Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Uz reč dete obično stoje pridevi „nejako“, „malo“, „slabo“. Ove najčešće korišćene sintagme otkrivaju nam da se dete, pre svega, shvata kao neodraslo, nerazumno i slabo biće.
(Uobičajene sintagme u našem jeziku jesu: „ludo dete“, „nejako dete“, a poslovice glase: „Đeca su kao rosa“; „Deca su kao šuljci“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja pesma može da se rodi razgrađivanjem neke sintagme, poslovice, izraza, pošto se tim razbijanjem vraćamo elementarnoj semantičkoj ravni, prediskustvenoj nevinosti reči:
Ono nešto već viđeno i čuveno, što se kod Radovića često pojavljuje, dobija u novom kontekstu posebnu snagu. Otrcane sintagme se preporađaju, otpaci poetske retorike počinju da zrače davnim sjajem, i pored samopodsmeha s kojim su upotrebljeni,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kao marljivi časovničar, Matić je strpljivo rasklapao i sklapao reči, sintagme i rečenice. Mladi pesnik Matić, ponesen avangardnim idejama, analitički razlaže jezičku materiju, svoju umetničku
ili nehotice ocenjujemo s obzirom na njenu formalnogramatičku ili semantičku ispravnost; spregove pojedinih reči ili sintagme isto tako ocenjujemo kao ispravne ili neispravne na formalnogramatičkoj ili semantičkoj ravni.
Sporedno nebo, kao i tolike druge sintagme ovakvoga reda, jeste pesnikova jezička inovacija, konstrukcija (a takvoga su reda i cele Popine pesme, celi ciklusi i
Popin oblikovni postupak u granicama jezičkoga konstituisanja poetskoga predmeta, i u analizi jedne jedine ali ključne sintagme, čini nam se da potvrđuje iznesenu tezu o značaju koji u Popinoj poeziji ima „dijahronijski komunikacioni kanal među
Zato se u ovoj poeziji stalno smenjuju, s jedne strane, sintagme i rečenice u kojima se, na primer, mitske zvezde međusobno gledaju „krišom da nebo ne vidi“ i, s druge strane,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pometao duž rečenice: sve pauza do pauze nejednake jačine, i drugačiji pritisak pri izgovoru, drugačije dizanje tona od sintagme do sintagme, pokatkad i od reči do reči.
rečenice: sve pauza do pauze nejednake jačine, i drugačiji pritisak pri izgovoru, drugačije dizanje tona od sintagme do sintagme, pokatkad i od reči do reči.
253 Na fonu onih prvih, žutih, jače se ističe modrina ovih drugih, njihovo nebesko plavetnilo. A učestalo ponavljanje sintagme „boja zimskog neba”, i u ponavljanju njeno variranje, podstiče postepeno aktiviranje simboličnosti upravo boje očiju, koja
Kaže se obično da opštimo pomoću rečenice. I to je tačno, budući da ne možemo opštiti manjim jedinicama kao što su sintagme i reči. A ako možemo, onda samo pod uslovom da dobiju svojstvo predikativnosti, što znači svojstvo rečenice.
Ali to nije dovoljno, jer se mora izbeći da cezura padne posred odredbene sintagme „zeleno || jezero. Stoga se imenica odvaja od svog prideva da bi se u stihu najdublja intonaciona udolinasa mesta koje
Jer se Crnjanski često služi opisanim postupkom: zatreba li mu da iz sintagme „svoje umorne misli” dobije dva ritmički aktivirana članka, postupiće na sledeći način „umorne misli, / svoje”.
Ali ništa manje nije zanimljivo ni dvostruko ponavljanje sintagme „između ova četiri (žuta) zida”: jedanput na početku rečenice, drugi put, obrnuto, na samome kraju.