Jakšić, Đura - PROZA
Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile. — Vidiš, sine, to mi beše veran drug i iskren prijatelj, i on je umro! Ljuba mu je udovica, a jadna deca siročad!... Sirota deca!...
I opet nisam imao reči da to sve dobrome ocu iskažem. Ja sam ga poljubio. I on me je razumeo. — I tako, sine, ja ću poslati kola po njih; pa ako se privole, za dva dana mogu doći — a, međutim, ti ćeš raspremiti tvoju radionicu i
Obradović, Dositej - BASNE
Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”. 43 Magarac idola noseći Magarac u dan praznika nošaše u litiji idola,
oboje i, s otečeskom milošću ljubeći ih, da im ovu nauku: „Ja hoću da se vi svaki dan u isto ogledate ogledalo: ti, sine moj, ne zato što bi se ponosio, i sestru svoju ružnom nazivao, nego što bi krasotu i blagoobrazije lica tvoga sa
” Ode dete, kaže ocu šta je čulo, šitajući ga je li to tako. „To može lasno biti, sine moj” — otvešta otac — „zato odsad nemoj nikada verovati jednu vešt koju napolak čuješ, nego čekaj dok je svu i sa svim
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u kome ćemo, grad za gradom, žito za žitom, izgoreti.
Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i
” Kaže: „Ima pedeset Turaka, sede oko čadora, puše i ćute”. Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!” Pitam moga pobratima, koji često mi dolazi, čuva me i izlazi: „Šta je ovo, pobro, oko čadora?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš? — Ništa, sine, ništa!
Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš? — Ništa, sine, ništa! Eto smejem se!... Dela uzmi — gladan si, znam... Bogami, i ja se zabavih malo dole u čaršiji...
— Sedi i ti, nano, da ručamo zajedno — reče Ognjan lomeći i njoj parče pogačice. — Neka, sine! Ručaću ja kod kuće... Dušanka me čeka — odgovori Miona stojeći i kao dvoreći sina. — Ti misliš i ja sam umorna.
— Znaš i sama, nano, da nam je ova njiva ponajtakša... Žito se gotovo svakad izglavniča... — O, rodiće, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemlje nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja...
U zlo doba okrete se pop, pa reče: — Što me obruka, nesrećni sine, da od boga nađeš? — Bogami, popo... — zausti Vujo da nešto odgovori, pa ućuta. — A otkud ti te prnje, bog te ne ubio?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali, brate, on ce i umeo moliti bogu!... Jesi čuo, junački sine! Kad se taj Srbin zamoli, najpakosnija Ciganka ne bi se mogla oglušiti o molitvu njegovu, a to li dobri bog, otac sviju
Tada otvori oči: – Šta je?... Ko je to?... – Ja sam, Lako brate, ja. – A, ti si, čiča Marinko? – Ja, sine, ja. – Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto...
On onda priđe ocu i materi i skine kapu: – Babo! Nano!... Hvala vam na nezi i hrani!... — A kuda ćeš, sine? On se jetko nasmeja. — Kuda ću?... Tamo, majko, tamo!...
Idem tamo kud i svi nesrećnici kojima obest ili sila ljudska ne daju živeti među ljudima — u goru, majko!... — Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži. — Moram, nano! Ovde nije moje mesto!...
Ali nam je Gospod dao savest, pa kad uvidimo greh svoj, mi se pokajemo... Ogrešismo dušu o tebe, sine moj, o tebe ni kriva ni dužna, i o ove neopojane grobove!...
Sveštenik koračaše mladićki, stas mu beše prav kao sveća. Kad iz kuće izidoše, on reče Stanku: — Napred, sine!... Vodi nas! Bog mi kaže da je tebe odredio da započneš ovaj sveti posao!
Ivan mu obgrli kolena. On proli suze, proli ih kao dete. — Stanko!... Dete moje!... Sine moje!... Ja sam se s tobom šalio dok si dete bio!... Ja sam te malenog cucao na mojim kolenima!... Ja sam te...
Počni!... Pa se okrete da izide. Ali Ivan pokolenice za njim. Ljubi mu noge i stope gde je nogom stojao. — Stanko!... Sine!... — Ne zovi me tako!... Otkud sam ti sin? — planu Stanko. — Ali ja tebe volim!... Ja te od milošte tako zovem!...
Da nam bog srca i pameti dao nije, to bi sve moglo biti!... Ama ovako... neka oprosti Gospod!... Stanko, sine!... Iako božanski zakoni kažu da si grešnik, zemaljska pravda i mi, grešni ljudi, velimo ti: „Ko se ne osveti, taj se ne
I onda, neka je po sto puta blagoslovena krajina!... I neka si blagosloven i ti Stanko, sine moj!... Sve grehe tvoje primam ja na svoju staru dušu!...
Ali Aleksa ne slušaše to, on stade hvaliti Jelicu: — Alal joj mleko materino. To je junak devojka!... Znaš li, sine, kad si ono nju preko praga preveo, meni se učinilo da mi se sunce u kući rodilo!...
— Babo!... — reče on, skidajući kapu i priđe ruci. — Jesi živ?... — Živ sam, sine. — Hvala bogu!... Hvala mu što dade da te zatečem!... Oprosti i blagoslovi...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Udavih se!... Jaoj! — Nešto me hladno dohvati za perčin i izvuče. Jaoj, one oči! — Lezi lepo, sine, nešto ružno sanjaš, pa jaučeš! Hvala bogu! Ali kakav je to san? Sad sam budan, a?
Gle! A ko mi je to metnuo porculansko oko na list? Ta to je mrtvac! Jao, jao! Ne mogu da vičem. Ma... ma... — Sine, okreni se na drugu stranu! Kad sam se razbudio, vidim da sviće.
— Sine, ustani da idemo u crkvu!... Kad sam išao lane u Beograd po jespap, video sam u Topčideru Peru Zelenbaća u robijaškim
— A njoj niko da polije? Svi potrčaše kovi. — Sad pošto ja kažem. Sad volim i sam polivati. Dede, sine, umivaj se! Ne zna se da l' njemu više drkću ruke, il' Anoci srce. Obrisa je svojim ubrusom.
Tu njene očice ponovo potražiše sliku Lazarevu. — Lijepo, sine, vrlo lijepo! — reče vladika. — Uzmi tu knjigu pa čitaj kod kuće! — Na poklon? — reče Mara iznenađena. — Na poklon!
Stade pod ikonu i pomoli se bogu, pa odvažno priđe krevetu. Metnu djetetu ruku na čelo: — Maro sine, ustani! Dijete protrlja oči i otvori ih.
— Živ bio, sine! — reče pop. Al' gospodin dohvati kutiju sa žigicama koja je pred popom stajala, i brzo trže ruku nazad.
Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese bijelu kavu. Pop ne skida s nje očiju. — Šta si radila, sine, otkad si ustala? Mara uzvi obrvice.
Pop se probudi, pa uplašen potrča prvo u Marinu sobu: — Ustaj, sine, nekaka buna! Ali iz Marina kreveta niko se ne odazva.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Juco, dete moje, idi u kujnu, još malo pa treba večerati; znaš da tata vole ranije da večera. — Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu.
Ali tek posle podne, na roglju će tek da sine u svoj lepoti svojoj, a sad je otrčala u komšiluk da pozajmi časkom oklagiju; njihova se skrhala prekjuče kad je máma
A nije ni čudo. Ta već su ga u pop-Ćirinoj kući zvali prosto: »sine Pero« ili »sinko«, a on njih »otac«, »mati«, ili »roditelji«.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajla Varvara je negda lepa devojka bila, ali je mnogo izbirala. Mati joj je uvek govorila: „Izbiraj, sine moj, ti si jedinica, a imaš miraza dosta, možeš se udati kad god hoćeš“.
Afrika
Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što za vreme letnje nepogode, iznenada, iza crnog oblaka, sine munja, pa osvetli čitav predeo pred nama, Trifun, u istom trenutku, seti se da to mora biti kolona novih naseljenika,
A on se onda okrete materi i poiska čuturicu i dade je dedi Gavrilu. A deda Gavrilo povika: Živ bio, sine, kad si mi ovo doneo! A hvala i prijatelju Luki!
Njena rebra su sijala, kao što sine munja. Drhtao je ceo, kad bi ga telom pokrila. Ujutru, kad bi došao k sebi, pomisli da će s uma sići.
Teodosije - ŽITIJA
svetlijim od sunca, i njega kao od uninija podižući i veseleći ga reče: — Više ne tuguj i ne žalosti se zbog mene, sine vazljubljeni, nego se raduj i veseli, jer evo po molbi tvojoj javio ti je Bog o meni, roditelju tvome.
tebi predobrom, slava tebi preštedrom, slava tebi blagoposlušnom sa verom molitelja ti, slava tebi, sabespočetni Ocu Sine, slava i bespočetnome ti Ocu zajedno sa Svetim i jednodušnim Duhom.
iz dubine duše zovući, bezdnu milosti prizivaše, govoreći: „Vladiko svedržitelju, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Sine i Slove Boga živoga, koji se iskoni sa Ocem i Duhom sabespočetan, jednosuštan i večan, bestelesan, nevidljiv,
Sve, dakle, što voliš da moliš od mene, nije ti zabranjeno, sine moj, rekavši, a prestani da me prisiljavaš da dam ono što mi nije lako dati, jer me i patrijarh i velmože i sav grad u
Mnogo i s mnogim suzama o ishodu duše svoje pred bratijom mnogo moljaše se, govoreći: „Gospode Isuse Hriste, sine božji, primi u miru dušu moju i udostoji me da prođem kroz vazduh i mimo duhove lukavstva neburno i bez prepreke, bez
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Pa zar bračna noć ideal? SPASOJE: Ideal je, sine, sve ono što čovek ne može da postigne. VUKICA: I sad ja da ispaštam zato što ona nije postigla svoj ideal!
Rekao sam vam, gospodo, mi nastavljamo redovan život. I počećemo ga sa jednim veseljem. Sine, zete, venčanje što pre, sutra, prekosutra, najdalje u nedelju. (Zagrli Vukicu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?
Katici lepe marame i haljine. Katica se udalji. Donesu kanu. Gospodar Sofra puni prvi put talijansku lulu. — E sad, sine moj, da te pitam nešto drugo. Što si onde sve vidno, to ćeš mi drugi put pripovedati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁹⁰ Majka kad uspavljuje dete peva mu ovu uspavanku-basmu „od uroka“: „Nina, sine, san te prevario! San u ljulju, uroci pod ljulju!
Spavaj čedo i sine mili, uroci ti pod nogama bili, kao konju ploče sve četiri.“³⁸ Postoji i veći broj magijskih zabrana, tabua, kojima
Matavulj, Simo - USKOK
Palo ih je, da-ti, desetak. I hoćeš li vjerovati, Janko, sine, da nam sva šteta bi, što se tu rani troje-četvoro momčadi!
— Bilo bi lijepo i svima veoma milo! I po tome se vidi da si kućić i čojković! Idi, Janko, sine, obiđi ih sve redom! Čim prijeđeš prag, lijepo nazovi: „Hristos se rodi!“ Poljubi se sa svakim i reci: „Mir božji!
Radičević, Branko - PESME
sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi srce iz
sve je ovo tvoje, Vataj, ruši, čupaj, jedi, peci, Bodi, guši, natiči i seci, Tuci, guli, pali, deri, kolji, Caruj, sine, po svojojzi volji!
i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i
A lepo ga Rajko dočekao, Ponudio kâ što valja gosta, Mudrih reči prozborio dosta, Pa je onda vako započeo: „Ču li, sine, što bih znati hteo: Otkuda si i ko ti je majka, Koga kažu rodnog ti babajka?
“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine! Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke
Hej moj sine, kakav ti bejaše, Kakve l' Turkom jade udaraše, Ta ne bejah ni ja kukavica, Al' on beše naša perjanica.
Svud su divni, i opet ih nigdje, Kako munja što udara s neba, Sine, pane, sprži pa je nije, Tako hajduk u zlotvore bije.
plamen skupi noću, Pa zasjaje tom poslednjom moću; Rekao bi da će sad iznova Buknut sila pređašnja njegova — Plamen sine, pepô skrije žar, Pa za malo pepô je samo i gar.
Noći, noći, kleta noći, Strašna li si u samoći! Brže amo, sunce moje, Da mi sine oko tvoje, Da odagna kletu tamu, Kletu tamu i pomamu.
Al' ko na njemu ono jaše? Za kopitama pra se diže, Sve amo, amo ide bliže. Aha, o dragi sine, ti si! Odma se, mili, znade či si. Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi.
„Dô ti dobro, sine nerođeni, Nerođeni kâno i rođeni!“ — Reče starac, pa seda junaka; A dolete ćerčica mu laka. Nuto, pobre, njene
Kusa starac i kusa Mileta, A služi im ubavica Cveta. Pa je onda 'vako započeo: „Čujde, sine, što bi znati teo: Otkuda si, i ko ti je majka? Koga kažu rodna ti babajka?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Daj sad zini i zapjevaj, majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred tobom, nadohvat ruke, izazivački poigrava Veseličina kumovska napast!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I da mogu, kad na onaj svet odem, da mogu, sine, da kažem, kad me moj čovek a tvoj deda zapita: „Ženo, koga ostavi tamo? Da se ne ugasi naše ognjište?
