Jakšić, Đura - PROZA
Namislio sam bio da kao danas iziđem malo i do vinograda... Al’ kud ćeš ti, kad, evo, ovaj nesrećnik zapalio sinoć, baš na same Cveti, svome tutoru kuću!...
Sremac zamišljeno ćutaše, a posle, dosetivši se nečemu, reče: — Učitelju, sinoć oko sunčevog zalaska dođe Nikoli Beliću gost iz Gruže — isti onaj mladić što ih je sve one nesrećne noći iz plamena
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži? A i šta će drugo nego sneg, ja odavno ne čekam da odozgo krilo zašušti, da me golub obasja i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad ja zapitam Živana buljubašu: „Šta ćemo sada? Mi sinoć dadosmo veru za pet dana da nećemo udarati, a oni bez dogovora udariše i zapališe Valjevo.
Rano ujutru eto ti novskog kapetana, moga poočima, jerbo sam ga sinoć jošt uz put, kako smo se iz Crne Bare vratili, poočimio.
” 15. januara. U 11 sati opet odem Pavkoviću da vidim prevodi li ono pismo koje sam mu sinoć dao, no on skoro svo bijaše preveo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom.
Ele, malo-pomalo okrete se razgovor nekako slučajno — te kapetan sazna od Đoše ko je sinoć bio u meoničkoj mehani, šta se govorilo i ko je iskopao nahoče.
Zorom sutradan iskupiše se gotovo svi Zarožani pod onaj orah pred Purkovom kućom. Spremljeno je sve kao što su sinoć ugovorili. Čiča Mirko je išao do popa, te ga zamolio da i on s njima pođe, valjaće očitati što.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo. Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan.
Nego, hajde u kuću!... Vidim ja već šta tebi treba! — reče Aleksa i potapša ga po plećima. I pođoše u kuću. — Sinoć smo ti se nadali! — reče mu otac. — Bio je ovde i popa!...
— Hteli su preko Badovinaca i Klenja na Bogatić pa pravo u Šabac. Ali ih poremeti prazna Parašnica... Sinoć dokopaše da se krenu pored vode. — Ko ih vodi? — Vezir Derendelija. — Dakle, ti misliš da će ovuda?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Nju! — Nije ona za našu kuću! — Nije, i ja velim! Ali on, prosti me, zaneo se baš zorli. Priča mi Velinka da je sinoć nešto ružno činio. — A šta? — Nemoj ti, molim te, pričati đedi! — Ne daj bože!
Obrisa je svojim ubrusom. Obesi joj đerdan o vrat: Sve ona sirota! Al' ja vam kažem, pazite što sam vam i sinoć kazao: „Ko je i u čem uvredi bog ga ubio!” *** Ljudi! Istina je da se i nebo nekih puta čisto osmeškuje i raduje.
Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj? Sinoć me — veli — zovu da čitam molitvu Arnautoviću; kad ja tamo, a njemu Srninić prošcem slomio rebro, i to sve oko neke
S novom kuharicom, koju smo pre dva dana dobili, stojim na dobroj nozi. Sinoć sam joj obećao kupiti joj nove cipele. Ona je „oborila očice i pocrvenela”.
Tri dana je otkako je se to zbilo. Od to doba svi ćute za stolom, niko ni reči. Tek sinoć počesmo opet pomalo govoriti. Ja sam miran.
Sve jače sisteme pozabacivali su kojekuda, vele da se na njih ništa ne vidi. Sinoć sam našao imperzijon u kaločinama. Kecelju za obdukciju našao Trifun na tavanu, pa sad oblači kad timari konje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Stari sede pred kućom pa pućkaju na lule; poneki se tuži na kamiš i vajka se što ga je sinoć zaboravio da iščisti, pa sad dobio k’o krajnike vukući dim, te mu preselo svo zadovoljstvo i uživanje.
A za mladoženjinim kolima sijaset kola. Iz same Bačke je došlo skelom sinoć devet i jutros sedam kola rodbine Šacine, a suvim opet toliko.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
A ako ne bude, idem kući, pa il’ se neću ženiti, il’ se do po godine neću maći od kuće. — A kako ti se dopada sinoć to vino? Je l’ da je dobro? — Ta dobro je bilo i vino i jelo, a i one same; samo već da što pre svršimo.
Afrika
Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.
Očajan sam da ne uspevam pronaći mladiće koji su mi sinoć nudili maske. Oni su otišli u polje, i niko ne zna gde su ni kad će se vratiti; možda večeras, možda tek kroz dan-dva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je dopunjavao veterinara. Eto, kaže, nek se Isakovič seti Valdenzera! Upoznao ga je sinoć, kao sretnog oca, sretnog muža, sretnog Bereitera grofa Para, dobričinu domaćina. Kao veselog čoveka.
Nestaće, kao da su se te noći sastali, kao seni. Njena ćerka ne zna da je napustila, sinoć, dockan, kuću, ali, ko zna, možda sluti? To dete više nije dete i svaki njen korak prati. A sve nasluti.
Služio je i Volkovu u Beču, pa šta je dočekao? Volkov ga je jako razočarao. Sinoć – prvi put otkad se znaju – udario ga je štapom. Zbog neke ženske. Tome se od Volkova nije nadao.
Kad Pavle stade, između točkova, vide u kolima nepoznatog oficira, koji mu reče, da je on Perič, da je sinoć, iz Oseka, došao, ženi, pa da ga ona šalje, Isakoviču, da, što pre, Rumu napusti.
U zoru, na dan koji je Petar izabrao za poći – dok su se oboje, iz vedra, na avliji, umivali – Petar mu reče da su sinoć, sa Varvarom, rešili da svom detetu, ako bude muško, dadu ime Pavle.
Dok se Ana porađala, sinoć, u kući punoj zapaljenih lojanica, Pavle je dolazio da proviri kroz zavese i gledao, kako se užurbano kreću po sobama,
Zna, kaže, da je bio, kud god je hodio, čestan i pošten. Višnjevski je međutim, sinoć, rekao da ima namerenie, da ga zatvori u karaulu, otkud ga ne može spasti, ni Kostjurin, ni Vitkovič, niko.
