Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pitam se šta znači reč Sinjajevina. Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?
Pitam se šta znači reč Sinjajevina. Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?
Da se ovim imenom ne izražava neka sinja suština, sinjavina? Šta ja vidim kad čujem Sinjajevina? Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom?
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
i vladike sete senica, sa sunca izgnanih veselih prosjakinja što ogrnute samo šalom izmaglica u januarska jutra sinja drhte ispred paperte. Da ptice nebeske ne padnu u zaborave.
Radičević, Branko - PESME
Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim', Oh eno ih — ali sad ih nesta, U tami se veće
Što će činit Kosana devojka? Pre venčanja, pa već udovica, Ubiće se, sinja kukavica! Ode Gojko, ode sva divota, Nema za nju na svetu života!
čili, Čini mu se e mu konjic mili; Ne bi Srbu dosta brzo bilo, Da ga nosi sokolovo krilo, Il' baš s neba ona munja sinja... Ta pusta je volja u Srbinja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i sa pticom. Ništeći se sobom samim, mislim zračim - a ja tamim.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kukavice sinja, što si mi takva !?... Jadnice moja, ti opet stradaš?... dočeka je mati sa suzama i začuđenim pogledom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom.
“ MOJANKA (Dolina između Dumna i Sinja) Pripovijeda se da su negda hajduci ondje dočekali i pobili svatove, te ostala samo djevojka Anka, i mati žaleći je
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko ovu knjigu ne vidi, slepiji je od slepo rođena; ko njejzin glas ne čuje, gluvlji je od sinja kamena, jerbo „nebesa povedaju slavu božju i tvo-renje ruku njegovi[h] vozveštava zemlja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ona matora, Vujova, ono je đavo!... Boji se, ako što oda, da ja ne kažem za pare, pa da joj sve oduzmu... ćuti kao sinja stena! ... A Jovo propade! ... More, dobro je njemu. Izdržaće nekoliko godina, pa kući...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zvezda zvezdu gasi Dahom bola sinja, Al’ u nekom kutu, U samrtnom ropcu Sunce jošte tinja, Tinja da prižuti Tog prizora bled.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i velikog
15. junija 1817. Lukijan Mušicki GRIGORIJU GERŠIĆU Druže! ja sam ti već na sredi sinja Mora. Burja mi čun koleba strašno. Ja t' ne ostavljam vesla; Odgoni talase duh.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Isaija uzja konja i pobježe kapetanu na Kadinu Vodu. — I stari su ti bježali, kukavico sinja! — viknu, ja i ispali' štuc za, njim, onda naredi' momcima da sazovu ljude, pa šjedo' s Partenijom piti.
Bojić, Milutin - PESME
I u raskoši južnoga rastinja Kô vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do kraja ovog rata ONI su imali niz sukoba sa Turcima: kod Knina, Glamoča, Sinja, Livna, Duvna (gde je, 1687, poginuo Stojan Janković) i na drugim mestima.
“ Kad to začu ljuba Anđelija, ona sjede brižna, nevesela, sama misli, a sama govori: „Što će ova sinja kukavica! Da otrujem mojega đevera, od boga je velika grijota, a od ljudi pokor i sramota; reći će mi malo i
51 ŽENIDBA MAKSIMA CRNOJEVIĆA Podiže se Crnojević Ivo, te otide preko mora sinja, i ponese tri tovara blaga da on prosi lijepu đevojku za Maksima, za sina svojega, milu šćercu dužda od Mletaka.
svoj kraljevini; tvoga jada niđe nije bilo: da podigneš zemlju u svatove, a daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja
nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge među braćom, može jada biti na veselju.
Pa zakaži, moj mili sestriću, nek čauši u to polje viknu, neka krenu iz polja svatove, evo ćemo preko mora sinja“. Posluša ga Jovan kapetane, te priviknu na gradu tobdžije, i priziva stara Nedijeljka: napuniše trideset
vi, braćo, sve vojvode mlade, ja bih stio progovorit riječ, kad biste me, braćo, poslušali: mi hoćemo preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, a vodimo mila sina moga, sina moga hitra đuvegliju, al’ su njega kraste nagrdile, i sina
sinovicu, sinovicu, njemu osobnicu, mešte kćeri i mešte sinova, pak se starcu sade ražalilo, el je sprema preko mora sinja.
pake do zapada, a po ćudi ne nađe đevojke; no ti hoću jedno čudo kazat: eno za te lepote đevojke u Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida Maričića; čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj
Glas dopade u selo Zaljuti, milu babu Perović-Batrića. Tad zakuka sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević
Tad zakuka sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević Pero, mio babo Perović-Batrića: „Avaj mene do boga miloga, đe mi Batrić brata ne