I ti ne prestaješ da me moliš. Čak i suze ti pođu, dok ti ja ne kažem, da sam se šalio. Tebi lice sine radošću i sva srećna veliš mi: — Molim te, pa nemoj drugi put tako da se šališ!...
Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje. Jedna baba mi priđe i blago reče: — Iziđi sine, da ne gledaš. — A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu.
— Šta je ovo, nano? — pitam, a već sam se sago i dižem maramu kojom beše pokriveno. — Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa. Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić.
— I još pitaš, pitaš? Ubiću te, bre, ubiću, nikakav sine! — I diže pesnicu. — Zar ja to da dočekam, da mi devojku, venčanu, natrag odvedu?... I to ja, ja?!... Govori, kazuj!
ruke poda me i, onako golišava, ugrejana snom, dižeš me iz postelje i uzimaš u krilo, ljubeći me među oči: — Ajde, sine, ustani, Božić došao... Ajde, domaćine moj...
Ali da znate kakvim je glasom pitam! Glasom od koga ona sva raste i ponizno odgovara: — Kumašini, sine. Zaustavljah ih, dok ti dođeš, ali nemaju kad. Eto ostavili su ti „protokal“1 i mnogo te pozdravili...
me gde gologlav stojim između njih i svirača i dvorim ih sa očevim sahatom na prsima, pa kao da mi veli: — Božić, sine. Vidiš li? STARI DANI Šta ima sad tamo da vidite? Ništa. Prosta, mala varošica, opkoljena vinogradima i brdima.
Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane sine, Jovane! Ti si mi jagnje đurđevsko!
Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane sine, Jovane! Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane brate, Jovane! Ti si mi cveće prolećno! Završi. Svi ćute.
I idući skida tepsiju s glave, da bi je što pre metla na grob, posle još brže odveže šamiju, zabaci krajeve, te joj sine podbradak, lice...
Kostić, Laza - PESME
Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila.
Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila.
se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa
čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema, pusta, ćute i — slute!
” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'? Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi. Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!
A kad podne prigrije, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
izići mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi. Aždaja mu se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letnji dan do podne.
pa se uhvate popojaske te se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi. Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Kako čuje car od onoga grada za njega, iziće mu na susret i lepo ga dočeka, pa ga zapita: — Eda što, sine? Nije li bog dao da si našao što si tražio? A carev mu sin odgovori: — Hvala bogu, našao sam.
Stojša odmah nađe na tavanu oružje sve prašno i zarđalo, ali ga on lepo očisti i uredi te sine kao novo kovano: pa onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti n
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao i tica, i za tili čas donese ga
Otac kako ga ugleda, daleko istrča preda nj govoreći: — Gde si, sine, za boga! A sin mu odgovori: — Učio sam zanat. Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu.
Ćosi već prevršilo meru, pa će viknuti: — A zašto ti, nesrećni sine, ubi moju majku? Ugursuz se stane iščuđavati, pa ga pita: — Ama, tako ti boga, zar je ono tvoja majka bila?
— Koje? — zapita trgovac. — Krepao kotao. — Kako krepao, ničiji sine! — prodere se trgovac. — Kako može kotao krepati? — Eto kako, — prihvati seljanin — štogođ se koti valja i da krepa.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
POZORIJE 5. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: (poznavši magarca): Šta, opet si nešto skrivio? Ej, nesrećni sine, zar si zaboravio moje savete i one muke koje si podnositi morao? Ali neka, kad si takve pameti, a ti se muči kao vrag.
(Magarcu na uvo.) Neće svaki biti tako mekanog srca, kao što sam ja. Zato, bedni sine, ako se tvoj volšebnik jošt jedanput smiluje, uzmi se u pamet, a sad uzdiši, kad vidiš kako se drugi s pečenjem časti,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš ga, „sine Gile? Gde si dosad bio?
— Bravo, bravo! — zatapša matori rukama i od uzbuđenja zapali cigaretu s one strane gde je filteriška — sine, mi znamo da se ti sada nalaziš ... mislim ... mislim, u osetljivim godinama, i da si razdražljiva ...
Matori se naglo uozbilji: —Slušaj, sine ... —I, ne zovi me sine! — presekoh tu nerazumljivu familijarnost. — Znaš da me to izbezumljuje! Ja sam ćerka!
Matori se naglo uozbilji: —Slušaj, sine ... —I, ne zovi me sine! — presekoh tu nerazumljivu familijarnost. — Znaš da me to izbezumljuje! Ja sam ćerka!
Prva strana, sva u slikama. — Opet buljiš u prazno? — zacvile još s vrata. Ona opet bulji u prazno ... Sine, zašto ne kažeš mamici šta te muči?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kreni, lolo, i nelolo, sentandrejsko nedokolo! Sine šajkaš - pukne šarka: Đur, Ostrogon, Baja, Kovin, pa Komoran - brodi šajka. Ne mirujem niti plovim.
zdela, krhkih sasuda srebrnog tembra, vrh kojih sumrak, golih stopala, pronosi Mesec s krvnih obala da raspet sine rujnom septembra. A lampom krune struk je uždila crkvica žurna - ruža Budima.
- Smiluj se, Silni, koji si lekar, kovčege raskuj, mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale.
purpur, nagoveštaj zrenja, raspredu zastor povesma beline, sa cvetnog snega, belog prozarenja, o Svetom Đorđu iluzija sine: uz jablan-sveću zemni kvasac buja, a blagi tamjan svetih sadržaja oreol gradi gde se sunča guja pod brižnim licem
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Je li da je velika žertva? No opet se nadam da ću zadovoljstva naći. MARKO (poljubi ga u čelo): Sine moj, gospodine, bog neka vas blagoslovi, a ja ću vam sve činiti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ... O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori.
I visibaba, krivoga vrata, kroz sneg se probi, sunca se hvata, a tu i tamo veselo sine zlaćano oko jagorčevine, padinom brega, skroman i snen, dukatom žutim osu se dren.
Ubaci ugalj u ždrijelo peći, pokrene moćan stroj, a meni sine veselo svjetlo: javlja se tata moj. Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i
“ DEDA PUTUJE AVIONOM Po kući huka i buka, ponekad sine prut, spremamo deda-Simu, ide na dalek put.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nadaju se i čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pomoći! U vazduhu se carinici biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne! Ovcama nema čobana! Beščinija!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li vreme? — dodade otac, pa se diže, kao da želi da ubrza trenutak rastanka. — Sine, zar ideš? — Mati mi pade oko vrata. Osećao sam kako drhti i sve me jače steže.
Šta buniš dete... Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: — Sine, otadžbina te zove... Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi...
Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz. — Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat.
Išli smo jedno vreme ćuteći. Otac kao da se mučio, hteo je nešto da mi kaže. Na izlazu zastadosmo. — E, sine da se rastanemo. Ali... hoću da ti nešto kažem. Naš rastanak možda će biti duži. Ti ćeš doći... ne sumnjam...