Nije imao sablju, ni oficirsku ešarpu. Kad mu Pavle pritrča, Petar uzviknu da ga je sinoć tražio, a da je dotrčao, da ga zamoli, nešto, nabrzo, jer je u kućnom zatvoru.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu. Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu – ovde je odmah naša soba za spavanje – i,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
On izjavljuje kako je divno što smo se sreli. On sinoć zbog treniranja dvogodaca nije imao vremena da mi iznese sve detalje. - Ti si napisao pismo, Bodo? - Kakvo pismo?
- Samo zvizni, Rašida! Moram nešto da ga pitam. Zapravo, on ima nešto da nam kaže. Šapnuo je sinoć da ima nešto da nam kaže. - U redu!
Sunce se klatilo na nebu kao ogromna zlatna riba. Setih se Rašidine kose, a onda majke. Sinoć je bila izbezumljena. Do danas je već morala zaboraviti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta? — Da mi budete doveče gosti, na kiselu čorbu i ladno pečenje. — Kud bi opet danas išli? Zar sinoć nije bilo dosta? — Učini mi, Sofro, po volji, nećeš se kajati.
— Ali jedared možeš u tvom životu mene radi tajnu sačuvati. — Tebe radi hoću, i to sad prvi put u mom životu. — Sinoć me hteo Pera obesiti; već sam visio. — Kako to? Sve mu ispripoveda. — Šamika hoće da ga preda sudu. — Nipošto.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bilo je vreme da idu. To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile
Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla ujutru, kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je dizao i nosio prazno bure,
pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila razmestila.
Užurban, on joj još jednom, dahćući pod njenim poljupcima, ponovi, bez smisla i bez reda, sve ono što joj je već sinoć i celu noć ponavljao: savete za njenu seobu k bratu, u Zemun, savete za kupanje mlađeg deteta, manje ćerčice, koja je
Tim više što mu, sinoć, Komesar nije pomenuo unapređenje, nego mu je, naprotiv, do duboko u noć, govorio o glupostima koje je, putem, učinio
Ne spomenuvši ništa o proizvodstvu za potpolkovnika, on je, od sinoć, ponavljao sve iste reči o Carici, o Dvoru, o Beču, što su trebale Isakoviču da posvedoče ono što beše i tako jasno kao
On je pustio da se zamore prepirkom što ju beše zametnuo još sinoć, pa je čekao da se istutnje oko crkvenih obreda, patrijarha, pričešća, krštenja, vaskrsenja, o čemu obojica, zajedno,
Ne nadajući se da ga đeneral, i vojska, već čekaju na trgu, zaboraviv naređenja od sinoć, koja su mu jasno i razumno saopštena, zbuni se kao neka baba, pa poče kao pijan da komanduje i levo i desno, napred i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još od sinoć, njeno učešće je bilo neizvesno, ali majka je uspela da nekako ubedi glavnog organizatora da pusti njenu kćer na pistu.
Matavulj, Simo - USKOK
Ono sinoć, ono već bješe druga rabota! Hajde zbogom! Janko otide k Mrgudu. I dvorišta i kuća bjehu manji od kneževe, inače bješe
Čuo si sinoć pominjati ime Primorca arhimandrita Vučetića, kojega su Bokelji s još trojicom slali da umoli cara da se Boka sjedini sa
Kad onamo, čovjek malo prozebao i leškari. Čim se pozdravismo, Savo će: „A za vašeg Janka došle sinoć pare i knjiga. Donio ih naročit čovjek iz grada, a došle su na ime Žutkovića, kako uglavismo. Jadan Janko.
Dragić posmatraše što djed radi. Knez graknu: — A kamo te već, grdove moj!? Došao si sinoć, a ja te sad vidim! Dolažahu od Mrguda da te traže, a mene čisto stid da kažem, e te još ni vidio nijesam.
Svi streknuše. Knez zapita Labuda: — A otkud ti znaš? — Reče mi njeko od Kustudića da ga je tu vidio i sinoć. — Viđi đavola! — reče stari Mrgud. — To nije bez njeke! Knez nastavi: — Ja mu nazvah boga, a on prihvati i ustade.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Kako je što kriv, a on, da ga ne bi žena pitala, jošt s vrati počne vikati. - Gdi si bio sinoć, a? Jesi li imao u džepu osam cvandika, gdi su ti novci? MUŽ: Vidiš, mlogo si mi donela, pa treba da ti dam računa.
ŽENA: Pre ćeš ti izletiti. MATI: Ni šest nedelja nema, pa si počeo; a šta će posle biti? ŽENA: Pitajte ga gdi je sinoć bio. MATI: Uputi se brže-bolje, da ne izdangubiš. MUŽ: O, nalepe moje! ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži!
Milićević, Vuk - Bespuće
gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom dolasku, sprema za njega, postoji za njega. Sinoć on stajaše tu, neodlučan, preplašen, ne vjerujući svojim očima da je to njegova kuća; granje je tako prazno šumilo, tako
Na stolu nedodirnuto jelo i piće — jelo izvađeno i ostavljeno — možda još od sinoć. U ćošku, pored hladne peći, na maloj tronogoj stoličici, sjedila njegova mati zaogrnuta i sva u crnini.
Radičević, Branko - PESME
I. U BEČU u jermenskome namastiru 1847. Srpskoj omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo
Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade. Sinoć junak kâ i uvek ode Da uhodi Turke ukraj vode, Odmah zatim Turci udariše, I začas nas ljuto nagrdiše.
zorica nebo kiti, A naš putnik dalje iti, Veseo je, pevat stade, Što učini, i ne znade: Ne zna da je momu, jao, Sinoć u grob otpevao.
(UKOR) De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno!
31. To bi sinoć, ništa više, I to kažem da sve znate; A u crkvi otoič biše, Ako s' jošte osećate, Biše dok se ne sastaše, Pa s'
63. OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto. Već izbija deset sata, A još
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga suđenog.
— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna
— Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko. — Jesam li ja još sinoć govorio da se kopaju zakloni za poslugu, a vi, macani, baš vas briga: Marko govorio, a šarov lajȃ!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
oseća mu dah... Skočila je. Klecajući navukla je mintan, bošču i, spotičući se u kujni o razbacane sudove koje sinoć pijana aščika nije mogla da ukloni, izišla.
