnem ove batine.
– Čujmo gospara Simu! – odazva se nekolicina. – Koliko sam razumio, gospodo – poče gospar Sima – riječ je ovda o tome: treba li Nušića ostaviti još da živi, ili ga treba već jednom pozvati da se vrati svojoj
– Uha, gde ti ode! Ne može to! – graknuše nekolicina. – Molim gospodina Borisava da me ne prekida – nastavlja gospar Sima sa puno mirnoga dostojanstva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
valja ovde spomenuti i Leku Mastilovića, „uskoka i slavnog gudca i pjevca iz Gackog“, od koga je zapisivao pesme Sima Milutinović.
Posle Vuka beležili su i objavljivali junačke pesme: Sima Milutinović (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, 1837), Petar Petrović Njegoš (Ogledalo srpsko, 1845), Jukić i Martić