„Stigao glas“ — govorilo se. Presamićene i podbrađene zastajale bi kad vide vojnika i kukale naglas: „Sine... Rano majčina... Ko mi te uze!
Sestra se pripi uza me i šapatom mi reče: „Slušaj, to duša Nikolina vapije što smo ih razdvojili“. — Sine, ja se stalno molim Bogu, da vas sačuva... Uzdam se u Svevišnjega da rata neće više biti. Dosta je...
Jedna žena tiho ječi i lako se nija. Kada naiđe neki voz, ona kao izbezumljena trči pokraj vagona i viče: — Mile, sine Mile!... — i sva slomljena, i onako razbarušena, vraća se povodeći se i seda na klupu ispred stanice.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Končić kuje kraj mora alata. Kopčić kuje, daleko se čuje. Karala ga ostarjela majka: “Šta je tebi, moj jedini sine, Zašto kuješ konja od mejdana?“ “Prođi me se, ostarjela majko: Udala se moja jauklija!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Prilazi joj Sofija, kao Amalija. Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj! Sine moj!
Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrčavaš! Tako! I hvataš ga za ruku!
) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrčavaš! Tako! I hvataš ga za ruku! SOFIJA: „Čuj, čuj, on sanja o svome sinu!
) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrčavaš! Tako! I hvataš ga za ruku! SOFIJA: „Čuj, čuj, on sanja o svome sinu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svejedno rodiš li sina ili kćer: večno su isti čovek i ker. PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć. I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć.
Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu našu. Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su
koji mu je mogao smetati smatrao je za svoju dužnost da mu smeta, jer svakom se duh uzbuni čim ga vidi, kao da mu sine kroz glavu misao: „Šta mi se tu praviš važan!... Pesme, e, čekaj da vidiš, umemo mi i ovako!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na sredini sobe stoji visok suhonjav starac u belu ruhu, sa belom dugom do pojasa bradom. — Šta želiš, sine ? — reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I sad taj govor stoji bambadava tamo na stolu, a ja — nemam ni reči (Sine mu misao u glavu.) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
I zaječaće setne violine U svežu noć. I staće pesma ova. I kad, ko podsmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću — da ti sutra dođem snova..
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...
I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Koga zove uz one glavice svako jutro kako zora sine? Ja mnim ga je doista dozvao, — jer mi nije lakši, što ću kriti, nego da mi navrh glave stoji.
Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka! SVAT CRNOGORAC Đe si, Marko, nagnuta delijo?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
nevesto! Ah, Tomčo! Ah, pusti sine! kakvu će sutra da grli! — More, đuvendije! — iz svega glasa viknu tetka Simka. I da bi, kao što je red, sada posle
— Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!... I govorim njemu: „Pusti me, gazdo, pusti da ja Ahmetu stanem za vrat, da ja s njime svršim, da mu ja krv
Pandurović, Sima - PESME
I obiđe žrtve što se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran, ponosan, nevidljiv.
Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre. Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sinu bješe nadjela ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni sine, „Već ga zovem odi k meni dragi! Mnogi su je prosili i kao udovicu, ali se ona ne šće više udavati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gora se s gorom ne sastaje, a čovek s čovekom vazda. — Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime. — Daj ti meni plačidruga, a pevidruga je lako naći.
Nema zime dok ne padne inje; Ni proljeća dok sunce ne sine, Ni radosti dok ne deliš s kime. Nema leta bez Đurđeva dana, Niti brata dok ne rodi majka.
4. USPAVANKE 1 Majka sina u bešici niša: „Nini, sine, nini, dobro moje. Majka tebe pod ružom rodila, Lastavica pupak urezala, A pčelica medom zadojila, Bela vila u
Spavaj, spavaj, čedo, sine mili! Uroci ti pod nogama bili Kao konju ploče sve četiri! 3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala,
5 Nini, sine, nini dobro moje! Uroci ti po gori hodili, Travu pasli, s lista vodu pili, Mome sinu ništa ne udili; No udili
7 Nini, sine, radosna ti majka! Majka te je u želju rodila, U veliku zevku odgojila, Po triput te na dan povijala: Iz bešike u
Nini, sine, dočeko ti babo, Da te vetar sedom bradom niha. 8 Spavaj, čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica
Nasanka ti voda odnijela, Za veliko brdo zanijela, Gdjeno nema vuka i bauka! 12 Nina, sine, san te prevario! San u ljulju, uroci pod ljulju!
Uroke ti voda odnijela, Mimo tvoju ljulju pronijela, — Anđeli ti u pomoći bili! 13 Spavaj, sine, bog ti dobar dao, Bog ti dao dobro a za mnogo! Spavaj, sine, bog ti na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći!
13 Spavaj, sine, bog ti dobar dao, Bog ti dao dobro a za mnogo! Spavaj, sine, bog ti na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći!
Krst te čuvo do ponoći, A anđeli, sine, od ponoći, A sam Gospod, sine, do vijeka, Spavaj, sine, bog ti dobar dao! 5.
Krst te čuvo do ponoći, A anđeli, sine, od ponoći, A sam Gospod, sine, do vijeka, Spavaj, sine, bog ti dobar dao! 5.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao tica, i za tili čas donese ga pred
Stojša odmah nađe na tavanu oružje sve prašno i zarъđalo, ali ga on lepo očisti i uredi te sine kao novo kovano; pa onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti i
Otac kako ga ugleda, daleko istrči predanj govoreći: „Gde si, sine, za Boga!” A sin mu odgovori: „Učio sam zanat.” Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu.
ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja mu se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!
pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi.” Aždaja se odzove: „Sad ću, carev sine, sad.” Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja „Ta pusti me carev sine da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
On se stane krstiti i čuditi šta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod valova progovori: „Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala — onaj uzdisaj svaki
“ Onda mu reče mati: „Za Boga sine, pa da je oprostimo. Doveče ukradi košuljicu pa metni na pendžer, a ja ću je polako uzeti s pendžera pa ću je baciti u
On joj nazove pomoz' Bog, a ona mu prihvati: „Bog daj budi, nesretnji pa sretnji i presretnji sine!“ Kraljev sin kad ovo ču, on se začudi i upita je, šta će ovo reći, a ona odgovori: „Ti si bio propao, ali si naišao na
Sveti Sava - SABRANA DELA
u svemu, pozva, sa tihošću poče mi svete, i časne i slatke reči govoriti: „Čedo moje slatko i uteho starosti moje, ,sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u
Ti, pak, prava čini učenja tvoja, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana
(Priče 4, 20-5, 2) ,Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje'. (Priče 1, 8) ,Sine moj, sada poslušaj mene i blažen bićeš, jer blažen
(Priče 4, 20-5, 2) ,Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje'. (Priče 1, 8) ,Sine moj, sada poslušaj mene i blažen bićeš, jer blažen je muž koji posluša mene i čovek koji puteve moje sačuva.