Kostić, Laza - PESME
PROGOVORA 2 MEĐU ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE POGREBA 22 OBJESEN 25 SINOĆ 27 LjUBAVNA GUJA 28 REČE GOSPOD 31 GOSPOĐICI L. D.
Još i sad kô da čujem to sveto „vječnaja”. a kao da ću ga slušat životu do kraja. I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru.
se je ruža svela, pa je pala, pa se rascvetala posred srca moga vrela; al' od te će ruže mene vrelo srce da uvene. SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'!
SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'! Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje
Zar se tako želno-voljno obamire na toj ruci što ti sa nje sinoć vojno na samrtnoj beše muci? što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođoše blizu grada, reče vojnik svome drugu: — Ja ne smijem u grad, jer nijesam im'o dopusta nego do sinoć, pa će me kazniti, nego ti meni donesi ovđe malo 'ljeba i rakije, a za drugo kako mi bog da; samo te molim da me ne
Mene je taj i taj handžija prevario. Ja mu sinoć dadoh novce da mi ih pričuva, a on mi danas kaže da mu ni pare nijesam dao.
car mu kaže kako je bolestan i oda šta, i zapita ga šta će sada činiti; a on mu odgovori opet da pije ono što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Povoljno, što idem neispavan kao pijan. SOFIJA: E, Bože, koliko si puta ostao s tvojim društvom duže nego sinoć. MAKSIM: Bar je moje društvo. SOFIJA: Valjda si i noćas imao koga poznatog. MAKSIM: Šta sam dobio?
NIKOLA: Kakva nesreća! Šta je učinila? MAKSIM: Upropasti me, pa kraj. NIKOLA: Ali kako? MAKSIM: Kako, odvukla me sinoć na bal, pa sad oće da i mi pravimo bal. NIKOLA: Idi, idi, ja mislim bogzna šta je učinila; a ono koješta.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Neznam kako je i s njegovom Pelom noćas proveo. Sirota, kad je bila sinoć kod nas, valjda je malo jače povukla. Nađem je na Glišinom krevetu gdi spava, te je odvučem kući da je ne lupa Sreta;
STEVAN: Gospodine, biće ono što sam ja kazao. SRETA: Šta, Stevo? STEVAN: Sirota, bila je sinoć kod milostive gospođe, pak valjda je malo više povukla.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš kažem ženi: pogle, kolko je izrasla mala iz komšiluka! Oćete li od buta ili od bubrežnjaka?
— Pa, ništa ... — rekoh. — Kada se zec probudio, najpre se protegnuo, utvrdivši da je ružica od sinoć bila čist falsifikat i da je srećni dobitnik jednog ovećeg mamurluka.
ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu? Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,. a trikojčići im zategnuti oko dupenceta!
Najpre, to me golica — kažem — a onda, erogene zone mi se nalaze na sasvim drugom mestu! Taj udžbenik iz koga si se sinoć preslišavao jako je zastareo, kažem. Tu njega obuzme iznenada strast i jurne na moju džemperišku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.
Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati.
A mjesec, stari fenjerdžija, na mog je tatu ljut, i sinoć su se takmičili pedeset prvi put. Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno
“ PRIČA PIJANOG VODENIČARA Stub se dima sledio od zime, sinoć sam se sudario s njime. Moja baba iz Patkova Sela od magle mi čarape oplela.
LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske. Neka se Guska u šumu svrati da joj ga tetka vrati.
STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA Evo novine! Novine evo! Navali, rajo, pod parom punom! Sinoć, s posljednjim zrakom, sinoć, u društvu s mrakom, jedan je medo, sa mrkom dlakom, jedan je meca, s krznenom jakom,
STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA Evo novine! Novine evo! Navali, rajo, pod parom punom! Sinoć, s posljednjim zrakom, sinoć, u društvu s mrakom, jedan je medo, sa mrkom dlakom, jedan je meca, s krznenom jakom, oteo Đoki kolače s makom,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Blizu venčanje? — Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva. — Takođe iz Saragose? — Iz Saragose. Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra. Možda ste ih videli pred kafanom. — O, kao da ih nisam ni video.
Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine. Kroz zatvorena vrata trpezarije dopire razgovor ukućana. Moja soba je do sinoć pripadala nekome od članova porodice: prostrana, čista, s mnogo fotografija.
„Kakva razlika, mislim u sebi, između one Roldane što smo je zvali Ostrvce i vezilje što mi je sinoć rekla da je zovu Roldana!“ Primećujem da mi zidar koji ravnomerno vesla nešto govori.
Dok pristupamo uskome huentskom molu, primećujem da se uz njega nalazi i čamac onoga starog ribara, kojim je trebalo sinoć sa sinom da me preveze na Ostrvo. U čamcu je sad samo njegov sin, uspravan i oslonjen laktovima o molo.
Pade mi na pamet: — Ali život naš ne zavisi samo od nas i naših porodica. Svaki dan ga može potpuno izmeniti. Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali kada vozari pojahaše, naredi komandir da okrenu unazad i pođosmo istim putem... Evo ga i selo gde smo sinoć bili, iziđosmo izvan sela i idemo pravo u sredinu Mačve.
I oni vršili obuku. Kad sam dao voljno, priđem mu i on mi tada priča kako su sinoć dobili novu „robu“. Hvali se: „Prima kvalitet“... „Sortiment“... „Nešto neviđeno“. Vi znate...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jedno jutro reče im Stojan da je otpuštena ona učiteljica, o kojoj su ranije govorili. Bogosav, veli, sinoć došao iz sreza, pa doneo taj glas. Oboje se zaprepastiše.
Čim sam čuo sinoć... o koječemu, odmah sam rešio da moram ići ovamo, da se obavestim sa vama i da se izvinim... Ljubica raširila oči,
Pregledaju od sinoć zapete vrške i nameštene košare, pa ako ima lova, odmah se donosi ugarak, loži se vatra tu pa obali i sprema se
A ćata se raspričao u veliko: — Istina, i Nikolče sinoć dođe iz Beograda; i on je obišao neke... i Kata imenova neke glavnije političke radnike.
Dobro joj... one ogrebotine još se istina crvene, ali to ne mari. Sinoć malo nesvestice, i to nije ništa... ženskaposla!.. I baš će jamačno doći! Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad...
ženskaposla!.. I baš će jamačno doći! Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad... ćutaće i gledaće svoj posao. A ono sinoć?... Eh, pravo kaže Velja: plače kô strina!... U takim mislima ode u školu.
I ona ode. Putuje potesom, šumom, prelazi bistre planinske potočiće, a ne vidi i ne čuje ništa... Od sinoć joj se nešto preokrenulo. mislila je dugo, pa odjednom oseti kako joj se uvuče u dušu nekakvo novo strašno osećanje...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
52. Ao kono, nama drugarice! Drugarice, naša nevernice! Ne l’ se sinoć nama zaklinjaše, Da ne staneš kod tuđina, kono, Da ne ljubiš tuđu ruku, kono, Da ne mećeš tuđ prsten na ruku?
166. Gdjeno sinoć na konaku bjesmo, Gospodsku ti večer’ večerasmo, Lijepu ti djevojku vidjesmo! Za glavom joj od bisera lale.
“ “Ne mogu ti, sestro, na večeru, Sinoć sam ti u maale bio, S Turčinom sam kavgu učinio, Sada Turčin traži moju glavu, Ili moju, ili koga moga!
A ti p’jetle, rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko! A ti pile piteto! 248. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.
248. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu
dovedena, Malo večera, Malo večera: Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu,
večera: Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice,
gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri
gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Devet pogač’, deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet
261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262. Sinoć sam se s dikom rukovala, Tri mi dana ruka mirisala. 263. Prestajaću bosa na sokaku, Diko moja, na tvojem opanku.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ja možda najviše! VASILIJE: Zašto vi? SIMKA: Da vas nisam zadržala da prenoćite... da sam vas sinoć pustila da otputujete... SOFIJA: Niti bi Filip izgubio glavu, ni ja kosu!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao. — Ostavi, brate, te sitnice i ludorije da ne gubimo vremena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ti, stade moliti Milica, al' Anđa započe, a družina je poduhvati i razleže se pesma pripevalica: Jovane bećare, đe si sinoć bio? — Milice devojko, dolje u dućanu. Jovane bećare, šta si kupovao? — Milice devojko, svilene marame.
proplanku, ređaju se čuturicom i ne nadaju se zlu, koje im se, sve bliže i bliže, sve tešnje i sigurnije, primiče. Sinoć im se pohvalio jatak, kako je »žestoko prevario kapetana«, rekavši mu da su oni u valjevskom okrugu, pa sad sede
— More, ti mi nešto onako... kako da kažem... nešto sumnjivo izgledaš... — Nije... sedeo sam sinoć dugo, — odgovori Pera i obori glavu. — Hm... dobro, dobro... samo pazi: ako ne položiš, presešće ti ovo leto.
»Kako to da se desi?« već stoti put stavljaše sebi pitanje Pera. Stvari koje je sinoć prešao, jutros mu opet izgledahu zbrkane, pomešane. A ima i tako lakih stvari, pa im on ipak ne može da uhvati red.
Eto, sinoć je mogao vrlo tačno izređati sve Stilihonove zasluge, a jutros mu ne zna ni narodnost... A šta će biti ako bude zapita
— Ha, vi se, kao što vidim, vrlo rado šalite, rocpo. Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje. Sinoć, kad sam otišao na pijanku mome kolegi Trajku Stojkoviću, bio je 8 januar 1895 godine, dakle XIX vek; a da li je noćas
»A-a ... ono sinoć!... Gde je mama, ko će mene da obuče?...« I on stade da se seća sinoćnjeg užasnog prizora... Bio je zaspao, držeći, po
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu. Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde
Od kuće ponesu lončić — tako plav, da ga naslikaš! — A u njemu sinoć skuvan paprikaš, Dokupe hleba, praziluka, kafe, malo šećera, I to im je doručak, i ručak, i večera!
Rakić, Milan - PESME
III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše. No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička.
Mi pet bratah pet Martinovićah i tri tvoje sluge najvjernije sa sokolom Borilović-Vukom poklasmo se sinoć sa Turcima. U pomoć nam ko god ču priteče, sakupi se vojske kao vode. I što ću ti duljiti pričanje?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
pune duvanske prašine, izgorelih palidrvaca, svetnjak sa dogorelom i pokapanom svećom i testijica ustajale, još od sinoć usute vode. Bilo je zagušljivo. Zavese i prozori nikako ne otvarani.
Ali, pored svega toga, najgore, najteže joj je bilo: kako ona da to ne oseti, ako ne u početku, a ono bar sinoć, — da taj gost nije kupac kuće, već, već... I tada se poče sećati.
Kao oseća već sebe u njegovu krilu i na sebi ona njegova usta, što su sinoć onako požudno drhtala, i njegove ruke sa onim nežnim, kratkim, odozgo maljavim prstima.
Ustade, poljubi ga u ruku i istinski kajući se što ga je sinoć toliko uznemirila i uplašila, promuca: — Oprosti, tato, nisam znala...
Ali ona bi se jednako vajkala: — A ne, ne, čedo. Leći ću ja, leći. Nego sam sinoć zaboravila. Slučajno se naslonila na taj jastuk, pa zadremala, zaspala. Međutim cele noći nju Sofka čuje kako ne spava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Bog s vama!“ povrnu đakon živo, „što bi mi bez tebe, naš predobri, sveti Vladiko!... E, bogami, sinoć do kasno, baš do kasno, mišljah i premišljah o onome nesretnjemu poslu, kome ja kraja ne viđeh.
Ja sam to još kao dijete slušao, ama vidio sam očima sinoć jednoga!“ „A, obilati, obilati!“ primjeti medik. „Kako obilati?“ „Obilati trbusi, ja!“ Svi u smijeh.
da se malo uredi i ulicka; pa hoće maloga Miluna, i njega da lijepo obuče, i da ga izmije, e mu bješe obraščić još od sinoć ostao poštrcan; pa sve zove, dozivlje snahu, šćer, naređuje, kara, a svaku poprati: „Živnite! živnite!