U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božastveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane Velike lavre svetoga Simeona, arhimandrite!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku! I sine meni da nije bilo onako kako sam ja upamtio i pričao! Nego potpuno drukčije! Budala, jedan panj upamtio ko šumu...
Stanković, Borisav - JOVČA
Tu je neće tražiti. ARSA A šta ćemo sad? MARIJA (Tomi): Ti, sine, po Bogu sin da si mi, odmah sutra deda-vladiki.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Noga bi da krene — al joj santa ne da. U belu me neku pustinju sakrili. Pokatkad kraj mene crna vrana sine I ja zurim u nju prljav od beline. U MAGLI Magla vlada svetom (il se sprema). Od nje se više odvojiti neću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
) — Služba? — podiže se Aćim. — Pa čovek je državni činovnik. Čuva svoje parče hleba — mirno reče Đorđe. — Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom. — Onakve konje kakvi su tebe dovezli, možeš naći i u Prerovu.
Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu. — Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu.
„Znam“, Aćim zgužva hartiju. „Ima ih puno po selu.“ „A tebe, sine, to raduje“, gurnu letak u peć; hartija ispade i, grčeći se i pucketajući, izgore na ciglanom podu.
A majka mu je tada, noću, u postelji (njoj je Aćim rekao), šaputala uplašeno: „Od toga, sine, dečaci umiru. Ako ne umru, posle nemaju dece.
Morala sam. Kad je na Božić odlazio od nas, zaželela sam Vukašinu da pogine na putu. Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva... Suzâ nije bilo.
moja žena! Simka! Đorđa Katića Simka... Tuđe dete da mi rodi? Lažnog sina da imam? Tolino dete da zovem „sine“, moje prezime da nosi, kuću, imanje, sve da mu dam...
Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu kuću, ovo je praznik, sine — pruži mu ruku da je poljubi.
On zažmuri i seti se da čeka da mu otac nešto kaže. Trže glavu: kao da čuje plač. Još više smalaksa. Aćim shvati. — Sine, nek nam je dugovečno i srećno!
kugle pored popločane staze koja vodi do visokih stepenica velike kuće, da upadne unutra, uzme njega u naručje i kaže „sine, ja sam ti deda“, čuo je konje u kasu i treskanje fijakera. On! riknulo je u njemu i preseklo mu dah.
„Danas sam ti, sine, kupio još jednu livadu. Dvadeset i šest ari je velika. Spojio sam je s našom starom kupovinom i sad nam je ta livada
Šta kažeš, Adame, na to? Dva puta se kosi, a otava nije slabija od prve trave. Nema, sine, takve livade u celom moravskom polju. Ni za seme ne možeš korov da nađeš.
Lepo ću se s njima dogovoriti. Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A kad bude, pa tu muka mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I
- „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ - Deteta sklonost kušaše svog; „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il' voliš ata misirskog?
„Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah, babo, -
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
I zaječaće setne violine U svežu noć, i staće pesma ova: I kad, k'o posmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću - da ti sutra dođem snova! M.
A. Šantić LVI PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva, I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom, I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„O blaženi sine prevječnoga, - ja mu rekoh umilnijem glasom - što te moja sudba zanimava te ti znake božestveno lice živom brigom
„Hranitelju, prevječnoga sine, šta šarići oni mali znače u plamenom ovom podnebiju te se dižu, spuštaju pravilno, tmasti niču k nebu sveštenome,
„Ah, čestiti stvoritelja sine, čudesnoga ovoga viđenja!“ „Svaki večer - hranitelj mi kaže nove, divne, besmrtne ideje u našu se sferu svijetljaju,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ali je“, nastavi Platon, „Eudoksos učinio nešto što moram da pokudim, i tebi, sine, saopštim, da ne bi i ti skrenuo sličnom stranputicom“.
„Naša duša je, dakle, besmrtna!“, uzviknu oduševljeno mladić. „Besmrtna, sine moj, i nematerijalna kao sve što je neprolazno“. „Besmrtna i nematerijalna“. „Da.
„Besmrtna i nematerijalna“. „Da. Ne materijalni svet, već svet ideja je jedini pravi svet. Sada možeš, sine moj, da razumeš stav koji sam zauzeo prema učenju Demokrita.
“, ponovi razdragano Kopernik. Opat ga prekorno pogleda, pa mu onda reče očinski: „Ti si još mlad, sine moj, pa ne shvataš smisao mojih reči.
Jednoga dana reče mu majka: „Ja sam, dragi sine, o onoj stvari dobro razmislila i raspitala se. Gospođica je kao što i sam znaš iz vrlo dobre kuće, lepo vaspitana i
Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti se menjaju naša osećanja i naše naklonosti od danas do sutra“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine? Sine, šta ti je? Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“ — „Koga da ubiješ?
“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine? Sine, šta ti je? Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ?
“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine? Sine, šta ti je? Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ?
“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine? Sine, šta ti je? Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ? Zar oca rođenog da ubiješ?
„Što ne spavaš? Je li što ne spavaš?“ pitam ga. „Čekam te, baba mi kazala“... „Ama, Bane“, kažem, „sine, hteo sam nešto da ti kažem, sine... pogledaj me. Zagledaj me dobro.
Je li što ne spavaš?“ pitam ga. „Čekam te, baba mi kazala“... „Ama, Bane“, kažem, „sine, hteo sam nešto da ti kažem, sine... pogledaj me. Zagledaj me dobro.“ On podiže krupne, crne očice, gleda me pravo, smeši se.
— Šta veliš! Gde premeštena, nesretni sine? — kameni se, zaprepašćena od ove neočekivane novosti, naja. — Onde kod železničke stanice. — Kuku!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom malograđanskom odsustvu fantazije, kome nikako da sine gdje da me potraže.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Viknu Nikola s puta, videvši sinčića na brdu. — Čujem — odgovori dete osvrnuvši se. — Jesi našao jagnjad, sine ? — Nema ih nigde, slave mi! — reče mališan zastanuvši i kao razmišljajući gde li su. — Da potražim još gore u zobištu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Evo ti kažem sad, nego kaži ti meni jesmo li se sad pomirili. — Jesmo, sine, jesmo, — pa ga stade grliti i ljubiti.
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao tica, i za tili čas ga donese pred
Ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi! Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi! Aždaja mu se odzove: — Sad ćy, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi! Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je. gadna je!
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Na to se sažali starac i reče kroz plač: — Sine moj, najmlađi si i najluđi si, vidim da si dečko, i da se ne bojiš.
Otac, kako ga ugleda, daleko istrči preda nj govoreći: — Gde si, sine, zaboga! A sin mu odgovori: — Učio sam zanat. Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu.