Još onda, ako se sjećaš, bio sam postojan u mojim odlukama, a tijem više danas. Sinoć sam ti kazao moju konačnu odluku i potvrdio je mojom časnom riječi.
da, moj prijatelju, meni se čini da se neću pretužno s tobom rastati nego naprotiv. Razumiješ li me, sinoć mi je jadno bilo pomišljajući na rastanak; a danas naprotiv.“ „Kako ćeš da to razumijem?“ zapita onaj u čudu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ — on mu odgovori: „Išao sam na Braiće kao što si mi ti sinoć rekao“. Slovo „iže“, ali sirca niže. — Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže) „iže“ (i), da bi poznao ako đak odsiječe
10. Moma koja malo večera Sinoć moma dovedena Malo večera, Malo večera: Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.
malo večera Sinoć moma dovedena Malo večera, Malo večera: Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu
dovedena, Malo večera, Malo večera: Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu,
večera: Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice,
pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri
pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Devet pogač’, deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A on mu odgovori: „Pasem da ih napasem.” Putnik opet reče: „Ja sam sinoć u vas na konaku bio.” A čoban mu odgovori: „Neka | si bio; put te nanio.
car mu kaže, kako je bolestan i oda šta, i zapita ga, šta će sad činiti; a on mu odgovori, opet da pije ono, što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Samo nastavite, mene baš zanima. Zašto, rekoste, dižete ruke od Vukosave? SKITNICA: Sinoć mi sinulo. Pođem odavde, od vas, sećate se, dođem na stanicu, kad tamo — Vukosava! IKONIJA: Ja moram da sednem!
CMILjA: Oficir? IKONIJA: A, života mi, nema nikoga, pogledaj! Nego prebacuje, a nije, vala, ni čudo! Ako si do sinoć bio sve i svja, a jutros niko i ništa, nije čudo ako i povantrzaš!
Niko i ništa, a kakva je to bila karijera! PROSJAK: Svemu ima leka... VILOTIJEVIĆ: Boga mi, kako je sinoć bilo, mislim da nema! PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar...
IKONIJA: A ta njegova strina, švalerka, kažeš, Drži radnju za otvaranje rupica? JAGODA: To sam tek sinoć otkrila, kad sam otišla. Otvorim vrata, kad imam šta i videti!
pa to... to ti je taj tvoj otac, nesrećnice! (Ulazi islednik) JAGODA: Znaš ti šta govoriš? IKONIJA: Kolko sinoć, pito za Vukosavu! Pričo i za nju! I za muža u Nemačkoj! I za tu ekonomiju! I kuvanje! I da je ostala u drugom stanju!
Stanković, Borisav - JOVČA
MAGDA (skinula nanule, u čarapama penje se na doksat tiho, ljubeći se sa snahom): Kada? MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih.
MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih. Srećom, kao da smo znali, te nas zateče kod kuće, inače ko zna... MAGDA Ako, ako.
MAGDA Ako, ako. Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan. A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe...
JOVČA dok ga nisam oženio tobom, ja sam znao kakav je, ali sada ti treba da znaš... I sinoć prolazim pored čivluka i vidim da je tamo nešto menjao, neke štale premeštao. Šta je on imao tamo da se meša?
(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već.
VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš?
Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti! (Zastaje): A hleba? Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti? Jeto sinoć uvatija ga oganj i kašljâ je i znojija se, kâ i svaku veče! A to ste znali svi.
Svi potekoše za njim. Konja nema, ali brava nije razvrtana. — Ti si, Škeljo, zaboravija zaključati sinoć! — reče kovač. — Nisam ja, nego je Bukar zaboravija... — Muči, beštijo! — viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!
— Muči, beštijo! — viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!..
— naredi gvardijan. — A di je Bukar? — pita Tetka. — Jadi ga znali! Kako se sinoć opija, zar još spava — odgovori njeki. — E, pa zovite i njega, jer bi on mogâ valjati koliko vas tri.
iza sebe, pa unese vjedricu tople vode, pa spremi duvan i lušu u svoj kovčeg, pa sta uređivati knjige u polici, koje je sinoć razmetnuo tražeći što za čitanje. Već je godina otkad ga Butre poslužuje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad se jasenu vrh osuši, on iz panja istera šibljik. A ja? šapuće na minderluku i zimogrožljivo drhturi. Đorđe je sinoć došao, a još ga nema da se pozdravi i ispriča kako je posao obavio. Ne poštuje me. Sveti mi se, trže se.
Da svršimo večeras — reče Đorđe stegnuta glasa, jer predoseća, i ovo je protiv njega. Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje!
I sinoć je čekao da legnu. Znao je da nisu ušli u sobu. Noć je presedeo na svom ležaju, ogrnut velikim kožuhom, jedinim i letnji
brzo vozi! Pozovi mi Đorđa. — Kad mu ovaj priđe, Aćim, ne gledajući ga, reče: — Isplati mu onoliko koliko sam sinoć rekao. I nek mu je jasno da u ovoj kući nema više prava ni parče hleba da zatraži. Neću da čujem. Ja znam šta radim.
— Spremne su. Samo mi ti prvo potpiši ono što sam ti sinoć rekao. — Ne znam šta — malo kasnije iskreno upita Vukašin. — Pa priznanicu da sam ti isplatio tvoj deo očevine...
Veliki petak zvoni noću, nije Veliki petak, ide vojska, četa vojnika, konjanika, vojska seče i nepunoletne, decu, decu, sinoć se nije poigrao s njima, buna, došla je buna, ko će Mu decu ishraniti i izvesti na put, noćas su se petlovi samo
Leteli su. On nema za šta da se kaje. Ali, zašto Mu je Vukašin posle dve godine boravka u svetu pisao: „Sinoć sam se setio našeg razgovora pred moj odlazak i celu noć misli o o dedi Luki.“ Mesec se s prozora popeo na krov.
Decom su dokazivali i svoju nevinost i želju da žive. Cerove direke od ponoći pobijaju na pijaci, zato su neki još od sinoć, kad im je saopšteno da će biti obešeni, čitavu noć urlikali „Živeo kralj Milan!
I na molitvu mu liči ovo Aćimovo predavanje suncu. Otkako je sinoć isterao Raku apsandžiju i seo, nije se više pomakao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milisav Čamdžija, pevač čuven koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Radičević IX UKOR Gde si, dušo, gde si, hrano! Gde si, danče mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada'! Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno!