Evo, ovo je pravda, — pa on ocu pokaže na višnjovac. — To? Ta iđi, sine! — onaj će, al̓ se sin ne da, već odu tikve u uši i sve mu pokaže, i onda će: — Vidite: žito, voće, trava, svi imaju
Među ljudima uvik ide pravda sa nepravdom, dobro sa rđavim. — Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ovi svetlosni fenomeni se još uvek s vremena na vreme javljaju, kao onda kada mi sine nova ideja sa mnoštvom svojih mogućnosti, ali oni nisu više tako uzbudljivi, pošto su relativno slabi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Idem u crkvu, moj sine, - rekla je ona - ne samo zato što očekujem da će mi sveštenik otkriti neku božansku istinu, već i zato da bih
” Na to mi je ona rekla: ”Idi, moj sine, i neka je hvala bogu što si bio i što opet ideš da radiš među svecima Kembridža.
- U to ubrajam sve znanje - nastavila je ona - koje me približava bogu; a ovo novo znanje sigurno je takvo. Pomisli, sine moj: bog šalje svoje poruke od zvezde do zvezde i, po rečima Davida, od zvezda ljudima, još od onog doba kada je stvoren
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Hoćemo li mahom kući? — upita Marko. —Bez para smo, sine, — odgovori Cveta. Ako nađemo rada, da ostanemo ovdje koji dan... Digoše se.
mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja krije, da se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice ga ubije, Cveta, gonjena jednom mišlju, ni na šta se ne obzire. Žuri kao luda.
A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.
Ali jednoga dana nada da će vidjeti svoju kuću sine im u duši kao nigda dosle. Uzeše ih po drugi put na ispit, a ovoga puta učini im se da je sudac s njima prijatan i
Na mahove cijeli niz životnih događaja pred očima joj lijepo sine: nije no da ih u sliku uokviri, pa da mirno usne; i duge trepavice već se sklapaju, kad iznenada nametne joj se silom
Taj osmijeh s njegova mrkoga lica sine u njenim očima, i oči im se sukobiše i sporazumješe, izražavajući čežnju i sreću, i osjetiše se obgrljeni kao i ono
mrki mornar iz Levanta, s onim prvim osmijehom što joj se u moždane usjekao i gleda ga pred sobom kao iskru kad u tami sine! — Oženio se! Ko zna hoće li već igda na školj svraćati?
Stara, jecajući, pita ga da li je i žena mu s njim došla: — Bog je ubio, pogana je zlo je s njome, ali bez nje, sine, stoput je grđe... Pomete nas... — E, gde je to? Zakon je zakon. Još treba nedjelju dana da izdrži.
— i pruži joj sklenicu vina. — Nazdravi, stara! —Fala ti, sine, valjaće ti za dušu! — i drhtećom rukom prinese sklenicu k ustima.
ognjišta, redom otpijaju, a kad on, htevši naći štogod suvaraka da naloži, zatetura i proli vino iz čaše, veli mu: — Sine ti se ljudski napi! Ostavi to malo u sklenici staroj, da se ugreje... duga je noć...
Razabrao se i dolaze mu na pamet reči čisto božje, koje od njega majka nikada nije čula dok je bio zdrav. —Spavaj, sine! — nagovara ga majka. —Ne mogu... Je li, majko, dok ozdravim, poći ćemo odmah gore? A što sam i silazio?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
E, to već prelazi sve granice. Ne bih nikad inače, al' moram reći, zamislite, opsovao mi mater. ŽIVKA: Nesrećni sine, zar učiteljici engleskog jezika da psuješ mater? RAKA: Nisam!
ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) VII PREĐAŠNjI, bez ŽANDARMA ŽIVKA (Raki): Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio? RAKA: Ništa! ŽIVKA: Ama, kako ništa kad si razbio nos sinu engleskog konzula!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!.. Celom snagom svojom prućio se ispred oltara Ivan Vojinović, poklonio se svecima, uzeo pričešće i pristao na
Nije joj se sin uplašio ni kad mu je zrno srce raznosilo. „O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži. Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine. 1889.
Haj, naše se vile k nama retko kreću, Retko nas obleću, Jer su retki dani koji srpske sine Ovako jedine. Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola.
S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito! Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj
I ja tebe, vrli sine, Kad bih sada u pônoći Po imenu tvome viknô... Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću!
Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I
Miljković, Branko - PESME
Ogovaraju vode odraženo I dan propaćen pre nego što sine; Početak sveta vide poraženo Ime svetlosti koja svetom mine.
plodu reči slutim, Ponor u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica. Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A gle, drugoga Čerkeza. Da divna, vita stasa! Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ono zadršće, Snuždi se — pa ćuti. I Ao, nebo, plavo nebo, Tajovita krasoto, — Sa visine zvezda sine, Ao rajska miloto! Noćca bajna, nema tajna, Samo zvezda šapće sjaj. Srce čuje slatke struje Tijomirni uzdisaj.
“ Odgovor će dati Tvoje crne oči. HHII Vidiš, sad sam došô k tebi, Da mi sine rujna zora, Al’ zaludu, duša j’ moja Otrovana od sumora.
Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi. Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav, veru i vrline.
Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti. XLІV Kad prvo sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A po mirisu Poznaš da dršće U duši cvet.
Buji, paji, moje Srpče malo, Ne bi l’ skoro sankom ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te majka rodu namenila.
Oh, što nismo sada onde, Gde je „divlji“ običaj; Mesto groba kroz lomaču Jurne plamen, sine sjaj, Ja bih smelo potpalio Taj žrtvenik, odar njen, Da truležu, da gnjiležu Otmen plen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Od bolova i zaglušnoga treska već sam se onesvestio. Poneka iskrica svesti sine i razrogačenim očima posmatram one mrtve oko sebe.
Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad? Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest... Na mom odseku je mirno. Naravno...
sedamnaesto brdo odavde... des-desno od jaruge, čet-vrta zemunica sleva. Tamo... dođi, majčin sine, d-a mi se pre’staviš — i kapetan „Fikus“ se svom težinom navali na dežurnog.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u Dragoljubu za 1845, u celini glasi: SRPKINjA SRBLjINU Srpski sine, Srb sivi sokole! Svoji svojstva sebi srca srpska. Svetska svetu slava svetom sjaje, Srb Srbljinu sa srpstvom srbuje.
knjigu mogla uniziti: i meni je, kao i svima antologičarima, pre svega bilo stalo da vreme koje obuhvata ova Antologija sine i lepotom i obiljem raznovrsnosti i harmoničnog unutrašnjeg sklada — koliko god je to uopšte moguće.
Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju! Gdi su sad bližnji moji?
Jovan Pačić SNU Sne! o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći?
Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine! Duša žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine!
Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!... Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla.
Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati. Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te!
opet koliko toliko utehe — al je neizlečima rana kad mlad narod mladog genija izgubi, koji tek što zrakom na njega sine odma i premine, kao što ga je rod srpski i ceo narod slavjanski izgubio u Pavlu Popoviću Šapčaninu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Ne greši, sine!... Al’ onaj što je venac trnovi Za spasenije ljudi nosio, U mrak je vrgô silu satansku.
Zbogom, Svetlosti! JELISAVETA: Hajd’ idi, idi! Moj ljubavniče, sine diviji, Al’ i od samog dužda miliji — Dužd me je prodô, dao na silu Nemile zemlje knezu nemilu (Kapetan Đuraško
(Sa Vujom ulazi jedan perjanik sav u ranama.) KNEZ ĐURĐE: Šta je? Šta bi? Moj sine ranjeni! Al’ što ja pitam šta je, kako je, Kada mi rane tvoje kazuju, A svedoče mi suze obadve Što se u tvojim
) KNEZ ĐURĐE: Oprosti, oče, Što slabom telu lomne starosti Krepeća sanka kradem časove. — VLADIKA: Davno je, sine, Otkad mi vida mutne zenice Kroz duge noći zalud čekaju Blaženog sanka sjajne obraze — Al’ zalud, zalud — odbegoše
VLADIKA: U zemlji, sine, Gde retka biljka bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Čuješ, gospodine, ostav'te. me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole.
— Veli pokojni Partenija: „Simeune, sine moj du'ovni“ — nastavi Simeun, kad iskapi čašu — „ti dobro, veli, znaš šta su, kaže, Majdanci radili...
Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti. Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane!
“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!
Našjede mi krv na oči. — „'Odža, na džamiju!“ Mole, preklinju. — „Vakasuz je, čestiti gospodaru... carski sine!“ — preklinje 'odža. Ja se okrenu' prema Medenjaku, pa podviknu': — „Batalijun gitara jorda Bronzani Majdan!
Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda vrate u očeve dvore, teško vami!
Bojić, Milutin - PESME
Reči su tvoje od psalma gordije, Oči su tvoje od slave gordije. Kako si velik, ti neznani sine, Pred čijom rukom padaju ordije!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
koji se otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni po stričevima,/ Već po pravdi Boga istinoga!
/ Nemoj, sine, izgubiti duše:/ bolje ti je izgubiti glavu,/ Nego svoju ogr'ješiti dušu!") Makro u narodnoj tradiciji druguje sa svim
Jakšić, Đura - PESME
„E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ Deteta sklonost kušaše svog. „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog?
Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah, babo,
1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći
1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!... Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam
Kako jezdiš, kako letiš I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se, Kozak, setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polegô bi tanku zmiju, Megdandžiju bedeviju, Preko polja da se vine... Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?...
Nastasijević, Momčilo - PESME
I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci. Ti najlepši sine čoveka, Kome s usana i kroz poj Milina bije nadaleko Nek Božji blagoslov te prati na vovjek.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U tremu, do stepenica za gornji boj, susreo bi babu. — Ode li, sine? — oglašavala bi mu se i ona. Pošto njoj odgovori, odlazio bi.
— plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku, sine! Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, da ga sa bogom pomiri — I vrijeme je! — veli Krilo, i nazdravi Iliji.
Ali nije se moglo drukčije... Zar pustiti zemlju u tuđe ruke? Ne znaš ti, sine, u kojoj sam vatri bio onih dana! Rade posmatra oca.
Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica... Do tebe je, sine, ili do tvojih u kući, što janje pobježe svojoj majci... —Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj.
pa ko će je zamjeniti? —Eno stare, hoće vrijednica .... —Hoću, za potrebu je, — javi se stara. —Poslušaj, sine! —De, Rade, sreće ti! — zamoli i Božica.
— Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. . —Ne mari, sine, majčin savjet nije nigda na odmet... —govori Smiljana svojim suvim, tihim glasom.
— Kako je to drukčije kod kuće, — idući ka staciji razmišlja putem. U pameti sine mu i kuća i dijete i Božica ... Umoran, besanan, nje se zaželio i slatkoga sna.
Ko će onoliki dug podmiriti?” I prvi put u životu iz duše prekori pokojnoga oca sa nepameti. I sine mu lijepo pred očima za čim je gazda Jovo krenuo... Eno komšiji Vojkanu uze sve.
A prije odlaska u varoš, stara ga opominjaše da bude sa gospodarem pitome besjede: „Sine moj” .— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!
— Da, djetinja! Njima ostaje. Nije ona kao prljavi skitački novac što svugdje dopre!... — Umiri se, sine! — miri ga stara. — A što veli gospodar? —Što veli? Ne pitaj! ... Hoće sve u jedan mah ... —A koliko je?
No zlo sluti! ... Satjeraće nas sa topraga... — izgovori tiše i časom ućuta. — Ne nagli, sine, biće da plaši, da što više izbije! ... Ne nagli! — Da ne naglim?...
— odgovori zamišljen. —Ne valja tako, Rade, nisu to gatke, svjetuje stara. — U svakoj stvari, sine, bog je svoj znak ostavio! — I, to rekavši, očito se sneveseli što ie Rade ne posluša, i plećku spremi opet u hambar.
A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima. — Kud ćeš, sine, ranije? — upita stara suvim glasom, kašljucajući. — Imam posla u selu, — odgovori Rade i iziđe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad izdaleka opazi Isusa, dotrča, pade na kolena te jakim glasom viknu: 'Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!
Ilić, Vojislav J. - PESME
V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.
Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku... Tavna prošlost Ponova sine, kao lepi san, Nebo se, možda, grozi, zemlja stresa, Al' roblje svoje ne ispušta van. 1883.
Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. Što ja tužim? Što ja venem? Što da plačem ja?
ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški! Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi
retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i Balkana Do Jadranskog sinjeg mora!
1889. SRBIN U RAJU Umre jedan Srbin, ne zna se od čega, Ali Gospod primi u naselja njega, I reče mu Gospod: „O ljubazni sine! Dospeo si, evo, u rajske visine. Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
se obazre po dvorani i uvide da ovde nije mesto za besne prepirke, on se savlada pa reče pomirljivim glasom: „Ti znaš, sine moj, koliko ja cenim Kopernika i poštujem njegovu uspomenu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
April, 1876. POZDRAV ĐURA JAKŠIĆ Oj Kozače, ratni sine!... Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam
Kako jezdiš, kako letiš, I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se Kozak setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polego bi tanku zmiju, Megdandžiju – bedeviju Preko polja da se vine – Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da malo udarim i u tamburicu, Nano, da vam pravim serenadu? — Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor.
Sabrano je rekla Julici: — Pričekaj, sine, da se presvučem. Prokisla sam, vidiš, skroz. — U taj mah se čulo jako ručno zvono na kapiji.