Ah, to bar nije greh! Da ne oskrvni tebe i tvoju građansku togu Poruga ili smeh. V. Ilić CVIII EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imáma; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Prvi po redu je Mesec, koji videsmo penjući se ovamo. Druga po redu je zvezda Hermesova, koja je sinoć zašla odmah iza Sunca, tako da je, zasenjenu odbleskom Sunca, ne mogosmo svojim okom videti.
To zna i sam neprijatelj, pa se sprema da digne ruke od varoši i da se povuče. Svojim očima video sam sinoć kako je počeo da odvlači svoje teške topove i svoju veliku komoru“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da će nas voleti kao što nas voli Nikola, pa nam je, posle, kad se kola krenuše putem u selo, pričala o tome kako je sinoć vešto i lako umakla iz kuće.
Tek je svitalo kad sam stigao pred njegovu zemunicu. I vojnik mi saopšti da je sinoć bio mali napad jurišnog odeljenja, da je komandir skoro i legao i naredio da ga ne bude bez naročite potrebe.
— Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti. — A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba.
Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?
Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?
„Treba izdržati samo do sutra, eto tako nekoliko dana, i onda ću biti spasen.“ A sinoć je poluglasno neko kazao: „Video sam osmejak jedan munjevit na njegovom licu, tako reći u trenutku primljene vesti o
S velikom mukom izmigoljio sam se i sa neispavanom i klonulom glavom sišao, povodeći se, u kafanu, gde su se od sinoć kockali oficiri.
Kad sam sinoć molio lekara da mi kaže istinu, on se ozbiljno ljutio i rekao mi: pravo ste dete, bogami kao neko dete, vi ste slabotinja,
Da sam sinoć imao revolver, koji sam založio pre tri dana a oteo u bugarskom ratu na Vlasini od jednog neprijateljskog oficira, ja
I tako do sinoć. Šta je bilo sinoć? Evo šta, gospodine. Sedeli smo, pijuckali smo, pričali smo, sami znate, doživljaji su neiscrpni,
I tako do sinoć. Šta je bilo sinoć? Evo šta, gospodine. Sedeli smo, pijuckali smo, pričali smo, sami znate, doživljaji su neiscrpni, ratni.
Pa sâm kaži: kad bi mi još mogli da idemo, recimo na primer, do Zlatnoga Praga ili do Varšave?“ Još sinoć mu ona uši probila sveo tome istom, pa je to Jaćim cele noći sanjao i setio se toga čim se osvestio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?” XI Sinoć sam se, ležeći u mraku, dugo zabavljao nastojeći da tačno izazovem pred oči plafonske slikarije blagovaonice iz
Sve „slijepe nade što mu napučuju srce”. Sinoć, kad je u nedalekoj kapelici zamrlo i mrmoljenje sestrica kojim uspavljuju protekli dan i kad je sve u bolnici utihnulo,
U raskuštranu travu oko grobova u mlakom predvečerju padali su češljugari. XXXIX Sinoć kasno nastala je u pokrajnjoj sobi mala užurbanost.
Morao je da ustane rano, radi cijepljenja, a u podne je putovao dalje. Sutradan me upitao Ivan: — Kud ste otišli sinoć kad ste ustali od nas? — Bazali smo. Dugo ispraćali jedan drugoga, po običaju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ljudi se čude, zevajući i protežući se. — Za to meni sinoć peva levo uvo — veli Mirko dućandžija — okupilo jednako: ciju... ciju... cini...
Sklonili su njega dobro... — veli jedan Đuričin sused. — More, šta ti govoriš ? — Deca mi sinoć kažu, kad dognaše stoku, da su ga videla u Pašinim livadama.
— E, pa onda ga je Đorđe kazao, sigurno. Šta Ima još? — Sutra će da dižu poteru. Sinoć odjuriše svi panduri sa naredbama u sela. — Zna li Radisav na koji će kraj ?
kako da rasporedi onih četiri stotine i dvadeset dukata, što ih sam izbroja sinoć u zavežljaju, »Vidiš — pomisli on, — i ovom Simi moram dati bar petnaest.
— Čim svane, krenuće se ceo srez osim naših sela... još sinoć su svi skupljeni i sad su tu negde blizu. — Hoće li svi pravo ovamo?
Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika. Radovan obesi torbu, u koju je još sinoć spremljeno sve što treba gladnim i žednim putnicima, pa se onda svi troje okretoše potoku i požuriše niz brdo.
Ne znam samo koji li je to od negovih dolijao. — Šta, ima li izvešća od sinoć? — Ništa novo. Jedan je od napadača poginuo, a Nikola je dosad umro. Ne znam samo šta će biti s decom.
Od je sam, kad se probudio posle prve pijanke, saopštio neke misli i Maruški. — On se do sinoć malo pribojavao od mene. Ludak! — reče joj Novica. — A meni je njegov život potrebniji no njemu samom. — Zar baš toliko?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on mu odgovori: — Pasem da ih napasem. Putnik opet reče: — Ja sam sinoć u vas na konaku bio. A čoban mu odgovori: — Neka si bio; put te nanio.
car mu kaže kako je bolestan i oda šta, i zapita ga šta će sad činiti; a on mu odgovori: opet da pije ono što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.
reče da nema para, ali dedinica dočeka: — Preberite ga, efendija, ima pun ćemer para, ja sam mu ih vidjela kada je sinoć k meni dolazio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Rođenje svoje zavoleću grobom. S osmehom možda, il' s uzdahom mekim Baciću pogled poslednji za sobom. POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana.
Najednom se trgoh. K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Studen i glad oblada njenom voljom. Od sinoć ništa nije okusila, zavežljaj s kruhom odnio joj poočim, pa instinktivno uputi se prema njegovu stanu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj... gde su karte?...Ti si ih sinoć razmeštala. DARA: Eto ih u fioci. ŽIVKA (vadi ih i meša): Baš da vidim kako u kartama stoji. (Razmeštajući.
DARA: A šta da radim? ČEDA: Zamisli kako sve to ide ekspres! Sinoć potpisali ukaz o mome premeštaju u Ivanjicu, a već jutros sam razrešen od dužnosti. DARA: A kad moraš na put?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.
Očajan sam da ne uspevam pronaći mladiće koji su mi sinoć nudili maske. Oni su otišli u polje, i niko ne zna gde su ni kad će se vratiti; možda večeras, možda tek kroz dan-dva.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kao da si ti najpametniji! I kao da se niko neće tvome marifetluku dosetit!... E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?... Pa vlažan čamac!... Mrka noć!... Hladan vetar!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad sam sinoć oko 11 časova u veče otišao đeneralu Černjajevu na raport, zatekoh ga svučena gde leška u krevetu, a do njega mali
Brzo skočim: ležao sam obučen, nije mi ništa drugo trebalo do da protrljam oči, pa sam već bio gotov. Kako sam sinoć poručio, to me je napolju čekao gotov osedlan konj. Za deset minuta krene se ceo štab. Bilo je još mračno.
Na ispitu pokažu: da su sinoć i oni učestvovali u poslednjem jurišu na Šumatovac, da su bili odbijeni, da su se u bežanju izgubili od ostale vojske,
A međutim Turci su sigurno mislili; »Da vi imate snage i pameti, vi bi nas, ako ne sinoć, a ono rano jutros pognali onako iznurene i desetkovane, i ne bi nam se dali osvrnuti do granice«...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moj je biser, a na mom je cveću, — Zavideću, — al’ zamerit’ neću. HHHV „Moj dragane, gde si sinoć bio, Il’ si pio il’ si dangubio?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ovako vino nema na Ježu — nudio je Kosta. Kapetan Leka počeše se iza vrata, kao da se nešto rešava. — Sinoć smo sišli sa položaja u rezervu, kad nas noćas iznenada digoše.
Ima ih koji su se zavukli u pozadinu, pa kao da su tamo koren pustili. Ni haubica ih ne može krenuti. Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam. Od početka do kraja terali su me neki maleri.
— Znate li vi da je Arleta potpuno rasejana i ne obraća pažnju na ono što joj se govori. Sinoć, za vreme večere, zagledala se negde preda se, i kad je papa nešto zapitao, ona se čisto trgla.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
najraznovrsnijega porekla i uzroka, ima i pesmicu po stilu i tendenciji sasvim zmajevsku: Lіebe Freundіn, di si sinoć, Um Gott'ѕ Wіllen, bila ti? A kakav li lep Geѕellѕchaft Bei Frau von — sinoć bi!
A kakav li lep Geѕellѕchaft Bei Frau von — sinoć bi! Sve je bilo tu beіѕammen; Veče beše angenehm; Igralo se — ali ja ti Bijah verѕtіmmt pri tom svem.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan. — Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne zajazi ono niko! — sjeti se Ždrale. — A jeste li čuli? Sinoć u kočiji dođe neka žena sa djetetom: doveo ih nadstojnik Vaso i uveo ih u kuću. Za nima stigoše dvoja kola krcata robe.
On se k nekima obrne i pozdravi ih. Otac prislonio se uz punu vreću. —A došl si sinoć? —Sinoć, da. Vi ste spavali. U dućan uniđe neko dijete da nešto kupi. —Vi ste u poslu, — reče Ivo i iziđe na ulicu.
On se k nekima obrne i pozdravi ih. Otac prislonio se uz punu vreću. —A došl si sinoć? —Sinoć, da. Vi ste spavali. U dućan uniđe neko dijete da nešto kupi. —Vi ste u poslu, — reče Ivo i iziđe na ulicu.
— Sinoć sam ti, — produži, — razgovarao s bratom do kasna. On je dobar i ti si dobra!... — I veliko čuvstvo ljubavi i saosjećaja
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zamrkne čovek u krevetu, ispunjen grozničavom nadom, a osvane kao bleda lešina iz koje je ishlapeo život. Još koliko sinoć onde se borio čovek protiv slatkog milozvučnog zova, hteo je da produži svoje znojenje, disanje, ropac, bol koji mu
Osim njih u celom Vratimlju niko se nije micao. Gde je taj narod? Artemije Sinoć smo nas nekolicina zapodenuli raspravu o tome šta se moglo dogoditi Doroteju ako su ga razbojnici uhvatili.
To je glupo zar ne? Badava sam se upinjao da svemu onome što se sinoć zbilo ne pridajem nikakav značaj. Govorio sam sebi: Dimitrije, ti si najzad slobodan čovek.
Kad sam sinoć izjurio napolje, duvao je ledeni severac. Promajna, skliska noć po kojoj se tmasti oblaci traže i sudaraju kao da su
I bajka se smrzla kao ledenica pod strehom. Ono što je bilo moguće sinoć u toploj, zagušljivoj i mračnoj odaji postalo je nemoguće na ovom bleštavom mrazu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama izgubi cenu Kad čovek obmanu pozna i pustoš oseti njenu. Sinoć sam došao dockan. (Zašto bih istinu krio!) Sa nekim odličnim ljudma do bele zore sam bio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Odande ću se železnicom vratiti u svoj stan, gde ću da dovršim ovo pismo. ...Vrativši se sinoć sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina
XXII BEČ. USPOMENE IZ MLADOSTI Beč Čim stigoh sinoć u Beč, predade mi portir hotela „Tegethof“, u kojem uvek otsedam, Vaše pismo; u njemu se nalazila n Vaša lepa
XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM Beograd Sinoć sam dočekao na stanici mog prijatelja iz Carigrada koji se zadržao ovde nekoliko sati na putu za Beč.
A moja muza žudi, kako to svedoči Vaše pismo, još uvek za nebeskim daljinama. Kuda ćemo danas? O tom sam već sinoć razmišljao, kada sam, ispružen na jednoj od dugačkih stolica terasinih, posmatrao planetu Veneru.
No ima meteora koji ne ulaze u tu kategoriju. Takav jedan zasvetleo je baš sinoć na nebu, ostavljajući, samo za tren oka, svetao trag iza sebe. Bog zna odakle je došao.