Dočekala ga je raširenih ruku. — 'Ajde sine, 'ajde, matorać moj, da sad malo porazgovaramo kao ljudi. — Pa onda, kao da se nečega setila, kao da se pokajala za
— E, kad su Julica i Paula udešavale tvoj kostim, onda ja više ne smem da se mešam... A sad sedi, Luka, sine, i kaži mi šta bi učio, i kuda bi želeo da ideš. Srba će u Grac, i učiće za doktora.
” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom odelu, kao vitez iz priče. — E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine! „tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu!
Nemoj se kajati, meni je onda teško i žao. Mi ćemo ti pomagati, brige ćemo deliti. — To te i čeka, sine; ja te, eto, brigama razgovaram i tešim.
O-o-o-o-oh, Savaote! Srbo, sine, gde si, da zasviraš i popevaš Nani! Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam. Svi ovi moji jadi starački su.
Kao da su sve sitna dečica oko nje. Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je! — grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice.
Srbo sine, čuvaj sebe i čuvaj sve... Mnogo šta je kod nas uzavrelo... pazi, dete moje, preklinjem se ja, Nana tvoja, znaš ti dobro
Gospodin Toma vadi iz džepa svoj stari i starinski sat, i, sav uzdrhtao, predaje ga sinu. — Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju.
A i Babe se setio. Seo, i očima traži Babu. Gospođa Leposava okrete tužno na veselo: — Ode nam Baba, sine, okrnji se naš veseli front.
— I pametna si, majkice, i mnogo si dobra za mene. — Pa dobrota, sine, i jeste u pameti i u snazi. Tako nas je učio Isak, sećaš li se još? Jesi li bio skoro kod njega?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« rekne mu na to Roman. No ovaj, ne otvarajući oči, jednako rukom majaše: »Ah, dalje mač od mene.« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja nosi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
nokte, očešljala me sa razdeljkom, stavila mi u džep čistu maramicu za nos i poljubila me u čelo, uz reči: — Osvetlaj mi, sine, obraz!
— Crni sine, šta si joj kazao? — pita očajno majka. — Rekao sam joj da je hipotenuza. — Ju, a šta je to? — Što ga pitaš šta je;
Petrović, Rastko - PESME
U nedrima hraniteljke zemlje pobeleće njegove kosti: Dok ucveljena majka isplakaće do slepila zeni; O jadni sine, Zar si široku svoju sobu za tako uski promenio stan!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine! Sagradićemo novi čamac, oplesti mreže... Ali, dečak nije mogao, a da ne kori samoga sebe i ne prizna kako bi,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.) U sobu rupi policaja.
Pa... majku, oca, sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju. — Otac igrao i plakao: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi jagnje đurđevsko!
— Otac igrao i plakao: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno!
Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese?
Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila. STOJAN Što si me rodila... KATA Pa majka, sine, za sreću te je rodila. Da ima u koga da gleda, u koga da se kune.
TOMA (ubijeno): E kad tu... onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. — Bašta ispred kuće.
Šantić, Aleksa - PESME
1905. PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!
Ustaj i pođi! Jauci su česti... Pred teškim časom moj narod pričesti, Krvav kô sunce nek sine iz groba! 1908. *** Obeščašćeno i kukavno doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje
'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema.
Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput prazne pene U zorin iščezne sjaj. 44 Ljubio sam te i ljubim jošte, Pa nek se sruši svet ceo, Iz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Mahabharati stari Bhišma upućuje ovakve reči Durjodhanu: „Spavaj mirno, Gandharin sine, sutra ću biti veliku bitku, o kojoj će pričati ljudi dok zemlja stoji“.
da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima.
Blago vitezu kome dolazi takva borba netražena, kao otvorena rajska vrata, o sine Pritin! A ako nećeš da preduzmeš ovu zakonitu borbu, prenebregnućeš svoju sopstvenu darmu (vrlinu) i svoju čast i
Ako budeš ubijen, zadobićeš raj; ako pobediš, uživaćeš zemaljske radosti; stoga ustani, o Kuntin sine, i odluči se za borbu“.
po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi, Marko, te iskupi bega!
strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj našoj junačkoj poeziji: Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo, sine, dobre sreće bio!
Tamo, sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti
I oštra ti britka sablja bila! Slobodne ti oči na Turčina! Kad ti dođeš pod Ribnika bela, ti se nemoj poplašiti, sine! Oštro gledaj, a oštro besedi, oštro agu na mejdan zazivaj!
što je Marko Kraljević (na kraju pesme Uroš i Mrnjavčevići): Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove
Dosad si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u intove, i ponesi šest tovara blaga: idi, sine, preko b'jela sv'jeta, te ti traži dva slična imena, traži,
si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine, konje u intove, i ponesi šest tovara blaga: idi, sine, preko b'jela sv'jeta, te ti traži dva slična imena, traži, sine, Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu; jali
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj! Ne mogu se doumiti tome poslu, slatki Isuse! Ne mogu tužna preželjno čedo gledati, tvoje prečiste ruke i
za njegovu krivicu, pak posle mu reče bez ustručanja, kano božiji što je prorok: »O, ti, Valtasaru, Navahodonosorov sine (a ne reče mu caru!), evo, što ti se za tvoje nečovečastvo od Boga piše. Mani: izmerilo se je tvoje carstvo.
proricanju Jezećila, što mu Bog zapovedi za pripovest pred Židovi učiniti, za Jehonijeva carstva, reče mu: »Ti, sine čovečiji, uzmi vrlo preoštren sebi mač ka brijaću britvu, pak uzmi četiri rifa platna, te nasred grada Jerusalima
BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i tebi, Isuse, sine božiji, — viču ti ljuti razbojnici kod puta, ti dušegubni lovci kod zapete njihove zamke!
A čuvati se mnogo vinopića, više rane rakije! U mudrosti Solomonovoj ovako se piše: »Sine, otvoraj ti tvoja usta božijim slovima i o svemu zdravo i pravo sudi.
I pak dvojici idući im za Hristom što vičući moljahu se: »Isuse sine Davidov, pomiluj ni!« Reče im: gledajte — i taki progledaše. I ostale mnoge je polečio da zdravo vide.
oči kojim bole, nevidlji[v]im je nači[nio], neka malo prometanišu pred Hristovom ikonom, svesrdo prose govoreći: »Isuse sine Davidov, pomiluj nas«, hoće poslušati i oči izlečiti im da bistro i lepo mogu gledati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno. — More, Mančo, sine, dokle će si momak?! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim...
— Ako, sine, ako... — veli mu majka gledajući ga milo. — Toj si je njegovo petalsko znanje... — A naša „Trša“, ete, i „Kundaka“
Bog dužan nikom ne ostanjuje!... Skudena i oklevetana devojka kada prokune, teško će ti bidne, sine! Do boga se, mori, čuje njojna kletva!... — Ama, nesam, nane! — Jesi! Za sve si sal ti kabaet!