Sada mi ta zamišljena putovanja izgledaju kao stvarni doživljaji, a sećanje na njih kao lepe uspomene proživelih dana. Sinoć sam, u ovom mojem opustelom vrtu, slušao slavuja, posmatrao zvezdano nebo, i proživljavao ono veče kada smo odavde
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Malo nadureno i kao ozbiljno uvređena): I čuješ, mori, nemoj više onolika jela da mi donosiš. I što si mi sinoć onakvu vodu spremila za kupanje? Nije bila toliko vrela, koliko nekako čudna. Da nisi u nju kakve mirise, trave metala?
(Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede.
I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš. Sinoć, kad zaklaše jaganjce, dođe mi na pamet: kako smo nekada ja i ti krali od džigerice i bubrega, pekli ih i krišom jeli.
I zato sam još sinoć naredila, da se to ostavi i spremi za tebe. MIRON (potreseno): Tašana, zašto? TAŠANA (razmaženo, hvata ga za
MIRON (potreseno): Tašana, zašto? TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ. Znaš koliko sam sinoć bila srećna i vesela, što sam se toga setila. Sad ću ja to. (Viče): Stano, donesi ono, što je za dedu spremljeno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zašto li su se rastali! — To, to, to kažite vi meni, ako možete, a da su se rastali, to se zna već od sinoć. Videli su svi lepo kako je gospa Nola prevodila Julicu kući.
” Živ ti Bog, Milane, je li ti dolazio Pavle? Kod mene, ni da pripita. — Bio je sinoć koliko da otvori i zatvori vrata... Ama šta je s tim Pavlom? Meni je sve zapleteniji? Nešto ima u njemu tuđe.
jer je bio lekar-čovek, lekar-dobar čovek, govorio je nekom zajedničkom prijatelju: „Mimiću bi trebalo pomoći. Sinoć, nađem ga, sedi pored detinje postelje — mala ima krajnike — i čita. Danas u podne, sedi pored Janine postelje, i čita.
Mija ustade, pa opet sede. — A sinoć kaže: „Kad svršiš šesti razred, odmah u neku radnju. Lepo pišeš, učtiv si, vredan, pa će da te vidi Bog.
A bilo je u stvari to da je sinoć napravila maćehi već drugu scenu toga dana, a otac, ljut, dohvatio ju je, i, što nikada, ali nikada, ćušnuo je.
manj ora' ovaj ako će me uzeti. Jedini rentijer za mene... Uh, ala sam sama!... bar da je neki komšiluk... Sedim sinoć na mesečini, i milo mi kad čujem kako se kabao kod pođonara diže iz bunara... đavo će znati šta mije... matora, luda..
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kao što onaj koji je poverene sebi novce sinoć na karte izgubio, sokakom odi, tako sam ja tri dana u misli udubljen bludio, želeći dokučiti šta je pacov izgrizao; no
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kazivala mi je zatim da je njena mama danas za ručak pravila punjene tikvice, a ja sam joj se hvalio da smo mi sinoć imali štrudlu sa sirom. Razgovarali smo još o nekim stvarima, a zatim smo se rastali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ne znam — veli jedan ravnodušno — sinoć puče nešto, i kao da pade iz neba. Drugi objašnjavaju da su inženjerci sklonili eksploziv u jednu kuću.
Sutradan dolazi Isajlo i pita: — Gospodin poručnik, je li važi ono deset drahmi, što mi dadoste sinoć. — Šta, da ne bi hteo da mi vratiš? — Pa... kako naredite. — Hajd, maglu, dok te nisam dohvatio.
Šantić, Aleksa - PESME
U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, mali zaton spava. Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi.
1896. EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al' besedi vojvoda Milošu: „A moj brate, Kraljeviću Marko, ja bi tebe, brate, popevao, al' sam sinoć mlogo pio vino u planini s vilom Ravijojlom, pak je mene zapretila vila: ako mene čuje da popevam, oće mene ona
Moj ujače, Crnojević-Ivo, da ja tebe jedne jade kažem: sinoć polju legoh pod čadorom, dopadoše dvije moje sluge, na pero me ćurkom pokrivaše i gospodski lice zavijaše; oči sklopih,
Dok se bijel danak zapoznade, rano rani Mustajbegovica da obiđe na kuli đevojku, bolesna je sinoć omrknula; al’ ne ima na kuli đevojke, pokupljeno iz riznice blago, u tavnici nema Jankovića, a ne ima u podrumu konja!
Što dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoć objesio nisi, već se kod nas noćas prestavio, hoće li nas pomoriti smradom?“ Otvoriše na tavnici vrata, iznesoše pred
“ Ali treba imati na umu i to da je nekad kroz sam grad Cetinje proticala rečica, koja je posle presahla. Sinoć polju legoh pod čadorom, tj. sinoć legoh ispod šatora koji je podignut na polju. Na pero me ćurkom pokrivaše, tj.
Sinoć polju legoh pod čadorom, tj. sinoć legoh ispod šatora koji je podignut na polju. Na pero me ćurkom pokrivaše, tj.
janičar jer — zašto: Jer ga sinoć objesio nisi? jera — jer (jera je zbog stiha Jerina (prokleta) — v. uvod, III, 5 ječerma — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Onda se mora praviti neka koliba — predloži Jovanče. — To sam i ja sinoć na tavanu smislio — reče Mačak. — I još sam nešto smislio, ali žestoko. — Šta to, šta to?!
— A zar ona zna za ovaj naš dogovor? — čudi se Mačak. — Pa ona i Nikoletina načinili su čitav ovaj plan i meni ga sinoć ispričali — priznade Jovanče. — Zato smo se ovako iznenada i sastali.
— Ih, pa nek rat malo pričeka — čavrljala je Marica. — Nisam te vidjela još od sinoć. Stric je oklijevajući, prilazio, a djevojčica je, krijući nešto u šaku, naređivala: — Hajde, zini, imam nešto za te.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Što mi, dragi, ne dolaziš? Sinoć sam ti dolazija, po azbašče pošetaja, alov jaglak izgubija. Ako mi ga, draga, nađeš, operi ga, prati mi ga po čiraka
Prekrsti se i zahvali bogu što je sve to samo san bio. No, samo bi mu to još trebalo da su one bile sinoć tu!... bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova.
i još strašnijem snu noćašnjem, i o Zoni, koja sada mirno i bezbrižno spava, jer je legla mirne savesti, iako ga je sinoć onako ljuto i nemilosrdno uvredila...